Poetski terorizam

Psihijatar i snove o utopiji i pobunu protiv status quoa stavlja u red simptoma psiholoske neprilagodjenosti.
Za socijalnog reformatora oboje su simptomi progresivnog i racionalnog misljenja.
Psihijatar zaboravlja da prilagodjavanje deformisanom drustvu kreira deformisane individue.
Samo deformisane individue mogu da se deformisanom drustvu prilagode.
Pekic
 
Psihijatar se tu ne pita i nema šta da traži.
Zdrave i slobodne duše nisu za lečenje, a snovi ostaju van domašaja stvarnosti.
Psihijatrija može samo biti zloupotrebljena da se buntovnik nepodoban za
modeliranje i manipulaciju smesti zauvek u ludnicu,
kazna teža od robije i metka u nekim totalitarnim režimima.

Neprilagođen može da opstane i deluje samo u "autonomnoj slobodnoj zoni"
kako je zamišlja Peter Lamborn Wilson, u društvu sebi sličnih odmetnika -
u prirodi, lepoti, ljubavi, pesmom protiv sile.
Oaze mira i slobode.

Poetski terorizam - paradoksalni naziv za stari plemenit utopistički san,
nikad ostvaren.
Poslednja šansa ili bitka unapred izgubljena?
Šta mari - buntovnik ne priznaje poraz.

Buntovnik je jedini pravi prijatelj, neka je blagosloven. :)
 
hakim bej:
Psihijatar i snove o utopiji i pobunu protiv status quoa stavlja u red simptoma psiholoske neprilagodjenosti.
Za socijalnog reformatora oboje su simptomi progresivnog i racionalnog misljenja.
Psihijatar zaboravlja da prilagodjavanje deformisanom drustvu kreira deformisane individue.
Samo deformisane individue mogu da se deformisanom drustvu prilagode.
Pekic
Kliknite za proširenje...

Psihijatru je profesija da nađe deformaciju ( ili dijagnostikuje oboljenje ). Jako su oni svjesni da češće dijagnoze dobije onaj koji nije uspio da se prilagodi.
Što se tiče početnog posta -Nisam stekla utisak da ljudi radije govore o smrti ili bilo čemu lošem ( osim ako se to lično ne tiče njih, a to je već drugi par opanaka ). Naprotiv, moj utisak je da ljudi bježe glavom bez obzira od svega toga. Naglašavam, samo ako njihov život nije u pitanju, u suprotnom - tuga je kuga, a smrt mit. :kpozdrav:
 
Postoje mikro paraziti koji iznutra jedu organizam. Protiv njih se prilicno uspesno borimo medikamentima.
Postoje i makro paraziti.
Za razliku od mikroparazita koji zive u nama, mi zivimo u makroparazitima.
Ne jedemo mi njih. Oni se hrane nama.
Najveci i najbrojniji paraziti su gradovi. Oni su velike celije parazita u kojima mi zivimo. Svaka parazitska celija ima jedro, citoplazmu, mitohondrije, celijsku membranu, i metabolizam koji se ubrzava kako celija raste.
Ma koliko i ma sta radili, mi u gradovima nista ne proizvodimo. Sav rad je usluga, pa smo postali sluge. Sve sto ljudi iz gradova stvore uvecava parazita, grad.
Jedino je covek na selu, proizvodjac, slobodan. On stvara hranu, sam uci i vaspitava decu, zbog nezavisnosti veruje u sebe i sopstveni rad i tom verom stvara.

Grad je parazitska celija
500px-Biological_cell.svg.png

Umetnost je pokusaj coveka da se odupre, da ne bude bez borbe pojeden, ali ona nudi samo iluziju slobode, simulaciju stvaranja.
Coveku u gradu je zabranjeno da stvara. On je postao cenjeni potrosac u potpuno zavisnom polozaju od parazita u kome zivi.
Grad je zver koja jede ljude.
 
Poslednja izmena:
Strah je dominantno osecanje koje stvara moderno drustvo. Najveca laz je da postoji velika sreca.
Ljudski kapital se tiho, van kolektivne spoznaje, pretvorio u radnu snagu. Nedovoljnost sopstvene vrednosti je postao zajednicki osecaj.
Nekada smo poezijom pokusavali da impresioniramo devojke; danas je dovoljan kljuc od tatinog bmw-a.
Svako ko danas ima moc, ima moc na koju mogu da uticu druge moci.
Postoji trenutni lek: izgovoriti glasno i u lice "odjebi".
 
hakim bej:
Strah je dominantno osecanje koje stvara moderno drustvo. Najveca laz je da postoji velika sreca.
Ljudski kapital se tiho, van kolektivne spoznaje, pretvorio u radnu snagu. Nedovoljnost sopstvene vrednosti je postao zajednicki osecaj.
Nekada smo poezijom pokusavali da impresioniramo devojke; danas je dovoljan kljuc od tatinog bmw-a.
Svako ko danas ima moc, ima moc na koju mogu da uticu druge moci.
Postoji trenutni lek: izgovoriti glasno i u lice "odjebi".
Kliknite za proširenje...

Strah i bespomoćnost uvek prerastu u otpor i bes.
I eto nevolje.
To "odhebi" trenutno se pretvara u "gotov si".
Revolucije su bile krvave, pa jogurt, pa plišane...
Vreme je za teror poezije?
Poezija uvek pali kod devojke koja hoda bosa duž obale i pokazuje srednji prst tatinim sinovima,
džaba im truba i škripa BMW kočnica
Čovek ima vrednost samo ako nije moćnicima na prodaju.

Velika sreća nikada nije postojala i neće.
Svako može sam da stvori svoju malu srećicu, uprkos ludosti celoga sveta.
Za početak neka se izuje bos i spremi srednji prst. :)
 
flaj:
Strah i bespomoćnost uvek prerastu u otpor i bes.
I eto nevolje.
To "odhebi" trenutno se pretvara u "gotov si".
Revolucije su bile krvave, pa jogurt, pa plišane...
Vreme je za teror poezije?
Poezija uvek pali kod devojke koja hoda bosa duž obale i pokazuje srednji prst tatinim sinovima,
džaba im truba i škripa BMW kočnica
Čovek ima vrednost samo ako nije moćnicima na prodaju.

Velika sreća nikada nije postojala i neće.
Svako može sam da stvori svoju malu srećicu, uprkos ludosti celoga sveta.
Za početak neka se izuje bos i spremi srednji prst. :)[/QUO


Posmatram te poete i slikare beogradske i slucajno
svaki voda zensku mladju min.. 25 god., LJudi estete, Gde su im te sto su rasle s njima dok su hodali bosonogi po plazama...

Bolja mi je opcija i tatin sin, s kojim bar znas na cemu si..
Na jednog umetnika 11111111111 kvazi umetnik

Mala sreca .. on i ja...mi cemo se provuci i u nasoj senovitoj nisi ostati neokrnjeni....malo sutra
Kliknite za proširenje...
 
Poslednja izmena:
MarieSoLong:
Posmatram te poete i slikare beogradske i slucajno
svaki voda zensku mladju min.. 25 god., LJudi estete, Gde su im te sto su rasle s njima dok su hodali bosonogi po plazama...

Bolja mi je opcija i tatin sin, s kojim bar znas na cemu si..
Na jednog umetnika 11111111111 kvazi umetnik

Mala sreca .. on i ja...mi cemo se provuci i u nasoj senovitoj nisi ostati neokrnjeni....malo sutra
Kliknite za proširenje...

Mene su vodale kad sam bio 25 umetnice od 30 i kusur...Ali i opet-umetnik sam bio ja...:rumenko:
Vremenom sam menjao godište tih umetnica na zrelije umetnice i to nesmotreno...Mogo bih malo to da popravim...:mrgreen:
 
flaj:
" Mala sreća... on i ja... mi ćemo se provuči i u senovitoj niši ostati neokrnjeni...malo sutra" MarieSoLong

Nije poetski terorizam za svakoga.
Za neke je i poezija suviše. :)
Kliknite za proširenje...

gotovo pa haiku:mrgreen:
alergicna sam na patetiku, i samozavaravanje.
a to sta nije za neke i svakoga sem nas posebnih dvoje, troje koji urlamo i dizemo srednje prste na bosim nogama

- - - - - - - - - -

Dragoljub69:
Mene su vodale kad sam bio 25 umetnice od 30 i kusur...Ali i opet-umetnik sam bio ja...:rumenko:
Vremenom sam menjao godište tih umetnica na zrelije umetnice i to nesmotreno...Mogo bih malo to da popravim...:mrgreen:
Kliknite za proširenje...

previse si ti dragoljube animalac i materijalista i ne razumes lepet krila 'tica koje lete ka umirucem sunascu. :mrgreen:
 
Sama egzistencija može se smatrati ambisom bez značenja. Ovo ne čitam kao pesimistički stav.
Ako je to istina, onda ja u njemu ne vidim ništa drugo do objavu autonomije za moju imaginaciju i volju za najdivniji čin koji se može zamisliti, kojim se podaruje značenje egzistenciji.
Zašto da označavamo ovu slobodu jednim činom kakav je ubijanje (kao što su to učinili egzistencijalisti) ili nekom od sklonosti ka svireposti?
Smrt me može ubiti samo jednom - a do tada ja sam slobodan da izražavam i iskušavam život i umeće života zasnovano na samovrednujućim "graničnim" iskustvima, kao i na prijateljstvu.
Deo moje samoizazvane glupavosti, priznajem, jeste da verujem i čak osećam da umetnost može da me promeni i da može da promeni druge. Zbog toga pišem - da izazovem promenu. Umetnost nikada ne može značiti koliko zaljubljenost, možda, ili pobunjeništvo.
Ali, do izvesnog stepena ona deluje.
Hakim Bej
 
hakim bej:
Danas su svi uvereni da teško oskudevaju, da ne dobijaju onoliko koliko im je vaspitanjem "obećano" a skoro nikome ništa (ili jako malo) nedostaje.
Kliknite za proširenje...

Tako je.
Uopšte nemamo 300 000 beskućnika u Beogradu, uopšte nema onih koji se ubijaju zbog nemaštine, uopšte nemamo silovane dece van ili u okviru porodica, uopšte nemamo decu koju umlaćuju roditelji koji su alkosi ili narkomani.


Međutim... ima onih koji su utripovali da im je lošije nego što jeste., to stoji.
I ima ih mnogo.

Čovek se pretvara u ono što gleda.
Čovek postaje upravo ono čemu posvećuje svoje vreme, pažnju i razmišljanje.
Kliknite za proširenje...
Iz ovoga sledi da bolesne ne treba lečiti jer ćemo se, posvetivši im vreme, postati bolesni?
Bolesnima treba reći da su zdravi, onima bez hrane da se i od vazduha može živeti, onima bez krova nad glavom da se i na klupi u parku može spavati?

Da li sebi nanosimo zlo gledajući slike Van Goga, jer se zna u kakvom ih je stanju stvarao?
Ne bi trebalo čitati niti Hemingveja ili Jesenjina, zbog loših samoubilačkih vibracija?
 
hakim bej:
Postoji trenutni lek: izgovoriti glasno i u lice "odjebi".
Kliknite za proširenje...

Hm... dakle, ako dobro razumem...

Pre nekog vremena u U-bahnu neki pijani nacista je isterao dvoje azijata napolje. Zatim je krenuo da viče na par crnaca koji su bili tu.
- Ne treba oni da izađu, ti treba da izađeš! - viknula sam ja.
On me pogledao, valjda video da sam "bela", pa me izignorisao.
Svi ostali "beli" su se pravili da se ništa ne dešava i gledali kroz prozor (u mrki zid, pošto smo ispod zemlje u tunelu, jel) osim nekolicine kojima je sve bilo jako zabavno pa su se smejali.

A greška je u tome što ovo "odjebi" nije trebalo da kažem ja, nego ti Kinezi, Japanci, Koreanci, šta li su već?

Umetnost nikada ne može značiti koliko zaljubljenost, možda, ili pobunjeništvo.
Kliknite za proširenje...

Ako je sve ok, zašto se bunimo?
Ili to "odjebi" treba da kažemo strahu?

Jedino je covek na selu, proizvodjac, slobodan. On stvara hranu, sam uci i vaspitava decu, zbog nezavisnosti veruje u sebe i sopstveni rad i tom verom stvara.
Kliknite za proširenje...
Ovo da.

Kaže mi prijatelj koji je nasledio nešto nakon smrti roditelja pa kupio parče zemlje i kućicu na Fruškoj Gori, da bogati ljudi sve više teže da kupuju zemlju na selu. Puni mu se komšiluk članovima partija i bivšim i sadašnjim direktorima, rukovodiocima i predsednicima.

Sirotinji ostaju gradovi kao opcija.
 
Poslednja izmena:
Gradovi se pretvaraju u petrijeve šolje. Neko dotura hranu i energiju da bismo preživeli.
A onda će nas, kada se proces završi, izgrebati sa dna i proučavati. Opraće petrijevu šolju za neke buduće stanovnike.
Dišanova šolja i petrijeva šolja su dve bratske šolje. Iako ne vidimo, u obe smo mi.
Kako i zašto smo se odrekli slobode i dobrovoljno nagurali iza treperavoplavih prozora?
Iluziju stvaranja, bez koga ne bismo preživeli, nam nudi televizija. I sve češće umetnost, iako joj je prvobitna namera suprotna.
Ljudi traže i prizivaju slobodu unutar tih betonskih blokova. Nalaze njenu sliku, nekada u prozorima, danas u televizorima.
Slika slobode nije sloboda.

- - - - - - - - - -

Neuposleni nervozni prsti uvek traže krivca.
 
Kada je postavio običnu klozetsku šolju kao eksponat na izložbi,
izgledalo je da se Dišan narugao umetnosti i celom svetu.
Sada, tačno posle 1oo godina, jasno je da je to bila umetnička vizija,
ta šolja je postala naša sudbina, a naša civilizacija je na njenom dnu.
I umetnost je izdala samu sebe.
Poezija, ljubav, lepota, samo su patetična sramota.
O slobodi se sve manje sanja i peva.
Cinizam, mržnja i iščašen humor glavna su duševna hrana.
Postati dobroplaćen rob i brendirani snob životni je san pridošlica
koje guše grad.
Nisu postali građani, a zaboravili su sve što su znali o zemlji.
Besposličari, sitni krimosi, nadničari, sirotinja bez nade.
To je sve što im nudi mamutski grad.
I smrad.

Jedino buntovnik nije iz te priče.

Stari kraj, dedina kuća daleko od svega, opanci ispod bora
i pogled pun neba,
dočekali su ga sa osmehom.:)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top