Velika imena Arhitekture
Prikazujem rezultate 1 do 20 od 20

Tema: Velika imena Arhitekture

  1. #1
    Moderator Lancier (avatar)
    Učlanjen
    10.11.2015.
    Pol
    muški
    Lokacija
    44°49′N 20°27′E / 44.817°N 20.450°E
    Poruke
    1.640
    Reputaciona moć
    374

    Podrazumevano Velika imena Arhitekture

    Evo jedne male igre.... nađeš ime na spisku, vidiš šta je dotični napravio ili uradio i dodaš sliku onoga što ti se sviđa i ako želiš biografiju ili zanimljivost....







    "Bog je u detaljima" (G. Flaubert/ L. M.van der Rohe)



  2. #2
    Supermoderator Nina (avatar)
    Učlanjen
    14.07.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Poruke
    168.350
    Reputaciona moć
    16923

    Podrazumevano Re: Velika imena Arhitekture

    Norman Foster

    Rodjen 1. 6. 1935. g. u mestu Reddish, pokrajina Stockport, Engleska, u porodici radnicke klase. Jos u skoli pokazivao je rano interesovanje za arhitekturu i graditeljstvo, kao talentovan i prirodno nadaren decak, narocito za radove Frenk Lojd Rajta i Le Korbizjea.

    Foster je drugi britanski arhitekta koji je dobio Stirlingovu nagradu dva puta. Dobio je i Prickerovu nagradu 1999. godine.
    Fosterova arhitektura osvetljena je prirodnom svetloscu i ostvaruje vizueln i kontak sa okruzenjem i zelenilom

    Neki od Fosterovih mnogobrojnih projekata :


    Najvisa poslovna zgrada u Evropi, Trgovinaska banka u Frankfurtu,visoka 299 m, sa tri trakta sa kancelarijama i velikim atrijumom u sredini, cini trouglastu osnovu, povrsinae od 40.000 m2. Preko artrijuma je osvetljena dnevnosm svetloscu i prirodno ventilirana.U n joj svakodnevno radi 2 300 radnika.


    Zgrada Bankarske Sangajske i Honkoske korporacije u Hong Kongu sa 47 spratova iznad i 4 sprata ispod zemlje , visoka je 179 m.U njoj radi 3200 ljudi U osnovi je povrsine 5000 m2 dok je u sredistu atrijum visine 52 m.


    Jedna od najdelikatnijih i najuspesnijih rekonstrukcija u Evropi je obnova zgrade Rajhstaga sa staklenom kupolom u Berlinu .Projekat staklene kupole na zgradi iz 1884 g. koju je projektovao Pol Valo,Foster je dobio na klonkursu na kome je pobedio Kalatravu kasnije,autora Olimpijskog stadiona u Atini 2004 g.Delikatan zadataj resio je tako sto je konstruisao staklenu kupolu sa spiralnom rampom koja je ustvari sakupljac sunceve toplote i svetlosti .Visak tako prikupljene toplote se skladisti pod zemljom i zimi koristi za dogrevanje
    Ime:  kupola.jpg
Pregleda: 223
Veličina:  52,1 KB

    Treci aerodrom u Londonu Stansted takodje je Fosterovo delo i jedan je od najlepsih svetskih aerodroma sa nosecim elementima metalne konstrukcije,koja se racva kao drvo i nosi lagani krovni pokrivac na visini od 15 metara sa zenitalnim osvetljenjem


    Aerodrom Cep Lap Kok u Hong Kongu koji se gradio po Fosterovom projektu , na vestackom opstrvu dugom 6 km i sirokom 3,5 km u Juznom kineskom moru , najveci je na svetu.Zgrada aerodroma duga je 1,5 km a samo prostor za prtljag je velicine Vembli stadiona


    kule bliznakinje u Kazahstanu


    Most preko reke Tar kod Mila u Francuskoj , kostao je 272 miliona funti i bio je potpuno privatno finansiran.Ima 7 pilona od kojih je najvisi 343 m ..visi od Ajfelovog tornja koji je visok 300 m


    Milenijumski most u Londonu


    The Gherkin St Mary Axe u Londonu

    Ako nemas izlaz, izadji na ulaz

  3. #3
    Moderator agatha (avatar)
    Učlanjen
    22.01.2011.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd, Annwyn
    Poruke
    32.201
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    1271

    Podrazumevano Re: Velika imena Arhitekture

    Мarko Vitruvije Polio (лат. Marcus Vitruvius Pollio, živio i radio u prvom vijeku p. n. e.), bio je rimski pisac, arhitekta i inženjer i autor slavnog rimskog arhitektonskog traktata „De architectura, libri decem“ (Deset knjiga o arhitekturi).
    Vrlo malo je poznato iz njegovog života, osim onoga što se može zaključiti iz njegovog pisanja u traktatu. Iako Vitruvije nigdje ne identifikuje imperatora za kojeg je radio, mnogi smatraju da je riječ o Avgustu i da je traktat pisan oko 27. godine. Pošto Vitruvije u traktatu sebe opisuje kao starog čovjeka, neki autori su zaključili da je vrlo vjerovatno da je bio aktivan u vrijeme Julija Cezara. Vitruvije takođe kaže da je radio na gradnji bazilike u Fanomu (današnji Fano).

    Izdanje na italijanskom iz 1521. godine koje je ilustrovao i preveo s latinskog italijanski arhitekta Cezare Cezarijano


    Traktat „O arhitekturi“, bazira se na njegovom ličnom iskustvu, ali i teoriji poznatih grčkiharhitekata, npr. na Hermogenu. Raspravlja o skoro svakom aspektu arhitekture, a podijeljen je u deset poglavlja: planiranje grada, građevinski materijali, izgradnja hramova i upotreba grčkih redova, civilno građevinarstvo (pozorišta, banje), privatne građevine, dekoracija poda i zidova, hidraulika i civilne i vojne mašine.


    Prevodi Vitruvijevog dela na srpski jeziku


    Vitruvijevo delo Deset knjiga o arhitekturi prvi put je prevedeno na srpski 1951. Prevodilac je bio Matija Lopac, a izdavač „Svjetlost“ iz Sarajeva. Isti izdavač je objavio delo i 1990. godine. Beogradski izdavač „Građevinska knjiga“ objavio je, u prevodu Renate Jadrešin-Milić, tri izdanja: 2000, 2003, i 2006., a beogradski Zavod za izdavanje udžbenika, u prevodu Zoje Bojić, svoje izdanje 2009. godine.

    ČUVENI LEONARDOV VITRUVIJANSKI ČOVEK




    Poslednji put ažurirao/la agatha : 04.10.2017. u 02:51
    Lux Interior

  4. #4
    Moderator agatha (avatar)
    Učlanjen
    22.01.2011.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd, Annwyn
    Poruke
    32.201
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    1271

    Podrazumevano Re: Velika imena Arhitekture

    Lux Interior

  5. #5
    Supermoderator Nina (avatar)
    Učlanjen
    14.07.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Poruke
    168.350
    Reputaciona moć
    16923

    Podrazumevano Re: Velika imena Arhitekture

    Filipo Bruneleski
    Renesansa je jedan od najznac ajnijih pokreta u kulturi zapadne Evrope, koji je doveo do preokreta u nauci, filozofiji, književnosti i likovnoj umetnosti.Najviši izraz renesansa je našla u Italiji kroz razvoj velikih gradova.Razvija se i duhovna umetnost. Nositelji renesanse su humanisti. Kulturu su usmerili prema čoveku a ne prema Bogu. Umetnik je obrazovan i svestran. Jedan od njih je Filipo Bruneleski , rodjen 1377 godine u Firenci.Bio je italijanski arhitekta vajar i inženjer, jedan od pionira nove arhitekture rane renesanse u Italiji. Imao je veliki značaj na razvoj celokupne umetnosti renesanse u Italiji.
    Poceo je kao zlatarski ucenik da bi zavrsio kao arhitekta. Arhitekturom se počinje baviti 1404, prvo kao savetnik u izgradnji crkve Santa Maria Novella. Godine 1419. radio je na firentinskoj bolnici za siročad „Ospedale degli Innocenti “ koja je smatrana za manifest renesansne umetnosti arhitekture. On se kod ove bolnice inspiriše romanskom arhitekturom jer nije nikada imitirao stilove antičke umetnosti kako se ponekada navodi.
    Njegovo najpoznatije i najznačajnije delo je izgradnja kupole crkve Santa Maria del Fiore dovršene 1434 god, jedne od najvećih i najznačajnijih kupola ikada izgrađenih.
    Za realizaciju kupole bio je početkom 15. veka raspisan konkurs na koji se javio Bruneleski. Ono što se pouzdano zna je da je niski, neugledni i przničavi kandidat, zlatar Filipo Bruneleski obećao izgradnju ne jedne već dve kupole, jedne unutar druge, i to bez komplikovanih i skupih skela. Osim toga, iz straha da će mu takmaci ukrasti ideju, odbio je da objasni kako to namerava da postigne. Bruneleskijeva tvrdoglavost dovela je do burne rasprave sa nadzornicima i oni su ga dvaput terali i silom izbacivali sa skupštine, pogrdno ga nazivajući „magarcem i brbljivcem”. Ipak na kraju Bruneleski je pobedio na konkursu.



    Projekat je predviđao osmougaonu kupolu. Koju je sagradio u godinama 1420 – 1434. Kupola je građena spolja na unutra ,od opeke koje su stavljane u vidu riblje kosti bez toga da su upotrebljavane skele. Ova kupola je treća u okviru raspona kupole u svetu jer je manja od kupole svetog Petra u Rimu (manja za 60 cm. ) i manja od Pantenona.

    Ova ogromna građevina teška je 37.000 tona i izgrađena je od 4.000.000 opeka. On je radio nekoliko modela i slika tokom konstrukcije i morao je pronailaziti posebne mašine za ove radove koji su dali prilog u arhitekturi. Prilikom izgradnje kupole on je konstruisao jedan veliki drveni kran kojim je dizao materijal za izgradnju. Tu je on upotrebio i pojačanja kamena zategama od gvozdenih lanaca i položio kamene temeljce za upotrebu čeličnih konstrukcija kao armiranog betona u kasnijim stolećima. Ovim planovima rugao se Giberti i nazivao ih je nemogućim. Lorenco Giberti, je italijanski vajar, zlatar i slikar rane renesanse, koji je izradio vrata na krstionici katedrale u Firenci. Njegov spis „Commentarii“ je vredan dokument za izučavanje italijanske arhitekture i slikarstva

    Gibertijeva zlatna vrata na krstionici


    Zadatak da zasvodi ogroman prostor između stupova koji još niko nije rešio on je započeo 1420. godine. On je ovde upotrebio pronalazke gotičke arhitekture. Njegovo rešenje je smatrano za čudo građevinske tehnike. Gradnja kupole je trajala do 1434 godine, on je ipak nije video u sadašnjem izgledu i posle njegove smrti je kupola dopunjena laternom i zlatnom kuglom



    Bolnica za siročad
    Bruneleski se postepeno opredeljuje za arhitekturu. Godine 1419 radio je na firentinskoj bolnici za siročad„Ospedale degli Innocenti “ koja je smatrana za manifest renesansne umetnosti arhitekture. On se kod ove bolnice inspiriše romanskom arhitekturom toskanskom jer nije nikada imitirao stilove antičke umetnosti kako se ponekada navodi. Njegov cilj je bio stvoriti novi arhitektonski pravac upotrebom elemenata antičke arhitekture i dosegnuti novo shvatanje harmonije i lepote


    Bazilika San Lorenco
    Giovanni di Bicci de' Medici je poverio Bruneleskiju gradnju „Stare sakristije“ u Bazilici San Lorenco pogrebne kapele porodice Medici. Brunuleski je tu stvorio od 1420- 1428 godine majstorsko delo rane renesanse.



    Crkva San Spirito
    Pandan bazilike San Lorenzo je „hram San Spirito“ koji se nalazi na suprotnoj obali reke Arno. Njegov projekat je izradio Bruneleski 1428 godine na zahtev bogatih firentinskih porodica a gradnja je započeta 1436 godine i trajala je i posle smrti ovog umetnika i rezultat je bio jedan od najlepših hramova, renesansnih crkava u Firenci.



    Kapela Paci u crkvi Santa Croce u Firenci
    Poslednjim delom Bruneleskija je „kapela Paci“ u crkvi Santa Croce u Firenci.Ni jedno pročelje od Bruneleskijevih dela nije sačuvalo svoj prvobitni izgled. Novija istraživanja pokazuju da to nije bilo ni sa slučajem kapele Paci koja je započeta 1430 godina a on je umro 1446 godine i nije mogao projektovati pročelje u njegovom današnjem obliku. To je ipak originalna gradjevina koja je u potpunosti različita od dotadašnjih zgrada i srednjovekovnih pročelja.



    Palata Piti
    Po njegovim projektima je izgrađena najmonumentalnija palata za porodicu Piti koja ipak zbog svoje ogromne veličine nije završena u projektovanom obimu i završena je tek 1577god.


    Veliki deo onoga što znamo o životu i delu Bruneleskija zabeležio je mlađi savremenik Antonio di Tucio Maneti, koji je 1480. godine napisao njegovu biografiju.

    Filippo Brunelleschi gleda u Duomo



    15. aprila 1446. godine, Bruneleski je umro, verovatno od iznenadne bolesti. Ležao je na odru odenut u belo platno, okružen svećama, slepo zureći u kupolu koju je izgradio ciglu po ciglu, dok su se dim sveća i zvuci pogrebnih pesama ka njoj podizali. Sahranjen je u kripti katedrale, a obližnja spomen-ploča veliča njegov „božanski um”. To su bile visoke počasti. Do Bruneleskijevog doba malo kome je, a među njima i jednom svecu, dopušteno da bude sahranjen u kripti ove katedrale, a arhitekte su uglavnom smatrane tek za ponizne zanatlije. Uz svoj stvaralački dar, umešno rukovođenje i istrajnost, Filipo Bruneleski je uzdigao istinske umetnike na nivo uzvišenih stvaralaca, dostojnih večne slave u društvu svetaca, što je stanovište koje će dominirati tokom čitave renesanse
    Ako nemas izlaz, izadji na ulaz

  6. #6
    Supermoderator Nina (avatar)
    Učlanjen
    14.07.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Poruke
    168.350
    Reputaciona moć
    16923

    Podrazumevano Re: Velika imena Arhitekture

    Kada niko nece da nastavim...
    Ako nemas izlaz, izadji na ulaz

  7. #7
    Supermoderator Nina (avatar)
    Učlanjen
    14.07.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Poruke
    168.350
    Reputaciona moć
    16923

    Podrazumevano Re: Velika imena Arhitekture

    Zaha Hadid



    Kao što je renesansa imala svoje sjajne slikare i vajare, XXI vek dobio je, već na samom početku, svoje vrhunske umetnike arhitekte, koji se hrabro upuštaju u nešto potpuno novo, zapanjujuće i nestvarno.
    Ovakav arhitekta je i proslavljena Zaha Hadid, dobitnica prestižne Prickerove nagrade, takozvanog Nobela u arhitekturi. Možda i zbog toga što je odrasla u Bagdadu, Zaha Hadid je naučila kako da se izbori za svoje ideje i ostane beskompromisna u onome što želi da postigne u urbanim pejzažima koje stvara. Njeni projekti su svedočanstva velikog talenta ali i pravac koji uspostavlja arhitektura novog doba.
    Dela Zahe Hadid, zaobljene, fluidne građevine, avangardan pristup i novo približavanje prirodi, a opet geometrija i koordinatni sistem u osnovi svega, postaju deo urbanog pejzaža širom sveta.

    Zaha Hadid rođena je u Bagdadu i odrasla je u intelektualnoj porodici. Jedna poseta arheološkim ostacima sumerske kulture na jugu Iraka, petnaestogodišnju Zahu zauvek je zainteresovala za arhitekturu. Diplomirala je matematiku na Američkom univerzitetu u Bejrutu u Libanu, a onda se preselila u London na studije arhitekture. Do 1977. godine je diplomirala i počela da radi u arhitektonskom studiju jednog od svojih profesora Rema Kolhasa. Svoj studio je otvorila 1980. godine, ali početak je bio težak. Njene ideje o novoj upotrebi oblika i prostora ostajale su zapisivane u njenim beležnicama, ponekad objavljivane i u časopisima. Zaha Hadid je u to vreme predavala na Architecural Association u Londonu, počela da učestvuje u arhitektonskim projektima. Njen projekat za “Top Peak”, u Hong Kongu osvojio je prvu nagradu ali nikada nije izveden. Prvi projekat Zahe Hadid – “Vitra”, vatrogasna stanica u Nemačkoj, izvedena je tek deset godina posle nastanka. I drugi projekti teško su se probijali do nagrada ili ostvarenja. Neki su naknadno odbijani, sa objašnjenjem da nisu jasni, ali je Zaha Hadid nastavljala dalje sa istraživanjem mogućnosti arhitekture. Malo po malo, nastajali su nezaboravni projekti koji su, uprkos kritikama da su teško izvodljivi i nemogući, sigurnim koracima, Zahu Hadid ustoličili kao kraljicu arhitekture 21. veka i digitalne ere. Poslednjih desetak godina, Zaha Hadid predaje arhitekturu na prestižnim univerzitetima kao što su Harvard, Ohajo, Ilinois, Beč. Danas studio “Zaha Hadid arhitekte” broji oko 350 zaposlenih, rade na mnogim stranama sveta, Zaha Hadid je osvojila mnoge prestižne arhitektonske nagrade, 2004. godine postala je i prva žena nosilac Prickerove nagrade, a 2011. i čuvene RIBA nagrade.


    Mnogi teoretičari njen rad karakterišu kao barokni modernizam. Kao što su barokni arhitekti, poput Borominija, zamenili renesansni koncept perspektivne arhitekture idejom o uzvišenom pokrenutom prostoru, tako Zaha Hadid svojim projektima razbija formalizam modernizma i pronalazi način da se odvoji od dominirajuće postbauhaus estetike. Rušenjem osnovnih postulata arhitekture – zidova, tavanica, zadnje i prednje fasade, pravog ugla – ona dolazi do arhitektonskog minimuma, iz kojeg, ponovnim okupljanjem svih elemenata stvara „novi fluidni način prostornosti“. Prostor s mnogostrukim perspektivnim tačkama i fragmentarnom geometrijom, kao osnovnim sredstvima njegovog oblikovanja, predstavlja arhitektonski izraz dinamičnosti savremenog načina života.Umrla je 2016 god.


    Dizajn zgrada koja je trebalo da se gradi u Beogradu koja je trebalo da se nalazi na mestu nekadašnjeg Beka u Beogradu kod Kalemegdana, ali se od te ideje u međuvremenu odustalo.


    Bridge Pavillon u Saragosi


    Azerbaijan's Heydar Aliyev Centre


    The Vitra Fire Station


    MAXXI Italian National Museum of 21st Century Arts


    The London Aquatics Center


    Galaxy Soho, Beijing


    Sheikh Zayed Bridge/Abu Dhabi - United Arab Emirates


    politehnicki fakultet u hong kongu
    Ako nemas izlaz, izadji na ulaz

  8. #8
    Supermoderator Nina (avatar)
    Učlanjen
    14.07.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Poruke
    168.350
    Reputaciona moć
    16923

    Podrazumevano Re: Velika imena Arhitekture

    Le Korbizje


    Slavni arhitekta Le Korbizje, ikona moderne arhitekture usmerene na funkcionalnost prostora i autor poznate izjave da je „kuća masina za stanovanje“, bio sve samo ne običan čovek. Pitanje je bi li arhitektura kakvu danas poznajemo bez njega uopste postojala.
    Začetnik i otac moderne arhitekture Le Korbizje, rodio se kao Charles Edouard Jeanneret Gris 1887. u malom mestu blizu Nice u Francuskoj.Uprkos velikom uticaju u svetu arhitekture, izvan tih krugova ostao je relativno nepoznat.
    Njegov uticaj na savremenu arhitekturu nemjerljiv je, a u izgradnju je uveo mnogobrojne nove materijale kao što su armirani beton, gvozdje i staklo. Možemo reći kako je arhitekturu potpuno izokrenuo i prekinuo sa tradicionalnim graditeljskim načinima..
    Le Korbizje je bio arhitekta i urbanista a takođe i slikar, vajar i pisac a poznat je i kao suosnivač purizma.
    Le Korbizje je rođen u porodici umetnika: njegov otac bio je slikar i graver brojčanika na časovnicima, a majka muzičarka. Počeo je rano da slika i uči graverski zanat. Sa četrnaest godina počeo je da pohađa umetničku školu, ali se uskoro posvetio arhitekturi. Godine 1902. na međunarodnoj izložbi cizeliranih časovnika u Torinu njegov rad je nagrađen diplomom.
    Od 1906. posvećuje se isključivo arhitekturi, živi skromno, putuje po svetu, a u Italiji proučava tamošnju arhitekturu. Sledeće godine odlazi u Austriju. Počinje da proučava armiranobetonske konstrukcije da bi 1912. realizovao prve arhitektonske projekte. Tokom Prvog svetskog rata radio je kao učitelj.
    Godine 1917. trajno se nastanjuje u Parizu i sa kasnijim dugogodišnjim saradnikom Amadeom Ozefantom izdaje manifest kubizma koji postaje osnov purizma. Godine 1929. godine postaje suosnivač časopisa za estetska pitanja.

    Godine 1921. sa rođakom Pjerom Žanreom otvara atelje u kome radi do 1965. godine. Od 1923. gradi zgrade širom sveta (Francuska, Švajcarska, Nemačka, Rusija, Južna Amerika, Alžir... ).
    U prisilnoj izolaciji je od 1939, odnosno od početka Drugog svetskog rata. Godine 1941. objavljuje u Parizu „Atinsku povelju“ a 1944. " Tri ljudska uređenja“. Radi i projektuje od završetka Drugog svetskog rata pa sve do smrti od infarkta 27. avgusta 1965.
    Ovaj Francuz švajcarskog porekla snažno je uticao na kasnije arhitekte, ponajviše Brazilca Oscara Niemeyera, koji je pedesetih dobio zadatak izgradnje novog brazilskog glavnog grada, Brazilije. Takođe, neki gradovi, poput Zlina u Češkoj, modernizovali su se na osnovu Le Korbizjeovih ideja.



    Vila La Roche je jedno od prvih Le Korbizjeovih dela, obzirom na to da je na početku karijere projektovao vile za bogate klijente u Parizu i okolini.. Ovu je napravio za bankara Raoula La Rochea, a kuća danas pripada fondaciji Le Corbusier. Smatra se prvom modernističkom kućom.



    Stambena zgrada je mozda i najpoznatije njegovo delo, sagrađeno nekoliko godina nakon Drugog svetskog rata. Veći dio svoje karijere Le Korbizje proveo je smisljajuci kako rešiti probleme urbanog stanovanja. Rezultat toga ova je monumentalna zgrada, možda danas ne previše lepa, ali svakako pravi spomenik arhitekture. U svoje doba bila je toliko avangardna, da su radnici odbili u nju da se usele, pa se tamo doselila elita poput lekara, arhitekata i profesora. Kad je dovršena, njen kapacitet bio je 1600 ljudi.
    Ideja arhitekte bila je da podstakne tadašnje Francuze u Marselju na zajednički život i da im praktično napravi jedan mali grad, kako bi imali sve na jednom mestu: školu, sportske terene, bazen, zajedničko grejanje i pranje veša, restoran, dečja igrališta, knjižaru, izdavačku kuću. Kasnije je poslužila kao inspiracija za mnoge poznate građevine poput Barbican i Trellick tornja u Londonu..



    Chandigarh je zgrada parlamenta u indijskom gradu Chandigarhu. Nakon rata i nezavisnosti Indije, prvi indijski premijer Nehru angažovao je Le Korbizjea da izgradi novi grad, Chandigarh. Ideja je bila da bude neopterećen prošlošću i napravi nešto što će simbolizovati želju nacije za pogledom u bolju budućnost. Tako je u ovom gradu nikla, ne samo zgrada parlamenta, već sve važne zgrade nose Korbizjeov potpis.

    - - - - - - - - - -


    Capela Ronchamp je rimokatolička kapela u Ronchampu , Francuska . Izgrađen 1954. godine,i jedna je od najfinijih primera arhitekture Le Korbizjea i jedna od najvažnijih primera religijske arhitekture dvadesetog veka.



    Le Korbizije u prvom periodu svoga stvaralaštva projektuje vilu Savoj u Poisiju, u okolini Pariza. Remek-delo individualne izgradnje, vila Savoj izgrađena 1929. godine predstavlja jedan od stubova moderne arhitekture i mesto hodočašća mnogih generacija mladih arhitekata. Sa njom se zatvara ciklus projektovanja kuća u kojima je Le Korbizije pročišćavao formu do krajnosti.



    Izgradjena je na osnovu Korbizijevog nacrta, poznatog kao „šema 23A“.
    Zbog ograničenja kao što je Ist River autoput (kasnije Frenklin D. Ruzvelt Ist River autoput i rekom Ist River, postala je neophodna izgradnja visoke zgrade za kancelarije Sekretarijata. Tridesetdevetospratna zgrada , kontraverzna u svoje vreme, danas je modernističko obeležje. Njeni karakteristični istočni i zapadni zidovi su u potpunosti prekriveni termopanom stvorenim da upija sunčevu toplotu, osim za dovode vazduha na 6., 16., 28. i 39. spratu. Severni i južni zidovi su prekriveni vermontskim mermerom.
    Iako pravno nisu bili obavezni da to učine, zgrada je rađena u skladu sa građevinskim propisima grada Njujorka. Izgradnja je finansirana beskamatnim zajmom od 65 miliona dolara od vlade Sjedinjenih Država


    Jos neki od Le Korbizijeovih radova

    Muzej Heidi Weber, Zürich, Švicarska.


    Kuća u Stuttgartu iz 1927.g


    Muzej u Tokiju


    Objekat Le Poème Électronique ispred Tehničkog univerziteta u Aidhovenu
    Ako nemas izlaz, izadji na ulaz

  9. #9
    Supermoderator Nina (avatar)
    Učlanjen
    14.07.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Poruke
    168.350
    Reputaciona moć
    16923

    Podrazumevano Re: Velika imena Arhitekture



    Remment Lucas Koolhaas, poznatiji po svom nadimku Rem , rodjen u Roterdamu 1944 g. međunarodno je priznati holandski arhitekta, teoretičar arhitekture, urbanist i profesor. God. 2000. osvojio je prestižnu Pritzkerovu nagradu, a 2008. god. časopis Time ga je svrstao među 100 najuticajnijih ljudi na svetu.Koolhaas je proveo deo detinjstva u Indoneziji. Između 1968. i 1972. studirao je arhitekturu na Architectural Association School of Architecture (AA) u Londonu. Potom je radio u SAD-u za nemačkog arhitektu Oswalda Mathiasa Ungersa na Unverzitetu Cornell, koji je tamo bio profesor.Zajedno sa Madelon Vriesendorp, Eliom i Zoe Zenghelis je 1975. godine, osnovao je arhitektonski biro Office for Metropolitan Architecture (OMA), a kasnije i njegov istraživački pandan AMO, sa sedištem u Rotterdamu. Objavljivanjem nekoliko arhitektonskih teoriskih radova, predavanja i sudelovanja na konkursima sa OMA, Koolhaas je imao važnu ulogu u globalnim arhitektonskim raspravama.Koolhaas je 2005. god. pokrenuo i arhitektonski časopis Volume Magazine, zajedno s Markom Wigleyjom i Ole Bouman. 2007. god je bio i član Council of Wise Men on the Future of Europe. Danas je profesor na Harvardu, oženjen je Madelon Vriesendorp, sa kojom ima dvoje dece.

    Kunsthal Rotterdam (1992.)


    Koolhaasov predlog zastave Evropske Unije iz 2001. god.


    Centralna biblioteka u Sijetlu


    Casa da Música, Porto (2005.)


    Sedište CCTV-a Peking (2009.)


    Holandska ambasada u Berlinu


    Javni WC, Rem Koolhaas (OMA) i Erwin Olaf, Groningen

    Ako nemas izlaz, izadji na ulaz

  10. #10
    Ističe se gholub (avatar)
    Učlanjen
    05.07.2011.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.237
    Reputaciona moć
    85

    Podrazumevano Re: Velika imena Arhitekture

    Od Korbizjea jedino shto mi se dopada je Ronchamp .
    Recimo ona sharena zgrada je katastrofa .
    Svaki nbg brutalistichki soliter je tisucu puta bolji .

    - - - - - - - - - -

    Kod njega dosta cenim ono .
    Svaki deo zelene povrshene shto oduzmesh za gradjevinu , treba da smestish na nju , otprilike .
    pussy jazz
    postkapitalistichke gusle

  11. #11
    Supermoderator Nina (avatar)
    Učlanjen
    14.07.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Poruke
    168.350
    Reputaciona moć
    16923

    Podrazumevano Re: Velika imena Arhitekture

    Kenzo Tange


    Rodjen je u Osaki, Japan 4.septembra 1913. godine, a umro u Tokiju, Japan 22.marta 2005. godine.
    Studirao je na univerzitetu u Tokiju, gde je bio vanredni profesor i predavao sve do 1972. godine. Posle diplomiranja pristupio je birou Kunio Makeyawa-e koji je bio bivsi clan Le Korbizjeovog tima arhitekata. Za Tange-a je Le Korbizjeova izuzetna poetska izrazajnost bila nesto vise od jednostavne artikulacije Internacionalnog stila. Za vreme rata u kome je Tange uzeo ucesca u vidu postdiplomskih kurseva na Tokijskom univerzitetu, posto je dao ostavku u Mayekawa birou, osvojio je prve nagrade na dva odvojena takmicenja, jedno za spomenik na planini Fuji 1941.godine, a drugo za Kulturni centar u Bangkoku. Na ovim konkursnim takmicenjima je demonstrirao izuzetnu sposobnost da kombinuje mnostvo dinamickih metoda u planiranju gradova sa eksplicitnim simbolickim formama koje su izvedene iz tradicionalnih japanskih arhitektonskih stilova.
    spomen park u Hirosimi




    U periodu odmah posle rata, Tange se koncentrisao na planiranje velegrada, 1949. osvojio je prvu nagradu na konkursnom takmicenju za mirovni centar u Hirosimi, koji je bio zamisljen kao novo gradsko jezgro, posto je grad bio veoma razoren dejstvom atomske bombe.Osim nekoliko ranije konstruisanih privremenih struktura, ovaj projekat je bio Tangeov prvi znacajni rad i on je bio pozvan da ga prezentira CIAM-u 1951.godine,u vezi sa temom jezgro grada. Ova prezentacija je zamisljena da posluzi kao njegov internacionalni debi. Ipak, kao dodatak univerzalnosti dizajnerskog opsteg koncepta, moguce je pronaci u ovom projektu istu tendenciju koja je formirala osnovu njegovih nerealizovanih u konkursnih takmicenja za vreme rata. Iako ocigledni, nacionalni elementi koji su bili prisutni u njegovim ranijim takmicarskim radovima sada vise nisu bili prisutni. Dve zgrade Mirovnog centra jasno pokazuju kako je njegov osecaj,jasno inspirisan tradicionalnom japanskom arhitekturom, bio ukomponovan u dinamicku gradsku urbanu kompoziciju.

    olimpijski stadion



    U godinama koje slede, Tange je projektovao brojne javne zgrade koje su ispoljavale iste karakteristike. Takodje je razvio pun potencijal strukturalne forme, bazirane na najmodernijoj tehnologiji,i kao vodecu figuru modernih tendencija i kao vodeceg u potrazi za novim identitetom japanske nacionalne arhitekture. U stvari, oko nesuglasica sta bi posleratna demokratska forma nacionalne japanske arhitekture trebalo da preuzme, Tange je nastavio sa idejom da novi stil treba da sintetise dva suprotna pola stare umetnosti i civilizacije u Japanu, a to su Yayoi kultura ( u smislu slicnom Niceovom konceptu Apola u grckim tragedijama) i Yomon kulture (Niceov Dionizis).Kagawa poslovni objekat i Metropoliten hala u Tokiju, oba izgradjena u kasnim pedesetim, su predstavljena u duhu Yayoi tradicije. Dok Sogetsu Kaikan hala u Tokiju iz 1956. do 1958. godine, koja je kasnije demolirana, kao i Sportska arena u Takamatsu, u duhu su Yomon tradicije

    Tokyo Metropolitan Government Building


    U sezdesetim godinama, Tange je predstavio sasvim dinamicnu predstavu u projektovanju javnih zgrada kao i u projektima urbanog dizajna. Ovi projekti su opet bili bazirani na sintezi neobicnih simbolickih formi u manirima koji svedoce o Tangeovoj odvratnosti protiv radjanja moderne arhitekture. On je cak izokrenuo izraz funkcionalizam stavljajuci da samo moderno moze biti funkcionalno. Takodje, razvio je sistematsku metodu kompozicije reprezentovane sistemima urbanih jezgara i konceptom komponenata tzv.metabolizam. Tokijska nacionalna gimnasticka dvorana iz 1964.godine kao i Yamanashi novinarski i radio centar iz 1966. godine su jedni od najznacajnih radova tog vremena.

    Tokyo City Hall


    U kasnim sezdesetim godinama nacrtao je brojne predloge za prekomorske projekte i nastavio je sa tim tokom sedamdesetih godina, periodom u kome je arhitektonska aktivnost u njegovoj domovini dozivela pad.Ipak, u ovim medjunarodnim projektima, japanska osecajnost koja je karakterisala njegove ranije radove je prividno iscezla, i njegov rad se kasnije priblizava tzv. postmoderni u arhitekturi, slicnoj kao u Americi (USA), i Evropi. 1987.godine dobio je Pritzker nagradu za arhitekturu.

    Olympic Arena


    distrikt u tokiju


    centar za stampu i radiodifuziju


    Katedrala St. Mary u Tokiju


    Ako nemas izlaz, izadji na ulaz

  12. #12
    ILUZIJA Poli46 (avatar)
    Učlanjen
    25.12.2013.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    26.557
    Reputaciona moć
    1664

    Podrazumevano Re: Velika imena Arhitekture

    Zaha Hadid, jedna od vodećih arhitekata današnjice,staviće autorski pečat i u Beogradu na mestu nekadašnje fabrike „Beko” u podnožju Beogradske tvrđave. Njen studio sa sedištem u Londonu potpisuje multifunkcionalnicentar: hotel, luksuzne apartmane i poslovni prostor, a javni uvid u urbanistički projekat počinje danas. Ako se obistine namere investitora grčke kompanije „Lamda”,koja je zgradu fabrike„Beko” u stečaju kupila 2007. godine za 55,8 miliona evra i angažovala kuću Zahe Hadid, Beograd će biti prvi grad u ovom delu Evrope koji će se moći pohvaliti da ima avangardne građevine koje je projektovao slavni arhitekta.



    Mislim....dakle, nisam prisutna

  13. #13
    ILUZIJA Poli46 (avatar)
    Učlanjen
    25.12.2013.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    26.557
    Reputaciona moć
    1664

    Podrazumevano Re: Velika imena Arhitekture

    Zaha Hadid..Museum in Rome



    Mislim....dakle, nisam prisutna

  14. #14
    Supermoderator Nina (avatar)
    Učlanjen
    14.07.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Poruke
    168.350
    Reputaciona moć
    16923

    Podrazumevano Re: Velika imena Arhitekture

    Mimar Sinan



    Turski arhitekta Mimar Sinan (1489-1588) smatra se najznačajnijim predstavnikom klasične osmanske arhitekture. Za vreme svog života, dugog skoro sto godina, Sinan je ostavio više od 300 građevina, među kojima su brojne džamije, mauzoleji (turbeta), palate, hamami, karavan-saraji, mostovi i akvadukti koji su označili kako carsku grandioznost Istanbula tako i drugih bliskoistočnih gradova. Kritičari su neimara Sinana proglasili osmanskim Mikelanđelom, iako se ne zna da li je imao mogućnost da upozna i izuči dela svog savremenika Buonarotija.
    Sinan je rođen u Anatoliji, kao sin pravoslavnih (jermenskih ili grčkih) roditelja, koji su mu nadenuli ime Josip. Kao dečak je preveden u islam, a 1512. počinje da radi u inžinjeriji janičarske vojske. Iako mu je u početku posao bio vojno razaranje, on prestaje da ruši da bi gradio.
    Kodža Mimar Sinan je realizovao veći deo svojih projekata u drugoj polovini 16. veka, tzv. zlatnom dobu Osmanlijskog carstva. Sinan, član carskog dvora od 1536, za vreme sultana Sulejmana Veličanstvenog, 1539, imenovan je za glavnog carskog arhitektu (nakon profesionalne zrelosti koju je dostigao u vojsci kao službeni graditelj). Ovo zvanje on zadržava i tokom vladavine sledećih careva Selima II i Murata III, postavši odgovoran za konstrukciju ili nadzor svih najznačajnijih građevina.
    Njegove džamije se odlikuju savršenim skladom između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora, dinamičnim arhitektonskim sadržajem (lukovi, kupole, polukupole, stubovi) i gotovo intimnom pažnjom za dekorativne detalje. Značajnu karakteristiku ovih verskih objekata predstavljaju monumentalne kupole.

    O Sinanovim „bestežinskim”, ali masivnim, kupolama svedoči nekoliko istanbulskih džamija:
    prva velika Sinanova džamija, Šehzada (1548), po mnogima i njegovo prvo remek-delo,




    kao i Ahmed-pašina džamija (1550).


    Džamija sultana Sulejmana Veličanstvenog – Sulejmanija, takođe u Istanbulu. Ovu džamiju, sagrađenu između 1550. i 1557. karakteriše ogromna kupola (kube), potpomognuta polukupolama koje proširuju zidnu strukturu dajući joj efekat pokretne lakoće. Pre Sulejmanije nijedan svod džamije nije bio sagrađen sa polukupolama: za ovo rešenje, Sinan je ideju „dobio” od džamije Aja Sofija, crkve u doba Vizantijskog carstva.



    Možda najznačajnije delo vrhovnog graditelja carstva, džamija Selimija (1568-74) u Jedrenu (bivšem Hadrijanopolisu), koju je sam Sinan smatrao svojim remek-delom, podignuta je za vreme Selima II. Okružena sa četiri tanana minareta, koji kao da paraju nebo, džamija se, sa svojim otvorenim dvorištem, nalazi u centru grupe građevina: medrese, bolnice, kuhinje za siromašne i hamama. Ovaj harmonični arhitektonski kompleks predstavljao je novost za islamski svet. Selimija, koju takođe krasi moćna i vazdušasta „lebdeća” kupola, zamišljena je da ponudi prizor potpunog prostornog sklada – formula koja će postati orijentir za velike carske džamije do 18. veka.


    U mostovima, koje je gradio širom carstva, Sinan je vešto kombinovao umetnost sa funkcionalnošću. Pored značajnih mostova u Istanbulu, Sinan je, po nalogu svog prijatelja, velikog vezira Mehmed-paše Sokolovića – hrišćanina srpskog porekla, rođenog u Bosni kao Bajo/ Bajica, odvedenog u Tursku za vreme uzimanja „danka u krvi” – sagradio i čuveni Višegradski most (1571-1577), ovekovečen u Andrićevom romanu „Na Drini ćuprija”.



    Zapis na mostu „kojem na svetu ravna nema” iz 1577. kaže da onaj ko vidi golem most preko reke Drine, misli „da je jedno zrno bisera u vodi, a nebeski svod da mu je školjka”.

    Sinanovom učeniku Hajrudinu Agi pripisuje se izgradnja Starog mosta u Mostaru.

    Ako nemas izlaz, izadji na ulaz

  15. #15
    Supermoderator Nina (avatar)
    Učlanjen
    14.07.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Poruke
    168.350
    Reputaciona moć
    16923

    Podrazumevano Re: Velika imena Arhitekture

    Oscar Niemeyer



    “Čovečanstvo treba snove kako bi uspelo preživeti svu patnju u svakodnevnom životu, čak i samo na trenutak” . Oscar Niemeyer

    Oskar Nimajer (. Oscar Ribeiro de Almeida Niemeyer Soares Filho); Rio de Žaneiro, 15. decembar 1907 — Rio de Žaneiro, 5. decembar 2012) bio je brazilski arhitekta koji se smatrao jednim od najznačajnijih imena moderne arhitekture.

    Jedan je od osnivača Brazilske škole savremene arhitekture. Bio je pionir u upotrebi armiranog betona. Po ubeđenju je bio komunista, član brazilske komunističke partije. Za vreme diktature u Brazilu živeo je u egzilu u Francuskoj (1965 - 1982).
    Najpoznatiji Nimajerovi projekti su Zgrada UN u Njujorku, grad Brazilija i muzej Niteroj. Projektovao ukupno preko 600 građevina širom sveta, a najviše u Brazilu.

    Muzej savremene umetnosti u Niteroju


    Njegova dela se svrstavaju u pet stvaralačko-istorijskih perioda: Pampulja (četvrt Belo Horizontea), od Pampulje do Brazilije, Brazilija, građevine u inostranstvu (doba egzila) i pozna dela.

    Kongresni centar



    Smatra se pionirom u stvaranju novih mogućnosti korištenjem armiranog betona iz estetskih razloga. Počeo je s dizajniranjem prvih nebodera na svijetu, za brazilsku vladu, upravo u tom materijalu. Prvi njegov projekt bio je dovršen 1943. godine, a tek nakon deset godina bio je predstavljen kao pravim primjerom brazilskog modernizma.
    1928. godine se oženio s Annitom Baldo.Sledece godine upisao Escola de Belas Artes gdje je stekao diplomu arhitekte.
    Već u ranim danima saradjivao je sa Luciom Costom i Carlosom Leaom, a 1936. je upoznao Le Corbusiera.

    Muzej u Braziliji


    1940. godine upoznao je Juscelina Kubitscheka, tadašnjeg gradonačelnika Belo Horizontea, a kasnije predsednika Brazila u vreme nastajanja Brazilije. Tada je dogovorena saradnja na projektu urbanističkog plana i nekoliko arhitektonskih projekata u novom naselju lociranom oko jezera Pampulha u Belo Horizonteu. Tu je Niemeyer realizovao svoje prve građevine, poput crkve Sv. Franje Asiškog,

    Katedrala


    Kasino (koji je već drugi dan nakon otvorenja zatvoren zbog zakona o zabrani kockanja u Brazilu, a danas je preuređen u muzej), plesni centar, restoran i yacht klub.

    Kasino u Funšalu na Madeiri



    1951. godine Oscar projektuje Ibirapuera park u Sao Paulu koji je i danas glavni rekreativno i kulturni centar sa brojnim sadržajima poput muzeja, galerija, paviljona, auditorija i slično.
    Projekt za Braziliju, novi glavni grad Brazila, izgrađen iz 'nule', započeo je 1956. godine na predlog tadašnjeg predsednika Juscelina Kubitscheka. Lucio Costa, Oscarov nekadašnji mentor i dobar prijatelj, izradio je urbanistički plan, Roberto Burle Marx je bio zadužen za parkovsko uređenje, a Niemeyer je projektovao većinu zgrada.



    Izgrađene su monumentalne i reprezentativne građevine katedrale, teatri, zgrada vlade, predsednicke palate, zgrade ministarstva i brojne druge drzavne ustanove. 1960. Brazilija je proglasena kao novi glavni grad, a danas predstavlja glavno administrativno sediste Brazila

    .


    Niemeyer je autor brojnih poznatih zgrada kako u Brazilu tako i na Starom kontinentu pa i u Sjedinjenim Američkim Državama.
    Samo neke od njih su: Sedište Ujedinjenih naroda u New Yorku (SAD, 1947), Centro Cultural Le Havre (Francuska, 1982), Sambodrom u Rio de Janeiru (Brazil, 1983), Muzej suvremene umetnosti Niteroi (Brazil, 1996), Muzej Oscara Niemeyera u Curitibi (Brazil, 2001), Internacionalni kulturni centar Astúrias (Španjolska, 2011).

    Niemeyer je umro 5. decembra, 2012. godine. Živeo je punih 104. godine. Njegov spektakularan pogreb održan je u Braziliji, u predsedničkoj palati koju je sam dizajnirao unazad 50 godina.

    Ako nemas izlaz, izadji na ulaz

  16. #16
    Supermoderator Nina (avatar)
    Učlanjen
    14.07.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Poruke
    168.350
    Reputaciona moć
    16923

    Podrazumevano Re: Velika imena Arhitekture

    Frank Owen Gehry


    Frank Owen Gehry, rođen kao Ephraim Owen Goldberg (Toronto, Kanada, 28. februara 1929.god. kanadsko-američki arhitekta, dobitnik je Pritzkerove nagrade. Poznat je po zgradama sa velikim oblinama, često prekrivenim sjajnim metalima, od kojih su mnoge su postale turističke atrakcije.



    Kao dete bio je kreativan, a njegovu je kreativnost poticala baka Caplan s kojom je izrađivao razne predmete od komadića drveta.. Godine 1947. seli se u Kaliforniju, a 1951.god. završio je studije arhitekture na University of Southern California. God. 1952. oženio je Anitu Snyder, koja mu je savetovala da promeni ime. Zajedno imaju dve cerke, a razveli su se 1966. god.

    Od 1956. do 1957. godine studirao je urbanizam na „Graduate School of Design“ na Harvardskom univerzitetu. Potom je dve godine radio u uredu Welton Becket & Associates u Los Angelesu (1957.-58.), a zatim kod arhitekta Victora Gruena. God. 1961. god. kod Andréa Remonda u Parizu.



    Godine 1962. osnovao je svoj biro Frank O. Gehry Associates u Los Angelesu. Njegovi prvi projekti su bili trgovački centri i slična trgovačka zdanja. Tokom 1970-ih ostvario je saradnju sa savremenim umetnicima iz Los Angelesa, koji su snažno uticali na njegov stil. Prva građevina u njegovom eksperimentalnom stilu bila je njegova licna kuca u Santa Monici 1979. godine, koju je izgradio za svoju novu porodicu nakon druge ženidbe 1975. god. U njoj još uvek živi sa svojom ženom, Panamkom Bertom Isabelom Aguilera, s kojom ima dva sina.


    Od 1967.-69. god. je bio gostujući predavač na Kalifornijskom unirvezitetu, a 1972. je postao profesor-asistent na univerzitetu Južne Kalifornije, da bi 1974. god. postao članom Američkog instituta arhitekata (AIA). Od 1979. god. se udružio sa arhitektom Kruegerom, sa kojim je osnovao biro Gehry & Krueger Inc. i postao je gostujući predavač na Harvardskom post diplomskom studiju dizajna. Nakon uspeha na Venecijanskom bienalu 1980., 1987. postao je članom Američke akademije umetnosti, a 1988. god. profesor na univerzitetu Yale.
    Kuca koja plese u Pragu (1992.-96.) je zajedničko delo Gehryja i Vlade Milunića


    God. 2006. Sydney Pollack, Gehryjev dugogodišnji prijatelj, snimio je dokumentarac „Skice Franka Gehryja” o životu slavnog arhitekte. U filmu su prikazane brojne Gehryjeve građevine, kao i intervjui sa mnogim slavnim osobama kao što su: Bob Geldof, Dennis Hopper, Charles Jencks, Philip Johnson, Robert Rauschenberg, Edward Ruscha, Julian Schnabel i dr.



    Danas uživa status „zvezde”, mada sam Gehry odbija taj populistički pojam, iako je jedan je od najpoznatijih, ako ne najpoznatiji arhitekta na svetu. Takođe uživa velik financijski uspeh, usprkos činjenici da su njegovi projekti veoma skupi i često su znali premašiti inicijalni proračun (poput Koncertne dvorane Walt Disney koja je koštala 174 miliona $ više
    Ako nemas izlaz, izadji na ulaz

  17. #17
    Supermoderator Nina (avatar)
    Učlanjen
    14.07.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Poruke
    168.350
    Reputaciona moć
    16923

    Podrazumevano Re: Velika imena Arhitekture

    Renzo Piano


    Renzo Piano, rodjen je u Djenovi, 14. septemba 1937.) je jedan od najplodnijih talijanskih modernih arhitekata i jedan je od najznačajnijih autora savremenih dela moderne arhitekture. Dobitnik Pritzkerove nagrade za arhitekturu (1998.), poznat je kao jedan od prvih autora visokog modernizma (High-tech arhitektura).Obrazovanje je stekao u Milanu. Projektovao je jos i mnoge fudbalske stadione, mostove, a dizajnirao je i automobile.Ozenjen je i ima cetvoro dece.Pjano je UNESKO-v ambasador dobre volje.

    Njegovo najpoznatije delo je muzej Pompidu (poznat i kao Bobur) u Parizu.


    muzej „Menil“ u Hjustonu


    aerodrom „Kansaj“ u Osaki


    zdrada Shard London


    Whitney muzej u Njuorku


    Jean-Marie Tjibaou Cultural Centre
    Ako nemas izlaz, izadji na ulaz

  18. #18
    Supermoderator Nina (avatar)
    Učlanjen
    14.07.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Poruke
    168.350
    Reputaciona moć
    16923

    Podrazumevano Re: Velika imena Arhitekture

    Ludwig Mies van der Rohe


    Ludwig Mies van der Rohe (Aachen, 27. mart, 1886. - Chicago, 17. august 1969.) rođen je kao Maria Ludwig Michael Mies, bio je nemački i američki arhitekta. Najčešće su ga zvali samo Mies, po prezimenu.

    Ludwig Mies van der Rohe je uz Waltera Gropiusa i Le Corbusiera najpoznatije ime u stvaranju moderne funkcionalne arhitekture. On je dao i veliki doprinos u stvaranju modernog dizajna, kao jedan od direktora slavnog Bauhausa. Mies, je kao i njegovi savremenici, naročito nakon drugog svetskog rata, bio stvaralac novog stila u umetnosti, koji je reprezentovao duh njegovog vremena. Njegov pristup odlikovao se ekstremnom čistoćom i jednostavnošću oblika. On je među prvima počeo da primenjuje moderne industrijske materijale poput stakla i čelika. Njegove građevine su bile sretna i dobro odvagnuta kombinacija minimalističkih struktura, dobro uklopljenih u okolni veliki slobodni prostor. Svoju metodu oblikovanja zvao je arhitektura kože i kosti. Slavan je i po svojoj sjajnoj uzrečici manje je više i citiranju Gustava Flauberta Bog je u detaljima, koje su mu bile misli vodilje pri rešavanju problema oblikovanja.

    Nemački paviljon u Barseloni



    TD Centre towers frame" zgrada u Torontu


    Barselonska stolica, za svetsku izložbu u Barseloni za nemački paviljon 1929.god.


    Kuća Ester (levo), Kuća Lange (desno), u Krefeldu


    Zgrada IBM u Čikagu


    Stambena zgrada u Štutgartu
    Ako nemas izlaz, izadji na ulaz

  19. #19
    Supermoderator Nina (avatar)
    Učlanjen
    14.07.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Poruke
    168.350
    Reputaciona moć
    16923

    Podrazumevano Re: Velika imena Arhitekture

    Antoni Gaudi



    Svako ko je imao prilike da bar jednom poseti Barselonu, mogao je da doživi čari njene arhitekture za koju je velikim delom zaslužan arhitekta Antoni Gaudi. Sva njegova arhitektonska dostignuća danas su poznata kao remek-dela, od kojih je čak sedam svrstano u svetsku baštinu UNESCO.
    Gaudi je rođen 25. juna, 1852. godine, u gradu Reusu u Kataloniji, a još u srednoj školi je pokazivao ljubav prema geometriji i aritmetici. Svoj put ka zvanju arhitekte započeo je pomalo neobično – radeći kao zanatlija, nakon čega je upisao fakultet. Međutim, i pre završetka studija na kojima baš i nije imao dobre ocene, on je sebe već smatrao arhitektom, govoreći da mu za to nije potreban sertifikat. Kao ljubitelj prirode i modernizma, počeo je da radi na mnogim projektima koji su vrlo ubrzo postali univerzalni modeli savremene arhitekture.
    Svoju graditeljsku filozofiju, Gaudi je opisivao kao spoj tri stvari: religije, prirode i arhitekture. Zato je i dobio naziv “Božiji arhitekta” jer je religija bila prisutna u svim njegovim delima. Njegova dela bila su posebna iz više razloga, pa tako čak i da ne znate koja su, dok šetate Barselonom primetećete zgrade i parkove sa neobičnim formama i oblicima, koja podsećaju na one iz bajke. Inspiraciju je takođe pronalazio i u orijentalnim delima Indije, Persije i Japana. Uveo je nove tehnike u korišćenju materijala, pa je tako koristio recikliranu keramiku, staklo i mnoge druge materijale. Njegov stil je bio “bez stila”, odnosno inspirisan organskim i anarhičnim formama, sa primenom geometrijskih oblika. Retko je crtao planove svojih projekata jer je više voleo da ih predstavi kao modele i što verodostojnije.
    Gaudijeva najznačanija dela su Casa Vicens, La Pedrera, Park Güell, Palata Güell, Colonia Güell, Casa Batlló, Casa Calvet, fontana Cascada u parku De la Ciutadella i mnoge druge. Ipak jedno delo se posebno izdvaja, a to je čuvena Sagrada famila. Još 1883. godine, Gaudi je započeo rad na ovoj katedrali i posvetio joj se do svoje smrti. Iako je već uveliko radio na drugim projektima, ovu katedralu nije mogao da odbije. Tako je narednih četrdeset godina posvetio nastajanju ove velelepne i još uvek nedovršene tvorevine. Već postojeći dizajn katedrale, transformisao je u fantastičnu strukturu gotske, afričke i mavarske arhitekture, a njeno tumačenje može se uporediti sa čuvenim Leonardovim delom Mona Lize, koja je još uvek donekle ostala tajanstvena.
    Uz pretpostavku da neće doživeti završetak Sagrade familije, Gaudi je planirao njenu izgradnju u modulima, odnosno u etapama. Glavna inspiracija su bile hrišćanske poruke i priroda, odnosno Sveto pismo i liturgija. Ono po čemu je Sagrada familija posebna jesu njena struktura i forma, boje, svetlost ali i materijali. Naime, kada je geometrija u pitanju, dizajn katerdale karakterišu hiberboloidi, paraboloidi, helokoidi, elipsoidi, duplo uvijeni stubovi i konoidi. Svaki od ovih elemenata provlači se kroz dizajn katedrale, bilo da su u pitanju površine, svodovi, prozori, stepenice ili stubovi. Sistem proporcije takođe je primenjen svuda, pa tako npr. deljenjem ukupne dužine hrama koji iznosi oko 90 metara sa brojem 12 dobija se broj 7,5 – modul koji je korišćen u izgradnji osnove katedrale i njene visine. Boju koju je smatrao izrazom života, kroz različite materijale, vitraže i krovne prozore naglasio je razmišljajući o svetlosti koja će se prelamati kroz njih. Kamen, granit i staklo , kao i armirane vrste betona predstavljaju glavne građevinske elemente korišćene u izgradnji ove katedrale.
    Nakon Gaudijeve smrti, jedna strana fasade i jedan toranj katedrale su bili izgrađeni, dok su se ostale strane gradile godinama kasnije. Krajnji rok koji se predviđa za završetak ove katedrale je 2026. godina odnosno na stogodišnjicu Gaudijeve smrti,dok će krajnji izgled činiti tri velike fasade sa mnogobrojnim sklupturama, ukupno 18 tornjeva, dok će osnova katedrale ostati u obliku latinskog krsta. I pored složenosti samog dizajna i vremena koje je prošlo, Sagrada familija i dalje predstavlja jedan od najznačajnijih repera u Barseloni.

    Sagrada familia


    Casa Vicens


    La Pedrera


    Park Güell


    Casa Batlló



    Casa Calvet


    fontana Cascada u parku De la Ciutadella
    Ako nemas izlaz, izadji na ulaz

  20. #20
    Supermoderator Nina (avatar)
    Učlanjen
    14.07.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Poruke
    168.350
    Reputaciona moć
    16923

    Podrazumevano Re: Velika imena Arhitekture

    Tadao Ando



    Poznati japanski arhitekta rođen u Osaki 1941. godine.
    Ando je samouki arhitekta. Isprva se bavio profesionalnim boksom. Od svoje desete pa do sedamnaeste godine kod jednog tesara je učio obradu drveta i pravio modele aviona i brodova. Posebno se zainteresovao za arhitekturu čitajući kao mladić jednu knjige o Le Korbizjeu, koji je na njega ostavio veliki uticaj. Sve svoje znanje o arhitekturi stekao je autodidaktičkim putem obilazeći hramove, svetilišta i čajdžinice u Japanu i praveći makete brodova i crkava na vodi.

    U periodu između 1962. i 1969. godine putovao je po Evropi, Africi i SAD, gde je proučavao objekte velikana arhitekture kao sto su Alvaro Aalto, Frenk Lojd Rajt, Le Korbizje i Mis Van der Roe. Sa 28 godine vraća se u Osaku gde 1969. godine osniva svoju firmu Tadao Ando Architect & Associates. Prvi nacrti bili su mu male drvene kućice, entrijer i komadi nameštaja. Godine 1975. izgradio je kuću Azuma u Osaki, za koju je dobio priznanje Japanske arhitektonske asocijacije.

    Dobitnik je mnogih značajnih nagrada, među kojima su najvažnije Karlsbergova nagrada 1992. godine i prestižna Prickerova nagrada (Pritzker - Preis) za arhitekturu.


    kuca azuma





    rokoko zgrada 1 i 2




    prefekturni muzej umetnosti, kobe



    crkva svetla osaka



    tajms galerija kjoto

    Ako nemas izlaz, izadji na ulaz

Slične teme

  1. TREBA MI MNOGO VELIKA POMOC!!!!!!!!!!
    Autor Frubi u forumu Ljubav i seks
    Odgovora: 61
    Poslednja poruka: 07.05.2009., 15:11
  2. velika dilema
    Autor Vule u forumu Tinejdžeri
    Odgovora: 29
    Poslednja poruka: 28.10.2007., 20:09
  3. recite mi neka zenska imena
    Autor sara28 u forumu Arhiva
    Odgovora: 125
    Poslednja poruka: 06.05.2006., 12:30
  4. Smesne slike velika
    Autor [kolekcija] u forumu Internet
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 16.09.2003., 02:35

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •