- Poruka
- 35
Cuo sam da su se Nemci sami povukli u Zemun 20. oktobra kad su izvukli sve svoje trupe iz Grcke. Ima li istine u tome?
-
- Popularno:
- Da li je istina da su komunisti spalili...
- U centru Splita pronađen novac srpskog...
- Haos na tribinama: Jokićev brat...
- isplivalo rešenje o otkazu dušice...
- Online posao
- Kako zapad misli da kupi neciju...
- Izborni rebus dela opozicije, bojkot u...
- Može li voda sa nanom da pomogne u...
- Perfektno žensko telo
- Svadba strebera
20.Октобар - Дан ослобођења Београда
- Začetnik teme Добро дошли
- Datum pokretanja
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Нисам успела да нађем фотографију која би приказивала сву четворицу заједно.
Петар Драпшин је , несрећним случајем, изгубио живот непуне две недеље после ослобођења Београда.
У једном од каталога штампаним поводом прославе годишњице ослобођења Београда, уз фотографију тројице команданата НОВЈ, одштампана је и депеша ЈБ Тита из које је јасно да му је врло политички важно да НОВЈ, макар формално, прва ступи у Београд.
Он је стигао у Београд пет дана после ослобођења :
https://www.arhiv-beograda.org/imag...df/katalog 70 godina oslobodjenja BGD web.pdf
Zapisnici Izvršnog narodnooslobodilačkog odbora grada Beograda od 26. X 1944. do 29. XI 1945, Том 1; Izvršni narodnooslobodilački odbor grada Beograda, Radomir Bogdanović, Istorijski arhiv Beograda, 1979
https://books.google.rs/books?id=57...ved=0ahUKEwitkIvrua3ZAhWFb1AKHeBkD6IQ6AEILjAC
Poslednja izmena:
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Нисам успела да нађем фотографију која би приказивала сву четворицу заједно.
Петар Драпшин је , несрећним случајем, изгубио живот непуне две недеље после ослобођења Београда.
У једном од каталога штампаним поводом прославе годишњице ослобођења Београда, уз фотографију тројице команданата НОВЈ, одштампана је и депеша ЈБ Тита из које је јасно да му је врло политички важно да НОВЈ, макар формално, прва ступи у Београд.
Он је стигао у Београд пет дана после ослобођења :
https://www.arhiv-beograda.org/imag...df/katalog 70 godina oslobodjenja BGD web.pdf
Zapisnici Izvršnog narodnooslobodilačkog odbora grada Beograda od 26. X 1944. do 29. XI 1945, Том 1; Izvršni narodnooslobodilački odbor grada Beograda, Radomir Bogdanović, Istorijski arhiv Beograda, 1979
https://books.google.rs/books?id=57...ved=0ahUKEwitkIvrua3ZAhWFb1AKHeBkD6IQ6AEILjAC
То је оно о чему прича и Жданов...у пропагандне сврхе то је било битно и на томе је инсистирао и Стаљин...а видели смо колико је улога партизана у "ослобођењу" била небитна...да не говоримо о томе да је 80% Београђана у том тренутку било против Јосипа Броза...
уопште у "ослобођењу" Србије...
Mreža dezinformacija. Čerčilova jugoslovenska greška - Dejvid Martin, Prosveta, Beograd 1991.
Poslednja izmena:
proka
Legenda
- Poruka
- 57.100
kako da ne 
- - - - - - - - - -
upravo tako, što više deziformacija da bi se umanjila titova pobeda u ww2
a da je kojim slučajem bilo drugačije, da su okupatori - nemci pobedili u ww2 onda bi četnici i nedićevci vladali srbijom
- - - - - - - - - -
upravo tako, što više deziformacija da bi se umanjila titova pobeda u ww2
a da je kojim slučajem bilo drugačije, da su okupatori - nemci pobedili u ww2 onda bi četnici i nedićevci vladali srbijom
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
kako da ne
- - - - - - - - - -
upravo tako, što više deziformacija da bi se umanjila titova pobeda u ww2
a da je kojim slučajem bilo drugačije, da su okupatori - nemci pobedili u ww2 onda bi četnici i nedićevci vladali srbijom
Да знаш да је смехотресно...Београд ослобођен 20. а "врховни командант НОВЈ" ушао 25.
у тренутку "ослобођења" 80% Београђана било против Јосипа Броза...а онда су почеле масовне ликвидације Београђана...полицијски час није постојао ни за време окупације...
Mreža dezinformacija. Čerčilova jugoslovenska greška - Dejvid Martin, Prosveta, Beograd 1991.
Poslednja izmena:
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Текст БИТКА ЗА СРБИЈУ 1944. ГОДИНЕ који следи последњи је из трилогије посвећене 70. годишњици кључних догађаја из Другог светског рата на просторима бивше Југославије. Аутор је др Мирјана Зорић, професор историје на Војној академији
Из поглавља "Партизански поход на Србију 1944"
http://www.vojnodelo.mod.gov.rs/pdf_clanci/vojnodelo370/66-2014-3-18-Zoric.pdf
Из поглавља "Партизански поход на Србију 1944"
http://www.vojnodelo.mod.gov.rs/pdf_clanci/vojnodelo370/66-2014-3-18-Zoric.pdf
Poslednja izmena:
proka
Legenda
- Poruka
- 57.100
lepo piše, beogradska operacija najveća i najznačajnija operacija NOVJ u ww2 
- - - - - - - - - -
slava oslobodiocima beograda
- - - - - - - - - -
slava oslobodiocima beograda
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
lepo piše, beogradska operacija najveća i najznačajnija operacija NOVJ u ww2
- - - - - - - - - -
slava oslobodiocima beograda
хахаха...кад би били ретарди....циркус
исто тако лепо пише да је Јосип Броз остварио договор са Бугарима који су до јуче клали Србе, без консултације са било ким из Србије, као и да народ то није прихватио...отуда и она изјава једног Србина да нас "ослобађају" они који су нас до јуче клали...опет катастрофалан потез Јосипа Броза по Србе...али он наравно за то није марио...ипак на крају је и сам признао грешку...
И овде видимо да је главни терет поднела Црвена Армија, без које не би било успеха...А видели смо шта Жданов говори о свему томе и колико је улога партизана била небитна, а по њему и беспотребна...чиста пропаганда...
И лепо је све названо "походом"....јер то јесте био поход на Србе и Србију, а не некакво ослобођење...ослобађали су партизани Београђане али живота и имовине...
а као што и сам кажеш, ако је то била највећа и најзначајнија операција НОВЈ, у којој сам Јосип Броз није ни учествовао, а Жданов је онако описује, свака им част....то је то, слажем се
Poslednja izmena:
proka
Legenda
- Poruka
- 57.100
srpska divizija 6 lička je krenula u pohod na srbe a ne u pohod na pitome okupatore koje su služili domaći izdajnici kao četnici, nedićevci, ljotićevci i ostali
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
а да слажемо се...то и рекох, у поход на Србе...ето и ти нешто паметно да напишеш...иде репутација
Marko Mare Jaric
Poznat
- Poruka
- 9.913
Naravno da je krenula na ugledne Srbe.Ubili ste div junaka vojvodu Petra Bojovića,starca od 87 godina i to ni krivog ni dužnog i to samo zato što je isti uterao strah tvome gospodaru,austrougarskom kaplaru hrvatu brozu,kako vas nije sramota!!!!
Inače ovo je samo jedan od desetina hiljada ubijenih uglednih Srba od tvojih kroato-komunista
Poslednja izmena:
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
да се манемо бајке...тема иначе иде у добром правцу и умногоме расвтљава догађаје...
Bitka za Beograd (3): Tajni susreti Tita i Staljina
Sovjetska intervencija u Jugoslaviji je imala dvostruki cilj. Prvi je, razume se, bio da se nacisti isteraju iz zemlje, ali je drugi bio relativno prikriven i istorijski malo obrađivan. Publicista Pero Simić tvrdi da je cilj bio uspostaviti komunistički režim u Beogradu.
- U mnogo čemu su Tito i Staljin imali pravi privatni aranžman. O tome svedoči, na primer, pismo Tita Staljinu od 5. jula 1944. godine. Pismo je bez zaglavlja, ne upućuje da jedna institucija drugoj, već je sasvim lično. U njemu doslovno Tito piše: "Biće nam potrebna najveća Vaša pomoć da bismo mogli što pre rešiti pitanje Srbije, koje je za nas veoma važno, jer od toga zavisi konačan uspeh u stvaranju demokratske federativne Jugoslavije."
Zanimljivo je i da Tito na sastanke sa Staljinom nije vodio nikoga, čak ni najbliže saradnike. On nije hteo da bilo ko zna o čemu se razgovara sa Staljinom, kaže Simić.
Jedan od tih ključnih sastanaka odigrao se u Krajovi. Tito se u leto 1944. nalazi na Visu koji je pod kontrolom Engleza. Odlučuje se da krene avionom na put, ali ostavlja pratnju pred kućom u kojoj je boravio. Stiže na aerodrom i poleće. Avion isprva hvata kurs prema Italiji, ali, kada je ušao u italijanski vazdušni prostor, on zaokreće na istok i odlazi u Krajovu. Čak ni posada nije znala koja im je krajnja destinacija.
- Formalno je Tanjug objavio da je Tito otišao u zapadnu Srbiju u inspekciju svojih jedinica. Dakle, trebalo je zavarati sve. I Engleze i jugoslovenski vojni vrh. Partizanske jedinice u Srbiji u leto 1944. vrlo su slabe i malobrojne. Zapravo, od propasti Užičke republike, partizani u Srbiji više nisu predstavljali nikakvu ozbiljnu silu - dodaje Pero Simić.
I zaista, kad se pogledaju izveštaji koje partijski opunomoćenici za Srbiju šalju Titu tokom čitavog rata, jasno je da je partizanski pokret u Srbiji bio veoma slab. Tako 1942. godine Tito u Srbiji ima ravno 752 borca, a u septembru naredne godine 890 boraca i oko 900 članova Komunističke partije.
- Te izveštaje je slao dr Blagoje Nešković, čovek od Titovog najvećeg poverenja. U izveštajima naglašava da KPJ praktično nema organizaciju u Čačku, Kragujevcu, Požarevcu, Šapcu, Zaječaru. Pazite, poslednji takav izveštaj poslat je 10 dana pred sovjetsku intervenciju u Jugoslaviji.
Kad se sve to sagleda, i kad se ima u vidu da je Srbija bila Pijemont Jugoslavije, te da bez nje nema ni Jugoslavije, jasno je zašto je Tito bio zabrinut i tražio sovjetsku intervenciju. I Sovjeti su vrlo dobro znali kakvo je stanje stvari - zaključuje Simić posle višegodišnjeg istraživanja jugoslovenskih, ali i sovjetskih arhiva.
Sovjeti su sa svoje strane takođe imali interesa da intervenišu u Srbiji. Njima je takođe bio potreban Tito na vlasti u Beogradu i komunistička Jugoslavija kao tampon država prema Zapadu u vremenima kada su se udarali temelji hladnog rata. Imajući u vidu slabost partizana u Srbiji, Sovjeti su morali da nagomilaju armiju u oslobađanju Srbije, kako se ni slučajno ne bi dovodila u pitanje komunistička sudbina Jugoslavije.
- Bila je to akcija oslobađanja i osvajanja istovremeno. Prema podacima koje su ruski arhivi objavili 2001. godine, u takozvanoj Beogradskoj operaciji, sa sve logistikom, učestvovalo je 300.000 vojnika Crvene armije. Čak je i u SFRJ, istina devet godina posle Titove smrti, vojni istoričar Miroslav Čelebčić (inače član redakcije Titovih sabranih dela i čovek vrhunskog poverenja Broza) napisao da je u Beogradskoj operaciji učestvovalo 414.000 vojnika. Sve to naspram 55.000 Nemaca i njihovih kvislinga - ističe Simić.
Tolika sila ne bi bila potrebna da je sudbina Jugoslavije rešena na Tehenranoj konferenciji saveznika, a koja je održana između 28. novembra i 1. decembra 1943. godine.
- Sovjeti su, kao i Tito, vrlo dobro razlikovali antifašizam i komunizam. To je kasnije u političkom oblikovanju istorije poistovećeno, ali zapravo su većina partizana bili obični ljudi koji su samo hteli da isteraju okupatora. Istorijska je nepravda reći da su samo partizani bili antifašisti. U ogromnoj meri je Titov pokret bio neideološki.
Kako bi osigurao i armiju i režim u Beogradu, Staljin dodeljuje ogromnu vojnu pomoć Jugoslaviji. Kompletno je opremio 12 divizija, poslao 400 aviona, 300.000 šinjela, 1.329 radio-stanica. Zabeleženo je da je u Beograd sletelo 1.390 aviona koji su samo dovozili vojnu pomoć posle oslobađanja Beograda.
Knjiga prijema
Staljin je očigledno pridavao mnogo pažnje pitanju Jugoslavije, te su bili raspoloženi da saslušaju Tita pod njegovim uslovima. Titu je tajnost bila najvažnija, a tome je prepreku predstavljala "Knjiga prijema" koju su Staljinovi sekretari vodili u minut kad je reč o sastancima u Kremlju, tako i sastancima u podmoskovskoj dači. Beležilo se ne samo ko je na susrete sa Staljinom dolazi, već i tačno vreme dolaska i odlaska. Izuzetak je napravljen baš za vođu jugoslovenskih komunista, pa tako nijedan od dva Titova sastanka u Moskvi nije evidentiran u "Knjizi prijema".
Udarna divizija
Susret partizana i Crvene armije dogodio se kod Kladova u koje crvenoarmejci ulaze iz Turn Severina u Rumuniji. Tito šalje tamo 25. udarnu partizansku diviziju kako bi ih dočekao.
- Nije to bila nikakva divizija. Po broju ljudi gledano, jer je njih bilo 2.516, od kojih je svega 388 bilo članova KPJ, prema internim izveštajima Brozu. Bila je to najbolje opremljena i najdisciplinovanija jedinica kojom je Broz želeo da Crvenoj armiji pokaže da komanduje ozbiljnom vojskom - objašnjava Pero Simić.
Vratite kralja
Svestan da su Srbi dominantno monarhistički opredeljeni, Staljin na jednom od sastanaka u Moskvi Titu predlaže čak i da se u zemlju vrati kralj Petar Drugi Karađorđević. Broz je bio šokiran, ali ga je Staljin kao realpolitičar odmah umirio izlažući mu svoj predlog.
- Ne morate ga vratiti za sva vremena. Privremeno, pa mu posle, u zgodnom trenutku zabijte nož u leđa.
Operacija s četnicima
Tokom oslobađanja Srbije zabeležena je i nesvakidašnja saradnja vojnika Crverne armije, partizana i četnika. Reč je o oslobađanju Kruševca, pa su se na centralnom gradskom trgu čak i fotografisali četnici, crvenoarmejci i partizani. Preneražen ovim savezništvom Tito hitno šalje pismo Staljinu u kojem insistira da nikakve saradnje s četnicima ne može biti, te su sve zajedničke operacije odmah i prekinute.
Strah od Engleza
Tokom jednog od susreta Tita i Staljina u Moskvi, prvi čovek SSSR-a i njegov šef diplomatije Vjačeslav Molotov odlučuju da se malo našale s Brozom. Tako je Molotov ušao u kancelariju usred razgovora Tita i Staljina u rukama noseći vest agencije TASS o tome kako su se Englezi iskrcali na obalama Jadrana.
- Pa to nije moguće - viknuo je Tito u šoku.
- Ali to je istina, vidite da se dogodilo - odgovorio je Staljin uživajući u znoju koji se jugoslovenskomm lideru slivao s čela.
Posle nekoliko minuta mučenja Staljin i Molotov kažu Titu da su se malo šalili, samo kako bi videli da li je zaista u strahu od iskrcavanja Engleza, ili je možda sedeo na dve stolice.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/442508/Bitka-za-Beograd-3-Tajni-susreti-Tita-i-Staljina-
Bitka za Beograd (3): Tajni susreti Tita i Staljina
Sovjetska intervencija u Jugoslaviji je imala dvostruki cilj. Prvi je, razume se, bio da se nacisti isteraju iz zemlje, ali je drugi bio relativno prikriven i istorijski malo obrađivan. Publicista Pero Simić tvrdi da je cilj bio uspostaviti komunistički režim u Beogradu.
- U mnogo čemu su Tito i Staljin imali pravi privatni aranžman. O tome svedoči, na primer, pismo Tita Staljinu od 5. jula 1944. godine. Pismo je bez zaglavlja, ne upućuje da jedna institucija drugoj, već je sasvim lično. U njemu doslovno Tito piše: "Biće nam potrebna najveća Vaša pomoć da bismo mogli što pre rešiti pitanje Srbije, koje je za nas veoma važno, jer od toga zavisi konačan uspeh u stvaranju demokratske federativne Jugoslavije."
Zanimljivo je i da Tito na sastanke sa Staljinom nije vodio nikoga, čak ni najbliže saradnike. On nije hteo da bilo ko zna o čemu se razgovara sa Staljinom, kaže Simić.
Jedan od tih ključnih sastanaka odigrao se u Krajovi. Tito se u leto 1944. nalazi na Visu koji je pod kontrolom Engleza. Odlučuje se da krene avionom na put, ali ostavlja pratnju pred kućom u kojoj je boravio. Stiže na aerodrom i poleće. Avion isprva hvata kurs prema Italiji, ali, kada je ušao u italijanski vazdušni prostor, on zaokreće na istok i odlazi u Krajovu. Čak ni posada nije znala koja im je krajnja destinacija.
- Formalno je Tanjug objavio da je Tito otišao u zapadnu Srbiju u inspekciju svojih jedinica. Dakle, trebalo je zavarati sve. I Engleze i jugoslovenski vojni vrh. Partizanske jedinice u Srbiji u leto 1944. vrlo su slabe i malobrojne. Zapravo, od propasti Užičke republike, partizani u Srbiji više nisu predstavljali nikakvu ozbiljnu silu - dodaje Pero Simić.
I zaista, kad se pogledaju izveštaji koje partijski opunomoćenici za Srbiju šalju Titu tokom čitavog rata, jasno je da je partizanski pokret u Srbiji bio veoma slab. Tako 1942. godine Tito u Srbiji ima ravno 752 borca, a u septembru naredne godine 890 boraca i oko 900 članova Komunističke partije.
- Te izveštaje je slao dr Blagoje Nešković, čovek od Titovog najvećeg poverenja. U izveštajima naglašava da KPJ praktično nema organizaciju u Čačku, Kragujevcu, Požarevcu, Šapcu, Zaječaru. Pazite, poslednji takav izveštaj poslat je 10 dana pred sovjetsku intervenciju u Jugoslaviji.
Kad se sve to sagleda, i kad se ima u vidu da je Srbija bila Pijemont Jugoslavije, te da bez nje nema ni Jugoslavije, jasno je zašto je Tito bio zabrinut i tražio sovjetsku intervenciju. I Sovjeti su vrlo dobro znali kakvo je stanje stvari - zaključuje Simić posle višegodišnjeg istraživanja jugoslovenskih, ali i sovjetskih arhiva.
Sovjeti su sa svoje strane takođe imali interesa da intervenišu u Srbiji. Njima je takođe bio potreban Tito na vlasti u Beogradu i komunistička Jugoslavija kao tampon država prema Zapadu u vremenima kada su se udarali temelji hladnog rata. Imajući u vidu slabost partizana u Srbiji, Sovjeti su morali da nagomilaju armiju u oslobađanju Srbije, kako se ni slučajno ne bi dovodila u pitanje komunistička sudbina Jugoslavije.
- Bila je to akcija oslobađanja i osvajanja istovremeno. Prema podacima koje su ruski arhivi objavili 2001. godine, u takozvanoj Beogradskoj operaciji, sa sve logistikom, učestvovalo je 300.000 vojnika Crvene armije. Čak je i u SFRJ, istina devet godina posle Titove smrti, vojni istoričar Miroslav Čelebčić (inače član redakcije Titovih sabranih dela i čovek vrhunskog poverenja Broza) napisao da je u Beogradskoj operaciji učestvovalo 414.000 vojnika. Sve to naspram 55.000 Nemaca i njihovih kvislinga - ističe Simić.
Tolika sila ne bi bila potrebna da je sudbina Jugoslavije rešena na Tehenranoj konferenciji saveznika, a koja je održana između 28. novembra i 1. decembra 1943. godine.
- Sovjeti su, kao i Tito, vrlo dobro razlikovali antifašizam i komunizam. To je kasnije u političkom oblikovanju istorije poistovećeno, ali zapravo su većina partizana bili obični ljudi koji su samo hteli da isteraju okupatora. Istorijska je nepravda reći da su samo partizani bili antifašisti. U ogromnoj meri je Titov pokret bio neideološki.
Kako bi osigurao i armiju i režim u Beogradu, Staljin dodeljuje ogromnu vojnu pomoć Jugoslaviji. Kompletno je opremio 12 divizija, poslao 400 aviona, 300.000 šinjela, 1.329 radio-stanica. Zabeleženo je da je u Beograd sletelo 1.390 aviona koji su samo dovozili vojnu pomoć posle oslobađanja Beograda.
Knjiga prijema
Staljin je očigledno pridavao mnogo pažnje pitanju Jugoslavije, te su bili raspoloženi da saslušaju Tita pod njegovim uslovima. Titu je tajnost bila najvažnija, a tome je prepreku predstavljala "Knjiga prijema" koju su Staljinovi sekretari vodili u minut kad je reč o sastancima u Kremlju, tako i sastancima u podmoskovskoj dači. Beležilo se ne samo ko je na susrete sa Staljinom dolazi, već i tačno vreme dolaska i odlaska. Izuzetak je napravljen baš za vođu jugoslovenskih komunista, pa tako nijedan od dva Titova sastanka u Moskvi nije evidentiran u "Knjizi prijema".
Udarna divizija
Susret partizana i Crvene armije dogodio se kod Kladova u koje crvenoarmejci ulaze iz Turn Severina u Rumuniji. Tito šalje tamo 25. udarnu partizansku diviziju kako bi ih dočekao.
- Nije to bila nikakva divizija. Po broju ljudi gledano, jer je njih bilo 2.516, od kojih je svega 388 bilo članova KPJ, prema internim izveštajima Brozu. Bila je to najbolje opremljena i najdisciplinovanija jedinica kojom je Broz želeo da Crvenoj armiji pokaže da komanduje ozbiljnom vojskom - objašnjava Pero Simić.
Vratite kralja
Svestan da su Srbi dominantno monarhistički opredeljeni, Staljin na jednom od sastanaka u Moskvi Titu predlaže čak i da se u zemlju vrati kralj Petar Drugi Karađorđević. Broz je bio šokiran, ali ga je Staljin kao realpolitičar odmah umirio izlažući mu svoj predlog.
- Ne morate ga vratiti za sva vremena. Privremeno, pa mu posle, u zgodnom trenutku zabijte nož u leđa.
Operacija s četnicima
Tokom oslobađanja Srbije zabeležena je i nesvakidašnja saradnja vojnika Crverne armije, partizana i četnika. Reč je o oslobađanju Kruševca, pa su se na centralnom gradskom trgu čak i fotografisali četnici, crvenoarmejci i partizani. Preneražen ovim savezništvom Tito hitno šalje pismo Staljinu u kojem insistira da nikakve saradnje s četnicima ne može biti, te su sve zajedničke operacije odmah i prekinute.
Strah od Engleza
Tokom jednog od susreta Tita i Staljina u Moskvi, prvi čovek SSSR-a i njegov šef diplomatije Vjačeslav Molotov odlučuju da se malo našale s Brozom. Tako je Molotov ušao u kancelariju usred razgovora Tita i Staljina u rukama noseći vest agencije TASS o tome kako su se Englezi iskrcali na obalama Jadrana.
- Pa to nije moguće - viknuo je Tito u šoku.
- Ali to je istina, vidite da se dogodilo - odgovorio je Staljin uživajući u znoju koji se jugoslovenskomm lideru slivao s čela.
Posle nekoliko minuta mučenja Staljin i Molotov kažu Titu da su se malo šalili, samo kako bi videli da li je zaista u strahu od iskrcavanja Engleza, ili je možda sedeo na dve stolice.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/442508/Bitka-za-Beograd-3-Tajni-susreti-Tita-i-Staljina-
proka
Legenda
- Poruka
- 57.100
beograd su od okupatora i njegovih slugu, nedićevaca, ljotićevaca i ostalih, oslobodile srpske divizije:
- - - - - - - - - -
komandant Prve armijske grupacije NOVJ general Peko Dapčević
- - - - - - - - - -
Prvi proleterski korpus i Četrnaesti korpus,
- - - - - - - - - -
sa 80.000 boraca, 160 tenkova, oko 500 topova i minobacača
- - - - - - - - - -
Четрнаести српски корпус НОВЈ формиран је 6. септембра 1944. године од 23, 25. и 45. српске дивизије.
Одмах је добио назив српски.Командант корпуса био је Радивоје Јовановић Брадоња, а политички комесар Радисав Недељковић Раја.
У септембру има око 15 000, а 18. новембра преко 36 000 бораца
- - - - - - - - - -
Први пролетерски корпус НОВЈ формиран је 5. октобра 1943. године од Прве пролетерске дивизије и Шесте личке дивизије. Приликом формирања имао је 8.000 бораца.
Први командант корпуса био је Коча Поповић, народни херој, а од јула 1944. Пеко Дапчевић, народни херој. Политички комесар био је Мијалко Тодоровић Плави, народни херој.
У састав корпуса ушла је 15. септембра 1944. године Оперативна група дивизија (Пета крајишка, 17. источнобосанска и 21. српска дивизија), па је тада бројно стање износило око 21.000, а половином октобра око 32.000 бораца. Крајем октобра 17. источнобосанска дивизија је пребачена у Јужну оперативну групу. Од 28. октобра до 3. децембра 1944. у корпусу се налазила 28. славонска дивизија, а од 2. децембра Друга пролетерска дивизија.
Крајем децембра 1944. године у корпусу је било око 50.000 војника.
- - - - - - - - - -
kao što se lepo vidi, beograd nisu oslobadjali nesrbi od srba i slične podmetačine
- - - - - - - - - -
bepgrad su oslobodili srbi od okupatora i njegovih domaćih slugu
- - - - - - - - - -
komandant Prve armijske grupacije NOVJ general Peko Dapčević
- - - - - - - - - -
Prvi proleterski korpus i Četrnaesti korpus,
- - - - - - - - - -
sa 80.000 boraca, 160 tenkova, oko 500 topova i minobacača
- - - - - - - - - -
Четрнаести српски корпус НОВЈ формиран је 6. септембра 1944. године од 23, 25. и 45. српске дивизије.
Одмах је добио назив српски.Командант корпуса био је Радивоје Јовановић Брадоња, а политички комесар Радисав Недељковић Раја.
У септембру има око 15 000, а 18. новембра преко 36 000 бораца
- - - - - - - - - -
Први пролетерски корпус НОВЈ формиран је 5. октобра 1943. године од Прве пролетерске дивизије и Шесте личке дивизије. Приликом формирања имао је 8.000 бораца.
Први командант корпуса био је Коча Поповић, народни херој, а од јула 1944. Пеко Дапчевић, народни херој. Политички комесар био је Мијалко Тодоровић Плави, народни херој.
У састав корпуса ушла је 15. септембра 1944. године Оперативна група дивизија (Пета крајишка, 17. источнобосанска и 21. српска дивизија), па је тада бројно стање износило око 21.000, а половином октобра око 32.000 бораца. Крајем октобра 17. источнобосанска дивизија је пребачена у Јужну оперативну групу. Од 28. октобра до 3. децембра 1944. у корпусу се налазила 28. славонска дивизија, а од 2. децембра Друга пролетерска дивизија.
Крајем децембра 1944. године у корпусу је било око 50.000 војника.
- - - - - - - - - -
kao što se lepo vidi, beograd nisu oslobadjali nesrbi od srba i slične podmetačine
- - - - - - - - - -
bepgrad su oslobodili srbi od okupatora i njegovih domaćih slugu
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
У саставу Кочиних партизана били су и Италијани. Имаш податке ,Проко, о њиховом броју?
proka
Legenda
- Poruka
- 57.100
gore sam ti dao koje su srpske jedinice oslobodile beograd
dakle, u vezi italijana, na koju jedinicu u kom korpusu, misliš?
dakle, u vezi italijana, na koju jedinicu u kom korpusu, misliš?
Gruban
Buduća legenda
- Poruka
- 41.312
Partizani nigde nisu doneli slobodu.Sa partizanima je svugde dolazila nesloboda i teror sto puta gori nego sa nemcima.
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
У партизанским јединицима је било Срба, али далеко од тога да се могу једначити са партизанима уопште. Било је међу партизанима и несловена и небалканаца, бораца из врло различитих конфесионих средина. Сама КП у програму нема заступљене нације као икакав фактор него само револуционаре који ће свргнути владаре и доћи сами на власт., као зилоти у старој Јудеји.
Тако да је састав партизанских снага врло шаролик : Талијани се боре под Кочом Петровићем много месеци пре ослобођења Београда,
на ово сам мислила
proka
Legenda
- Poruka
- 57.100
i kakve to ima veze sa beogradom i 80.ooo partizana - srpskim oslobodiocima beograda?
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Не верујем да је толико велики број партизана учествовао у ослобођењу Београда 1944, то би било чак 20 посто, мислим да је постотак мањи, а при томе, никако се ослободиоци Београда не могу назвати српским ослободиоцима, јер преко 80 посто ослободилаца чини становништво Совјетског Савеза, такође шароликог етничког порекла.
Што се Италијана у саставу партизанске војске тиче, они су приступили партизанима у октобру 1943 (по монографији Милоша Вуксановића):
По престанку борби у Београду, батаљон Гарибалди је био смештен у Миријеву, а потом придодат у Италијанску бригаду, у саставу Прве пролетерске дивизије, заједно са још два италијанска батаљона.Подаци и бројеви су са:
https://www.scribd.com/document/336364103/Miloš-Vuksanović-PRVA-PROLETERSKA-BRIGADA
Видела сам на нету коментар неке пензионерке, која се сећа извесног Фабијана из Гарибалди батаљона , очевог пријатеља, и која је написала да су Италијани, по заузећу Народног позоришта, у весељу отпевали неке делове Кармен .Ја нисам схватила баку озбиљно, пре свега зато што ми је сумњиво да су, поред свих италијанских арија, певали баш француску Кармен са шпанским мелосом..
А на сајту НСПМ постоји и фотографија италијанских војника:
http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/...a-koje-su-oslobadjale-beograd.html?alphabet=l
Od 21. do 31. oktobra naša brigada, prema naređenju Štaba divizije, u sporazumu sa Štabom korpusa Narodne odbrane, raspoređena je u Beogradu po kvartovima, tako da je svaka četa zaposjela po jedan kvart, dok smo bataljon „Garibaldi“ postavili kao rezervu na periferiji grada, u selu Mirijevu. Zadatak brigade u ovom periodu bio je zadatak i dužnosti OZNA u gradu.
izveštaj Koče Popovića koji je 31. oktobra 1944. podneo Štabu Prve proleterske divizije, a koji se čuva u arhivi Vojnoistoriskog instituta pod registarskim brojem 20/2, k. 713,
http://www.nationalgeographic.rs/ve...ja-opisana-perom-jednog-potpukovnika.html?p=2
Poslednja izmena:
proka
Legenda
- Poruka
- 57.100
dakle, sad beograd su pored rusa oslobodili i italijani...
srba uskoro neće ni biti medju oslobodiocima
- - - - - - - - - -
jedinica koja je učestvovala u oslobadjanju beograda, 14 SRPSKI korpus NOVJ sa 36.000 boraca je nosio prefiks SRPSKI iako nije bilo srba u korpusu?
- - - - - - - - - -
Први пролетерски корпус НОВЈ , од Прве пролетерске дивизије и Шесте личке дивизије
korpus koji je takodje učestvovao u bici za oslobodjenje beograda, snage 50.000 boraca, takodje nije imao srba?
pa ko je bio u sastavu 6 ličke?
- - - - - - - - - -
ja verujem da je u korpusu bilo i madjara, rusina, slovaka, bunjevaca...... zasigurno puno više nego italijana
srba uskoro neće ni biti medju oslobodiocima
- - - - - - - - - -
jedinica koja je učestvovala u oslobadjanju beograda, 14 SRPSKI korpus NOVJ sa 36.000 boraca je nosio prefiks SRPSKI iako nije bilo srba u korpusu?
- - - - - - - - - -
Први пролетерски корпус НОВЈ , од Прве пролетерске дивизије и Шесте личке дивизије
korpus koji je takodje učestvovao u bici za oslobodjenje beograda, snage 50.000 boraca, takodje nije imao srba?
pa ko je bio u sastavu 6 ličke?
- - - - - - - - - -
ja verujem da je u korpusu bilo i madjara, rusina, slovaka, bunjevaca...... zasigurno puno više nego italijana
Gruban
Buduća legenda
- Poruka
- 41.312
Oni koji su ostavili svoje porodice ustašama na izvolte a došli da pljačkaju Beograd i da se useljavaju u tuđe kuće.dakle, sad beograd su pored rusa oslobodili i italijani...
srba uskoro neće ni biti medju oslobodiocima
- - - - - - - - - -
jedinica koja je učestvovala u oslobadjanju beograda, 14 SRPSKI korpus NOVJ sa 36.000 boraca je nosio prefiks SRPSKI iako nije bilo srba u korpusu?
- - - - - - - - - -
Први пролетерски корпус НОВЈ , од Прве пролетерске дивизије и Шесте личке дивизије
korpus koji je takodje učestvovao u bici za oslobodjenje beograda, snage 50.000 boraca, takodje nije imao srba?
pa ko je bio u sastavu 6 ličke?
- - - - - - - - - -
ja verujem da je u korpusu bilo i madjara, rusina, slovaka, bunjevaca...... zasigurno puno više nego italijana
Marko Mare Jaric
Poznat
- Poruka
- 9.913
Logor Jasenovac
Formiran je u avgustu 1941, a uništen od ustaša aprila 1945. godine.
Logor Jasenovac je bio prvi sistematski izgrađivani logorski kompleks na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske, jedini koji je neprekidno delovao sve do kraja njenog postojanja,
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Partizan Zdenko Duplančić je imao samo 15 godina kad je oslobađao Beograd. Bio je pomoćnik na teškom mitraljezu. Sedam decenija kasnije, sad već penzionisani pukovnik Duplančić, priseća se :
- Narod nam je pomagao jer mi nismo poznavali grad. Krvave borbe su vođene oko Narodnog pozorišta na Trgu Republike koji je nekoliko puta prelazio iz ruke u ruku. Napadnemo mi, pa Nemci povrate trg i tako nekoliko puta. Mnogi ljudi su izginuli. Kopali smo grobnice nasred Trga. Baš tamo kod konja - priseća se Zdenko.
https://rs.rbth.com/politics/2014/10/16/oslobodjenje_beograda_1944_kako_se_sve_odigralo_34335.html
У гробници на Тргу републике сахрањен је био и Николај Кравцов (1921−1944), једини борац Црвене армије који је добио звање „хероја СССР“ за борбе у Београду. Лајтнант (поручник) медицинске службе 42. самосталне ловачко-артиљеријске противтенковске бригаде, јуришао је 15. октобра на зграду Главне поште. Црвеноармејци су били засути ватром из подрума суседне зграде, а Кравцов је машинком и бомбама уништио бункер, па пао, покошен последњим швапским рафалом. Преминуо је од рана у болници 17. октобра и сахрањен на Тргу републике.
https://ru.wikipedia.org/wiki/Кравцов,_Николай_Никитович
На Тргу републике сахрањени су борци и официри совјетског Четвртог гардијског механизованог корпуса, 73. и 236. стрељачке дивизије. Гробница је одмах обележена мермерним спомеником, на коме су се налазила два крста са стране, црвена петокрака на врху и списак погинулих. Текст натписа је гласио: „Вечна слава херојима палим у борбама за слободу и независност наше Домовине и братске Југославије“.
Споменик је премештен 1954.године у Спомен-гробље у ул.Мије Ковачевића.
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Илустрације ради, међу погинулим совјетским војницима у операцији Београд, осим Кравцова, и то само из 13.гвардејске механизоване бригаде
(13-й гв. Новобугской механизированной бригады)
https://www.obd-memorial.ru/html/info.htm?id=77889280&page=1
Неколицина њих је сахрањена на Тргу, на списку пише, као што су дати и подаци о месту порекла.
Poslednja izmena:
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
По руским војним подацима, Србију је ослобађало укупно 660 000 војника, совјетских, бугарских и југословенских.
В группировке советских, югославских и болгарских войск, привлекавшихся к выполнению поставленных задач, насчитывалось 660 тыс. человек, 4477 орудий и минометов, 421 танк и САУ, 1250 самолетов. Им в восточных районах Югославии противостояли до 150 тыс. человек, 2130 орудий и минометов, 125 танков и штурмовых орудий, 352 самолета и 74 боевых корабля противника.
Още во второй половине сентября 1944 г. СССР и Югославия достигли договоренности о вступлении Красной армии на югославскую территорию. Позже, 5 октября, было подписано соглашение о совместных действиях НОАЮ и болгарских войск.
В ходе операции советские, югославские и болгарские войска, ведя наступление в полосе шириной 400 – 620 км, разгромили армейскую группу «Сербия», нанесли серьезный урон другим соединениям группы армий «Ф», освободили восточные и северо-восточные районы Югославии с ее столицей – Белградом и создали благоприятные условия для наступления на будапештском направлении.
Николай Азясский,
ведущий научный сотрудник Научно-исследовательского института военной истории Военной академии Генерального штаба
Вооруженных Сил Российской Федерации, доктор исторических наук
http://stat.mil.ru/winner_may/history/more.htm?id=11989931@cmsArticle
В группировке советских, югославских и болгарских войск, привлекавшихся к выполнению поставленных задач, насчитывалось 660 тыс. человек, 4477 орудий и минометов, 421 танк и САУ, 1250 самолетов. Им в восточных районах Югославии противостояли до 150 тыс. человек, 2130 орудий и минометов, 125 танков и штурмовых орудий, 352 самолета и 74 боевых корабля противника.
Още во второй половине сентября 1944 г. СССР и Югославия достигли договоренности о вступлении Красной армии на югославскую территорию. Позже, 5 октября, было подписано соглашение о совместных действиях НОАЮ и болгарских войск.
В ходе операции советские, югославские и болгарские войска, ведя наступление в полосе шириной 400 – 620 км, разгромили армейскую группу «Сербия», нанесли серьезный урон другим соединениям группы армий «Ф», освободили восточные и северо-восточные районы Югославии с ее столицей – Белградом и создали благоприятные условия для наступления на будапештском направлении.
Николай Азясский,
ведущий научный сотрудник Научно-исследовательского института военной истории Военной академии Генерального штаба
Вооруженных Сил Российской Федерации, доктор исторических наук
http://stat.mil.ru/winner_may/history/more.htm?id=11989931@cmsArticle
Poslednja izmena:
