E ovako,
imam nekoliko pitanja(zadataka) iz fizike koji ce mi biti na polaganje mature. I treba mi pomoc
1. Zapisite i primijenite jednacine s(t), v(t) i a(t) za ravnomjerno i pravnomjerno promjenljivo pravolinijsko kretanje.
2. Osnovna jednačina molekullarno-kinetičke teorije.
3. Izvedi i analiziraj gasne zakone primijenom jednačine stanja idealnog gasa.
4. Izvedi i analiziraj zavisnost x(t), v(t) i a(t) kod harmonijskih oscilacija.
5. Interferencija svjetlosti. Interferencioni maksimum i minimum dva koherentna izvora svijetlosti.
Za sada to bi bilo to. Unaprijed hvala.
Koje mature?
1. Ravnomerno pravolinijsko kretanje: s=v*t; v=const.; a=0.
Ravnomernoubrzano pravolinijsko kretanje: s=v0*t+a*t na kvadrat/2; v=v0+a*t; a=const. (v0-početna brzina)
2. Osnovna jednačina kinetičke teorije gasova pokazuje zavisnost pritiska gasa od svojstava molekula: p= (1/3)*n0*m*vna kvadrat, gde je n0-broj molekula u jedinici zapremine; m-masa molekula, a v na kvadrat- je kvadrat srednje vrednosti brzine molekula.
3. Jednačina stanja idealnog gasa je: p*V=n*R*T (p-pritisak gasa; V-zapemina; n-broj molova; R-univerzalna gasna konstanta i T-apsolutna temperatura)
3a) Bojl-Mariotov zakon (T=const) pa je p*V=const. jer su n i R konstantni
3b) Gej-Lisakov zakon (p=const) pa je iz gornje jednacine V/T=n*R/p odnosno V/T=const.
3c) Šarlov zakon (V=cosnt) pa je iz j-ne idealnog gasa p/T=n*R/V odnosno p/T=const.
4. Pitao sam koje mature, jer se strogo izvođenje x(t) vrši rešavanjem diferencijalne jednačine, a v(t) i a(t) se dobijaju prvim odnosno drugim izvodom jednačine x(t).
No može i, kako bi se reklo štapom i kanapom, ali zahteva crtanje kružnice i povezivanjem ravnomernog kružnog kretanja tačke na kružnici i njene projekcije na vertikalnu osu koja harmonijski osciluj. Nacrtaj kružnicu i ucrtaj koordinantni sistem. Neka vertikalna osa bude x-osa. Uoči tačku A negde na kružnici u I kvadrantu i spoji je sa centrom kružnice. Označi ugao fi između OA i y-ose. Projektuj tačku A na x- osu i lako se uočava da je x(t)=OA*sin(fi). OA je amplituda x0, a fi=omega*t (omega je kružna učestanost i jednaka je 2*pi*ni pi=3,14 a ni je frekvencija) pa je x=x0 sin(omega*t).
Na istom crtežu nacrtaj vektor brzine v0 tačke A (stoji tangencijalno na kružnicu u smeru kretanja). Razloži taj vektro na komponentu vx-paralelnu sa x-osom i vy-paralelnu sa y-osom. Brzina projekcije tačke A je vx-komponenta i lako je nalaziš preko trigonometrijske funkcije cos: vx=v0*cos(omega*t) (v0=omega*x0).
Isti postupak ponovi sa centripetalnim ubrzanjem tačke A (vektor tog ubrzanja a0 polazi iz tačke A a usmeren je prema centru). Razloži vektor a0 na komponente ay i ax i traži ax komponentu. Vodi računa da je ax usmereno suprotno x osi pa je negativno.
5. Interferencija svetlosti ne može da se ukratko objasni. Ona dokazuje da je svetlost talsne prirode. Ako se dva talasa kreću istovremeno kroz istu sredinu nastaće novi talas. Ako se breg jednog talasa poklapa sa bregom drugog nastaje pojačanje i to je interferencioni maksimum (i tu je svetla površina), a ako se breg jednog talasa poklopi sa doljom drugog dolazi do slabljenja i to je interferencioni minimum. Pošto dva koherntna svetlosna talasa potiču iz istog izvora oni imaju i istu amplitudu pa je interferencioni minimum ustvari tamna površina. (nacrtaj sinusoidu- tako se predstavlja talas i pogledaj šta je "breg", a šta "dolja").
