Advaita

Jasna

Jasna

Stara legenda
Moderator
Poruka
82.859
Suprotnosti i jedinstvo

Dva oka stvaraju jednu viziju,
Dva stopala hodaju istom stazom,
Dve šake drže jednu stvar,
Dva uha slušaju jedan zvuk,
Dve nozdrve udišu jedan dah,
Dve noge podupiru jedno telo,
Dve usne izgovaraju jednu reč.
A sve njih jedan duh usmerava.
Wil Nesbit

Dobro i zlo, svetlost i tama, lepo i ružno, prijatno i neprijatno, teško i lako...
Polariteti. Sve što postoji ima svoju suprotnost.
Nadilaženjem suprotnosti biće postiže oslobođenje od večitog tumaranja
između krajnosti.
Zapravo, čitava nevolja u tom tumaranju je to što je ono nesvesno, mehaničko,
po inerciji. Onaj osećaj kada nas ''nešto vuče'' da donesemo neku odluku ili nešto
uradimo, pa pomislimo da to zapravo slušamo sebe. Ili neko možda ima doživljaj
da je to Božiji glas u njemu, jer jeste jače od njega.
Bilo da smo ateisti ili vernici u jednakom smo problemu. Neko će reći ''ali barem
sam uradio onako kako ja hoću, pa se ne kajem.'' Drugi će reći ''takva je Božija
volja bila, šta ja tu mogu''.

Ko je ikada uradio onako kako on hoće i ko je ikada Božiju volju video?
Bez nadilaženja suprotnosti ništa se ne može uraditi.
 
Zoran Jov:
Izvanredna priča. Sve se vrti u krug. Yin-Yang. Namaste.
Kliknite za proširenje...

:kpozdrav: Namaste

U jin-jang simbolu oba polariteta sadrže u sebi suprotni. Da li je to onda ringišpil ili jedinstvo?

mnemozina:
Dobra po/r/uka, ali smo ipak dobili jedan jezik da bi manje 'lupali' :)
mislim da bi pazili sta pricamo, ali nekad je i jezik brzi od mozga
Kliknite za proširenje...

Možemo da lupamo do mile volje. I tako svako ima svoj jezik.
 
Postoji priča o kralju koji je odlučio da sagradi palatu iz svojih snova. Napravio je plan,
angažovao ljude i palata je počela da niče.
U prvoj varijanti, on završava radove i živi u svojoj palati srećan.
U drugoj varijanti, odlazi u posetu prijatelju iz susednog kraljevstva. Za to vreme pljačkaši
upadnu na njegovu teritoriju, sruše započetu palatu, sve spale, opljačkaju. Kada se vratio
i video taj užas pomislio je ''Nikada neću uspeti da sagradim palatu iz snova'' Doneo je
suprotnu odluku, nesvesno. Ali je i prvobitna odluka bila tu. Obnovio je kraljevstvo, nastavio
da gradi palatu, ali ona nikada nije mogla da bude onakva kakvu je želeo. Od tada je kroz
nebrojene živote gradio i gradio, ali nikada u tome nije uspeo.

Na dva načina može da se izvuče iz začaranog kruga. Da svesno odustane od prve odluke
ili da osvesti ovu drugu, negativnu. Ali nakon nebrojenih života, on se više ne seća ni da je
bio kralj, niti da je pokušavao da sagradi palatu. Sada samo nešto gradi, mahnito, ne znajući
ni sam zašto to radi i očajan jer ne zna ni zašto mu ništa što započne ne uspeva.
(Možda upravo sada gradi ''Beograd na vodi'' :mrgreen:) Možda krivi Boga, možda situaciju
u zemlji u kojoj živi, zle ljude, vlastitu nesposobnost. U svakom slučaju je jako nesrećan.

Ključ je u njemu i jedino ga osvešćivanje može spasiti. Ali on nema vremena da stane i
da se zapita čime je to vođen.
 
svesnaglista:
Suprotnosti i jedinstvo

Dva oka stvaraju jednu viziju,
Dva stopala hodaju istom stazom,
Dve šake drže jednu stvar,
Dva uha slušaju jedan zvuk,
Dve nozdrve udišu jedan dah,
Dve noge podupiru jedno telo,
Dve usne izgovaraju jednu reč.
A sve njih jedan duh usmerava.
Wil Nesbit

Dobro i zlo, svetlost i tama, lepo i ružno, prijatno i neprijatno, teško i lako...
Polariteti. Sve što postoji ima svoju suprotnost.
Nadilaženjem suprotnosti biće postiže oslobođenje od večitog tumaranja
između krajnosti.
Zapravo, čitava nevolja u tom tumaranju je to što je ono nesvesno, mehaničko,
po inerciji. Onaj osećaj kada nas ''nešto vuče'' da donesemo neku odluku ili nešto
uradimo, pa pomislimo da to zapravo slušamo sebe. Ili neko možda ima doživljaj
da je to Božiji glas u njemu, jer jeste jače od njega.
Bilo da smo ateisti ili vernici u jednakom smo problemu. Neko će reći ''ali barem
sam uradio onako kako ja hoću, pa se ne kajem.'' Drugi će reći ''takva je Božija
volja bila, šta ja tu mogu''.

Ko je ikada uradio onako kako on hoće i ko je ikada Božiju volju video?
Bez nadilaženja suprotnosti ništa se ne može uraditi.
Kliknite za proširenje...

Ja sam uradio kako ja hocu, jednom na 4 sata sam cak radio sve sto SAMO sam hocu, i vidio svoju (Bozju, jer tad si i sam bog, bar po budizmu...) volju...uplasio se jako, od poginuca, koje i jeste prijetilo iako sam postene stvari i muske radio, i prestao da budem "u isti mah: NAJVECI pravi Svetac a NAJVECI muskarac i s to do b n o", i sve sto radim poslije tih 4 sata ili koliko vec, jeste da pokusam da smognem snage da ponovim to stanje svijesti i slobodne volje, stanje hrabrosti, jer kad si hrabar tek tad mozes biti najvise dobar, ako si dobar, a ja, ja jesam dobar...

Vrlo dobro razumijem o cemu autorka teme prica...
 
Poslednja izmena:
svesnaglista:
Postoji priča o kralju koji je odlučio da sagradi palatu iz svojih snova. Napravio je plan,
angažovao ljude i palata je počela da niče.
U prvoj varijanti, on završava radove i živi u svojoj palati srećan.
U drugoj varijanti, odlazi u posetu prijatelju iz susednog kraljevstva. Za to vreme pljačkaši
upadnu na njegovu teritoriju, sruše započetu palatu, sve spale, opljačkaju. Kada se vratio
i video taj užas pomislio je ''Nikada neću uspeti da sagradim palatu iz snova'' Doneo je
suprotnu odluku, nesvesno. Ali je i prvobitna odluka bila tu. Obnovio je kraljevstvo, nastavio
da gradi palatu, ali ona nikada nije mogla da bude onakva kakvu je želeo. Od tada je kroz
nebrojene živote gradio i gradio, ali nikada u tome nije uspeo.

Na dva načina može da se izvuče iz začaranog kruga. Da svesno odustane od prve odluke
ili da osvesti ovu drugu, negativnu. Ali nakon nebrojenih života, on se više ne seća ni da je
bio kralj, niti da je pokušavao da sagradi palatu. Sada samo nešto gradi, mahnito, ne znajući
ni sam zašto to radi i očajan jer ne zna ni zašto mu ništa što započne ne uspeva.
(Možda upravo sada gradi ''Beograd na vodi'' :mrgreen:) Možda krivi Boga, možda situaciju
u zemlji u kojoj živi, zle ljude, vlastitu nesposobnost. U svakom slučaju je jako nesrećan.

Ključ je u njemu i jedino ga osvešćivanje može spasiti. Ali on nema vremena da stane i
da se zapita čime je to vođen.
Kliknite za proširenje...

kljuc je opet u volji jer je ona unutrasnja pobuda a protiv volje ne moze se covek naterati da promeni svoju volju...znac covek moze da odlucii ja ne zelim svoju volju i to je najveci trijumf jer se dobrovoljno odrices a lako je prepoznati kad krene da nasrce..more mrs joj kazes i miran si ko buba i boza tog momenta opali smile..:D
 
villaret:
kljuc je opet u volji jer je ona unutrasnja pobuda a protiv volje ne moze se covek naterati da promeni svoju volju...znac covek moze da odlucii ja ne zelim svoju volju i to je najveci trijumf jer se dobrovoljno odrices a lako je prepoznati kad krene da nasrce..more mrs joj kazes i miran si ko buba i boza tog momenta opali smile..:D
Kliknite za proširenje...

U svakom slucaju,evo ti primjer toga sto ja mislim da je mislila ova autorka koja je namjerno dosta stvari koje i misli precutala(svakako>opravadno je to uraditi kada je tema ovakva), a jasno je da je ovo tema takva je ozbiljno i posteno to i uraditi i tako cu i ja> princip te price je> svidja mi se tvoje htjenje da uvjek imas prekrasn avatare...i sad, kad bi se ti radi neke prijatnosti, koja je moguca ili sigurna, odrekla tog htjenja, DA LI BI ONDA MOGLA BITI NAJSRCNIJA STO JE MOGUCE, I BILA VISE NEGO KAD NE BI URADILA a odreci se htjenja - to jeste moguce? ja mislim da je to prevara, i da samo ako se i ne bi odrekla radi nekih 1000000 dolara toga, ustvari samo tad bi bila najsrecnija...a ako bi , onda i ako bi bila euforicna i presrecna ne bi bila najsrecnija...To je ustvari ono sto mislim da glista pokusava da kaze...ali nece da kaze jasno_mada, ja mislim da i sama imas takvo misljenje, iako kazes nesto sto izgleda suprotno, na neki nacin_
 
Poslednja izmena:
ISTRAZIVAC9:
Ignor, :)
Kliknite za proširenje...

farting_smiley.gif


smiley_fart.gif
 
Napustite sva pitanja osim jednog: ko sam ja? Konacno, jedina cinjenica u koju ste sigurni jeste da vi jeste. Izvesno je da "ja jesam" - "ja sam ovo" nije. Tezite da spoznate sta ste vi u realnosti. Da biste saznali ko ste vi, morate najpre tragati i saznati sta vi niste. Otkrijte sve sto vi niste - telo, osecanja, misli, vreme, prostor, ovo ili ono - nista konkretno ili apstraktno sto vi opazate ne mozete biti vi. Sama akcija opazanja pokazuje da vi niste ono sto opazate. Sto jasnije shvatite da na nivou uma vi mozete biti opisani samo u negativnim pojavama, to cete brze doci do kraja vaseg traganja i shvatiti da ste vi bezgranicno bice.

Sri Nisargadatta Maharaj
 
Sve što postoji, postoji u meni samom (mom Sopstvu). Nema ničega, što je različito od mene. Nema dualnosti, a prema tome ni bola. Nema problema. To je sfera ljubavi u kojoj je sve savršeno. Šta se dešava, dešava se spontano, bez namere, kao starenje ili rast kose.

Mi znamo da spoljašnji svet možemo upoznati samo posredstvom telesnih čula i uma. Kako je po Kantovom gledištu to uzajamna veza ljudskog saznajnog subjekta, predstavlja temeljnu strukturu našeg načina saznavanja. Ovo znači da vreme, prostor i uzročnost nisu "objektivni", ili strani elementi, već mentalne kategorije u kojima je sve smešteno. Postojanje i oblik svih stvari zavise od uma. Poimanje je mentalni proizvod. Svet viđen umom je subjektivan i privatan svet koji se menja neprestano u saglasnosti sa nespokojstvom samoga uma.
 
"To je to stanje koje je najstarije, stanje cistog potencijala, koje je izvor svega. "Ja sam" je najfiniji, najdirektniji odraz univerzuma u coveku. To je ono stanje koje je mudrac ostvario"

"Dok ne postanete samoostvareni, dok ne steknete znanje o samom sebi, dok ne prevazidjete sebe, sve dotle, sve ove "cock and bull" (izmisljotine) price su potrebne, svi ovi koncepti. Da, one su koncepti, cak je to i "ja sam", ali sigurno nema koncepta vrednijeg od toga. Tragalac treba da ih razmatra najozbiljnije, jer oni nagovestavaju Najvisu Stvarnost."

Sri Nisargadata Maharadza
 
ISTRAZIVAC9:
"To je to stanje koje je najstarije, stanje cistog potencijala, koje je izvor svega. "Ja sam" je najfiniji, najdirektniji odraz univerzuma u coveku. To je ono stanje koje je mudrac ostvario"

"Dok ne postanete samoostvareni, dok ne steknete znanje o samom sebi, dok ne prevazidjete sebe, sve dotle, sve ove "cock and bull" (izmisljotine) price su potrebne, svi ovi koncepti. Da, one su koncepti, cak je to i "ja sam", ali sigurno nema koncepta vrednijeg od toga. Tragalac treba da ih razmatra najozbiljnije, jer oni nagovestavaju Najvisu Stvarnost."

Sri Nisargadata Maharadza
Kliknite za proširenje...

Od ovog se zaista prilično napredovalo u fenomenologiji,ali i u psihologiji!
Naravno,valja razdvojiti čiste fenomene svesti od njenih nadogradnja kao što je psiha sa svim njenim urođenim i stečenim sadržajima.
Pri tome je intencijalnost svesti pokretač i alfa i omega svekolikog našeg doživljavanje naše svesne aktivnosti.
Tako da se aktivnost pod dejstvom intencije svesti jedino i može ,bez nekih "repova" nazvati nažim životom...
A to se dešava svakom svesnom biću,a ne samo takvima kao Nisargadata maharadža.
U tom smislu,da bi se izbegla psiha,valja slušati ,ne svoje misli,već samo najdublje slutnje-intuiciju.
 
Ako je taj maharadža jeo kobasice od creva, pio mleko puno krvi i jeo jaja puna petlove sperme, ništa mu ne vredi. Žao mi je, ali ko jede hranu životinjskog porekla ne može se baviti duhovnošću. Namaste.
 
ISTRAZIVAC9:
Sve što postoji, postoji u meni samom (mom Sopstvu). Nema ničega, što je različito od mene. Nema dualnosti, a prema tome ni bola. Nema problema. To je sfera ljubavi u kojoj je sve savršeno. Šta se dešava, dešava se spontano, bez namere, kao starenje ili rast kose.

Mi znamo da spoljašnji svet možemo upoznati samo posredstvom telesnih čula i uma. Kako je po Kantovom gledištu to uzajamna veza ljudskog saznajnog subjekta, predstavlja temeljnu strukturu našeg načina saznavanja. Ovo znači da vreme, prostor i uzročnost nisu "objektivni", ili strani elementi, već mentalne kategorije u kojima je sve smešteno. Postojanje i oblik svih stvari zavise od uma. Poimanje je mentalni proizvod. Svet viđen umom je subjektivan i privatan svet koji se menja neprestano u saglasnosti sa nespokojstvom samoga uma.
Kliknite za proširenje...
Kopernikanski obrt Kanta nije novost u filozofiji,još je Platon o formama govorio kao produktima uma.Ali...
Refleksija nije ,nužno,izmišljotina uma,već,iskustvo nas uči,odraz zaista postojeće stvarnosti od koje mi dobijamo dovoljne uticaje koje pretvaramo
u našem umu u senzacije koje ,zajedno sa sećanjima i podudaranjima i uvođenje u obrasce raspoznavanja,čine našu refleksiju stvarnosti.
Svet u umu jeste privatni svet misli u umu,pa šta?
To što nije stvarnost?
Misli nisu što i objektivni svet?
A ko to pa tvrdi?:lol:
 
Bog je zamisljeni saveznik, i samo od karaktera zavisi da li ces ga posmatrati sa visine, ili iz blata, ponizno i skruseno.

Ja biram da pricam sa sebi ravnim. On stvara, ja stvaram, u tome smo jednaki. Ako tvrdi da je on mene stvorio, onda mora prihvatiti da sam i ja njega, jer on postoji i kao moja misao.
Pomazemo jedan drugom kao saveznici, cak prijatelji.
Dobro je imati prijatelja koji te nece zajebavati sto si ga izmislio.
 
ZVUK JEDNE RUKE

Starešina hrama u Keninu bio je Mokurai, Tiha grmljavina. Mokurai imađaše jednog malog, dvanaestogodišnjeg štićenika po imenu Tojo. Tojo je imao priliku da vidi kako stariji učenici sva-kog jutra i večeri pohode učitelja u njegovim odajama, da bi primili pouku u vidu san-zena ili lič-nog vođstva, pri čemu su dobijali koane kako bi predupredili lutanje uma.
I Tojo imađaše želju da primi sanzen.
„Pričekaj malo,” poručio mu je Mokurai. „Previše si mlad.”
Ali, dečak beše uporan, tako da učitelj naposletku pristade.
Te večeri se mali Tojo u određeno vreme našao na pragu Mokuraijeve odaje za sanzen. Uda-rio je u gong da bi obznanio svoje prisustvo, u znak poštovanja tri puta je učinio naklon pred vra-tima, a potom ušao i seo pred učitelja u tišini ispunjenoj poštovanjem.
„Zvuk dve ruke možeš da čuješ kad pljesneš rukama,” reče Mokurai. „Sada mi pokaži zvuk jedne ruke.”
Tojo se naklonio i otišao u svoju sobu da razmisli o pitanju. Kroz prozor do njega dopiraše muzika gejši.„Aha! Imam ga!”, obradova se.
Sledeće večeri, kada učitelj od njega zatraži da mu dočara zvuk jedne ruke, Tojo stade da iz-vodi muziku gejša.
„Ne, ne,” reče Mokurai. „To nikako. To nije zvuk jedne ruke. Uopšte ga nisi shvatio.”
Pomišljajući da ga muzika možda ometa, Tojo se prebaci na neko mirnije mesto. Opet i izno-va dumaše. ”Zvuk jedne ruke – šta li će to biti?” Iznenada začu kako kaplje voda. „Zacelo je to,” pomisli Tojo.
Kada se ponovo pojavio pred učiteljem, Tojo stade da oponaša kapljanje vode.
„Šta ti je to?” pitao ga je Mokurai. „To jeste zvuk vode koja kaplje, ali ne i zvuk jedne ruke. Pokušaj ponovo.”
Zalud je Tojo meditirao kako bi otkrio zvuk jedne ruke. Čujaše huk vetra. No i taj zvuk beše odbijen kao pogrešan.
Čujaše krik sove. Ni taj nije valjao.
Ni skakavci ne stvarahu zvuk jedne ruke.
Više od deset puta dolazio je Tojo kod Mokuraija sa svakojakim zvucima. Svi su bili pogre-šni. Gotovo godinu dana razbijao je glavu pitanjem šta bi to moglo da predstavlja zvuk jedne ru-ke.
Najposle je mali Tojo uronio u istinsku meditaciju i prevazišao sve zvuke. „Više nisam mogao da ih sakupljam,” objasnio je kasnije, „i tako sam došao do nečujnog zvuka.”
Tojo je shvatio zvuk jedne ruke.

whytell.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top