Ribar
Poznat
- Poruka
- 9.164
Ako ovaj tekst ne spada ovde molim da ga nadležni moderator izbriše. 
Arhitektura ima jednu posebnu slabost: ponekad se više pažnje pridaje izgledu nego funkcionalnosti.
Pored toga, kao i u svim oblastima ljudskog delovanja, novine se često primenjuju sa znatnim zakašnjenjem, iz raznih razloga.
Neki misle da su novotarije skupe.
Drugi se pravdaju rečima: „Ni moj deda to nije imao pa je poživeo.“ Ne zaslužuju komentar!
Treći naprosto i ne znaju da postoji nešto što bi moglo da im olakša život ili ga učini bezbednijim. Isti mediji koji su nepoznatoj pevačici posvetili preko 10 000 (deset hiljada!!!) naslova, ne smatraju potrebnim da napišu ma i jednu reč o nečem korisnom.
Već su se svi uverili da je štednja energije neophodna. Smišljene su „pametne kuće“ u kojima je potrošnja energije minimalna – bilo da je u pitanju grejanje ili hlađenje.
Starije zgrade nisu dovoljno toplotno izolovane pa se često radi dodatna izolacija. Pri tome se gubi iz vida da su prozori, čak ako su i novi, slabljenje izolacije. Smišljena je spoljna zaštita slična opšte poznatim „venecijanerima“, tzv. solomatici i brisoleji. U suštini su jedno te isto, samo su brisoleji nežniji i moraju se skupiti (isto kao venecijaneri) kada duva vetar jer bi mogao da ih deformiše ili otkine. Solomatici su grublji, mogu odoleti vetru pa skupljanje nije ni predviđeno. Na neki način su nova verzija klasičnih žaluzina. Pomenute zaštite podrazumevaju električni pogon sa daljinskom komandom.
Uraditi dodatnu spoljnu izolaciju (kao na zgradi Opštine Smederevo) a ne predvideti bilo koju od tih zaštita na prozorima, svodi se na „Džaba ste krečili!“
Klasične roletne su morale biti uz same prozore zbog traka („gurtni“) kojima su se namotavale. Svi koji ih imaju znaju koliko hladnog vazduha tu zna da uđe u prostoriju. Sada su sistemi za daljinsko upravljanje dovoljno jeftini (60 – 80 € po roletni), da se na „gurtne“ može slobodno zaboraviti. Samim tim, roletna više ne mora da naleže na prozor, naprotiv, treba da bude odmaknuta i da naleže na spoljni zid, što dalje od prozora. (Rastojanje može biti i preko 30 cm.) Dobija se vazdušni prostor koji je dodatna toplotna izolacija kada su roletne spuštene.
Daljinsko upravljanje kapijama i garažnim vratima se još uvek gleda sa stanovišta komfora i tretira kao luksuz. Komfor je tu najmanje bitan. Pravi razlog je bezbednost. Mnogo je bezbednije otvoriti kapiju ili garažu ne izlazeći iz kola, naročito u uzanim ulicama kojima gradovi obiluju.
Šta reći kada se iz daljine vidi da je kapija od kovanog gvožđa, i veoma skupa, ali se otvara ručno? Da je sistem za daljinsku komandu (oko 600 €) skup? Ili je u pitanju ipak nešto drugo? Garažna vrata sa daljinskim upravljanjem, zajedno sa ugradnjom, su reda 1000 do 1500 €. Da li su ručna (istih osobina zaptivanja i toplotne izolacije!) primetno jeftinija? Ne bih rekao!
Unutrašnje su instalacije tek posebna priča.
Verujem da niko ne može da se pohvali da nikada nije zaboravio upaljeno svetlo u kupatilu koje nema prozor. Danas se tome lako stane na put. Umesto klasičnog prekidača ugradi se prekidač sa ultrazvučnim senzorom. Dok se u kupatilu neko kreće svetlo je upaljeno. Kada više nema nikoga, svetlo se gasi. Takav prekidač je oko 6 – 7 €. Ne bih to nazvao skupim. Za kupatila bez prozora preporučujem i tzv. antipanik svetlo. Uključuje se kada nestane struje. (Manje od 10 €.) Svetlo je sasvim dovoljno da neko ko se tuširao, vidi gde je peškir i ostalo što mu treba kada izađe ispod tuša.
Postoje i sijalice sa ugrađenim senzorom. (Za kupatila ih ne preporučujem jer prekidač treba da uključuje i ventilator.) I njihova cena ne prelazi 8 €. Mnogo su bolje rešenje za osvetljavanje stepeništa i hodnika od klasičnih stepenišnih automata. Ove su sijalice izuzetno dugotrajne a istovremeno troše mnogo manje struje, čak manje i od tzv. štedljivih (fluorescentnih).
Očigledno je, da je moguće svaku kuću učiniti bar malo „pametnom“ uz minimalna ulaganja koja se veoma brzo vraćaju.
Samo treba znati!
Arhitektura ima jednu posebnu slabost: ponekad se više pažnje pridaje izgledu nego funkcionalnosti.
Pored toga, kao i u svim oblastima ljudskog delovanja, novine se često primenjuju sa znatnim zakašnjenjem, iz raznih razloga.
Neki misle da su novotarije skupe.
Drugi se pravdaju rečima: „Ni moj deda to nije imao pa je poživeo.“ Ne zaslužuju komentar!
Treći naprosto i ne znaju da postoji nešto što bi moglo da im olakša život ili ga učini bezbednijim. Isti mediji koji su nepoznatoj pevačici posvetili preko 10 000 (deset hiljada!!!) naslova, ne smatraju potrebnim da napišu ma i jednu reč o nečem korisnom.
Već su se svi uverili da je štednja energije neophodna. Smišljene su „pametne kuće“ u kojima je potrošnja energije minimalna – bilo da je u pitanju grejanje ili hlađenje.
Starije zgrade nisu dovoljno toplotno izolovane pa se često radi dodatna izolacija. Pri tome se gubi iz vida da su prozori, čak ako su i novi, slabljenje izolacije. Smišljena je spoljna zaštita slična opšte poznatim „venecijanerima“, tzv. solomatici i brisoleji. U suštini su jedno te isto, samo su brisoleji nežniji i moraju se skupiti (isto kao venecijaneri) kada duva vetar jer bi mogao da ih deformiše ili otkine. Solomatici su grublji, mogu odoleti vetru pa skupljanje nije ni predviđeno. Na neki način su nova verzija klasičnih žaluzina. Pomenute zaštite podrazumevaju električni pogon sa daljinskom komandom.
Uraditi dodatnu spoljnu izolaciju (kao na zgradi Opštine Smederevo) a ne predvideti bilo koju od tih zaštita na prozorima, svodi se na „Džaba ste krečili!“
Klasične roletne su morale biti uz same prozore zbog traka („gurtni“) kojima su se namotavale. Svi koji ih imaju znaju koliko hladnog vazduha tu zna da uđe u prostoriju. Sada su sistemi za daljinsko upravljanje dovoljno jeftini (60 – 80 € po roletni), da se na „gurtne“ može slobodno zaboraviti. Samim tim, roletna više ne mora da naleže na prozor, naprotiv, treba da bude odmaknuta i da naleže na spoljni zid, što dalje od prozora. (Rastojanje može biti i preko 30 cm.) Dobija se vazdušni prostor koji je dodatna toplotna izolacija kada su roletne spuštene.
Daljinsko upravljanje kapijama i garažnim vratima se još uvek gleda sa stanovišta komfora i tretira kao luksuz. Komfor je tu najmanje bitan. Pravi razlog je bezbednost. Mnogo je bezbednije otvoriti kapiju ili garažu ne izlazeći iz kola, naročito u uzanim ulicama kojima gradovi obiluju.
Šta reći kada se iz daljine vidi da je kapija od kovanog gvožđa, i veoma skupa, ali se otvara ručno? Da je sistem za daljinsku komandu (oko 600 €) skup? Ili je u pitanju ipak nešto drugo? Garažna vrata sa daljinskim upravljanjem, zajedno sa ugradnjom, su reda 1000 do 1500 €. Da li su ručna (istih osobina zaptivanja i toplotne izolacije!) primetno jeftinija? Ne bih rekao!
Unutrašnje su instalacije tek posebna priča.
Verujem da niko ne može da se pohvali da nikada nije zaboravio upaljeno svetlo u kupatilu koje nema prozor. Danas se tome lako stane na put. Umesto klasičnog prekidača ugradi se prekidač sa ultrazvučnim senzorom. Dok se u kupatilu neko kreće svetlo je upaljeno. Kada više nema nikoga, svetlo se gasi. Takav prekidač je oko 6 – 7 €. Ne bih to nazvao skupim. Za kupatila bez prozora preporučujem i tzv. antipanik svetlo. Uključuje se kada nestane struje. (Manje od 10 €.) Svetlo je sasvim dovoljno da neko ko se tuširao, vidi gde je peškir i ostalo što mu treba kada izađe ispod tuša.
Postoje i sijalice sa ugrađenim senzorom. (Za kupatila ih ne preporučujem jer prekidač treba da uključuje i ventilator.) I njihova cena ne prelazi 8 €. Mnogo su bolje rešenje za osvetljavanje stepeništa i hodnika od klasičnih stepenišnih automata. Ove su sijalice izuzetno dugotrajne a istovremeno troše mnogo manje struje, čak manje i od tzv. štedljivih (fluorescentnih).
Očigledno je, da je moguće svaku kuću učiniti bar malo „pametnom“ uz minimalna ulaganja koja se veoma brzo vraćaju.
Samo treba znati!
