црна брада
Elita
- Poruka
- 21.098
DW:Фашизација хрватског друштва
Загреб (Фото Ј.Церовина)
ЗАГРЕБ – На свим кључним позицијама у хрватском друштву, вероватно дубоко у војсци, полицији и тајној служби су проусташки, филоусташки и фашистички кадрови, каже за Радио Слободна Европа Борис Буден, културни теоретичар, филозоф, преводилац и публициста који живи у Берлину.
Према речима Будена, хрватска јавност данас је великим делом приватизована.
Реч је, каже, о интересима владајуће класе, која и није формирана као капиталистичка, већ се ради о вишим феудалним сталежима који се састоје од политичке класе, од криминалних богаташа, од цркве, једне идеолошке елите и од ратних ветерана.
„Заправо, у тој јавности се одвија класна борба. Виша класа се већ 25 година бори против нижих класа како би обезбедила своје привилегије”, навео је Буден и додао да комуниста, наравно, више нема.
Али, напомиње да у хрватској јавности изгледа да од Октобарске револуције до данас комунизам никада није био јачи и претња је демократији.
То је, примећује Буден, смешно.
Ради се, истиче, о нечем сасвим другом.
„Наиме, прича о томе да су Хрвати хиљаду година желели државу, па су је сад добили и за собом су оставили оба тоталитаризма и сада ће уживати у фантастичној будућности, сада се потпуно распала. У то више нико не верује”, навео је.
Оценио је да је хрватски национални пројект је у дубокој кризи и то се распада пред очима људи.
„Више им не можете обећати нити милијарде долара од дијаспоре, нити да ће сутра вратити кредите и због тога се заоштрава та идеолошка борба која је потпуно застарила, па се тврди да су и даље Хрвати угрожени од Срба, комуниста, србочетника, четничких југо партизанских комуниста, итд. Међутим, фашизација друштва је оно што иза свега и кроз тај идеолошки мехур продире на најмоћније позиције у друштву”, навео је.
Упитан до када би могло ићи то мењање историјских чињеница, Буден каже да данас у хрватској јавности изгледа да је бити усташа нешто добро, а бити партизан нешто лоше.
„У Хрватској се догађа да оно што је некада било десно, радикално, за што су веровали да је Туђман (Фрањо) у стању држати на некој екстремној десници, као нешто ридикулозно, то сада прелази у сам центар друштва, што само потврђује стару тезу да је та наша грађанска класа слаба, уплашена, збуњена, без икакве перспективе, експроприсана, материјално уништена. Она се у страху једноставно шлепује за тим шовинизмом и усташтвом, или ћути”, навео је.
Неки од њих, каже, добијају одређене позиције и то је оно класично разарање те средине.
„Ње више нема, њу граби та радикална десница и то је фашизација друштва ради хегемоније и осигурања власти. Усташтво није само у томе да се виче 'за дом спемни', већ у томе да су проусташки , филоусташки, фашистички кадрови веројатно дубоко у војсци, полицији, тајној служби и на свим кључним позицијама у друштву. То је припрема за обрачун у случају ако се нетко побуни”, навео је Буден.
Истиче да оно што је националистички режим у Хрватској остварио то је потпуна интеграција Хрватске у глобално либерални капитализам, а да ли је то донело хрватском народу срећу или не, нека сам хрватски народ просуди.
„ Те елите су као и Анте Павелић у служби оних који у глобалним размерима држе моћ. Ту су банке и корпорације и мислим да је Хрватска изгубила сваку сувереност и да јој сваки европски политичар или центар европске-атлантске моћ и може наређивати”, казао је.
На кнстатацију да се чини као да се Хрватска враћа у средњи век, Боден одговара потврдно.
„Па наравно да се враћа у средњи век. Узмите на пример, хрватски језик. Он се наводно страшно разликује од српског језика, и тако даље. Ту има блебетања у бескочаност, али зашто се толико блебеће о тој различитости, па зато да се прикрије она друга чињеница, а то је питање: чему хрватски језик у хрватском образовању. Ви више немате никакве индустрије, шта ће вам на хрватском језику терминологија у хемији, биологији, стројарству, бродоградњи, производњи, у теорији, филозофији, у историји уметности. Хрватски језик вам више уопште не треба”, закључио је Буден.
DW:Фашизација хрватског друштва
БЕРЛИН– Хрватска је одавно „проблематично дете” Европске уније и представља негативну рекламу за даље проширење, пише швајцарска штампа у освртима на ревитализацију усташтва и сличне догађаје у најмлађој чланици Уније, преноси Dојче веле (DW).
„Хрватска води расправе о својој историји”, наслов је чланка у којем се Ноје цирхер цајтунг осврће на промену имена једног од најлепших загребачких тргова.
Подсећа да је на отварање „градског позоришта” 1895. дошао лично Франц Јозеф I, а да је трг на којем се оно налази „од 1946. био посвећен маршалу Титу”.
„Након емотивне расправе градска скупштина је почетком септембра одлучила да прекрсти трг. Он се сад зове 'Трг Републике Хрватске'. Златко Хасанбеговић, бивши министар културе, који је деведесетих година около ходао с фашистичком капом, хвалио је ту одлуку речима да су жртве 'комунистичког, титоистичког терора' коначно доживеле задовољштину”, пише циришки дневник.
Лист пише да је левица протестовала наглашавајући Титове заслуге за ослобођење Хрватске од фашизма.
„Откако се Хрватска издвојила из Југославије она води расправе о својој историји. Dесница ради на 'антитоталитарном консензусу', који изједначава Титову вишенационалну диктатуру с фашистичким усташким режимом.
Али, то је историјски погрешно, наводи лист и додаје да је Титов режим имао врло репресивне стране, али је осигурао милионима људи скромно благостање и количину слободе какву није познавала ни једна друга социјалистичка држава.
Бернер цајтунг се такође бави Хрватском наглашавајући да је њено понашање „антиреклама за проширење ЕУ”.
Томас Розер, дописник листа из Београда, преноси да је и смрт угледног публицисте Славка Голдштајна изазвала поплаву увреда на његов рачун „у световима интернета”, где је називан „лажовом”, „издајником земље”, „јеврејским расистом” или „антикристом”, а цитирајући Индеx.хр ове новине то наводе као још један доказ „фашизације хрватскога друштва”.
Аутор тврди да су се „хоризонти те јадранске земље од приступа Европској унији 2013. пре сузили него проширили”.
Као аргументе наводи „проповеди мржње националистичких свештеника против некадашњих партизана и српске мањине, паљење њихових новина и вишемесечне расправе о томе да ли је прихватљива спомен плоча с фашистичким усташким поздравом 'За дом спремни'“.
Томас Розер тврди да и председница државе Колинда Грабар-Китаровић ствар релативизује изјавом да је то „стари хрватски поздрав” који је „нажалост компромитован”, а за премијера Андреја Пленковића аутор тврди да је изгубио контролу над „националистичким крилом свога конзервативног ХДЗ-а”.
Аутор даље подсећа на улогу Иве Санадера у приближавању Хрватске НАТО и Европској унији „док није због безбројних корупционашких скандала завршио иза решетака”, затим на улазак Хрватске у ЕУ у време премијера Зорана Милановића и прихватање закона којим се хтело спречити изручење бивших челника југословенске тајне службе Немачкој те о најновијим сукобима Хрватске са суседима.
„Игра Хрватске у гостима у Европској унији досад није постала успешна прича. Напротив: Та је земља већ одавно постала проблематично дете ЕУ. Dвапут је Брисел морао Хрватску да упозори због недопуштених трговачких санкција против бившег ратног противника Србије”, наводи лист и истиче:
„Тврдоглави балкански пркос одређује опхођење Хрватске и с другим, ништа мање тврдоглавим бившим југословенским партнерима: обзир према националистичким осећањима у самој земљи отежава Загребу тражење компромиса са суседима”.
(Танјуг)
http://www.politika.rs/scc/clanak/3...im-pozicijama-u-Hrvatskoj-proustase-i-fasisti
Nismo znali.
ЗАГРЕБ – На свим кључним позицијама у хрватском друштву, вероватно дубоко у војсци, полицији и тајној служби су проусташки, филоусташки и фашистички кадрови, каже за Радио Слободна Европа Борис Буден, културни теоретичар, филозоф, преводилац и публициста који живи у Берлину.
Према речима Будена, хрватска јавност данас је великим делом приватизована.
Реч је, каже, о интересима владајуће класе, која и није формирана као капиталистичка, већ се ради о вишим феудалним сталежима који се састоје од политичке класе, од криминалних богаташа, од цркве, једне идеолошке елите и од ратних ветерана.
„Заправо, у тој јавности се одвија класна борба. Виша класа се већ 25 година бори против нижих класа како би обезбедила своје привилегије”, навео је Буден и додао да комуниста, наравно, више нема.
Али, напомиње да у хрватској јавности изгледа да од Октобарске револуције до данас комунизам никада није био јачи и претња је демократији.
То је, примећује Буден, смешно.
Ради се, истиче, о нечем сасвим другом.
„Наиме, прича о томе да су Хрвати хиљаду година желели државу, па су је сад добили и за собом су оставили оба тоталитаризма и сада ће уживати у фантастичној будућности, сада се потпуно распала. У то више нико не верује”, навео је.
Оценио је да је хрватски национални пројект је у дубокој кризи и то се распада пред очима људи.
„Више им не можете обећати нити милијарде долара од дијаспоре, нити да ће сутра вратити кредите и због тога се заоштрава та идеолошка борба која је потпуно застарила, па се тврди да су и даље Хрвати угрожени од Срба, комуниста, србочетника, четничких југо партизанских комуниста, итд. Међутим, фашизација друштва је оно што иза свега и кроз тај идеолошки мехур продире на најмоћније позиције у друштву”, навео је.
Упитан до када би могло ићи то мењање историјских чињеница, Буден каже да данас у хрватској јавности изгледа да је бити усташа нешто добро, а бити партизан нешто лоше.
„У Хрватској се догађа да оно што је некада било десно, радикално, за што су веровали да је Туђман (Фрањо) у стању држати на некој екстремној десници, као нешто ридикулозно, то сада прелази у сам центар друштва, што само потврђује стару тезу да је та наша грађанска класа слаба, уплашена, збуњена, без икакве перспективе, експроприсана, материјално уништена. Она се у страху једноставно шлепује за тим шовинизмом и усташтвом, или ћути”, навео је.
Неки од њих, каже, добијају одређене позиције и то је оно класично разарање те средине.
„Ње више нема, њу граби та радикална десница и то је фашизација друштва ради хегемоније и осигурања власти. Усташтво није само у томе да се виче 'за дом спемни', већ у томе да су проусташки , филоусташки, фашистички кадрови веројатно дубоко у војсци, полицији, тајној служби и на свим кључним позицијама у друштву. То је припрема за обрачун у случају ако се нетко побуни”, навео је Буден.
Истиче да оно што је националистички режим у Хрватској остварио то је потпуна интеграција Хрватске у глобално либерални капитализам, а да ли је то донело хрватском народу срећу или не, нека сам хрватски народ просуди.
„ Те елите су као и Анте Павелић у служби оних који у глобалним размерима држе моћ. Ту су банке и корпорације и мислим да је Хрватска изгубила сваку сувереност и да јој сваки европски политичар или центар европске-атлантске моћ и може наређивати”, казао је.
На кнстатацију да се чини као да се Хрватска враћа у средњи век, Боден одговара потврдно.
„Па наравно да се враћа у средњи век. Узмите на пример, хрватски језик. Он се наводно страшно разликује од српског језика, и тако даље. Ту има блебетања у бескочаност, али зашто се толико блебеће о тој различитости, па зато да се прикрије она друга чињеница, а то је питање: чему хрватски језик у хрватском образовању. Ви више немате никакве индустрије, шта ће вам на хрватском језику терминологија у хемији, биологији, стројарству, бродоградњи, производњи, у теорији, филозофији, у историји уметности. Хрватски језик вам више уопште не треба”, закључио је Буден.
DW:Фашизација хрватског друштва
БЕРЛИН– Хрватска је одавно „проблематично дете” Европске уније и представља негативну рекламу за даље проширење, пише швајцарска штампа у освртима на ревитализацију усташтва и сличне догађаје у најмлађој чланици Уније, преноси Dојче веле (DW).
„Хрватска води расправе о својој историји”, наслов је чланка у којем се Ноје цирхер цајтунг осврће на промену имена једног од најлепших загребачких тргова.
Подсећа да је на отварање „градског позоришта” 1895. дошао лично Франц Јозеф I, а да је трг на којем се оно налази „од 1946. био посвећен маршалу Титу”.
„Након емотивне расправе градска скупштина је почетком септембра одлучила да прекрсти трг. Он се сад зове 'Трг Републике Хрватске'. Златко Хасанбеговић, бивши министар културе, који је деведесетих година около ходао с фашистичком капом, хвалио је ту одлуку речима да су жртве 'комунистичког, титоистичког терора' коначно доживеле задовољштину”, пише циришки дневник.
Лист пише да је левица протестовала наглашавајући Титове заслуге за ослобођење Хрватске од фашизма.
„Откако се Хрватска издвојила из Југославије она води расправе о својој историји. Dесница ради на 'антитоталитарном консензусу', који изједначава Титову вишенационалну диктатуру с фашистичким усташким режимом.
Али, то је историјски погрешно, наводи лист и додаје да је Титов режим имао врло репресивне стране, али је осигурао милионима људи скромно благостање и количину слободе какву није познавала ни једна друга социјалистичка држава.
Бернер цајтунг се такође бави Хрватском наглашавајући да је њено понашање „антиреклама за проширење ЕУ”.
Томас Розер, дописник листа из Београда, преноси да је и смрт угледног публицисте Славка Голдштајна изазвала поплаву увреда на његов рачун „у световима интернета”, где је називан „лажовом”, „издајником земље”, „јеврејским расистом” или „антикристом”, а цитирајући Индеx.хр ове новине то наводе као још један доказ „фашизације хрватскога друштва”.
Аутор тврди да су се „хоризонти те јадранске земље од приступа Европској унији 2013. пре сузили него проширили”.
Као аргументе наводи „проповеди мржње националистичких свештеника против некадашњих партизана и српске мањине, паљење њихових новина и вишемесечне расправе о томе да ли је прихватљива спомен плоча с фашистичким усташким поздравом 'За дом спремни'“.
Томас Розер тврди да и председница државе Колинда Грабар-Китаровић ствар релативизује изјавом да је то „стари хрватски поздрав” који је „нажалост компромитован”, а за премијера Андреја Пленковића аутор тврди да је изгубио контролу над „националистичким крилом свога конзервативног ХДЗ-а”.
Аутор даље подсећа на улогу Иве Санадера у приближавању Хрватске НАТО и Европској унији „док није због безбројних корупционашких скандала завршио иза решетака”, затим на улазак Хрватске у ЕУ у време премијера Зорана Милановића и прихватање закона којим се хтело спречити изручење бивших челника југословенске тајне службе Немачкој те о најновијим сукобима Хрватске са суседима.
„Игра Хрватске у гостима у Европској унији досад није постала успешна прича. Напротив: Та је земља већ одавно постала проблематично дете ЕУ. Dвапут је Брисел морао Хрватску да упозори због недопуштених трговачких санкција против бившег ратног противника Србије”, наводи лист и истиче:
„Тврдоглави балкански пркос одређује опхођење Хрватске и с другим, ништа мање тврдоглавим бившим југословенским партнерима: обзир према националистичким осећањима у самој земљи отежава Загребу тражење компромиса са суседима”.
(Танјуг)
http://www.politika.rs/scc/clanak/3...im-pozicijama-u-Hrvatskoj-proustase-i-fasisti
Nismo znali.
