комшија
Stara legenda
- Poruka
- 90.826
http://www.danas.rs/dijalog.46.html?news_id=356576&title=Zemun+1997-2017
Zemun 1997-2017
Preostalo je malo toga od onoga što smo imali, kao zemlja i kao društvo. Siromaštvo je veliko, SNS je toga svestan i zato treba sve držati u posedu, kapilarno, sve i svakoga, do kraja. I kada se radi i pogotovo kada, o mesnoj zajednici Vršca na granici sa Rumunijom, i tu se mora kapilarno vladati, ne sme ni jedna ćelija društva da ostane nekontrolisana i zdrava, a na prepoznavanje takve situacije i govora o njoj, sledi represija, u vidu premeštanja na drugo, niže radno mesto. "Mene su građani izabrali da govorim, a ne da ćutim, i ja govorim gde god mogu, u prilici sam da govorim sve ono što mnogi Vrščani misle, ali ne smeju da govore o tome. Stojim iza svakog reda koji sam napisala" kaže Dragana Rakić. Dragana sme i zato se mora ućutkati da i drugi Vrščani ne počnu da govore.
"Prvog septembra 1997. godine krenula sam u peti razred OŠ "Svetozar Miletić" u Zemunu, i prvi put se srela sa čovekom koji je bio jedan od ključnih faktora da tih tužnih devedesetih moje i odrastanje mojih školskih drugova ne skrene sa pravog puta. Prvog septembra 2017. godine tog čoveka hoće da smene sa mesta direktora škole koja je zahvaljujući njemu postala jedna od najboljih u Srbiji."
Direktora LJubomira Mosurovića. Razlozi su naravno, proceduralni, kao oni u ostacima Parlamenta Srbije. I jer tako hoće ministar prosvete koji ovim činom, u paradoksalnom štetočinskom postupanju SNS-a "po zakonu" uništava zdravi deo prosvete.
1997, o kojoj piše jedna od učenica, godina je etničkog čišćenja u Zemunu, iseljavanja građana nesrpske nacionalnosti, hrvatskog porekla, i useljavanja "naših", to je godina u kojoj je Ivan Barbalić ostao bez stana, a njegovo dete sa "hrvatskim pasošem" nije moglo da ide u "našu školu", zemunsku.
U tom Zemunu godine 2017. sakupili su se roditelji i učenici osnovne škole "Svetozar Miletić" da ne dopuste smenu direktora i da brane ugled obrazovanja. Jer obrazovanje, pojam, počiva na obrazu, časti, i znanju, na etici, i ako hoćete na estetici, na časnom i lepom, na nesociopatskim odnosima, na međusobnom dijalogu ljudi, profesora, đaka i roditelja. Ako znaš šta je moralno i šta je lepo, naravno da ćeš se pobuniti protiv posedovanja, naravno da ćeš zahtevati da si subjekt, a to je ono što nam ne daju biti, imamo biti korisni i poslušni. Zato se u ovom štrajku roditelja i učenika škole "Svetozar Miletić", prelamaju vrednosti i nevrednosti, pokazuje volja građana i okov sistema. Paralelni krvotoci naše stvarnosti. Iz koga zjapi nasilje.
Nema u školi "Svetozar Miletić" "vršnjačkog nasilja" (kako je oduran ovaj eufemizam), to kažu i roditelji i "vršnjaci". Nema, jer je u školi sklad i jer direktor sarađuje i vaspitava. Štrajk roditelja i učenika koji ne dozvoljavaju da se LJubomir Mosurović smeni, jasno pokazuje, postojanjem ljudske zajednice, put protiv nasilja. Ne, proizilazi iz stava Ministra prosvete Mladena Šarčevića, njegova je volja, naša je volja esenesovska, volja za moć (mada je imoralizam složenija kategorija), ali ta složenost nije dostupna izvršiocima, oni nastoje da ne bude dostupna ni učenicima, jer bi tada pluralizam i individualizam bio moguć, gušenje takve mogućnosti je čin nasilja i izazivanje "vršnjačkog nasilja". Štrajk roditelja i učenika škole , je zapravo prosvetni čin, ma šta ministar prosvete hteo. To je obrazovanje. Mesto govora. Slobode govora, kritičkog mišljenja, empatije i solidarnosti.
Zemun 1997-2017
Preostalo je malo toga od onoga što smo imali, kao zemlja i kao društvo. Siromaštvo je veliko, SNS je toga svestan i zato treba sve držati u posedu, kapilarno, sve i svakoga, do kraja. I kada se radi i pogotovo kada, o mesnoj zajednici Vršca na granici sa Rumunijom, i tu se mora kapilarno vladati, ne sme ni jedna ćelija društva da ostane nekontrolisana i zdrava, a na prepoznavanje takve situacije i govora o njoj, sledi represija, u vidu premeštanja na drugo, niže radno mesto. "Mene su građani izabrali da govorim, a ne da ćutim, i ja govorim gde god mogu, u prilici sam da govorim sve ono što mnogi Vrščani misle, ali ne smeju da govore o tome. Stojim iza svakog reda koji sam napisala" kaže Dragana Rakić. Dragana sme i zato se mora ućutkati da i drugi Vrščani ne počnu da govore.
"Prvog septembra 1997. godine krenula sam u peti razred OŠ "Svetozar Miletić" u Zemunu, i prvi put se srela sa čovekom koji je bio jedan od ključnih faktora da tih tužnih devedesetih moje i odrastanje mojih školskih drugova ne skrene sa pravog puta. Prvog septembra 2017. godine tog čoveka hoće da smene sa mesta direktora škole koja je zahvaljujući njemu postala jedna od najboljih u Srbiji."
Direktora LJubomira Mosurovića. Razlozi su naravno, proceduralni, kao oni u ostacima Parlamenta Srbije. I jer tako hoće ministar prosvete koji ovim činom, u paradoksalnom štetočinskom postupanju SNS-a "po zakonu" uništava zdravi deo prosvete.
1997, o kojoj piše jedna od učenica, godina je etničkog čišćenja u Zemunu, iseljavanja građana nesrpske nacionalnosti, hrvatskog porekla, i useljavanja "naših", to je godina u kojoj je Ivan Barbalić ostao bez stana, a njegovo dete sa "hrvatskim pasošem" nije moglo da ide u "našu školu", zemunsku.
U tom Zemunu godine 2017. sakupili su se roditelji i učenici osnovne škole "Svetozar Miletić" da ne dopuste smenu direktora i da brane ugled obrazovanja. Jer obrazovanje, pojam, počiva na obrazu, časti, i znanju, na etici, i ako hoćete na estetici, na časnom i lepom, na nesociopatskim odnosima, na međusobnom dijalogu ljudi, profesora, đaka i roditelja. Ako znaš šta je moralno i šta je lepo, naravno da ćeš se pobuniti protiv posedovanja, naravno da ćeš zahtevati da si subjekt, a to je ono što nam ne daju biti, imamo biti korisni i poslušni. Zato se u ovom štrajku roditelja i učenika škole "Svetozar Miletić", prelamaju vrednosti i nevrednosti, pokazuje volja građana i okov sistema. Paralelni krvotoci naše stvarnosti. Iz koga zjapi nasilje.
Nema u školi "Svetozar Miletić" "vršnjačkog nasilja" (kako je oduran ovaj eufemizam), to kažu i roditelji i "vršnjaci". Nema, jer je u školi sklad i jer direktor sarađuje i vaspitava. Štrajk roditelja i učenika koji ne dozvoljavaju da se LJubomir Mosurović smeni, jasno pokazuje, postojanjem ljudske zajednice, put protiv nasilja. Ne, proizilazi iz stava Ministra prosvete Mladena Šarčevića, njegova je volja, naša je volja esenesovska, volja za moć (mada je imoralizam složenija kategorija), ali ta složenost nije dostupna izvršiocima, oni nastoje da ne bude dostupna ni učenicima, jer bi tada pluralizam i individualizam bio moguć, gušenje takve mogućnosti je čin nasilja i izazivanje "vršnjačkog nasilja". Štrajk roditelja i učenika škole , je zapravo prosvetni čin, ma šta ministar prosvete hteo. To je obrazovanje. Mesto govora. Slobode govora, kritičkog mišljenja, empatije i solidarnosti.
