Sajam knjiga u Beogradu 2017

"Jesen došla, valja kupovati" što bi rekao stari srpski književnik Filip Višnjić. Dakle evo nama još jednog Sajma knjiga, šezdeset drugog po redu, od 22.10 do 29.10. Sigurno će biti svega i svačega, lepih knjiga, još lepših prodavačica i kako da čovek ne ode na takvu manifestaciju. Sa druge strane, u društvu u kome se krećem, a i kod mene ne postoji ta neka nervoza oko odlaska na sajam kakva je postojala ranije. Nekako smo se umorili, prezasitili, prepunili sa svim onim što nam moderna civilizacija nudi i uvaljuje. Previše obaveza, previše informacija, premalo odmora. Teško je uživati u dobroj knjizi koju je, opet, teško i pronaći.
Sa druge strane, mislim da se nikad nije više čitalo nego danas. U javnom prevozu, u čekaonicama, u redovima za kojekakve potvrde svima su glave pognute nad mobilnima i tabletima (I to je dobro pošto smanjuje i nervozu u tim istim redovima. Čak čekanje nekako prebrzo prođe). No promenilo se ono što ljudi čitaju. to su uglavnom kratke, epistolarne forme, manje ili više maštovite, no prilagođene (a i pisane) samo za onog ko ih čita. Možda se prvi put približavamo snu svakog čitaoca, da ima svog privatnog pisca koji piše samo za njega
Osim promene popularnih formi i individualizaciji pisanja još jedna pojava koju sam primetio jeste porast elektronskih izdanja i njihova premoć nad papirnim izdanjima. Ove godine kao da su svi prešli na elektronska izdanja. Čak i ja razmišljam da kupim tablet. Zanima me kako će se u tim promenama snaći naši izdavači. Bojim se da idemo ka kraju organizovanog izdavaštva i da će nam jedini obilasci Sajma knjiga biti oni kad na oči stavimo naočare za virtuelnu stvarnost.

No Sajam još malo pa je otvoren. Prvo malo reklame, a onda i link prema šemi rasporeda izlagača. ima neke nostalgije u ovom Sajmu, osećam

http://sajamknjiga.rs/

http://sajamknjiga.rs/za-izlagace/raspodela-prostora-2017/

Pitam se hoce li biti nova knjiga od Dan Brown-a, Origin

I da bude, verovatno jos nece biti prevedena na srpski, s obzirom da knjiga izlazi 3 oktobra. Nije da je neki problem, mogu i na engleskom da je citam, ali mi ovako nekako bude draze.

Zašto misliš da se bliži kraj organizovanog izdavaštva? Ja i od elektronskih knjiga očekujem kvalitet, a to ne može "na divljaka" to jest bez stručnjaka...

Godinama već idem na Sajam knjiga sa društvom, svakako ću i sada ići. Retko se desi da baš ništa ne kupim. Ako među novim izdanjima i ne nađem ništa, volim da se popnem tamo gde su polovne knjige i stripovi. U stvari, taj odeljak uvek posetim.

Inače, mislim da će proći još dosta vremena dok elektronske knjige u potpunosti, ili bar većim delom, ne zamene papirnu formu.

miki208:

Pitam se hoce li biti nova knjiga od Dan Brown-a, Origin

I da bude, verovatno jos nece biti prevedena na srpski, s obzirom da knjiga izlazi 3 oktobra. Nije da je neki problem, mogu i na engleskom da je citam, ali mi ovako nekako bude draze.

Kliknite za proširenje...

Nemam pojma. Naši izdavači su dosta ažurni kad su u pitanju nove knjige poznatih pisaca. Kod nas je njegove knjige izdavao Solaris. Da li se tu nešto promenilo nemam pojma, ali ne bih se iznenadio ko taman par dana pre Sajma izađe Braunova knjiga i na srpskom jeziku

Honduras:

Zašto misliš da se bliži kraj organizovanog izdavaštva? Ja i od elektronskih knjiga očekujem kvalitet, a to ne može "na divljaka" to jest bez stručnjaka...

Kliknite za proširenje...

To je više neka maglovita slutnja nego prava ideja. Do sada, nakon pisanja knjige, a pre njene kupovine, bilo je dosta tehničkih radnji oko njene pripreme, štampanja, distribucije i prodaje. Sa internetom neke tehničke faze jednostavno preskačeš. Tehnička priprema se svodi na elementarnu proveru pravopisa, štampanja nema, distribucija se vrši preko interneta i to je otprilike to. Postaje važnija zaštita autorskih prava i borba protiv piraterije nego briga o samoj knjizi. Ono što još tu vidim kao problem jesu strane knjige, mada sada svaka baba može da ih prevede sa guglovim pomagalima, kao i reklama ili širenje informacije o njoj koja bi zainteresovala nekog da je kupi. U svakom slučaju mislim da izdavače čekaju teški dani. Sa druge strane, piscima će poteći med i mleko (ok ovo malo zezam Borku)

Dakyorlando:

Godinama već idem na Sajam knjiga sa društvom, svakako ću i sada ići. Retko se desi da baš ništa ne kupim. Ako među novim izdanjima i ne nađem ništa, volim da se popnem tamo gde su polovne knjige i stripovi. U stvari, taj odeljak uvek posetim.

Inače, mislim da će proći još dosta vremena dok elektronske knjige u potpunosti, ili bar većim delom, ne zamene papirnu formu.

Kliknite za proširenje...

I ja volim taj deo u aneksu, a i generalno mi je ugodniji od one gužve u hali 1. Prijatan provod u svakom slučaju

Voleo bih da si u pravu, no ja sam sve veći pesimista kad je civilizacija u pitanju i ne očekujem ništa dobro. Verovatno ću da čitam knige, novine, propise, poruke, tračeve na mom tabletu dok čekam na prevoz i uzdišem kako je nekad bilo bolje.

loš đak Boža:

To je više neka maglovita slutnja nego prava ideja. Do sada, nakon pisanja knjige, a pre njene kupovine, bilo je dosta tehničkih radnji oko njene pripreme, štampanja, distribucije i prodaje. Sa internetom neke tehničke faze jednostavno preskačeš. Tehnička priprema se svodi na elementarnu proveru pravopisa, štampanja nema, distribucija se vrši preko interneta i to je otprilike to. Postaje važnija zaštita autorskih prava i borba protiv piraterije nego briga o samoj knjizi. Ono što još tu vidim kao problem jesu strane knjige, mada sada svaka baba može da ih prevede sa guglovim pomagalima, kao i reklama ili širenje informacije o njoj koja bi zainteresovala nekog da je kupi. U svakom slučaju mislim da izdavače čekaju teški dani. Sa druge strane, piscima će poteći med i mleko (ok ovo malo zezam Borku)

Kliknite za proširenje...

Zavisi o kakvoj vrsti elektronskog izdavaštva govorimo. Kao što danas svaki klinac može sebe snimiti kako lupa po gitari i to postaviti na youtube, tako i svaki skriboman može svoja piskaranja formatirati kao elektronsku knjigu i posaditi ih širom neta. Ali to, valjda, zadovoljava samo ličnu taštinu.

U zemljama u kojima su elektronske knjige zastupljenije, njih objavljuju i prodaju legitmni izdavači. Sve radnje koje se odnose na tekst (recenzija, lektura, korektura) zastupljene su kao i kod papirnatih knjiga. Naravno, izbjegnuto je štampanje, klasično skladištenje, fizički transport, prodaja po knjižarama i sl, pa je elektronska knjiga jeftinija (ali ne baš mnogo). Istina, postoji i samoizdavaštvo (preko Amazona i sl.), ali, ako vrijede, ti pisci ubrzo potpišu ugovor sa izdavačem. Na zapadu, situacija sa e-knjigama dobra je i po pisce i po izdavače i po čitaoce. Propadaju jedino knjižare, i to masovno.

Najveći neprijatelj izdavača u Srbiji je niska kupovna moć čitalaca. Knjige u Srbiji su, mislim, najjeftinije u Evropi, a izdavači i dalje traže načine da spuste cijenu. Zato su prevodi često nedopustivo slabi, lekture i korekture nema, a tehnički kvalitet knjige je loš. Prave elektronske knjige kod nas neće zaživjeti još neko vrijeme, jer većina čitalaca ima teško objašnjiv animozitet prema čitanju sa uređaja, a u uslovima nulte zaštite od piraterije izdavači ne vide smisao u objavljivanju elektronskih izdanja.

Slažem se sa Quentinom

quentin:

Zavisi o kakvoj vrsti elektronskog izdavaštva govorimo. Kao što danas svaki klinac može sebe snimiti kako lupa po gitari i to postaviti na youtube, tako i svaki skriboman može svoja piskaranja formatirati kao elektronsku knjigu i posaditi ih širom neta. Ali to, valjda, zadovoljava samo ličnu taštinu.

U zemljama u kojima su elektronske knjige zastupljenije, njih objavljuju i prodaju legitmni izdavači. Sve radnje koje se odnose na tekst (recenzija, lektura, korektura) zastupljene su kao i kod papirnatih knjiga. Naravno, izbjegnuto je štampanje, klasično skladištenje, fizički transport, prodaja po knjižarama i sl, pa je elektronska knjiga jeftinija (ali ne baš mnogo). Istina, postoji i samoizdavaštvo (preko Amazona i sl.), ali, ako vrijede, ti pisci ubrzo potpišu ugovor sa izdavačem. Na zapadu, situacija sa e-knjigama dobra je i po pisce i po izdavače i po čitaoce. Propadaju jedino knjižare, i to masovno.

Najveći neprijatelj izdavača u Srbiji je niska kupovna moć čitalaca. Knjige u Srbiji su, mislim, najjeftinije u Evropi, a izdavači i dalje traže načine da spuste cijenu. Zato su prevodi često nedopustivo slabi, lekture i korekture nema, a tehnički kvalitet knjige je loš. Prave elektronske knjige kod nas neće zaživjeti još neko vrijeme, jer većina čitalaca ima teško objašnjiv animozitet prema čitanju sa uređaja, a u uslovima nulte zaštite od piraterije izdavači ne vide smisao u objavljivanju elektronskih izdanja.

Kliknite za proširenje...

Ljudi u suštini čitaju svašta, zavisno od senzibiliteta. Ako već imamo analogiju sa jutjubom postoje ljudi koji traže upravo takve sadržaje, amatere koji pokušavaju da sa manje ili više ozbiljnosti nešto odsviraju.
Slično je kod pisanih sadržaja na internetu. Jednog kolegu fasciniraju teorije zavere i uglavnom traži baš takve sadržaje. S tim što on o tome neće pričati sa mnom ali će na internetu pronaći istomišljenike. Mislim da to nije stvar lične taštine (govorim o čitanju, ne o pisanju) nego jdnostavno potrebe za takvim sadržajem.

Ne mislim da će izdavačke kuće nestati, nisu ni muzičke izdavačke kuće nestale, ali će se verovatno promeniti. Koliko vidim slažemo se da će kod izdavačkih kuća 21 veka dominirati pravno marketinške funkcije dok će proizvodnja fizičkih "nosača" polako slabiti. Stare izdavačke kuće su bile cela industrija u malom, od proizvodnje do prodaje

Što se tiče novca, mislim da on nije jedini problem izdavača u Srbiji. Koliko vidim sve se više čitaju blogovi i različiti drugi kraći i brži oblici komuniciranja koji jednostavno nisu knjiški. Kao da se smanjio broj ljudi koji može i želi sebe da veže duži vremenski period uz neki roman.

loš đak Boža:

Ljudi u suštini čitaju svašta, zavisno od senzibiliteta. Ako već imamo analogiju sa jutjubom postoje ljudi koji traže upravo takve sadržaje, amatere koji pokušavaju da sa manje ili više ozbiljnosti nešto odsviraju.
Slično je kod pisanih sadržaja na internetu. Jednog kolegu fasciniraju teorije zavere i uglavnom traži baš takve sadržaje. S tim što on o tome neće pričati sa mnom ali će na internetu pronaći istomišljenike. Mislim da to nije stvar lične taštine (govorim o čitanju, ne o pisanju) nego jdnostavno potrebe za takvim sadržajem.

Ne mislim da će izdavačke kuće nestati, nisu ni muzičke izdavačke kuće nestale, ali će se verovatno promeniti. Koliko vidim slažemo se da će kod izdavačkih kuća 21 veka dominirati pravno marketinške funkcije dok će proizvodnja fizičkih "nosača" polako slabiti. Stare izdavačke kuće su bile cela industrija u malom, od proizvodnje do prodaje

Što se tiče novca, mislim da on nije jedini problem izdavača u Srbiji. Koliko vidim sve se više čitaju blogovi i različiti drugi kraći i brži oblici komuniciranja koji jednostavno nisu knjiški. Kao da se smanjio broj ljudi koji može i želi sebe da veže duži vremenski period uz neki roman.

Kliknite za proširenje...

Ljudi su oduvijek svašta čitali, internet nema mnogo veze s tim. Taj tvoj drug ne bi čitao dobre knjige ni da internet ne postoji, čitao bi Treće oko i sličnu literaturu. Raznolikost ukusa ne utiče na knjige i književnost ni malo. Isto tako, mislim da blogovi i slične forme ne smetaju knjigama. Sasvim sam siguran da ljudi koji čitaju samo blogove, ne bi čitali knjige ni da blogovi ne postoje. Drugim riječima, mislim da umjetnička proza (romani, zbirke priča, biografije i sl.) imaju vrijednosti koji ne može nadomjestiti nikakav kraći, brži, vizualni ili drugi za internet vezan oblik izražavanja. Oni koji imaju potrebu za beletristikom, čitaće knjige (papirnate ili elektronske). Ljudi kojima to ne treba, što je isto normalno, čitaće drugačije sadržaje. Naravno, većina konzumenata ne povlači oštru granicu, već zalazi u oba podrčja, ali ne da bi tražila alternativu, nego da bi zadovoljavala drugačije potrebe.

quentin:

Ljudi su oduvijek svašta čitali, internet nema mnogo veze s tim. Taj tvoj drug ne bi čitao dobre knjige ni da internet ne postoji, čitao bi Treće oko i sličnu literaturu. Raznolikost ukusa ne utiče na knjige i književnost ni malo. Isto tako, mislim da blogovi i slične forme ne smetaju knjigama. Sasvim sam siguran da ljudi koji čitaju samo blogove, ne bi čitali knjige ni da blogovi ne postoje. Drugim riječima, mislim da umjetnička proza (romani, zbirke priča, biografije i sl.) imaju vrijednosti koji ne može nadomjestiti nikakav kraći, brži, vizualni ili drugi za internet vezan oblik izražavanja. Oni koji imaju potrebu za beletristikom, čitaće knjige (papirnate ili elektronske). Ljudi kojima to ne treba, što je isto normalno, čitaće drugačije sadržaje. Naravno, većina konzumenata ne povlači oštru granicu, već zalazi u oba podrčja, ali ne da bi tražila alternativu, nego da bi zadovoljavala drugačije potrebe.

Kliknite za proširenje...

Internet ustvari ima prilično veze s tim i to po dva osnova. Prvo, čini potrebnu literaturu daleko dostupnijom i drugo lakše je pronaći društvo s kojima možeš raspravljati o temi koja te interesuje. Praktično gledano, možda si u svom selu ti jedini koji čita Apdajka (recimo), ali sa internetom ti si deo određene podkulture, alternativne dominantnoj kulturi u svom selu. Za čoveka je važan osećaj da nije sam. Grupa istomišljenika daje sigurnost u vlastite sudove, što opet daje sigurnost u vlastite vrednosti što opet dovodi do samopouzdanja i bla bla.

Mislim da si skroz pogrešno razumeo moje određivanje prijatelja kao teoretičara zavere. Njega zanimaju nedovoljno dokumentovane aktivnosti različitih centara moći, Vikiliks, CIA, Snouden, Soroševi fondovi, Fulbrajtove fondacije, masoni itd, ne zona 51 i zasprejavanje stanovništva. Čita Krugmana, Čomskog, prati Brajtbart i slično. To što sam ga nazvao teoretičarem zavere manje veze ima sa onim što čita a više sa intenzitetom sa kojim govori o pročitanom. Ja recimo, volim antiku i rano srednjovekovlje, i u neku ruku i ja sam podoban za klasifikovanje u svojevrsnog čudaka.

Taman posla da sam nagovestio smrt beletristike i publicistike. Živeće oni. Samo je konkurencija drugih formi postala jača. A vreme koje potrošiš čitajući poruke od prijatelja ne možeš potrošiti na čitanje debelih knjiga. Pristupačnost, lična vezanost, interesovanja osnovni su elementi za posvećivanje vremena određenoj formi.

- - - - - - - - - -

Honduras:

Slažem se sa Quentinom

Kliknite za proširenje...

Pobogu Honduras, zar pod stare dane da postaneš grupi

loš đak Boža:

- - - - - - - - - -



Pobogu Honduras, zar pod stare dane da postaneš grupi

Kliknite za proširenje...

Pošto radim u školi, išao sam redovno sa kolektivom do prije nekih 4-5 godina. Imali smo tad lijep običaj da petkom odemo do Beograda nas 15-20, malo šetamo, razgledamo i kupujemo knjige, kasnije na neki dobar ručak...Bili su to u suštini lijepi doživljaji.

A onda se sve nekako promjenilo. Uglavnom sam nabavio ono knjiga što me je zanimalo, sem toga sam prešao na e-knjige, pa sam izgubio interesovanje sa papirne knjige i trošenje novca. A i kolektiv se nekako umorio od toga, ne idemo već godinama unazad. U fazonu, bilo smo 5-6 godina zaredom, pa nam je i to dosadilo. I Sajam se uvijek nekako desi prije nego što nam bude plata, pa niko nema 30-50 evra minimalno da troši na knjige, a nije baš ni lako preći u jednom danu 650 km.

Blic je objavio par zanimljivih tekstova o ovogodišnjem Sajmu knjiga:

"Cene, gosti, izložbe: sve što treba da znate o ovogodišnjem Sajmu knjiga"
http://www.blic.rs/kultura/vesti/ce...-da-znate-o-ovogodisnjem-sajmu-knjiga/ezscmmh

"Još dva sajma knjiga u Beogradu" (o alternativama koje organizuju neki drugi izdavači)
http://www.blic.rs/kultura/vesti/jos-dva-sajma-knjiga-u-beogradu/91zq6cr

I verovatno najzanimljiviji prilog:"Pogledajte ovo pre nego što krenete na Sajam knjiga: šta su novo izdavači spremili za Sajam knjiga" (izbor nekih nslova različitih izdavača izdatih pred ovaj sajam)
http://www.blic.rs/kultura/vesti/po...ta-su-novo-izdavaci-spremili-za-sajam/ylwfsth

Ево да најавим и сајам књига у Нишу , у хали Чаир, ове године је од 22. новембра - 29. новембра(од среде до среде).За све који нису били на сајму књига у Београду добродошли, па се видели!