Слободан Антонић: О простачењу или како нам се догодио Лабан
Prikazujem rezultate 1 do 19 od 19

Tema: Слободан Антонић: О простачењу или како нам се догодио Лабан

  1. #1
    Poznat haeul (avatar)
    Učlanjen
    03.12.2016.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Terra Horribilis ▻ѣ→☰
    Poruke
    9.094
    Reputaciona moć
    163

    Lightbulb Слободан Антонић: О простачењу или како нам се догодио Лабан

    О простачењу или како нам се догодио Лабан


    Тема овог текста нису тек Лабанове псовке и то што га је заштитио Председник лично. Тема мог чланка није само вулгаризација и дегенерација нашег јавног живота, убрзана нарочито после 2012. године – са ђубре-таблоидима и порнографским ријалити-емисијама као симболима доминантне „народне културе“.

    Тема овога текста заправо је ширење, и то по целој дубини српског друштва, једног малигног процеса где су Лабан и недавна вишедневна спрдња са наводним уласком бебе у ријалити само симптоми. У овом тексту, дакле, писаћу о опростачењу.
    Знам да ће ми млађи читаоци овога сајта тешко поверовати, али некада се у Србији не само далеко мање псовало већ у значајним сегментима друштва уопште није било псовки.

    Када смо ми били деца, заиста нисмо псовали. Рођен сам у Београду 1959. године – дакле, не у Версају у 18. веку – и одрастао у новобеоградском 21. блоку. Колико се сећам, псовали су само Циганчићи који су долазили са Старог сајмишта, и извесни Шемпа кога смо се сви плашили, а који је, мислим, и завршио као делинквент.

    „Па како сте онда изражавали љутњу?“, питају ме у неверици синови, пошто сам се чудио псовкама једног дванаестогодишњака, упућеним кошаркашкој лопти, током игре („Ма уђи ку*во, пи*кетино једна распадачка!“). Знам да то данас звучи смешно, али ми, док смо били деца, љутњу смо изражавали углавном изразима: „А у першун!“ и „Дођавола!“, а добри Горан Гајић, који је у инат свима, иако београдско дете, навијао за „Динамо“, говорио је: „Доврага!“.

    Није се псовало у позоришту, није се псовало у књижевности, није се псовало на филму, на телевизији, у стрипу (најдаље докле се ту ишло било је „Сто му громова!“ и „Гром и пакао!“). Нећу да кажем да тада нико није псовао. Реч је о томе да је у централном делу друштва постојао консензус да је псовање примитивно, увредиљво и неприхватљиво, да оно псовача аутоматски дисквалификује из света не само пристојних већ и нормалних људи.

    Тек у гимназији, моји вршњаци који су се „профрајерисали“ почели су да пуше и да псују. Но, они су били у изразитој мањини међу свим другим дечацима, а о томе да нека девојчица псује није било ни говора. Током целокупног школовања у Десетој гимназији (1974−1978), не сећам се да сам било када чуо да нека девојка псује. Свако ко данас користи градски превоз сведок је да по учесталости и репертоару псовки девојке, нажалост, више не заостају за младићима („Ма скини ми се с ку*ца!“, рече баш пре неки дан у тролејбусу девојчурак, иначе сасвим лепо обучен и нашминкан).

    Добро, можда је кварт у којем сам одрастао био специфичан – у њему су станове добили официри и војни службеници (мој отац био је инжењер-грлица: „грађанско лице на служби у ЈНА“), па смо сви били типична „социјалистичка средња класа“. И Десета гимназија била је тада одлична, боља од Једанаесте, што би се данас рекло – елитна школа.

    Но, моје искуство каже да се није псовало ни у другим сегментима друштва. Средином осамдесетих први пут сам се оженио, и тада сам имао прилику да боље упознам свет раковичких радника. Таст и ташта радили су у „Рекорду“ и готово сви њихови рођаци и пријатељи припадали су том миљеу. Не сећам се да сам било када од њих чуо једну-једину псовку, а бар у два наврата таст је као возач био у стресним ситуацијама – данас у таквим приликама сви псују „мртву мајку“ и проклињу да се тако „деци на гроб вози“ – а из његових уста изашло је само једно „У, мајку му!“.

    У јануару ове године путем мејлинг листе наставника и сарадника мог факултета (неких 237 прималаца) повела се краћа расправа о томе да ли би требало за Светог Саву звати свештеника да сече колач. Декан је покушао да образложи зашто би требало, на шта је један редовни професор одговорио мејлом у коме је стајало само: „WTF?“. Пошто не користим друштвене мреже, нисам имао појма шта то значи, па сам изашао на нет и тамо нашао: „WTF je скраћеница `What the f*ck`што на српском значи `Шта који к*рац`“ (овде).

    Када смо ми били студенти, за нас су професори Филозофског факултета били полубогови – достојанствени, ауторитативни, строги, али праведни… Тешко ми је да замислим Војина Милића, Бошка Поповића, Драгослава Срејовића или Војислава Ђурића да псују код куће, а потпуно ми је, заиста потпуно немогуће да замислим како они декану пред свим колегама кажу: „Ма шта, који к*рац?!“.

    Ime:  KLuktkqTURBXy9kZjQ4MjFjNTJiMzA3NmU3OGU5ZmNkODI2ZTM0NmJiZi5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1b.jpg
Pregleda: 119
Veličina:  16,7 KB

    Е, тако смо дошли до Лабана. Када нам је било много смешно што смо у позоришту, као „храму културе“, први пут чули „А у пи*ку материну!“, па смо се сви кикотали и аплаудирали; када смо били одушевљени како наше двогодишње дете изговара прву псовку, па смо тражили да то понови и пред раздраганим гостима; када смо и сами почели да псујемо, јер „сви то раде“….; е, тада је полако настајао Лабан.

    И сада, ево градоначелника Суботице који каже: „Не знаш са ким си се за*ебавао. Немој да ти пи*ку разбијем! Хоћеш да ти пи*ку разбијем? То што ти желиш је ку*ац од овце. Мајмуне један, шта то значи бре, јеси ти луд? Да ти је*ем матер сад, а? Је*аћу ти маму бре, у те смрдљиве очи што си с*ао. Шта мислиш да ти ту пи*ку сад разбијем? Је*аћу ти матер, пи*кетино једна смрдљива! Је л’ ти знаш с ким се за*ебаваш? Који ти је ку*ац, зашто си излепио `Богдане, Бог је љут на тебе`? Оћеш да пустим сина мог да те пребије? Маму ти је*ем! Ево ти, снимај, ја се не бојим, снимај. А теби ћу да је*ем и оца и мајку. Ти си џукела. Јеси ти психопата, јеси се лечио? Немој онда да се*еш више, је*аћу ти матер, као пи*ку ћу те наместити. Гледај ме право, гркљан ћу ти ишчупати, кад га шчепам, као мој питбул ћу ти појести тај гркљан. Пи*ко једна смрдљива! Треба да ти бетонске ципеле дам? И јаја има на ражњу да ти ставим. Пи*ко једна! Је*ао те и тај из Грађевинског комитета у Београду. Је*аћу те и тамо у уста, јеси чуо шта сам рекао? Бежи, пи*ко смрдљива!“ (интегрални снимак и транскрипт овде).

    И не само да се тај човек није нашао посрамљеним, пошто је његово претеће псовање снимљено и доспело у јавност, па да одмах поднесе оставку – како би урадио сваки иоле пристојан (нормалан) човек. Не само да се његова странка није нашла посрамљена, као ни његова градска већница, па да су га сменили у року од 24 часа. Не, него је лично Председник републике узео да га брани.

    Ево којим речима га је штитио и правдао: „Лабан је направио страшну грешку, урадио је нешто што не сме да уради неко ко је градоначелник. Да грађанима Србије кажем шта је урадио. Разговарао је са човеком који га напада и вршио притисак да се постави одређено лице у пословни простор Суботице. И Лабан му у том разговору каже: `Ти мене тераш да ја крадем, ти хоћеш да ја крадем, ја нећу да крадем!; грло ћу да ти ишчупам, овакав си, онакав, оба ока ћу да ти ископам…` – не знам шта је све изговорио, што су страшне ствари, али бар Лабан говори да неће да краде, на шта га тера овај. За то је заслужио похвалу и најстрашнију осуду“ (овде, 31:42-32:20).

    Дакле, осуда за псовање и претње, али похвала што је то све било са циљем да се одбије учествовање у крађи. Председник, притом, занемарује податак да је и Лабанов саговорник – који га, наводно, тера да краде – такође члан СНС. Такође, ако поново погледамо шта Лабан прича, видећемо да је то прилично необичан начин да се каже „Ја нећу да крадем“. Поштен човек би заиста рекао ту реченицу – или, ако је тачно да је реч о „притиску да се постави одређено лице у пословни простор Суботице“, како каже председник – Лабан би рекао: „Ја твог кандидата нећу да поставим и тачка!“, и тако би се све завршило.

    Али, Лабан није тако рекао. Он не само да најстрашније псује, он прети „чупањем гркљања“ и „бетонским ципелама“. Како би отклонио притисак на себе да нешто украде или да некога постави на дужност? Па, тешко.

    „Чупање гркљања“ и „бетонске ципеле“, колико је познато, типичне су претње у мафијашким обрачунима. Читав Лабанов диксурс је не само простачки, већ и карактеристичан за криминогени миље. Е, то је суштина проблема: уз најстрашније псовке иду и мафијашке претње, а онда се појави Председник републике који да легитимитет таквом понашању.

    Председничком екскулпацијом Лабана не само да силеџијски простаклук добија легитимитет него Србија као да постаје мафијашка јазбина у којој влада закон џунгле, рекета, претње и уцене. Када се пређе та црвена линија – све је дозвољено.


    Зато прича о псовању увек има реп. Није ту никако реч тек о „финим душицама из девојачког интерната“ које не разумеју животност и лепоту „сочних псовки“ (да ли су псовке неко пожељно воће које би требало да буде „сочно“?). Реч је о томе да када псовање добије право грађанства, уз псовке, као код Лабана, обавезно иду најпре, најстрашније увреде („Пи*кетино смрдљива!“), затим претње („Немој да ти пи*ку разбијем!“; „Је*аћу ти маму бре, у те смрдљиве очи!“; „Шта мислиш да ти ту пи*ку сад разбијем?“; „Је*аћу те у уста“, итд.), да би све кулминирало типичним мафијашким претњама („Треба да ти бетонске ципеле дам? Гркљан ћу ти ишчупати, пи*ко једна смрдљива!“).

    То је правило стрме равни: када једном кренете да се котрљате, ако се не освестите и не пружите отпор, завршићете у амбису. Анестетизирани Фрулашевим мелодијама о Европи, о Икеи и само-што-није побољшању стандарада, а и сами претходно усисани у културу опростачења и сведености на животињске нагоне и потребе, не желимо да приметимо како се све око нас распада – и држава, и друштво, и култура, и морал, и пристојност, и породица…

    Нама је потребна озбиљна метаноја, дубинска катарза, одлучна духовна и друштвена револуција. Или ћемо допустити да Србија на крају збиља постане мафијашка јазбина – земља насиља, претњи, рекета и „пи*кетино-смрдљива“ дискурса?


    ФСК.

    Квалитетан текст, као и увек. Како смо само ниско пали.. Како да се из ове рупе избавимо.. .
    Poslednji put ažurirao/la haeul : 13.09.2017. u 11:13
    「一死固知忠義在」 · Србија никада неће ући у ЕУ. Помирите се с тим.



  2. #2
    Domaćin S1MCRO (avatar)
    Učlanjen
    11.03.2014.
    Pol
    muški
    Lokacija
    marinac me skinuo sa ignorea :)
    Poruke
    4.796
    Reputaciona moć
    117

    Podrazumevano Re: Слободан Антонић: О простачењу или како нам се догодио Лабан

    "Je*em te u usta!", viknu glasno jedan iz grupe mladjih srednjoskolaca (mozda su bili i osnovnoskolci) svojoj drugarici u trenutku kad sam nedavno prosao pored njih oko ponoci. Pomislim, sta bih mu uradio da mi je ona kcerka? Da li bih uspeo da se zaustavim da ga ne ubijem od batina. A onda mi sine "Pa ne bi on tako sa njom da mu ona ne dozvoljava. Verovatno joj i prija".
    Water, water, every where, Nor any drop to drink

  3. #3
    Poznat haeul (avatar)
    Učlanjen
    03.12.2016.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Terra Horribilis ▻ѣ→☰
    Poruke
    9.094
    Reputaciona moć
    163

    Podrazumevano Re: Слободан Антонић: О простачењу или како нам се догодио Лабан

    Citat Original postavio S1MCRO Pogledaj poruku
    "Je*em te u usta!", viknu glasno jedan iz grupe mladjih srednjoskolaca (mozda su bili i osnovnoskolci) svojoj drugarici u trenutku kad sam nedavno prosao pored njih oko ponoci. Pomislim, sta bih mu uradio da mi je ona kcerka? Da li bih uspeo da se zaustavim da ga ne ubijem od batina. A onda mi sine "Pa ne bi on tako sa njom da mu ona ne dozvoljava. Verovatno joj i prija".
    А, сумњам да јој прија. Пре бих рекао да је изгубила самопоштовање, или јој је такав речник постао природан јер је вероватно присутан и у родитељској кући.
    「一死固知忠義在」 · Србија никада неће ући у ЕУ. Помирите се с тим.

  4. #4
    Domaćin KraNp (avatar)
    Učlanjen
    19.09.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.970
    Reputaciona moć
    98

    Podrazumevano Re: Слободан Антонић: О простачењу или како нам се догодио Лабан

    Tesko je danas malu decu sacuvati od psovki. Pokupe to pre ili kasnije u skoli ili na ulici. Tesko je objasniti matorlje ljude koji prostacki psuju. Ja kao obican covek najvise sto izgovorim je rec "Jebbem ti"......nista jace od toga.
    "Ja ne mogu da podnesem bol, ja nisam kao drugi ljudi, bilo je pitanje on ili ja, jasno je da nisam mogao da budem JA, mene to boli, znam da sam ispao djubre ali sam bar ostao ziv"! PATAK DACA

  5. #5
    Legenda al bundy (avatar)
    Učlanjen
    09.01.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Kod Marinca na ignore :(
    Poruke
    55.133
    Reputaciona moć
    1378

    Podrazumevano Re: Слободан Антонић: О простачењу или како нам се догодио Лабан

    Citat Original postavio haeul Pogledaj poruku
    А, сумњам да јој прија. Пре бих рекао да је изгубила самопоштовање, или јој је такав речник постао природан јер је вероватно присутан и у родитељској кући.
    Nije stvar da njoj neštro prija ili ne , već da je to normalan način govora medju mladima kao što je to i Antonić lepo primetio na primeru klinke iz busa koja kaže "skini mi se s qurca " ili nešto slično .
    Tako da se to nažalost ne može posmatrati kao neko vredjanje prostaka nevine devojke koja je izgubila samopoštovanje ili nešto slično nego nažalost svakodnevni način komunikacije medju mladima , oni to više ni shvataju kao neku tešku i tragičnu uvredu i poniženje , već im je to ko dobar dan .
    Moja generacija koja dogodine puni 35 isto mnogo psuje u svakodnevnoj komunikaciji , tu i sebe uključujem , a mogu da mislim šta je tek slučaj sa ovima 15 ili 20 godina mladjim odraslim uz farme , zadruge i parove i sl .
    The Show Must Go On...

  6. #6
    Elita pivosok (avatar)
    Učlanjen
    24.01.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Osmanlı İmparatorluğu
    Poruke
    16.152
    Reputaciona moć
    322

    Podrazumevano Re: Слободан Антонић: О простачењу или како нам се догодио Лабан

    inteligentniji ljudi vise psuju
    "There are three signs of senility. The first sign is that a man forgets his theorems. The second sign is that he forgets to zip up. The third sign is that he forgets to zip down. "

  7. #7
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    103.732
    Reputaciona moć
    2157

    Podrazumevano Re: Слободан Антонић: О простачењу или како нам се догодио Лабан

    Citat Original postavio haeul Pogledaj poruku
    О простачењу или како нам се догодио Лабан

    ....................
    .................................

    Председничком екскулпацијом Лабана не само да силеџијски простаклук добија легитимитет него Србија као да постаје мафијашка јазбина у којој влада закон џунгле, рекета, претње и уцене. Када се пређе та црвена линија – све је дозвољено.


    Зато прича о псовању увек има реп. Није ту никако реч тек о „финим душицама из девојачког интерната“ које не разумеју животност и лепоту „сочних псовки“ (да ли су псовке неко пожељно воће које би требало да буде „сочно“?). Реч је о томе да када псовање добије право грађанства, уз псовке, као код Лабана, обавезно иду најпре, најстрашније увреде („Пи*кетино смрдљива!“), затим претње („Немој да ти пи*ку разбијем!“; „Је*аћу ти маму бре, у те смрдљиве очи!“; „Шта мислиш да ти ту пи*ку сад разбијем?“; „Је*аћу те у уста“, итд.), да би све кулминирало типичним мафијашким претњама („Треба да ти бетонске ципеле дам? Гркљан ћу ти ишчупати, пи*ко једна смрдљива!“).

    То је правило стрме равни: када једном кренете да се котрљате, ако се не освестите и не пружите отпор, завршићете у амбису. Анестетизирани Фрулашевим мелодијама о Европи, о Икеи и само-што-није побољшању стандарада, а и сами претходно усисани у културу опростачења и сведености на животињске нагоне и потребе, не желимо да приметимо како се све око нас распада – и држава, и друштво, и култура, и морал, и пристојност, и породица…

    Нама је потребна озбиљна метаноја, дубинска катарза, одлучна духовна и друштвена револуција. Или ћемо допустити да Србија на крају збиља постане мафијашка јазбина – земља насиља, претњи, рекета и „пи*кетино-смрдљива“ дискурса?


    ФСК.

    Квалитетан текст, као и увек. Како смо само ниско пали.. Како да се из ове рупе избавимо.. .
    Морам да приметим да господин ПИСАЦ ОВЕ ТЕМЕ НЕМА БЛАГЕ ВЕЗЕ СА ЖИВОТОМ........ наиме ја сам се својевремено ужасаавао псовки мога деде (предратног београдског трговца) и некада сам чак и плакао када он опали неку ужасну псовку - АЛИ КАСНИЈЕ КАДА САМ СХВАТИО ДА ПСОВКЕ ВРЛО ДОБРО ДЕЛУЈУ НА СТОКУ ПРИДОШЛУ У БЕОГРАД И ЈА САМ ИХ ПРИХВАТИО И ДАН-ДАНАС ИХ ВЕОМА КОРИСТИМ КАО САМООДБРАНУ..........боље псовка него да вадим пиштољ јбт.......
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  8. #8
    Poznat haeul (avatar)
    Učlanjen
    03.12.2016.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Terra Horribilis ▻ѣ→☰
    Poruke
    9.094
    Reputaciona moć
    163

    Podrazumevano Re: Слободан Антонић: О простачењу или како нам се догодио Лабан

    Citat Original postavio al bundy Pogledaj poruku
    Nije stvar da njoj neštro prija ili ne , već da je to normalan način govora medju mladima kao što je to i Antonić lepo primetio na primeru klinke iz busa koja kaže "skini mi se s qurca " ili nešto slično .
    Tako da se to nažalost ne može posmatrati kao neko vredjanje prostaka nevine devojke koja je izgubila samopoštovanje ili nešto slično nego nažalost svakodnevni način komunikacije medju mladima , oni to više ni shvataju kao neku tešku i tragičnu uvredu i poniženje , već im je to ko dobar dan .
    Moja generacija koja dogodine puni 35 isto mnogo psuje u svakodnevnoj komunikaciji , tu i sebe uključujem , a mogu da mislim šta je tek slučaj sa ovima 15 ili 20 godina mladjim odraslim uz farme , zadruge i parove i sl .
    У праву си. Надовезивао сам се на колегин коментар и зато поменуо самопоштовање, али и сам свакако видим да је овде првенствено реч о нормализацији вулгарности. Какве црне невине девојке - девојке су данас и горе од момака.

    Сви смо свесни да је ово нешто што не ваља и против чега се морамо борити. Зато, боримо се
    「一死固知忠義在」 · Србија никада неће ући у ЕУ. Помирите се с тим.

  9. #9
    Moderator SURbel (avatar)
    Učlanjen
    04.07.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    "...ево нас у казамату, на нама ланци звече" -Србија данас
    Poruke
    33.185
    Reputaciona moć
    1266

    Podrazumevano Re: Слободан Антонић: О простачењу или како нам се догодио Лабан

    Иако су далеко од занемарљивог, псовке и некултура су тек једна од нуспојава општег пропадања. Поента је ова:

    То је правило стрме равни: када једном кренете да се котрљате, ако се не освестите и не пружите отпор, завршићете у амбису. Анестетизирани Фрулашевим мелодијама о Европи, о Икеи и само-што-није побољшању стандарада, а и сами претходно усисани у културу опростачења и сведености на животињске нагоне и потребе, не желимо да приметимо како се све око нас распада – и држава, и друштво, и култура, и морал, и пристојност, и породица…
    И лек:

    Нама је потребна озбиљна метаноја, дубинска катарза, одлучна духовна и друштвена револуција.
    "I opet je, ajoj majko, Predrag Strajnić vodio program, kao i tada tokom utakmice, samo što, na njegovu sreću, sada nije bio baš ispred kamere kad je počelo bogohulno skandiranje..."

  10. #10
    Poznat haeul (avatar)
    Učlanjen
    03.12.2016.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Terra Horribilis ▻ѣ→☰
    Poruke
    9.094
    Reputaciona moć
    163

    Podrazumevano Re: Слободан Антонић: О простачењу или како нам се догодио Лабан

    Citat Original postavio eremita Pogledaj poruku
    Морам да приметим да господин ПИСАЦ ОВЕ ТЕМЕ НЕМА БЛАГЕ ВЕЗЕ СА ЖИВОТОМ........ наиме ја сам се својевремено ужасаавао псовки мога деде (предратног београдског трговца) и некада сам чак и плакао када он опали неку ужасну псовку - АЛИ КАСНИЈЕ КАДА САМ СХВАТИО ДА ПСОВКЕ ВРЛО ДОБРО ДЕЛУЈУ НА СТОКУ ПРИДОШЛУ У БЕОГРАД И ЈА САМ ИХ ПРИХВАТИО И ДАН-ДАНАС ИХ ВЕОМА КОРИСТИМ КАО САМООДБРАНУ..........боље псовка него да вадим пиштољ јбт.......
    Сувишно је уопште доказивати да дошло до свеопште вулгаризације и дегенеризације. То је очигледно свима који имају очи и уши.

    Антонић говори о свом искуству. Вероватно није имао то задовољство да се упозна са твојим дедом, и његовим речником, али он и није тврдио да апсолутно нико није псовао.

    Регионални шовинизам је најразорнији вид аутошовинизма. Суздржи се. Доста нам је цепања.
    「一死固知忠義在」 · Србија никада неће ући у ЕУ. Помирите се с тим.

  11. #11
    Moderator SURbel (avatar)
    Učlanjen
    04.07.2006.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    "...ево нас у казамату, на нама ланци звече" -Србија данас
    Poruke
    33.185
    Reputaciona moć
    1266

    Podrazumevano Re: Слободан Антонић: О простачењу или како нам се догодио Лабан

    Citat Original postavio eremita Pogledaj poruku
    Морам да приметим да господин ПИСАЦ ОВЕ ТЕМЕ НЕМА БЛАГЕ ВЕЗЕ СА ЖИВОТОМ........ наиме ја сам се својевремено ужасаавао псовки мога деде (предратног београдског трговца) и некада сам чак и плакао када он опали неку ужасну псовку - АЛИ КАСНИЈЕ КАДА САМ СХВАТИО ДА ПСОВКЕ ВРЛО ДОБРО ДЕЛУЈУ НА СТОКУ ПРИДОШЛУ У БЕОГРАД И ЈА САМ ИХ ПРИХВАТИО И ДАН-ДАНАС ИХ ВЕОМА КОРИСТИМ КАО САМООДБРАНУ..........боље псовка него да вадим пиштољ јбт.......
    Ух, ух, што смо опасни!

    Али, у праву си, псовке су постојале и раније, само су се обично приписивале 'нижим сталежима', нпр. 'псује као кочијаш'.
    "I opet je, ajoj majko, Predrag Strajnić vodio program, kao i tada tokom utakmice, samo što, na njegovu sreću, sada nije bio baš ispred kamere kad je počelo bogohulno skandiranje..."

  12. #12
    Domaćin sin Juga (avatar)
    Učlanjen
    06.01.2016.
    Pol
    muški
    Lokacija
    grobnica grbavog kralja
    Poruke
    3.828
    Reputaciona moć
    72

    Podrazumevano Re: Слободан Антонић: О простачењу или како нам се догодио Лабан

    "My body maybe small, but my spirit is big"

  13. #13
    Aktivan član Byja (avatar)
    Učlanjen
    18.06.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Dubai
    Poruke
    1.138
    Reputaciona moć
    68

    Podrazumevano Re: Слободан Антонић: О простачењу или како нам се догодио Лабан

    More da se svi vi lepo nosite u .... peršun!

  14. #14
    Buduća legenda Boljarin (avatar)
    Učlanjen
    02.03.2015.
    Pol
    muški
    Poruke
    25.826
    Tekstova u blogu
    5
    Reputaciona moć
    535

    Podrazumevano Re: Слободан Антонић: О простачењу или како нам се догодио Лабан

    Pristojni ljudi i kada psuju imaju stila, los covek i kada pise pesme i postane clan SANU sve pretvori u vulgarnost,

    a Antonici su posrednici svojim dvolicnim skoro pristojnim zapazanjem posmatraca.
    Poslednji put ažurirao/la Boljarin : 13.09.2017. u 13:44

  15. #15
    Domaćin KraNp (avatar)
    Učlanjen
    19.09.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.970
    Reputaciona moć
    98

    Podrazumevano Re: Слободан Антонић: О простачењу или како нам се догодио Лабан

    Ma ja sam covek planine. Znam ja psovke mojih baba i deda i ljudi sa sela. Ali brate, ovako se grozno nije psovalo ni medju najgorim seoskim bekrijama, zidarima, drvosecama i koga sve ne. Kao da se takmice ko ce morbidniju psovku da osmisli. Evo pre par dana gledam film "Mrtav 'ladan" i ona hodajuca slina od coveka Nikola Djuricko u jednoj sceni pred onom klinkom od 4 godine kaze recenicu: "Ma zabole me kurrac za Radula nek' se nosi u piccku materinu". To govori pred njenom "majkom" u filmu. Gde se bre to govori u zenskom drustvu a kamoli pred detetom od 4 godine! Nisam nikakav moralista, ali ja pred zenama ne psujem dok se prvo one svojim zargonom ne pokazu kao takve. Pa cak ni tad ne idem predaleko.
    "Ja ne mogu da podnesem bol, ja nisam kao drugi ljudi, bilo je pitanje on ili ja, jasno je da nisam mogao da budem JA, mene to boli, znam da sam ispao djubre ali sam bar ostao ziv"! PATAK DACA

  16. #16
    Buduća legenda kojeimedadam (avatar)
    Učlanjen
    18.07.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    СТВАРНИ ЖИВОТ
    Poruke
    25.087
    Reputaciona moć
    8018

    Podrazumevano Re: Слободан Антонић: О простачењу или како нам се догодио Лабан

    Citat Original postavio eremita Pogledaj poruku
    Морам да приметим да господин ПИСАЦ ОВЕ ТЕМЕ НЕМА БЛАГЕ ВЕЗЕ СА ЖИВОТОМ........ наиме ја сам се својевремено ужасаавао псовки мога деде (предратног београдског трговца) и некада сам чак и плакао када он опали неку ужасну псовку - АЛИ КАСНИЈЕ КАДА САМ СХВАТИО ДА ПСОВКЕ ВРЛО ДОБРО ДЕЛУЈУ НА СТОКУ ПРИДОШЛУ У БЕОГРАД И ЈА САМ ИХ ПРИХВАТИО И ДАН-ДАНАС ИХ ВЕОМА КОРИСТИМ КАО САМООДБРАНУ..........боље псовка него да вадим пиштољ јбт.......
    Море да се носите ти и твој деда у ...пиче / паче......
    СРБИЈА МИ ЈЕ СВЕ - А ЗА СВЕ ОСТАЛО - НИШТА МИ НЕ ТРЕБА БЕЗ СРБИЈЕ

  17. #17
    Poznat
    Učlanjen
    11.11.2012.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.618
    Reputaciona moć
    139

    Podrazumevano Re: Слободан Антонић: О простачењу или како нам се догодио Лабан

    Ljudi psuju kad nemaju šta pametno reći...

  18. #18
    Domaćin Nataša Rostova (avatar)
    Učlanjen
    14.04.2016.
    Pol
    ženski
    Poruke
    4.527
    Reputaciona moć
    111

    Podrazumevano Re: Слободан Антонић: О простачењу или како нам се догодио Лабан

    Citat Original postavio eremita Pogledaj poruku
    Морам да приметим да господин ПИСАЦ ОВЕ ТЕМЕ НЕМА БЛАГЕ ВЕЗЕ СА ЖИВОТОМ........ наиме ја сам се својевремено ужасаавао псовки мога деде (предратног београдског трговца) и некада сам чак и плакао када он опали неку ужасну псовку - АЛИ КАСНИЈЕ КАДА САМ СХВАТИО ДА ПСОВКЕ ВРЛО ДОБРО ДЕЛУЈУ НА СТОКУ ПРИДОШЛУ У БЕОГРАД И ЈА САМ ИХ ПРИХВАТИО И ДАН-ДАНАС ИХ ВЕОМА КОРИСТИМ КАО САМООДБРАНУ..........боље псовка него да вадим пиштољ јбт.......
    Kad ljude kao stoku tretiraš kao stoka se i ponašaju.

    Posle se čudiš što se nisu kultivisali, kako kad su došli kao primitrivci a onda se susreli sa prostaklukom i fuzijom te dve lepe srpske osobone dobro je da su i ovakvi.

  19. #19
    Poznat haeul (avatar)
    Učlanjen
    03.12.2016.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Terra Horribilis ▻ѣ→☰
    Poruke
    9.094
    Reputaciona moć
    163

    Podrazumevano Re: Слободан Антонић: О простачењу или како нам се догодио Лабан

    Citat Original postavio KraNp Pogledaj poruku
    Ma ja sam covek planine. Znam ja psovke mojih baba i deda i ljudi sa sela. Ali brate, ovako se grozno nije psovalo ni medju najgorim seoskim bekrijama, zidarima, drvosecama i koga sve ne. Kao da se takmice ko ce morbidniju psovku da osmisli. Evo pre par dana gledam film "Mrtav 'ladan" i ona hodajuca slina od coveka Nikola Djuricko u jednoj sceni pred onom klinkom od 4 godine kaze recenicu: "Ma zabole me kurrac za Radula nek' se nosi u piccku materinu". To govori pred njenom "majkom" u filmu. Gde se bre to govori u zenskom drustvu a kamoli pred detetom od 4 godine! Nisam nikakav moralista, ali ja pred zenama ne psujem dok se prvo one svojim zargonom ne pokazu kao takve. Pa cak ni tad ne idem predaleko.
    Ја искрено никада нисам чуо псовку од својих баба и дедова. Да дете нешто опсује пред родитељем, а посебно пред бабом и дедом - па то је било незамисливо! А исто је важило и за понашање пред децом, као и понашање мушкараца пред женама, и обратно. Сећам се да је једном пријатељ мог деде нешто опсовао и да ми се извинио. Поклопио ми уши (са закашњењем) и рекао 'извини синко'. А данас? Данас не само да се псује пред децом (о дамама да и не говорим), већ деришта шању деду и бабу у п. м., а родитељима је то симпатично. Те драстичне промене су настале у року од неке две-три деценије.
    「一死固知忠義在」 · Србија никада неће ући у ЕУ. Помирите се с тим.

Slične teme

  1. Odgovora: 15
    Poslednja poruka: 05.03.2017., 21:01
  2. Odgovora: 13
    Poslednja poruka: 23.09.2016., 12:14
  3. Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 14.12.2011., 17:29
  4. Odgovora: 62
    Poslednja poruka: 13.04.2007., 13:24
  5. Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 26.01.2007., 13:38

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •