Ovo sve što darova s Bogom tada kralj i samodržac svih srpskih zemalja i pomorskih Stefan Uroš ovome svetom hramu, ili iz oblasti kraljevstva svoga dade, ili kupi, ili izmoli, ili zameni, ili u gospodina arhiepiskopa ili na drugom mestu gde bilo. I ja Stefan, Hristu Bogu blagoveran rab i brat Gospodina mi velikoga kralja Stefana Uroša, videvši ovo dato i ovde njime upisano ovome svetom hramu, ne izmenih niti izmestih ni jedne crte, već naprotiv potvrdih. Ako li ko drzne silom i jednu jedinu crtu da poništi ili oduzme od svega što je ovde brat moj upisao, a ja potvrdio, koga izabere Bog posle njega i posle nas da vlada u otačastvu našem, ili od sinova, ili unučadi, ili praunučadi naše, ili bilo koga od roda našeg, ili sudom Božjim i od drugog roda - od takvog da oduzme Gospod Bog milost svoju i da mu je protivnica presveta Mati Božija, i da ga ubije sila časnog i životvornog krsta, i od svih proroka, apostola, mučenika i svetih otaca, i od svetih naših praroditelja i roditelja da je proklet i triklet, i od mene grešnog da je proklet i anatema!
† BLAGOVERNI RAB HRISTU STEFAN, BIVŠI KRALJ
Blagoizvoljenjem trisvetlog božastva, Oca i Sina i presvetog Duha, prosvetljena je i utvrđena bila Srpska zemlja u pravovernoj veri mnogim trudom i znojem gospodina i učitelja, nastavnika i prosvetitelja, i apostola srpskog Save, i svagda neprestano blagodat božastvena rasla je u Srpskoj zemlji. Zbog toga i ovaj blagoverni i samodržavni i svetorodni, previsoki i krepki, veliki gospodar naš kralj Stefan Uroš, zaista blagoplodne masline dostojan izdanak, sledeći svete svoje praroditelje i roditelje, koji podigoše slavoslovlja božastvene domove svetih crkava u otačastvu svome, i ono što su oni ispunili i dovršili potvrđuje, i još što je nepotpuno ostvaruje, i dovršava, ne samo u svome otačastvu, Srpskoj zemlji, nego i u okolnim mu carstvima, što ih ne mogadosmo ovde sve popisati. Uz to i ovaj dom duševni sebi satvori, ovu veliku lavru u ime svetog mučenika i arhiđakona i apostola Stefana, u slavu Svedržitelju Bogu, za molbu i pomen sebi, i po njemu s Bogom kraljevima Srpske zemlje, za opštežiće monasima, za utehu, i hranu, i odeću malomoćnima. Tada svetvoračka, i savršiteljna, i milujuća svemoćna blagodat Božija i mene, iako nebogougodna crnorisca Nikodima, učini da budem prestolu naslednik svetog Save, arhiepiskopa svih srpskih zemalja i pomorskih, u jedinstvu pravoverne vere i sa bogosabranim saborom srpskim, sveosveštenim episkopima i prepodobnim igumanima, čija su imena ovo: episkop zetski Mihail, raški Paval, humski Danil, hvostanski Joan, toplički Joanikije, budimaljski Nikola, dabarski Joan, moravički Nikola, skopski Stefan, dabarski Joan (!), prizrenski Arsenije, [l]ipljanski Ignatije, braničevski Mojsi, mačevski Joan; igumani - studenički Teodor, mileševski Gavril, sopotski Atanasije, banjski Sava, gradački Isaija, moravskoga Gradca Jefrem, raški Jevstratije, končuljski Jevstatije, modrički Vrtolomej, htetovski Teodor, gostivarski Danil, orahovnički Gavril, nagorički Venijamin, skopski Nikodim, i sav bogosabrani sabor sve Srpske zemlje, videvši Božije milosrdno čovekoljublje na gospodaru našem s Bogom, tad kralju Stefanu Urošu, slavimo onoga koji proslavlja slavitelje njegove.
Pre svega ostalog, da vama koji slušate bude poznato ovo: da ništa u ovaj dom nepravedno ne priloži, ni ranije sazdane crkve ne povredivši, ni hrisovulja njihovih ne uništivši, samo što iz oblasti kraljevstva svoga dade, ili kupljeno, ili izmoljeno, ili dobrovoljnu zamenu, sa blagovoljenjem celoga sabora; i za izmoljeno, ili za zamenu, ili za kupovinu, ne samo odgovarajuće dade nego i više. Stoga i smernost moja, sa bogodarovanim mi pravovernim saslužiteljima, i sa celim saborom srpskim, najpre molimo kralja sve Srpske zemlje i one koji će posle njega vladati i gospodariti, da u ovom hrisovulju sve pisano ničim povrećeno ne bude. Uz to po naredbi Gospodnjoj zabranjujemo, štavpše i proklinjemo imenom Presvete i jednosušne Trojice, i presvetom Vladičicom našom Bogorodicom, istinitom Materom Gospoda našeg Isusa Hrista i svima svetima od veka Bogu ugodivšim: ako ko voljom svojom po nagovoru ćavola drzne da razori što ili povredi, da siđe kazna gneva Božija na dušu i telo njegovo, i da primi gore napisane kletve, i od svetog Simeona i svetog Save i od svih svetitelja srpskih, i od svih svetih da je proklet, i od mene smernoga crnorisca Nikodima, i od svih koji su sa mnom episkopa i igumana i svega svešteničkog čina, i svega monaškog, i od svega sabora, da je proklet, i triklet, i anatema!
† SMERNI NIKODIM, PO MILOSTI BOŽIJOJ ARHIEPISKOP SVIH SRPSKIH ZEMALJA I POMORSKIH
Preveo:
Dimitrije Bogdanović
[Izd.: Lj. Kovačević, Svetostefanska hrisovulja, Spomenik SKA 4, Beograd, 1890; upor. Izložba srpske pisane reči. Katalog Narodne biblioteke Srbije, Beograd, 1973, br. 63; datiranje između 8. februara 1314. i 12. marta 1316. Prevod povelje za ovo izdanje pregledao i delimično izmenio Mrkalj.]
Danas ipak ne možemo istinski suditi o potpunoj estetskoj vrednosti pisma Hrisovulje, jer je krajem XV veka „popravljano". Devedesetih godina toga veka Stefan, mlađi brat gospodara Crne Gore Đurđa Crnojevića, odvojio se od brata i stao na stranu carigradske Porte, gde je bio rado viđen.89 U zapisu na kraju Hrisovulje, ne baš mnogo pismeno, Stefan kazuje kako je
u hazni cara uzeo knjigu gospodina Nikodima i u njoj pojačao (popisah) reči (slova) koje su propale (potrena). „Popravljao" je, izgleda, slova koja su mu se činila izbledela. I tako na svakoj stranici. Popravljanjem je narušio izvorni oblik i lepotu mnogih slova. Pismena su često gubila prvobitnu vitkost, što i danas pogoršava potpuni likovni utisak o ispisanoj stranici Hrisovulje. Stefanov zapis, pak, ostaje dragoceno svedočanstvo za proučavanje istorije i sudbine Hrisovulje kao knjige. Sudeći po tome, Turci kada su oko 1389. godine harali manastir Banjsku, verovatno su u manastirskoj riznici među drugim dragocenostima prigrabili i Svetostefansku hrisovulju. Da je Hrisovulji već od samog početka pridavan poseban značaj i da se rano našla u sultanovo) riznici, svedoči upravo Ste-fan koji je devedesetih godina XV veka nalazi u sultanovo) blagajni.
Biće pre ponedeljka.
