Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 47

Tema: Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja

  1. #1
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    18.206
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    566

    Podrazumevano Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja

    Povelja kralja Milutina manastiru Banjska ili Svetostefanska hrisovulja je srednjovekovna povelja koju je srpski kralj Milutin izdao po završetku gradnje svoje grobne zadužbine Manastira Svetog Stefana u Banjskoj.


    Prepis ove povelje u obliku knjige (načinjen približno kada i izgubljeni originalni svitak), pronađen je 1889. u Starom Saraju u Carigradu, čiji je tekst štampan u dva izdanja u Beogradu u izdanju Ljubomira Kovačevića i Beču u izdanju Vatroslava Jagića 1890. godine.


    Srpski kralj Stefan Uroš II Milutin (1282. — 1321.) je između 1313.--1316. godine podigao zadužbinu kao grobnu crkvu u oblasti Kosovske Mitrovice, u mestu Banjska, posvećenu svetom Stefanu Prvomučeniku. Po završetku granje izdao je povelju u obliku rotulusa sa zlatnim pečatom na kraju, koji je radi veće i bolje upotrebljivosti uskoro ispisan na pergamentu, u formi knjige.


    Knjiga pored teksta same povelje koja završava se svečanim potpisom kralja Milutina, sadrži i izlaganja kralja Dragutina, Milutinovog brata, i arhiepiskopa Nikodima I. U hrisovulji se detaljno opisuje prostiranje brojnih imanja („vlastelinstva“) koja je kralj Milutin darivao naseljima kraj Ibra, Sitnice, Laba, u Rasu, Hvosnu, Plavu, Budimlju, Zeti i dr. Poveljom su propisane obaveze i privilegije zemljoradnika, stočara i zanatlija prema manastiru Banjska.


    Nakon Kosovskog boja 1389. godine Osmanlije su poharali Milutinovu zadužbinu i tom prilikom poneli i Povelju, koja od druge polovine XV veka se čuva u Carigradu, u sultanovoj riznici Starog Saraja.

    Ovde će biti izneti dokumentarni i raspravni prilozi o ovom istorijskom dokumentu srpskog jezika.
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.





  2. #2
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    18.206
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    566

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetotefanska hrisovulja

    Ja ću i na blogu paralelno dodavati širu dokumentarnu građu, pa pozivam zainteresovane da svrate.









    Manastir Banjska, 21. vek








    Manastirska crkva Sv. Stefana u Banjskoj

    - - - - - - - - - -

    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  3. #3
    Poznat haeul (avatar)
    Učlanjen
    03.12.2016.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Terra Horribilis ▻ѣ→☰
    Poruke
    9.109
    Reputaciona moć
    166

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetotefanska hrisovulja

    Реконструкција манастира. У неким аспектима доста произвољна, рекао бих:

    「一死固知忠義在」 · Србија никада неће ући у ЕУ. Помирите се с тим.

  4. #4
    Veoma poznat Mstislav (avatar)
    Učlanjen
    04.08.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Toplo-Hladno
    Poruke
    11.644
    Reputaciona moć
    174

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetotefanska hrisovulja


  5. #5
    Domaćin Боб Метјуз (avatar)
    Učlanjen
    18.05.2016.
    Pol
    muški
    Lokacija
    ИстБгд
    Poruke
    4.186
    Reputaciona moć
    86

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetotefanska hrisovulja

    pravi srpski manastir, divota
    blood vs gold

  6. #6
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    18.206
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    566

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja

    Za početak, vlastelinstvo, tj. zemljoposedi Svetostefanskog manastira u Banjskoj:

    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  7. #7
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.168
    Reputaciona moć
    335

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja

    Блато Скад.рско
    "На земном шару нема народа који је песмом говорио, као што је српски народ".

  8. #8
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    18.206
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    566

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja

    Citat Original postavio Srebrena Pogledaj poruku
    Блато Скад.рско
    Ima, zaista, preinteresantnih toponima. Pamet da ti stane.

    Večeraske.
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  9. #9
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    18.206
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    566

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja

    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  10. #10
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    18.206
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    566

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja




    Sitnica
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  11. #11
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    18.206
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    566

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja



    Hvostno
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  12. #12
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    18.206
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    566

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja



    Ras
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  13. #13
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    18.206
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    566

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja



    Plav
    Poslednji put ažurirao/la Mrkalj : 07.09.2017. u 21:57
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  14. #14
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    18.206
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    566

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja



    Jelašci
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  15. #15
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    18.206
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    566

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja



    Budimlja
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  16. #16
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    18.206
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    566

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja



    Zeta
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  17. #17
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    18.206
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    566

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja



    Srem
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  18. #18
    Veoma poznat Mstislav (avatar)
    Učlanjen
    04.08.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Toplo-Hladno
    Poruke
    11.644
    Reputaciona moć
    174

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja


  19. #19
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    18.206
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    566

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja

    Stefan Uroš II Milutin, kralj Srbije (1282-1321), osniva i dariva manastir Svetog Stefana Prvomučenika, zvani Banjska, 1314-1316. godine. Sva imanja ovog vlastelinstva navedena su po imenu i sa svojim međama, a pominju se i neka lična imena pčelara, popova baštinika i drugih. Na teritoriji ovog prostranog vlastelinstva koje se pružalo od Zete do Metohije i Kosova, čije je jezgro prostrano Poibarje, ima sedamdeset pet sela i zaselaka i devet katuna sa petsto četrnaest porodica. Onomastički podaci pružaju sliku o srpskom etničkom liku čitave oblasti banjskog vlastelinstva.



    SVETOSTEFANSKA HRISOVULJA


    Prevod na savremeni srpski jezik

    U Trojici slavljen, jedini od iskona Gospod, otac milosti i Bog svake nade, koji nema početka niti kraj očekuje, pred kojim u visinama anđelska i arhanđelska bestelesna vojinstva oko njega stojeći neprestanim glasima i neućutnim slavoslovljima veličanstveno pojanje izvode; od kojega jedinac Sin, Gospod naš Isus Hristos, pre vekova, bez početka i bez matere rodivši se, i opet u poslednja leta izvršujući neizrečenim promislom milostivo i čovekoljubivo staranje, na zemlji iz prečiste Deve rođen javi se, pokazujući nam bespočetnoga Boga Oca, tvorca neba i zemlje i svake vidljive i nevidljive tvari.

    No, o, sveprečista i nepristupna Svetlosti, Oče dobrosrdni, ozari moje srce i prosvetli moj um, omračen mnogim mojim pregrešenjima, da progledam i da sledim slatke pouke što ih istiniti Sin tvoj i Bog naš Isus Hristos u svetom jevanđelju izgovori onima koji te ljube. „Ja“, reče, „od Boga Oca iziđoh i dođoh u svet“ (Jovan 16, 28). Zbog toga, „neka zasvetli svetlost vaša pred ljudima, te da ugledaju dobra vaša dela i proslave Oca vašega koji je na nebesima" (Matej 5, 16). I opet: „Koji ljubi mene, ljubiće njega Otac moj“ (Jovan 14, 21), „i k njemu ćemo dođi, i u njemu ćemo se nastaniti" (Jovan 14, 23); „jer", reče, „gde sam ja, tu će i sluga moj biti“ (Jovan 12,26). To obeća sa svedočanstvom, rekavši: „Nebo i zemlja proći će, a reči moje neće proći" (Matej 24, 35). I potom, uznoseći se sa zemlje na nebesa ka bespočetnome svom Ocu, obeća onima koji ga ljube da će biti s njima, rekavši: „Ja sam s vama, i niko vam ništa ne može!“ (Matej 28, 20).

    I kada su apostoli ova njegova obećanja stali propovedati, neverni Židovi kamenjem zasuše Stefana. A on, sve što je ovde ni za što držeći, prema blaženstvu što tamo predstoji, pun vere i Duha Svetog, na nebo pogledavši reče: „Gle, vidim otvorena nebesa, i Sina čovečijeg gde stoji s desne strane Boga!“ (Dela apostolska 7, 56). Njemu, dakle, Sin Božji stojeći s desna pred Ocem javi se, ne kao sluga već kao vladar i gospodar svih, privodeći k Ocu i čineći neosetljivim telo njegovo što na dole vuče, i proslavljajući ovoga [Stefana] više nego Mojsija; jer, ne kao Mojsije što leđa Božja vide u kamenu (II Mojsijeva 33, 21—23), nego pun Duha Svetog, i u licu kao anđeo, [on vide] mračni oblak vazduha gde se razmiče, i jače od sunčeve svetlosti trojičaskom svetlošću obasjan, nebesa otvorena, i Oca gde sedi, i Sina gde mu živonosnom desnicom blagodatni venac pre svih ostalih pruža, i Duhom Svetim ga uzvodi ka Ocu. On, čist i neporočan, takvog viđenja i takvih darova dostojan bi vaistinu, i pre svih žrtvu svetu sam sebe prinese Hristu; kamenjem zasut, kamenovatelje svoje ljubljaše i za njih milost moljaše.

    Zbog toga i ja, milostivog Vladike milostivome sluzi njegovom, mnoštvom grehova obložen i nimalo dostojan milosti, moram da priteknem ka tvojoj bezmernoj blagosti, ne [uzdajući se] samo u dela moja nego od vere spasenje očekujem, znajući da imaš veliko prostranstvo milosrđa Gospodnjeg, da kao što si za kamenovatelje svoje molio Vladiku, i mene nedostojnoga načini sada dostojna milosti. I ovde, dakle, pokrivaj me od različitih nasrtaja vidljivih i nevidljivih neprijatelja, od duševnih i telesnih strasti, a tamo da mi budeš milostiv pomoćnik!



    A vi, ljubljeni oci i braćo, koji gospodarite i vladate, koje Bog posle nas bude izabrao u otačastvu našem, pogotovu duhovnog i božastvenog dara udostojeni i zajedničari tela i krvi istinitog Boga, saslužitelji presvete trpeze i saobednici večere Hristovih tajni; svi zajedno čuvši o našem Bogu, bespočetnom Ocu, i o jedinorodnom i bezvremenom njegovom Sinu, i o blagodati u presvetom i životvornom njegovom Duhu, osvešteni i bogonosni zbore, pogledajte i na meni milosrđa Božija. On je prezreo moja pregrešenja, te sam molitvama presvete njegove Matere, Vladičice naše Bogorodice, i ovoga svetog prvomučenika, apostola i arhiđakona Stefana, i molitvama i blagoslovom svetih mojih praroditelja i roditelja, udostojen bio da budem prestolu naslednik i naslednik njihov u otačastvu našem, Stefan Uroš, i s Bogom kralj i samodržac svih srpskih zemalja i pomorskih, praunuk svetoga Simeona Nemanje, i unuk prvovenčanog kralja Stefana, narečenog u anđelskom liku Simeon monah, i unuk svetog i ravnog apostolima bogonosca, i nastavnika, i prosvetitelja sve srpske zemlje i pomorske, i prvog arhiepiskopa Save, a sin velikog kralja Stefana Uroša, prozvanog takođe u anđelskom liku Simeon monah, njih koji zemaljskim carstvom nebesko carstvo kupiše, kojima budi večni spomen!
    Poslednji put ažurirao/la Mrkalj : 09.09.2017. u 14:20
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  20. #20
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    18.206
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    566

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja

    I ja, upoznat s njihovim životom i starajući se da zapovesti njihove čuvam neizmenljivo i nepokolebljivo, da kao što sam u prolaznom ovom zemaljskom carstvu nerazdvojen bio od njih, tako i u večnom nebeskom carstvu dobroga nasleđa njihovog da ne budem lišen; zbog toga svom vatrom duše i žudnjom srca starajući se od telesnog ka duhovnom, i od zemaljskog ka nebeskom, ostvareno i ozakonjeno i utvrđeno od strane svetih mojih praroditelja i roditelja potvrđujući, i još neostvareno ostvarujući; u tome i nađoh hram ovoga svetog prvomučenika, apostola i arhiđakona Stefana, porušen i razoren, pa ga iznova sazdah, i rekoh da nikako ne bude arhiepiskopiji, ni mitropoliji, ni episkopiji, već samo igumanstvu za opšte žiće monasima. Obnovih ga i snabdeh, koliko mogućno bi kraljevstvu mi u vaskolikim pravima i posedima što behu na potrebu svetome hramu ovom, a najpre u selima, ovde popisanim: selo Banjska, selo Valač, selo Žrnovnica, selo Brestnica, selo Banje Polje, selo Rudarje, selo Korilja (sa zaseocima), selo Kozarjevo, selo Vlčija, selo Birovo, selo Jelšanica, selo Gneždani, selo Glboko, selo Koporići, selo Graničane, selo Dabrhava, selo Selčanica, selo Košutovo (a za ovo dade kraljevstvo mi arhiepiskopu Bit u Primorju), selo Bistrica, selo Vlahinja, selo Orjahovo, selo Trebča. I ova sva sela sa međama i sa zaseocima njihovim.



    A ovo su tim selima međe: u studenac u Ambul; u drugi studenac pod trg, otuda pravo uz rat na greben, kako put vodi do Krst(ov)a, i od Krst(ov)a u Črljenu vrbu, kako se sastaju potoci na Guštavici; i otuda preko u greben, i po grebenu iza Vidomirića u Medni potok, u Golo brdo, od Košutova po grebenu na cestu, po cesti na Bele vodice, i od Vodica ka Gospođinoj crkvi, i od crkve na Obradov brod, i po grebenu na Gradište, i od Gradišta na Orašac, i od Orašca u Aiso, od Lisoga po vrhu u Greblje, i od Grebalja po grebenu povrh Vojkova dola, i po grebenu u Spasovu crkvu, i od crkve razvođem prema Vojmislićima, Krabijnu, Mađeloviku i Šipoviku u Preslop, i od Preslopa po grebenu na Planinicu, otuda na raspuće i od raspuća u Georgijevu crkvu povrh Kašlja po grebenu u Zlati kamen, od kamena u Leskovu vodu, od vode po grebenu u vratca, kako put vodi u Hromicu i u Gradačac, u Opavšticu, u Dobro brdo, u Geor[g]ijevu crkvu, u Črni vrh nad senokos po grebenu, u Preki laz, u bor, i od bora u Ibar.

    A ovo su međe Koporića sa Doljanima: u Beli potok, u rat kraj Milotina potoka, i po grebenu u Kotce, u Oblik, u Modri mel, kod Modroga mela u Crkvice, i od Crkvica u Baran.

    A ovo su međe Graničana: u Obramovsku glavu, gde se uliva Črninov potok u Dobrunicu, pored Dobrunice u rat, sa rata u Visilaz, od Visilaza u Banju, od Banje pored Lisičjih ravni uz rat, uz vrh Koporitske planine, od vrha planine padinom do puta, od puta u Baran. I zaselak Baran sa svim međama.

    A ovo su međe Dabrhavi: od Ibra u Priboj, uz greben u Vardišta, od Vardišta u Ravništa, i od Ravništa u Velji rat, od rata u Gradačac.

    A ovo su međe Selčanici: od Ibra u Uzriču, kod Uzriče u Sohu po grebenu u Kućnu, iz Kućne uz greben povrh Borčana, kako se kamen valja ovamo i onamo u Borikovac, od Borikovca pod planinu uz greben, u Dabrhavu kako Dabrhava upada u Ibar, i uz greben u Črnoglavlju glavu, u Galič, u Lisac, u Brezovu glavu, u Jaćimovo katunište, nad Koznice u planinu, otuda uz Ibar do Kotalca, otuda uz rat, i na greben, od grebena u krst, za koji reče gospodin kralj Dobreju i Mutivodi da ga postave.

    A Rogozno celo sa Rudinama i sa Črmnjem - sopotskim zabelom, jer za Črmanj dade kraljevstvo mi crkvi sopotskoj Kamičnicu na Senicama, u Jedini bor, od bora niz Suhu Kamenicu, i niz Kamenicu u Ibar, i otuda niz Ibar u Drežnički brod, i od broda u Dadjani del, u Modraču groblju, od Modrače groblje u potok, u Bistricu iza Slavkove kuće, otuda uz reku Bistricu, u Badnjeve dole, u Ploču i kako Rakitovica pod Gradište u Bistricu upada, otuda u Rastelnicu, od Rastelnice u Sašku reku, i od reke kako ide greben više Starih rupa, niz greben ireko Labskog puta u Stubal, i od Stubla u Mačužina selišta stara, pod Dejilove oranice i pod Glavatove, u krst u Glavatov, i od krsta u Orjahovo, u Strašnu stenu, od Stene po grebenu u Dipovicu, otuda u Črnošu, od Črnoše po grebenu pored Klupne luke, i od luke u Sitnicu, u Dmitrijevu crkvu, i od crkve pod grad u isti Ambul.

    I crkva svetog Dmitrija pod Zvečanjem sa mlinom, i s njivom i s vrtom.

    I u Sitnici pčelari na Prisojnici: Brajislav s braćom i s decom, i sa svojim mestima [za ispašu].

    Selo Mihaličino; selo Glavotino; selo Strelac, a međe su mu: od Mlinoga puta u mramor i u glog, od gloga uz greben između Strelca i Svibovca, pored Gubavča potoka u kamen, i u potok niže Muzaćevih kuća, u onu stranu u studenac, uz greben između Čigotova i Dabrjevštice, od Vrbovca i od Dabrjevštice po grebenu sa one strane preko Kijereškog potoka u Glavu, od Glave niže Rajkovih kućišta u crkvište, od crkvišta kako razvođe vodi među Poljance i među Rjujišta, u Dmitrovu crkvu i u Vlčiju poljanu, u Laništni potok gde spada u Mikuljšticu, otuda prekim putem nad Dmitrove kuće na Kudri(ji)no cestom, nad Brusničko gradište, od gradišta pravo po grebenu čičavičkom, kako se kamen valja ovamo i onamo, i u Kameni rat, sa rata niz padinu na Mrežarjeve laze, otuda na Glavicu, od Glavice na stara selišta hrastnička gde se potoci sastaju, otud opet na drugu glavicu, od Glavice niže Bratomirjih laza, gde spada Prisojnički potok u Sitnicu; otuda pravo uz Sitnicu, u Strelački brod, od broda u Prilušku baru.

    Selo Plemetino, a međe su mu: kako bara vodi od Preseke u Prištevski put između Plemetina i Prilužja, a od Jasenovika u Malu lokvu, od lokve u potok, na staništa kraljevih svinja.

    I pčelari u Lugovima: Obrad s decom, Nikola s decom, Bojan s decom, Dobroslav s decom, a međe im selu: Zoranci sa svojim međama, otuda na Dlgi lug, i u Široki lug, i u put u lokvu i u Velji trn.

    I u Hvostnu selo Gumništa, a međe mu: od Plužina, od Bojatje kruške niz potok u Kundeđ, od Kundeđa uz Kameni rat, i po kosi putem, do Krečetskog puta kako put spada na Dupetine laze, i niz put niže Didlovih kuća u potok sa ove strane Knine, na Tipčanju luku, i od luke sa ove strane Knine nad Kalojanj studenac i od studenca na onu stranu nad Kovačeve laze po grebenu uz Mratinj potok, i na greben koji vodi od Plužina nasuprot Georgijevu vinogradu, u istu Bojatju krušku.

    Selo Kostrc sa oranicama kraljevim, sa ratarima i sa pčelarima.

    Selo Redobradi, nad Rudnicima, što je kupljeno od Rudnika sa svojim međama.

    Selo Banje, a međe su mu: od Suhogrla u Azubšinu luku, u Rakitu, u Venac, u Velju rudinu, u vrata Gradištu, i putem u Gložak, u Hudač, niz Prvoš u Prapratni dol, od Rudnika na studenac u Držkov laz, u Oblu među, i po razvođu kako se kamen valja ka Banjama i ka Rudnicima, od Delčina u Drenovik, od Drenovika niz dol na put prema Klečiglavi, putem u Brod.

    I crkva svete Bogorodice na suhogrlskoj zemlji.

    Selo u Kujavči Osojani, a međe su mu: od Šaljinovaca u brod, s ove strane Pridavka, i pored Pridavka uz padinu Hranojevih laza, od Beloga polja i od Veriće sve uz dol do preko Kučevske ceste, pored razdolja od Tučepa i pored razdolja na Sumeđnicu, od Sumeđnice u lokvu, od lokve u preki put koji vodi u Osojane, uz put u Prepran, uz greben ka Vojevodinim kućama, ka Poljanama, od Poljana u dub; a Lovču potoku međa od Tučepa, od duba pod Vojevodine kuće, preko potoka u Pesčanu glavu, i niz greben u Vojevodin kotac, od Kotca niz greben između Lovča potoka i Leskovca, kako se spušta greben u dub, nad poljanu ka Leskovcu, od duba niz srednji greben, od grebena kroz oranice u potok koji teče među Stefanove njive, u Lovač potok, i uz potok uz Lovač, od potoka od Koša s leve strane studenca, u lokvu nad studenac, od lokve pravo kroz njive u Glavičicu, od Glavičice kroz Dragijine laze na put, i putem sve uz greben, od grebena prekim putem u Ivanju crkvu, i od crkve do Lasova krsta, putem kako vodi ka Šaljinovcu.

    I u Rasi selo Deževo, selo Suti, selo Bekovo. A ovo su im međe; od Miščića od reke u breg, od brega uz rat u stenu, od stene po grebenu u Velju glavu, od Glave po grebenu ka Bogdanovcu, otuda niže Nikoline crkve u Spasovu crkvu, od crkve niz rat u reku, preko reke u Lešnički potok i uz potok, od potoka uz rat, i više Utešina selišta u rat, i uz Grdij(i)no brdo, od brda u Sađavač put pod Kur(i)jaču, i od puta u Glavoč, i od Glavoča niz rat posred šume u Velju bukvu, a okolo je gomila; otuda u Velju glavu, i od Glave u Golubović potok, otuda uz potok u stenu, od stene niz rat kako se kamen valja k Sebemilju, i pravo u Svinjšticu, i niz Svinjšticu do Mliništa, od Mliništa preko u Smrekovicu, od Smrekovice dole u Kale, preko potoka na kolski put, i kolskim putem u krajnju stenu kod brda; otuda popreko u Beloglav, otuda uz Vraskonjin potok, od potoka u Jasikovi rat pored bara; otud na Krst(ov)e na donje, u Kur(i)jaču po grebenu, kako je od ranije međa kod grebena, u Bučje, u gornje čelo Miletina dola u ovostrana vratca, i opet u druga vratca, i otud nad Kupusov dol putem i više Osatne njive u Dedac; od Dedca u rat i u brdo više Bratorađa laza, i u Strašivački potok u donje čelo, od Strašivcau Slatinu, od Slatine u rat, i u gomilu kod rata, i niz rat mimo Blažujeve kuće kod grebena, i niz Vlačeg u potok, a uz potok u Grabovački potok, i pored potoka u Medveđu glavu, od Glave niz potok, i od potoka u studenac, otuda u Stefanje brdo, u glavicu pod Plano brdo, otuda u Seni potok, i niz potok u reku, u Pnuću.
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  21. #21
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    18.206
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    566

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja

    Selo u Rasi - Tušimlja, i u Zeti - Hrastje: nađoh zapisano od oca mi i matere, i s mojom voljom Irici, da im se ne uzmu osim [u slučaju] izdaje; ali oni kraljevstvo mi izdadoše, zato oduzeo sam im i zapisao crkvi Svetog Stefana. A međe Tušimlji su: od Deževa u Kur(i)jaču, po grebenu na Rovce, u Kalođerov laz, nad Bučje putem u vratca posred Žabranja laza, u Osatnu njivu, i po grebenu na Dedac kako se kamen valja, u Požeženu grad, u Miloslavlje kućište, u dren, uz rat, na Belo polje, kako kamen ide ovamo u lokvu, u put koji ide od Prpora uz Vraskonj, u Jasikovicu na Krst(ov)e.

    I crkva Svetog Dmitrija u Bekovu, sa selima: selo Bekovo, selo Polaz, selo Hropalica. A ovo su im međe: s Kur(i)jače niz Grdin breg, i u donje čelo Utešina selišta, u preki put, u potok kako pristaje u reku u Pnuću, na onu stranu u Urav kako se njive sastaju u Lupežicu, po grebenu nad Nikolinu crkvu, cestom u Petrč, i u rat po ovoj strani Trnova, u Bliznac, kako se kamen valja ovamo i onamo, u potok niz Leskovik kako pristaje u Pnuću, i otud uz potok, uz Voluj dol u Beloglavac, u Hvalču glavu, za Badanj, i kako se njive sastaju iza oraha, niz greben, u Dragorađ pogok, i niz potok u reku, i preko reke pored Dvorišta u gornje čelo po temenu, u Mačkovac, i uz Mačkovački potok do ceste, u donje čelo Trnovog dola do potoka, u Glavoč, u Sađavač put, u Kurijač rat.

    I zaselak Srbanja, i Vranovina, i Dragorađ potok.

    I zaselak na Daljetinom komadu zemlje.

    Selo Dramići što ga je Haračug držao sa svojim međama. I Ivan sa decom i sa selom svojim na kojem sedi.

    Selo Pavlje, a međe su mu: od Beloga potoka uz Ljudsku, u Većnu krušku, i u studenac u Slavi(ji)ć, i u stenu, od stene po grebenu nad Pavlje, u Beli potok, i kako Beli potok upada u Lzudsku.

    I pčelari u Lјudskoj sa njihovim mestima za ispašu.

    I kovači na Korićanima sa svojim selom.

    I pod Jelečem selo Goševo, a međe su mu: u studenac u Dragočaj, otud u srednju presedlinu, i u lokvu, i niz rat u reku u Znušu, od reke u Rasohati kamen, i u ratak u Ostri, od ratka pravo u kamen u strani, i u stenu u Pčelinju, od stene pravo u Dragorađ potok, i uz potok Strmeničkim putem u krušku, od kruške pravo u Gnjilu, i od Gnjile putem po kosi u Dubak, otud niz srednji rat gde se potoci sastaju, i otud u lokvu, od lokve u slatinu, i od slatine pravo u potok, i uz potok, i opet u studenac Dragočaj.



    I na Jelašcama, selo Jelići, a međe su mu: u stave niže Ilijine crkve, otud uz rat u cestu i u studenac u Dozivalo, i u Vranoviće u Skakavac, i strmo u reku, i niz reku u iste stave kod Ilijine crkve. I na Jelašcama na Dragi: zidari sa svojim selom. I u Budimlji selo Goražde, a međa mu je od stava dveju reka u Gradac, od Gradca pravo putem pored Gubavča potoka u Prekop, otud po grebenu pokraj dola u trnje, otud po grebenu u krušku, otud po grebenu u vrbu, i u studenac, otud u Spasovo dublje, otud nizbrdo u sastav potoka i u vrbu, i otud preko brda u Bzovik, i niz Bzovik u Nikolinu crkvu, i od crkve uz reku, u Vračevo dublje, i otud u razvođe prema Tikovu, i uz greben u brezje, i po grebenu u Grohot povrh Bukovika, i s onu stranu Bukovika iza Čemerne poljane, u Hreljinu poljanu nizbrdo u srednje brdo, i u Vraniće, u Zvečku kod Gologa brda, u lokvu niz padinu i u isti onaj sastav dveju reka pod Gradac.

    I za sela koja su u duhovnoj vlasti episkopa budimaljskog, dadoh mu Gacko i Pivu da bir sebi ubira, a krug(ov)e da uzima po svojoj oblasti kako je i uzimao; a drugog dohotka ni globe ništa da ne uzima.

    I u Plavu, selo Kruševo s trgom, a međe su mu: u Vlkov potok, otud u Visitor, po grebenu između (Kruševa i) Štirnice, i otud po grebenu nad bor u Krst(ov)e, i od Krst(ov)a po grebenu u Ražanu, kako pristaje Ražana u Prudšticu, i uz Prudšticu u Umovrenj potok, posred poljanice, iza Stoga u poljanu.

    Selo Gusino s planinama, a međe su mu: od pećine u Litu stenu, u Kamene struge, u Javorovi dol, u Predelac, u Brest niz Voljsku, u Beli potok posred Godilje, više Babine bukve u Dragomanj laz kod Dlgih luka niz Vrmoš, kraj Babina luga i niz reku pored Krivača u Trnovšticu i pored Prerovnica u Osredak, u močila pored Strmoglavnica i pored Popove luke, u vrbu u Trifonj krst.

    I ribara 14 kuća, s lovištem kako je bio zabel kraljevstva mi, i niko drugi da ne lovi tu sem crkve; a ko se nađe da nedozvoljeno lovi, da plati crkvi 12 volova; i ovi ribari sa svojim mestima [za ribolov] kako su bili i u kraljevstva mi.
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  22. #22
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    18.206
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    566

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja

    I u Zeti, selo Hmeljnica i Rjujišta, a ovo su im međe: od Cemve gde se zove u Utrž na vrh, i u Rađevu gomilu povrh Čemerna, otud u vrh Bukovika, otuda u vrh Jagodna, u Dren, u Košuću lokvu; otud pravo u Svetlu pećinu, od peđine povrh brda u Praprat, u studenac, otuda putem u Vranju stenu, od stene u ploču u studenac, u rupu na Ispitne, u Šuplju stenu u Ulicu kod Prapratne luke povrh Bukovika u studenac, u Staru, u rupu u Hmoda (?), u Županju stenu, uz vrh u Pasji studenac, od Šuplje stene povrh Veljega brda na Oblu glavu, od Oble glave u Črni krš, s one strane Krilogošta, u Stražište u Črljenu stenu, od Črljene stene iza Grabca, i od Grabca u Lipovu ulicu; otuda na vrh rudine gde ubiše Ljubca, na gomilu na vrh Dipica, i niz Lipice posred Belmuževa laza, i otud na vrh Bačvarevine, i na vrh Ljubkove gomile, i od Ljubkove gomile po vrhu u Lanbinska kućišta, u Glboki dol i u Malu gomilu, i pokraj stene na Butolju u brod u Cemvu.

    Selca, sela Dinoše, Hrastje.

    U Podlužju: Godilje, Žaborovo, Gostilje i drugo Gostilje. A ovo su im svima međe: međe Podlužju od Cemve, na ulazu kamen ukopan, prema njemu u gomilu, od te u drugu gomilu, na kojoj se zove Uboga drača, i od drače pravo na ukopani kamen, a od kamena pravo na tri gomile, a na trećoj kamen ukopan, i otud na kamen ukopan prema Gorici, i od toga na kamen prema Gornjoj lokvi, i od toga na kamen kako vodi put, i od Svetih Vrača preko puta, niže u kamen ukopan, i od toga prošavši šumu i pri kućama svinjarevskim u kamen ukopan, i od toga kroz kuće svinjarevske na kamen ukopan kod kruške, i od toga na tri ploče pravo na Mrtvicu reku, u Mrtvač kamen, i od toga pravo kroz lug, gde Mrtvica upada u blato kod kamena.

    A ovo su međe Dinoši: od Cemve više Tri grude u brod, i otud u kutlasti kamen, od toga pravo u obli kamen ukopan, i od toga pravo u treći obli kamen ukopan; od toga u gomilu niže Vrzinine gomile, i od gomile pravo na rat kako se kamen valja ovamo i onamo, između Ribnice i Dinoša.

    A ovo su međe Botunju zabelu: od Govedarjeva broda pravo cestom velikom u Zmijnu glavicu, od Glavice pravo preko polja niže Radoviđa u prosečenu stenu.

    A ovo su međe Hrastju sa svom planinom: od Ribnice u Građenu glavu, i u Hlmac, u Ugarsku gomilu, u rupu i u dren, u Mađel, i u Osveću peđinu po steni, i za preslonom, po glavicama u Leskov dolac, i kako voda skače u peđinu, i u Šuplju glavu, u Rasohatac, niže Grabovice u glavu, u Radovac, po grebenu u Gvozdac, u Hlmac, više Orjahova u bor, u vrh Veljega hlma u Zavalu.

    A ovo je planina dinoška: Kolštica i Rikavac, a međe im Skrobotnica, od Skrobotnpce uz greben, između Širokara i Rikavca.

    A žrnosek kako je bio za vreme Vladislava, tako da bude i svagda.

    Selo na Savi Brestje s lovištem i sa lovcima, i sa svojim starim međama.

    A ovo su planine:

    Planina nad Sasima trebačkim, Pastra bukva, i sa svima joj međama.

    Planina Jerebinje i njeni ogranci, a međa joj je u Kamičak nad Kolepču pod Berinje u Kraljeva dvorišta, od dvorišta u Kninu, od Knine u Moštanicu u vrh Kurila, i u Srednju goru, u Pastrac, preko Zle strane, po grebenu kraj Koprivnoga dola, od Suhe planine kako se kamen valja.

    Planine Baba, i Gozbaba, i Viticrev, i Jelenak, i Čahor, i Dragojlo, a međe su im u Belu vodicu, od Vodice u krst, od krsta niz potok u reku, i niz reku iza Gozbabe, uz reku na balvan, od balvana uz potok na Modri kamen, iz kamena pravo u Komaršticu i niz Komaršticu gde pristaje u Viticrevski potok; otud u Stražišta i u Salče glade, i nad Veliku, kako se planina spušta u šumu, iza Dragojla u stenu, od Šekulara u studenac, u Modrač del kako spada u Bistricu, i niz Bistricu, i gde upada Kudreški potok za Nevečeran, u studenac u Kudreš, u Obli del.

    A ovo su međe planinama između Altina i Plava: kruševske od međa gradačkih, u Strekavac, u svetogorsku među, u Sečenu stenu na brod u Dobru vodicu u Hotiš, u donje čelo Ražane u Vrtenu stenu, pod Čiste strane, otud na vrh pećine.



    A ovo su međe Črnim gorama između Plava i Budimlje: pokraj Kozjega hrbta u lokvu, pravo uz brdo, između Benče i gradačkog poseda, otud pravo u Velje brdo, i u Velji kamen, i nizbrdo po kosi kroz šumu i silazeđi s grebena prema Dukovom potoku, a od Zle reke gde se niti ore niti kopa uz potok, i preko potoka u put kako silazi s Dipovice, i pravo uz brdo na vrh u lokvu, i niz borje u Radošev kamen, a od Vrmoše gde se niti ore niti kosi sve je planina.

    Selo Vojtešina popa Cerovca, sa crkvom i sa svojim međama.

    Selo u Podrimju popa Bratka, sa svojim međama.

    Selo u Ibru popa Srđa, Treskavac sa svojim međama.

    Selo Čigotovo Dobroslava Grbice, sa svojim međama, njegova polovina.

    Selo Morjani braće đakona Bogoja, i sina mu Pribila, sa ljudima i sa svojim međama, kako su ga držali u matere kraljevstva mi, tako da ga drže i u crkve ove.

    I sela koja dade kraljevstvo mi: Vojtehu Boljetino, Budoju Donja Bistrica, Žažu Krivotulja, Radomiru Jelševik i Vlahu Pakljani - dokle su verni crkvi i kraljevstvu mi, i onome posle mene koji bude vladao, i dokle god se ne nađu da kradu crkvu, da su njima i njihovoj deci posle njih u baštinu svagda. Takođe i Dobroslavu Stepkoviću dadoh selo u Rasi pokraj Bekova, gde ga je i ranije držao, i dokle je veran crkvi da ga ima, on i deca njegova.
    Poslednji put ažurirao/la Mrkalj : 09.09.2017. u 23:06
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  23. #23
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    18.206
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    566

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja

    A ovo je zakon ljudima crkvenim:

    Ko su meropsi, da oru ozime oranice tri mata, a jare - dva mata, a prosa - tri mata.

    A sokalnik ozime oranice - dva mata, a jare - mat, a prosa - dva mata.

    A vinograd svaki da kopa, i pop i dijak i otrok, i svi majstori kao i ostali rabotnici. Ko li ga ne okopa do Vaskrsenja, da mu se vo oduzme.

    A seno da kose kao meropsi, i sokalnici i majstori svi jednako, i na nakosicu svaki da izađe ko može kosu da drži, za jedan dan, osim popa. Tako isto i na plašćenje za jedan dan, i na zdevanje; ako li bude na daleko, onda po jedan od kuće, i za tri dana da pokose, i splaste, i zdenu.

    Zgona da ne bude.

    Bedbu da oru s jeseni jednu, a bedbe na plug da je mat. I što oru, da vlače i voze, a da ne vrhu.

    A nasrpice svaki da žnje tri dana.

    I kao što svi kose seno, tako isto i gradove da grade.

    Seno da se ne uzima ljudima manastirskim, sem ako dođe gospodar i zatraži, manastiru seno to da se uzme.

    Rabota za meropha, osim za sokalnike, žitotrebljenje, u mađupnici služenje, slada na godinu deset dasaka, tri lakta duge a komol široke.

    Po šestar hmelja meropah na godište da daje, i oglave da daju, a druge rabote svi jednako, osim Zete i Plava jer su daleko; a druge metohije sve redom da drže nedeljinu, slad za Stefanov dan koja metohija pravi - ta da ga i donese i otoči; i svak da donese tri kabla pšenice.

    Sokalnik kada sa igumanom ili s kaluđerom kamo ide na crkveni posao, da se od crkvenog hrani; a kada sam ide, svoje jelo da nosi.

    I ako se usled greške zapali manastir, i sokalnici da rade.

    I koji nemaju sina ili brata ili rabotnika, samci, dva da se združe iako raznu rabotu i zemlju imaju, ali na druge rabote, osim oranja i vinograda; tako isto i sokalnici, i bilo koji majstori.

    Srbin da se ne ženi u vlahe; ako li se oženi bez znanja igumanova, da se ograbi i sveže i onaj vlah od koga se bude ženio, i da se vrati prinudno opet na očevu zemlju, a koji budu starinici i ne mogu se povratiti - nijedan da nije vojnik nego svi ćelatori.

    Crkvenoj stoci ničija stoka da se ne priključuje, ni u ovce, ni u krave, ni u kobile, ni u konje, ni u svinje, ni u polju, ni u staji; ako li se što nađe, da se uzme crkvi, a ko bude priključivao - da se kazni.

    Iguman crkvenoga čoveka izvršiocu crkvenom da ne daje silom, već ako neko osiromaši, da ga crkva pomogne, ili da svojom voljom pristane uz nekog i rabota dok bude hteo, i opet da dođe na svoje mesto.



    A o sokalničićima koji pređu: dok jašu konje [po obavezi] obroka, da im se konj ne daje uopšte van toga, no kada na ženidbu [neko od njih] pođe, ako bude dostojan, iguman u dogovoru s bratijom da mu dade konja.

    Sokalnici da pomažu u šivenju [pri] crkvi, i trapezi, i kraljevim palatama.

    Mlinari koji svoje mlinove imaju, da seku žrvnjeve i prave mlinove crkvene.

    Kaluđer da ne izuzima ni od koje rabote svojega brata, ili sina, ili koga od roda, nego u kojoj ih je raboti ostavio tu da rabotaju.

    Zemlja crkvena uopšte, ni u podoranje, ni u sedenje, nikome da se ne daje.

    Potesa seoskog u svoj oblasti crkvenoj da ne bude. I ako ne bude ratara, da meropsi redom sa crkvenim volovima oru.

    U kojem bilo selu koji bilo majstor, ako će imati mnogo sinova, jedan od njih na očevu mestu da ostaje, a drugi da su rabotnici.

    Sinovi popovski koji knjigu nauče, svi jednu zemlju očevu da drže, a koji ne nauči - ako mu je otac popović, a on da bude sokalnik; ako mu je otac meropšić ili sokalničić, a on da bude što mu je i ded bio.

    Kada kralj dohodi u manastir ili u metohiju, neka mu se daje šta on hoće; a kada [dolazi] arhiepiskop - da daje crkva hleb, i zob, i seno, a ljudi meso.

    Zećani i Plavljani - da donose u manastir ribe što se nađe.

    Boljarski konji da se ne tovare.

    Jagnjetina i lan da im se ne uzima.

    Peta trnka u toku godine, osim od popa, svakome da se uzima.

    I ako ko ukrade što unutar crkve, makar i vosak od sveće ili tamjana, da mu se kuća raspe.

    A sirota koja ima malog sina, da drži sve selo dokle joj sin ne odraste; ako li nema sina, da drži selište, i vrt, i najbolju glavnu njivu svoju.

    A Zećani i Plavljani da oru mati i bedbe i vinograd kopaju i seno kose kao i manastirske metohije.

    A kovači ugovorni, i drvodelje, i krojači, i štavioci, i sedlari, i grnčari, i zidari, i zlatari, svi da oru i kose kao i sokalnici, i [svako od njih] sve svoje što uradi, da svršivši i izvršivši donese u manastir; ako li što upropasti, da plati od kuće.

    A o globama: odboj - 18 dinara, a ruka, pečat, potka, samosud - po 6 dinara; slanje samčiji - 2 dinara; za posluh - 2 dinara, i gde god se sud čini svaka globa da je crkvi. Mehoskubina kao i odboj, a oni koji su okrvavili ruke, crkvi 3 platna, a dostavljaču 3 platna. A globa za međusobnu krađu kao i u vlaškom zakonu.

    Koji starešinu bije - 6 ovaca, i bojac da se vrgne u tamnicu i da se ne pusti pre 3 meseca; ko li će ga ranije pustiti, da je proklet.

    Sokalnici da donose u godištu tovar žita i tovar vina, otkud im reče iguman.

    Pastirima svim, ovčarima i konjušarima, i jahačima i kobilarima, da se plaća kao i u Studenici.

    Iguman u poslanstvo da se ne šalje.

    Vojske, ni [zidanja ni čuvanja] grada, ni soća, ni konja, ni psa, ni druge kakve rabote kraljeve da ne bude.

    Krojača kožuhnih 10, a čizmara 6, grnčara 2.
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  24. #24
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    18.206
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    566

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja

    A ovo su vlasi:

    Katun Pijajinaca (?); Rajan s braćom, Dejilo s decom, Parkač Rajanov brat s decom, Hranislav Mađerović s braćom, Vojihna Bojić s braćom, Vojihna Dobrodević s braćom, Nežilo s decom, Smil Srdanović s braćom, Bogdan Veleglav s decom, Prodan s decom, Rutoš Desić s decom, Rad s decom, Boljan s decom, Vojsil s decom, Koman s decom, Đurađ s braćom, Velislava s decom, Desislav s decom, Strahinja s decom, Negoslav s decom, Mile s braćom, Vladimirić s braćom, Vojislav s decom, Dobre s bratom, Vojin s decom, Stanilo s braćom, Skorota s decom, Drage s decom, Beloslav s decom, Bratosin s decom, Skoriša s decom, Guber s braćom, Bratoslav s decom, Aukar s bratom, Inoslav s decom, Prejislav s decom, Martin s decom, Pribo s braćom, Brajko s braćom, Hrs sa braćom, Dobreško s decom, Vojihna s decom, Gradoje s decom, Baldovin s decom, Boljan s decom, Dobrota s decom, Kurilova deca, Kalota s braćom Popovići, Hrane Aulić, Budislavljeva deca, Mačkat s decom, Beloslav s decom.

    Katun Šišatovaca: Radomir, Stan, Dragoslav, Bogdan sa braćom, Vlkoš s decom, Hranislav s decom, Srdan s braćom, i Ninoje, i ljubojevići - Dabiživ s bratom, Stefan s bratom, Tolislav s bratom, Radoslav s bratom, Gvozdij s braćom, Balin s decom, Muzać s decom, Sen s pastorcima, Nega s decom, Vlad s decom, Radova deca, Radomir s bratom, Radota s braćom, Bratešan, Strojilo, Balin s bratom, Kaštevara s decom, Boljilo s decom, Budislav s decom, Bogdan s bratom, Strojilo s decom, Bratoje s decom, Dragoš s bratom, Dragomir s decom, Radota s braćom, Radoslav s decom, Bunislav s decom, Stanoje s bratom, Hlap s decom i zetom, Budislav s decom, Dađe s bratom, Kalana s decom, Miho sa sinovima, Radoslav Zlatokos, Bogdan s bratom, Bogdan Kondre, Bratoslav s decom, Bogdul s bratom, Stojan sa sinovima, Inoslav s bratom, Strojilo Velimirić, Bogdan s decom, Miraj s decom, Rad s bratom, i Braten sa sinovima, Bratešan s bratom, Grubša s bratom, Dvore s decom, Bratan s bratom, Tihan s decom, Gostimir s bratom, Bukor sa sinovima, Bobe s bratom, Prvoslav s decom, Stefan s decom, Milša s bratom, Bratina s bratom, Strojiša s bratom, Baloje, Dobroslav, Dobrešin s bratom, Inoslav s bratom (stariji), Dobromir s bratom, Pelegrin s decom, i Prede, Bujan s braćom, Stojan s bratom, Predislav s bratom, Mikul s decom, Dobrin s decom, Drađa s decom, Bežan Radilović s bratom, Vojneg s decom, Brajen s decom, Stanoje s decom, Hrane s decom, Sramko s bratom, Vojihna Zoričić s decom, Vojislav s decom Vidrarjevići, Priban s decom, Vitan s braćom, Vojihna, Rajko s decom, Vlad, Dobromir i Stanislav s decom, Balin s bratom, Boroje s decom, Vojihna s braćom.

    Katun bugarski: Radomir Ručica s decom i sa zetom, Kosta s decom, Dragan s decom, Šleman, Bunilo s decom, Negovan s decom i zetom, Hrs s decom i zetom, Božić sa decom, Titen s decom, Paja s decom, Beloš s decom i zetom, Pribo s decom i sa šurakom, Stan s decom i zetom, Raja s decom, Mihail s decom, Vlad s decom i s pastorkom, Deho s decom i zetom, Vlaja s decom, Vojihna s decom, Opriša s decom i s bratom, Stefan sa šuracima, Minuta s decom, Balin i s decom, Dobre s decom i sa zetom, Mane s decom, Radilo popov zet s decom, Prede s decom, Bratilo s decom i zetom, Litrokos s decom i zetom i sa šuracima, Radilo i s decom i zetom, Boljeslav Koža s decom, i Smoljan s decom, Dedoje s braćom, Gradoje s decom, Dobre sa sinovcima, Brajko s decom, pop Kustodija s tastom i sa šuracima, Đurađ s braćom, Dragoslav s bratom svojim.

    Katun bareljevski: Kostadin premićur, Bogdan Predilović, Mojan, Radomir, Bratosin s bratom, Inoslav, Hrane, Tehoje s braćom, Beladin s braćom, Grubša sa sinovima, Negoslav sa sinovima, Rade s braćom, Hrane, Negul, Šolica sa sinom, Hranoje, Belmuž, Ilija s bratom, Vlkoslav, Stan, Šarban s decom, Ljuben sa sinovcima, Bunislav, Janjeva žena s decom, Hlap, Budislav, Beroje, Ivan, Negoslav, Prodan, Bratoslav, Sedokik, Miroslav s braćom, Vlad, Kumanic, Bunislav, Vojislav s decom, Brz, Beloslav, Radnik, Dobroslav sa sinovima, Hrs sa sinovima, Miloslav, Ignat s braćom i s decom, Dabihna s braćom i s decom, Sramko, Radoslav, Boriša, Zoran, Radoslav, Dobre, Vlad s braćom, Boljeslav, Negota, Ivan, Buniša, Desimir s braćom, Krajislav s braćom, Bale s bratom, Tolčin s bratom, Negul, Rad s decom, Radoslav i Mrša.

    A ovo su Projilovci: Borislav, Ljubimir, Đurađ, Dragija s braćom, Bratica, Vlad, Vlkoslav i Vlad Budislavljići, Milta s braćom, Prvoš.

    Katun Ursulovaca: Mojša, Hlap s bratom, Milša, Stefan s bratom, Boljeslav, Rad s bratom, Raden s braćom, Bogdan, Stanilo s bratom, Negoslav s bratom, Višinel, Stanoje, Radoslav s braćom, Inoš, Kosta, Dobromir, Negoslav i Stanislav, Prvoslav s bratom, Bogoje, Smoljan, Pilej, Radul s bratom, Brnjan s bratom, Stefan, Vojihna s bratom, Šarban s decom, Vojihna, Miroslav, Rajko s bratom, Marko, Srdan s braćom, Dobroslav, Daroslav s bratom, Braten, Obrad, Dragosin, Rad sa sinovima, Mileš s braćom, Ivan s decom, Rubac s decom i sa zetom, Nine s decom, Mileš s braćom, Šiška s decom, Kopil s decom, Belgunj s bratom, Ostožje s decom.



    Katun Bobojevaca: premićur Vojsil, Kosta, Hrane s bratom, Boljeslav s bratom, Radoslav s bratom, Radeš, Vojihna, Runko, Đurađ s decom, Mile, Vojihna, Bratoslav, Bogoje, Milan, Bogdan, Dunav, Ljuba s bratom, Radota, Bogdan, Bratula, Hrana s bratom, Hlap, Mana, Hrana, Hranča, Prodan s bratom, Hrs, Dobromir s bratom, Bogdan, Dražoje s bratom, Stanimir, Krajimir, Kalopa brat mu, Rajko Bratanović, Hranislav Hrsović, Rajul Draganović, Radota Dudetić, Baldovin.

    Katun Smudiroga: Rudal s decom, Boljeslav i Negul, Vojihna, Velimir, Mojiša, Milten, Grade, Hrane, Pribe, Kosta, Miloslav, Dobračin, Ljubslav, Dragoje, Gradilo, Slavoje, Radovan, Borislav, Vojsil, Srdan, Tvrdislav, Negovan, Dragoje, Toloje, Vlade, Radul, Lazar, Dragoslav, Mužbrat, Bogdan, Prejiša, Ljuboje, pop Dmitar, Strojislav, Pribislav, Lepčin, Dobromir, Stefan, Dobroslav, Nadihna, Dragoslav, Bratoslav, Vojin, Ozrislav, Hlap, Milatko, Krajiša, Miloslav, Draže, Šarban, Dubravac, Hranislav, Vlčemil, Druže, Hrvatin, Inoslav, Rad, Vojihna, Dobroslav, Bored, Bogoslav, Pribe, Strojilo, Dedoje, Đuroje, Rade, Dobrovoj, Bratoslav, Milten, Bardonja, Druže, Radomir, Bogdan, Gojislav, Radoslav i Hrs, Vojsil, Dobre, Boljin, Milča, Dabiživ, Negoslav, Draško, Stanislav, Hlap, Borislav, Negoje, Belčin, Rade, Hlapac, Bogde, Priboje, Velimir, Boljko, Ševelj, Tvrde, Botoljan, Halapa, Bratejin, Kostadin, Dobromir, Boljeslav, Pribac, Vojsil, Stanislav, Nikola.

    Katun Vojsilaca: premićur Vojsil Grupšić sa sinom, Desislav Bakrović s decom, a sin mu Radkula s decom, sin mu Boljko s decom, i sin mu Dobreško s decom, Beloslav Dragtić s decom, brat mu Inoslav s decom, Staver Kragujević s decom, brat mu Hranislav s braćom, Miloslav Lihomilić s decom, brat mu Mužbrat s decom, brat mu Negoje s decom, Vojihna ljubojević s decom, Lepčin, brat mu s decom, Druže Radomirić i s decom, brat mu Vojsil s bratom i s decom, Stanimir Brat-hanić s decom, brat mu Radoslav s decom, brat mu Dobroslav s decom, Beroje Stanković s decom, brat mu Radomir, Budilo s decom, Gojša s decom, Dobribrat s decom, Mildrag s decom, Ljuboje s decom, Kostadin, Radosta s decom, Gostimir s decom, Berislav s decom, Rad s decom, Budica, Berivojeva deca, Berče s decom, Grubša sa braćom, Velimir s decom, Budislav s decom, Bogdan s bratom, Buni-slav s decom, Krkoje s decom, Dragoman s decom, Boriša s decom, Milgen s decom, Bogdan s decom, Miloslav s decom, Hlap s decom, Prvoje s decom, Brajen s decom, Bunoje s braćom, Bogoš s bratom, Dragoslav s decom, Radoslav s bratom, Ivan s decom, Dobračin s decom, Prvoje s braćom.
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  25. #25
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    18.206
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    566

    Podrazumevano Re: Povelja kralja Milutina manastiru Banjska - Svetostefanska hrisovulja

    A ovo je zakon vlasima:

    Da im ne bude desetka velikog, već mali da daju svake godine - od 50 ovaca jednu sa jagnjetom, a drugu jalovu.

    I ako usled greške izginu kobile koje pripadaju crkvi, da dade, prilažući, petu kobilu prve godine, i ništa više.

    I da daju crkvi godišnje svaki čovek po 2 jagnjeta, i koji sela imaju da kose sena 3 dana, na Kijerezima ili negde u blizini, i da donose godišnje tovar žita, a drugi vina; i da donose soli crkvene otkuda im iguman reče 40 kletišta 10 tovara.

    I vojnik koji nema obavezu obrađivanja crkvene vune, da daje od sebe okroj; i vojnik i ćelator da nose sirenje s planine, i ćelator da napasa ovce i vunu striže, a vojnik da napasa pastuve. A u zlo vreme i vojnik i ćelator da idu k ovcama.

    I kod krađe međusobne - da je 6 volova, a [krađe] konja - 6 konja.



    A ovo je zemlja vlaška na Kijevu. I međe Kijevu su: od Smudiglava na Glavu, i od Glave na krušku, i otuda po grebenu na Domanege.

    A ovo su međe Prčevu sa Svetogorcima; od Črljenog kamena nad Podgradje, nad Vlaški brod, iza Vlkojeve glave, pokraj Pretininih laza, putem kako vodi u Ogorelac, u studenac, od studenca uz brdo na razvođe, i po razvođu u staro crkvište Svetoga Petra, i otud preko u Krastavac, Črnome žegu u Krš, od Krša popreko preko Glave u Ursulov dol, i niz dol u reku u Ljubižnju, otud uz reku ka Domanegu, otud na Belo polje, uz dol ka Kićenomu dubu, na Ređevski studenac; otud na Iglarevski studenac i opet u Črljeni kamen.



    A ovo su dohoci crkve, od Brskova, svake godine 200 perpera.

    I Gluha Vas, kolo celo sa rudarima, i dohotke da daju crkvi kako su davali kraljevstvu mi.

    I u Svetoga Srđa na Širokom brodu 100 spudi soli, i carina da se ne uzima, niti na kome brodu brodarina.



    I ovo sve što sam darovao ovome svetom hramu, ovim zakonom naredi i utvrdi kraljevstvo mi da budu manastiru kao gore što rekoh, da ne budu episkopiji nego igumanstvu. A vlast duhovna da je episkopu raškome po Ibru gornjem, i Jelšanici, i Sitnici, i oba Laba, i Držkovini, i kud god je na drugom mestu bila oblast duhovna ove crkve, raški episkop da popove postavlja i đakone i dijake, a iguman da sudi svaki sud duhovni, a episkopa da izvesti; i protopopa da postavi iguman crkvenoga svog čoveka. A globe i dohoci da su crkvi, a episkopu za sve to dade kraljevstvo mi šest stotina perpera, da skuje kandilo crkvi Svetih Apostola, i pomen duhovni svaki da mu čini, a ine vlasti da nema nikakve.

    A iguman na saboru da ima mesto četvrto.

    I ovo sve što darovah, sa Bogom budući, tada kralj i samodržac svih srpskih zemalja i pomorskih, Stefan Uroš, i s bratom mi Stefanom, ovome svetom hramu, ili od svoga dadoh, ili kupih, ili izmolih, ili zamenih, ili u gospodina arhiepiskopa ili u koga bilo, koje vazljubi Bog i podigne posle mene da gospodari u otačastvu našem, ili od sinova naših, ili od sinovaca, ili unučadi, ili praunučadi naše, ili bilo koga od roda našeg, ili nekim sudom Božjim i od drugoga roda - tome predajem sveti ovaj hram; a niko drugi da njime ne vlada, osim vladara. I ovoga molim, i opet molim, stare kao oce, sredovečne kao braću, mlade kao sinove, da ne budu zlotvori ni razoritelji svetoga mesta ovog, već naprotiv, graditelji i izvršioci, kao što se i mi starasmo za života našeg da nedovršena i porušena zdanja crkvena i priloge svetih mojih praroditelja, i roditelja, i roda našeg, sazidamo i ispunimo. Ako li koje mesto nismo uspeli da posetimo ili obnovimo, onda bar ono što je utvrđeno pisanim hrisovuljima, koliko ja znam, nijedne crte ne izmestih niti poništih silom, već samo kupovinom i dobrovoljnom zamenom. Tako i vas moljah, i još molim, da sve ono što sam dao i upisao ovde ne uništite ni oduzmete, ni malo ni veliko.

    Ako li ko drzne silom da izmeni i jednu jedinu crticu da poništi ili oduzme od svega što je ovde upisano - neka od takvoga oduzme Gospod Bog milost svoju, i da ga ubije sila časnog i životvornog krsta, i da ima umesto pomoći protivnicu presvetu Bogorodicu, i da mu je prokletstvo od svetog Jovana, proroka i preteče, Krstitelja, i od 12 apostola, i od 318 svetih otaca u Nikeji, i od ovoga svetog prvomučenika Stefana, i svetog Simeona i svetog Save, koji naslediše i osvetiše isprva ovo otačastvo naše, i od svih praroditelja i roditelja naših da je proklet, i na strašnom sudilištu Hristovom umesto blagoslovnoga glasa da čuje: „Idite od mene, proklegi, u oganj večni, koji je spremljen đavolu i anđelima njegovim" (Matej 25, 41), i da otpadne od otačastva i od roda našeg kao Juda iz zbora apostolskog, i da ubrojan bude među one koji raspeše Gospoda i rekoše: „Krv njegova na nas i na decu našu“ (Matej 27, 25); i od svih svetih da je proklet i triklet, i od mene grešnoga da je proklet i anatema!

    † STEFAN UROŠ, PO MILOSTI BOŽJOJ KRALJ I SAMODRŽAC SVIH SRPSKIH ZEMALJA I POMORSKIH
    Poslednji put ažurirao/la Mrkalj : 10.09.2017. u 02:52
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



Slične teme

  1. Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 05.02.2007., 23:18
  2. SLICICE "Gospodara prstenova - Povratak kralja"
    Autor Marty Maraschino u forumu Razno
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 16.01.2004., 15:30
  3. Devojke,sta mislite o filmu POVRATAK KRALJA???????
    Autor LunaLavgud u forumu Žene
    Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 03.01.2004., 19:14
  4. Bio jednom jedan sin i imao tri kralja...
    Autor olibagins u forumu Humor
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 19.10.2003., 00:43
  5. osnivacka povelja sestrinstva
    Autor Betty u forumu Arhiva
    Odgovora: 77
    Poslednja poruka: 26.09.2003., 17:20

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •