Besmisao uspeha u životu

Richard III

Richard III

Domaćin
Poruka
3.798
Poznajem masu ljudi koji daju sve od sebe da bi postali uspešni u svojoj karijeri, oblasti, kako god. Žrtvuju dane i noći da bi postigli uspeh, spremni su da decenije svog jedinog života tako provedu i potroše, naporno radeći i stičući, napredujući i probijajući se na nekoj zamišljenoj hijerarhijskoj lestvici, da bi nekome dokazali nešto. A i svi imamo primere takvih ljudi u okruženju pa i medju javnim ličnostima. Uzmimo za primer samo našeg predsednika koji neprestano ponavlja kako od života želi samo naporan rad i što više posla, kao da je to nešto pozitivno i poželjno.

Gledajući napore tih ljudi sa strane mogu samo da zaključim koliko je besmislena i jadna takva njihova žrtva. Svi ćemo na kraju umreti, i šta sa svim tim titulama, uspesima, položajima, dostignućima? Sve će to ostati mrtvo slovo na nekom papiru, stvar statistike koja bledi u vremenu, a često čak ni to. Dokazuju se ko zna kome, leče nabijene komplekse, žive za to da drugima "pokažu" ko su i šta mogu. I na kraju provedu život živeći zbog drugih koji i ne misle o njima, niti se nešto zadržavaju na njihovim uspesima, kakvi god da su.

Zamislimo jedan ljudski život sa svim njegovim nijansama i mogućnostima, proveden u nizu jednoličnih dana napora i rada zarad nekog zamišljenog cilja. Šta je tu tako plemenito i uzvišeno, zbog čega je to automatski pozitivno, zbog čega o takvim stvarima svi oni vajni motivationi govornici pričaju sa oduševljenjem? Zar tako treba provesti život, u naporima i odricanjima, da bismo u starosti mogli da se hvalimo kako smo mnogo postigli? Da buljimo u svoje diplome, priznanja, nagrade i nagradice, medalje i ordenje, kvazi-važne oznake da smo nešto u životu "uradili"? I da nakon toga umremo srećni, jer smo eto proveli život krvavo se boreći, i jer smo "uspeli"? Kakav jadan i promašen rezon...
 
civilizacijska tekovina

mozda je i dobro jer ko zna kakva bi alternativa bila

razvijanje zelja i trud da se ostvare

ali to nije moguce , jer se potencira da zelis bas ono sto ne mozes dobiti

a ako slucajno i dobijes , odjednom se pojavi nesto sarenije
 
shush.jpg
 
Black Baron:
Poznajem masu ljudi koji daju sve od sebe da bi postali uspešni u svojoj karijeri, oblasti, kako god. Žrtvuju dane i noći da bi postigli uspeh, spremni su da decenije svog jedinog života tako provedu i potroše, naporno radeći i stičući, napredujući i probijajući se na nekoj zamišljenoj hijerarhijskoj lestvici, da bi nekome dokazali nešto. A i svi imamo primere takvih ljudi u okruženju pa i medju javnim ličnostima. Uzmimo za primer samo našeg predsednika koji neprestano ponavlja kako od života želi samo naporan rad i što više posla, kao da je to nešto pozitivno i poželjno.

Gledajući napore tih ljudi sa strane mogu samo da zaključim koliko je besmislena i jadna takva njihova žrtva. Svi ćemo na kraju umreti, i šta sa svim tim titulama, uspesima, položajima, dostignućima? Sve će to ostati mrtvo slovo na nekom papiru, stvar statistike koja bledi u vremenu, a često čak ni to. Dokazuju se ko zna kome, leče nabijene komplekse, žive za to da drugima "pokažu" ko su i šta mogu. I na kraju provedu život živeći zbog drugih koji i ne misle o njima, niti se nešto zadržavaju na njihovim uspesima, kakvi god da su.

Zamislimo jedan ljudski život sa svim njegovim nijansama i mogućnostima, proveden u nizu jednoličnih dana napora i rada zarad nekog zamišljenog cilja. Šta je tu tako plemenito i uzvišeno, zbog čega je to automatski pozitivno, zbog čega o takvim stvarima svi oni vajni motivationi govornici pričaju sa oduševljenjem? Zar tako treba provesti život, u naporima i odricanjima, da bismo u starosti mogli da se hvalimo kako smo mnogo postigli? Da buljimo u svoje diplome, priznanja, nagrade i nagradice, medalje i ordenje, kvazi-važne oznake da smo nešto u životu "uradili"? I da nakon toga umremo srećni, jer smo eto proveli život krvavo se boreći, i jer smo "uspeli"? Kakav jadan i promašen rezon...
Kliknite za proširenje...

A zamisli život pored kog sve prolazi,sve prilike neiskorištene i polako ka poslednjem sutonu...
 
Veliko je pitanje STA JE USPEH U ZIVOTU ?

Ko je postigao u zivotu veci USPEH: biznismen koji je stvorio milione dolara i umro od 58 godina od infarkta ili seljak koji zivi na svojoj farmi do 85 godina zivota ili vise?

Lepo objaznejno u knjizi "Psihologija uspaha" od od americkog psihologa Dolea.
 
BLAJBI:
Veliko je pitanje STA JE USPEH U ZIVOTU ?

Ko je postigao u zivotu veci USPEH: biznismen koji je stvorio milione dolara i umro od 58 godina od infarkta ili seljak koji zivi na svojoj farmi do 85 godina zivota ili vise?

Lepo objaznejno u knjizi "Psihologija uspaha" od od americkog psihologa Dolea.
Kliknite za proširenje...

onaj ko je zadovoljniji svojim zivotom

makar to bio i beskucnik koji spava ispod mosta
 
Dao sam poslu sve,pa cak i zdravlje.Postao sam invalid,ali imam dve cerke i od obe po jednog unuka,dok je mladja cerka trudna i kazu da nosi devojcicu.Tri unuceta i dobar brak mi je sve sto imam i veoma sam zadovoljan svojim zivotom i pored ovakve naopake politike koja se vodi preko 20 godina.Ne trazim nista vise,samo da mi je porodica ziva i zdrava.Bio sam aktivan i u politici od '92-ge do 2005-e i nikada nisam tezio ka nekoj karijeri.Ja sam jedan od onih sto Bora corba kaze u pesmi"Za ideale ginu samo budale".Srecom uvideo sam na vreme kuda vodi politika i batalio sam to.
 
L DJ S P N P Z 2:
najsrečniji sam bio sa 16 godina kad sam imao džeparac da kupim paklu cigara i kad se skrpimo za pivo
Kliknite za proširenje...

To je to brate, sreća je kad si slobodan i nema nikakvih obaveza, kad radiš šta hoćeš. Mada bih ja rekao da se aktivno radi na oduzimanju sreće čoveka još od njegove sedme godine života, znači kad te sistem zgrabi pa krene da te melje kroz svoje institucije, tu se ubija duša u čoveku. Ne može osoba normalna da izadje iz svega toga, iz škola i poslova, jer to nije normalno stanje za ljudsko biće. Ili izadješ iz toga kao zver spremna na sve ili slomljen i sjeban, pa se onda to različito manifestuje. Nema treće opcije.

Dao sam poslu sve,pa cak i zdravlje.Postao sam invalid,ali imam dve cerke i od obe po jednog unuka,dok je mladja cerka trudna i kazu da nosi devojcicu.Tri unuceta i dobar brak mi je sve sto imam i veoma sam zadovoljan svojim zivotom i pored ovakve naopake politike koja se vodi preko 20 godina.Ne trazim nista vise,samo da mi je porodica ziva i zdrava.Bio sam aktivan i u politici od '92-ge do 2005-e i nikada nisam tezio ka nekoj karijeri.Ja sam jedan od onih sto Bora corba kaze u pesmi"Za ideale ginu samo budale".Srecom uvideo sam na vreme kuda vodi politika i batalio sam to.
Kliknite za proširenje...

Drži se, šta drugo da ti kažem. Kapiram da te porodica gura dalje... Ja da sam na tvom mestu, ja bih se odavno ubio.
 
Poslednja izmena:
Black Baron:
Poznajem masu ljudi koji daju sve od sebe da bi postali uspešni u svojoj karijeri, oblasti, kako god. Žrtvuju dane i noći da bi postigli uspeh, spremni su da decenije svog jedinog života tako provedu i potroše, naporno radeći i stičući, napredujući i probijajući se na nekoj zamišljenoj hijerarhijskoj lestvici, da bi nekome dokazali nešto. A i svi imamo primere takvih ljudi u okruženju pa i medju javnim ličnostima. Uzmimo za primer samo našeg predsednika koji neprestano ponavlja kako od života želi samo naporan rad i što više posla, kao da je to nešto pozitivno i poželjno.

Gledajući napore tih ljudi sa strane mogu samo da zaključim koliko je besmislena i jadna takva njihova žrtva. Svi ćemo na kraju umreti, i šta sa svim tim titulama, uspesima, položajima, dostignućima? Sve će to ostati mrtvo slovo na nekom papiru, stvar statistike koja bledi u vremenu, a često čak ni to. Dokazuju se ko zna kome, leče nabijene komplekse, žive za to da drugima "pokažu" ko su i šta mogu. I na kraju provedu život živeći zbog drugih koji i ne misle o njima, niti se nešto zadržavaju na njihovim uspesima, kakvi god da su.

Zamislimo jedan ljudski život sa svim njegovim nijansama i mogućnostima, proveden u nizu jednoličnih dana napora i rada zarad nekog zamišljenog cilja. Šta je tu tako plemenito i uzvišeno, zbog čega je to automatski pozitivno, zbog čega o takvim stvarima svi oni vajni motivationi govornici pričaju sa oduševljenjem? Zar tako treba provesti život, u naporima i odricanjima, da bismo u starosti mogli da se hvalimo kako smo mnogo postigli? Da buljimo u svoje diplome, priznanja, nagrade i nagradice, medalje i ordenje, kvazi-važne oznake da smo nešto u životu "uradili"? I da nakon toga umremo srećni, jer smo eto proveli život krvavo se boreći, i jer smo "uspeli"? Kakav jadan i promašen rezon...
Kliknite za proširenje...

a jel znaju discepaju drva i ocerupaju kokosku,aj da vidim diploma jel pomaze
 
Han van Zem:
Otkud znaš da se ovaj život ne važi posle smrti?
Kliknite za proširenje...

Ne mogu to da znam, ali i ne mogu da ne znam. Drugim rečima upravo je ta neizvesnost suštinska tragedija ljudske rase, ako hoćeš da živiš po svom ili se jednostavno ubiješ - ne može jer nisi siguran da li iza ima nečega, dok ako želiš da živiš sa smislom i za druge - opet ne može jer nisi siguran da li iza smrti ima nečega, odnosno moguće je da provedeš ceo život boreći se za neku svrhu, ideju, kako god, a onda umreš i iza te sačeka ništavilo.

Ja lično sam jako blizak nihilizmu, i gotovo svi moji uzori (uz par svetlih izuzetaka tipa Dostojevski) su bili nihilisti.
 
Black Baron:
Ne mogu to da znam, ali i ne mogu da ne znam. Drugim rečima upravo je ta neizvesnost suštinska tragedija ljudske rase, ako hoćeš da živiš po svom ili se jednostavno ubiješ - ne može jer nisi siguran da li iza ima nečega, dok ako želiš da živiš sa smislom i za druge - opet ne može jer nisi siguran da li iza smrti ima nečega, odnosno moguće je da provedeš ceo život boreći se za neku svrhu, ideju, kako god, a onda umreš i iza te sačeka ništavilo.

Ja lično sam jako blizak nihilizmu, i gotovo svi moji uzori (uz par svetlih izuzetaka tipa Dostojevski) su bili nihilisti.
Kliknite za proširenje...

 
Black Baron:
Ne mogu to da znam, ali i ne mogu da ne znam. Drugim rečima upravo je ta neizvesnost suštinska tragedija ljudske rase, ako hoćeš da živiš po svom ili se jednostavno ubiješ - ne može jer nisi siguran da li iza ima nečega, dok ako želiš da živiš sa smislom i za druge - opet ne može jer nisi siguran da li iza smrti ima nečega, odnosno moguće je da provedeš ceo život boreći se za neku svrhu, ideju, kako god, a onda umreš i iza te sačeka ništavilo.

Ja lično sam jako blizak nihilizmu, i gotovo svi moji uzori (uz par svetlih izuzetaka tipa Dostojevski) su bili nihilisti.
Kliknite za proširenje...

Nihilizam je,nemoj da se ljutiš,već to iskoristi-povlađivanje svojoj nesposobnosti (blokada strahom od haosa) i komformistićkoj lenjosti!
Ni jedan racionalan razlog ne može argumentovati nastajanje nihilizma!
A život,kao premija svemirskog lotoa je fantastićan doživljaj i svaki tren koji prođe uzalud je bacanje biserja pred svinje!
Slažem se da neminovni kraj donekle obesmišljava svaki pokušaj,ali i ne osmišljava samo obesmišljavanje! Ne znam da li je ovo razumljivo,ali
će ti i svaki psiholog reči da ne postoji nijedan dovoljan razlog za nestajanje-nihilaciju!
Uostalom,problem je to psihe,a ne osnove svesti i osnovnih-hiletskih značajki našeg bitka,problem svekolike naše nadogradnje našeg bića pri
čemu zbog otpora (inercije) promena dolazi do kolizija sa stvarnošću!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Baci me Nabokov u razmišljanje
Odgovora
9
Pregleda
280
maybell
maybell
LBarbara
Underground
Odgovora
2
Pregleda
236
Steinadler
Steinadler

Back
Top