Гамбино
Veoma poznat
- Poruka
- 14.514
Тај колективни назив Турци, ослободио је одговорности домаће муслимане
Од видовдаН - 1. септембра 2017. 0
ПОДЕЛИ Facebook Twitter
Алија Изетбеговић је својевремено изјавио да је Иво Андрић више штете нанио босанским муслиманима, него што су то заједно учиниле све војске које су кроз Босну прошле.
Мало ко од нас је свјестан да су изразом ‚‚Турци“, који Андрић користи за босанске муслимане, помиловани злочини који су вијековима чињени над српским православним становништвом. У мору примитивних расправа на нашим порталима, да би вратиo мило за драго ‚‚вери за вечеру“, неки Муслиман ће рећи, а често то прочитам : ‚‚Петсто година! Тражи деду у Анадолији“. Ни он сам није свјестан, јер су му преци нашим непрецизним језиком помиловани, да српске жене кроз вијекове нису силовали никакви анадолисјки Турци, да анадолијски Турци нису палили српске манастире и цркве, да колац није био турско средство мучења до издаха, да истребљења нису вршили никакви Турци, него домаћи муслимани. Сви њихови злочинци су помиловани нашим и Андрићевим изразом ‚‚Турци“.
Како су муслимански вијековни злочини сакривени под колективно турско име, тако су за вријеме аусторугарске окупације остали под именом те империје. У ‚‚Црнoј књизи“ Владимира Ћоровића, која детаљно описује аустроугарске злочине над српским живљем у Босни и Херцеговини, наићи ћете на презимена многих тлачитеља и убица српског народа: Авдић, Хоџић, Башић, Алагић и многа друга ‚‚аустријска“ презимена.
У Другом рату су сакривени под хрватске скуте, па геноцид над српским народом историја приписује готово искључиво хрватској страни.
Једино су у посљедњем рату убијали под својим именом. Покушали су и овај пут, додуше неуспјешно, да се сакрију иза имена Босне и Херцеговине и свих њених грађана. Овај пут их је помиловала такозвана међународна заједница.
Није чудо, поштовани читаоче, што у 21. стољећу сами себе називају мерхаметлијама и добрим Бошњанима!
На фотографијама које су настале у данима након Видовдана 1914. приказано је уништавање српске имовине и трговина у Сарајеву. Имовину уништавају све сами Аустроугари: Хајдарпашићи, Ахметовићи, Хасанагићи и други.
Пише Пеђа Ковачевић
Од видовдаН - 1. септембра 2017. 0
ПОДЕЛИ Facebook Twitter
Алија Изетбеговић је својевремено изјавио да је Иво Андрић више штете нанио босанским муслиманима, него што су то заједно учиниле све војске које су кроз Босну прошле.
Мало ко од нас је свјестан да су изразом ‚‚Турци“, који Андрић користи за босанске муслимане, помиловани злочини који су вијековима чињени над српским православним становништвом. У мору примитивних расправа на нашим порталима, да би вратиo мило за драго ‚‚вери за вечеру“, неки Муслиман ће рећи, а често то прочитам : ‚‚Петсто година! Тражи деду у Анадолији“. Ни он сам није свјестан, јер су му преци нашим непрецизним језиком помиловани, да српске жене кроз вијекове нису силовали никакви анадолисјки Турци, да анадолијски Турци нису палили српске манастире и цркве, да колац није био турско средство мучења до издаха, да истребљења нису вршили никакви Турци, него домаћи муслимани. Сви њихови злочинци су помиловани нашим и Андрићевим изразом ‚‚Турци“.
Како су муслимански вијековни злочини сакривени под колективно турско име, тако су за вријеме аусторугарске окупације остали под именом те империје. У ‚‚Црнoј књизи“ Владимира Ћоровића, која детаљно описује аустроугарске злочине над српским живљем у Босни и Херцеговини, наићи ћете на презимена многих тлачитеља и убица српског народа: Авдић, Хоџић, Башић, Алагић и многа друга ‚‚аустријска“ презимена.
У Другом рату су сакривени под хрватске скуте, па геноцид над српским народом историја приписује готово искључиво хрватској страни.
Једино су у посљедњем рату убијали под својим именом. Покушали су и овај пут, додуше неуспјешно, да се сакрију иза имена Босне и Херцеговине и свих њених грађана. Овај пут их је помиловала такозвана међународна заједница.
Није чудо, поштовани читаоче, што у 21. стољећу сами себе називају мерхаметлијама и добрим Бошњанима!
На фотографијама које су настале у данима након Видовдана 1914. приказано је уништавање српске имовине и трговина у Сарајеву. Имовину уништавају све сами Аустроугари: Хајдарпашићи, Ахметовићи, Хасанагићи и други.
Пише Пеђа Ковачевић
