Да ли су Склави шестог и седмог века заиста Словени?

Момчило

Ističe se
Poruka
2.025
Средином деветог столећа хришћанска Европа одлучује да престане да се понижава, продајући робове хришћане муслиманима, и ограничава посао трговаца робљем на пагане. Сви пагани тада постају једине мете уносног посла.

Најближа и највећа група неверника при Византији су, до тада безимени, Словени централне и источне Европе.
Ћирило и Методије, неколико деценија касније, састављају глагољицу и крећу код Растислава, да на словенском језику проповедају хришћанство и конвертују пагане (једине законом дозвољене робове) у хришћанство. Овде су њихови мотиви ирелевантни (политика или хришћанско човекољубље или обоје).

Битно је како називају језик.
Називају га робовским језиком, зато што он то и јесте у том тренутку.
Немају пуно избора јер, тадашњи безимени пагански Словени, немају колективни идентитет, нити имају заједничко име којим зову сами себе.
Етноним Словен, је Словенима, ушао на мала врата преко придева за језик.

Ту долазим до моје, могуће погрешне опсервације, да се у српским средњевековним текстовима именица Словен, уопште не појављује и да Срби у тринаестом и четрнаестом столећу појма немају да су и Словени. Тада их други зову Словенима али они себе јок. То би значило да су у деветом веку они већ хришћани и да им будући етноним није дошао са придевом, робовски (склавски), за језик Ћирила и Методија.

Дакле, Срби, Хрвати и Бугари, етноним, Словен, као свој, усвајају касније, зато што им уз хришћанство није утрапљен и етноним Словен, преко придева за језик.

Трансформација и трансфер етнонима је потврђена у многим случајевима: Хазари и Хазараи (Авганистан), Авари и кавкаски Авари, Франци и Французи, Власи (славофони) и Власи (румунофони) и Велшани, Бугари (бога питај са Волге) и Бугари (Словени), Нормани (Данци) и Нормани (Французи) и Нормани (Енглези), Индијци и Индијанци, Мађари и казахстански Мађари, Руси (скандинавски веслачи) и данашњи Руси, па и Срби и данашњи Срби, као и Хрвати и данашњи Хрвати.

А Карађорђева екипа, припаднике османске босанске војске зове Турцима, иако они то нису, премда се и сами идентификују са Турцима, а Турака у целој причи готово и да нема.
Има само придева за веру, турска вера, која на мала врата уводи лажни етноним.

Играчи француске фудбалске репрезентације, преко придева постају Французи, иако то нису, као очигледни Африканци.

Преко придева за језик, робовски, ми смо постали Словени (робови, јањичари), иако то нисмо били.
Идентитет се споро градио па средњевековни Срби још не знају да су и Словени.

Омељан Прицак - Харвард

The Slavs and the Avars

http://www.kroraina.com/slav/op/op_slavs_avars.htm


Thus our conclusion is that there was a Proto-Bulgarian word saqlaw > sqlaw with the plural form *sqlaw-in and two meanings: 1) «guard, watch, guarding»; 2) «trained slave». The Arabs, who were engaged in the slave trade, (see below), adopted the singular form as ṣ(a)qlab, meaning «trained slave», while the Byzantines, who were interested in contacts with the collective of the sqlawin on their limes, adopted it as sklavin, adding a plural desinence: Σκλαβην-οί. In Slavic, the suffix was modified to the collective plural -ěn-e, denoting a social group, correlated with the singulative suffix -in-, while the impermissible initial cluster *skl was reduced to sl.

Кристофер Викам - Оксворд


CHRIS WICKHAM
The Inheritance of Rome
A History of Europe from 400 to 1000

Many or most of these groups spoke Slavic languages, but this is not stressed by our early sources as an identifier for the Sklavēnoi, so I shall avoid the word ‘Slav’ here; see further Chapter 20.

people called Sklavēnoi/Sclaveni/Sclavi or variants by both Greek and Latin authors;


This doubtless means that they operated in very small political-social groups or tribes, and we know some (though only some) of their multifarious and ever-changing names. a common ‘Slavic' identity did not ever exist, either in the early Middle Ages or later, and local tribal loyalties were in our period what guided them.

These peoples are simply called ‘Slavs' by most scholars.

This, however, seems to me as problematic as calling the Germanic-speaking, or, more widely, ‘barbarian’, peoples of the fifth century ‘Germans‘: these are later terms, which introduce concepts of language and identity that are anachronistic in this period.


This reflects the fact that both Franks and Byzantines did indeed know their neighbours collectively as Sclaveni,even if not all the Sclavenian communities as defined here would have necessarily been called by such a term even by the Franks and Byzantines, and even though none of the Sclavenians would have used the term themselves.

by the tenth century we can be surer that Slavic languages were a common feature of the culture-area, and for this period and later I use the term ‘Slav' more freely.


Флорин Курта – Флорида, Геинсвил

Curta, Florin (2001). The Making of the Slavs: History and Archaeology of the Lower Danube Region, c. 500–700. Cambridge: Cambridge University Press.

Our present day knowledge of the origin of the Slavs /is/ to a large extent, a legacy of the 19th century. A scholarly endeavor inextricably linked with forging national identities /.../« (p. 6)

»Though in agreement with those who maintain that the history of the Slavs began in the sixth century, I argue that the Slavs were an invention of the sixth century. Inventing, however, presupposed both imagining or labeling by outsiders and selfidentification.« (p. 335)

»Instead of a great flood of Slavs coming out of the Pripet marshes, I envisage a form of group identity which could arguably be called ethnicity and emerged in response to Justinian’s implementation of a building project on the Danube frontier and in the Balkans. The Slavs, in other words, did not come from the north, but became Slavs only in contact with the Roman frontier.« (p. 3)

Џон Багнел Бури - Кембриџ

The Cambridge Medieval History, Vol. 2, 1911

Those mentioned by the Byzantine sources, like
Khilvud, Dabragezas, Mezamir, Ardagast, Piragast, Musok, cannot be
compared with the German army leaders, and also they were obviously
not real Slavs, but Slavic descendants of partly Germanic and partly
Altaian conquerors.

Омељан закључује да се ради о еснафскo-кастинској групи, а не народу. (Харвард)

Кристофер тек од десетог века са сигурношћу изједначава Склаве са Словенима. (Оксфорд)

Курта закључује да су Словени субјективна, а не реална категорија у шестом и седмом веку. (Флорида)

Багнел примећује да међу Склавским вођама нема словенских али има германских и туранских имена. (Кембриџ)


Наводна сеоба Словена се заснива на једној и јединој, а недоказивој, претпоставци да израз Склав(б) представља етноним којим су Словени звали сами себе, а да је израз роб секундарно касније изведено значење.

Али та претпоставка није утемељена на подацима који је подупиру.

Напротив доступни подаци је тотално оповргавају.

У недостатку записаног језика Склав(б)а остају нам само имена, а Ч(Х)атсон, Валтунг, Ардагастос, Пеирагастос, Мусокиус, Соуароунас, Тунгло, Пербундос, Клукос, Идаризос, Даурентијус, Мезамир и Калагаст, која су очигледно несловенска, не могу нам потврдити претпоставку да су несрећни Склав(б)и говорили језиком којим данас говоре Словени.

Научни метод којим су Склав(б)и проглашени Словенима је изглада познат само посвећенима, а смртницима јок.

Од обрасца, Сеобе народа, не треба бежати, него га треба сахранити, јер га не подупиру чињенице и доступни подаци.

Сеоба Словена је прича која нема ни почетак ни средину ни крај, нема ништа сем илузије.
У целој причи нема ни КО ни ЗАШТО ни КАКО.

Свака прича има ликове, а прича о "Сеоби Словена" је мртва већ у самом старту.

Па немогуће је прецизно утврдити КО.

Нема записаног језика, а имена нису словенска.

Како и на основу чега је извршена позитивна идентификација Склава (Склабеноа) као Словена?

Није у питању завера, него грешка која опстаје храњена сујетом, кукавичлуком и страхом од етикетирања.

Постоји ли запис језика којим су говорили Склави шестог, седмог и осмог столећа?

Постоји ли запис, неког Склава, о себи и својима?

Молим вас не користите кружни аргумент, али бојим се да присталице класичне историјске школе, други и немају.

Kružni argument (lat. Circulus in probando - krug u testu) ili paradoksalno razmišljanje ili kružna logikaje logička greška koja nastaje kada argument počinje pretpostavkom koja je ujedno i zaključak tog argumenta. Drugim rečima, u premisama se kao pretpostavka iznosi upravo ono što se u stvari dokazuje.

Историју Јужних Словена неће изменити ни Белгијанци, ни Руси, ни Шпанци, ни Енглези,
јер их та прича и не занима одвише.

То ћемо морати ми сами, јер свако своју гузицу чеше.
 
Poslednja izmena:
Нико није оно што су му преци били у шестом веку.

Што се тиче словенског језика, колико ја схватам, највероватнија теорија је да словенски није постојао пре другог до четвртог века наше ере, те да се словенски нагло створио спајањем три сродних језика: балтски, западноирански и севернотрачки -- негде на територији данашње Украјине. Број говорника овог новог језика није био велик. Разлог зашто данас постоје неколико стотина милиона говорника словенског је акултурализaција (асимилација) говорника разних ранијих језика. Вероватно је превод Библије на словенском много допринео томе.
 
Poslednja izmena:
pusti engleze i amere - razjašnjenje je u srpskom jeziku (i drugim slovenskim) - Sloven je onaj koga razumemo, Nemac je tuđin koga ne razumemo
Управо.

Нико није оно што су му преци били у шестом веку.
Првокласни безобразлук. Румуни свакако нису оно што су им преци били у шестом веку, па осећаш потребу да докажеш да исто важи и за све друге.

Нико од нас није свој отац или мајка, још мање неки од даљих предака. Све у овом свету се мења, од појединаца до друштва, дрвећа и планина. Но, то не мења чињеницу да између Срба данас и Срба у шестом веку постоји јасан континуитет.
 
Poslednja izmena:
Taj izraz "robovi" je mnogo, mnogo stariji, predlažem ti da pogledaš malo ovu temu
http://nordiskisrael.dk/artikler/ydna_hpgs_links_nordic_and_germanic_people_to_arabs_and_jews.html
Uzmi u obzir da do 2007, nije postojala I2 y-dna, već je to sve bila jedna velika I1 hg, a onda iz više političkih nego naučnih razloga se odvaja i I2 hg.
Dakle sve što je na tom sajtu pisano za I1, važi i za I2. Kada gledaš iz tog ugla, reč "slav" dobija potpuno drugo značenje, a ako znaš i da
B i V, često menjaju mesta onda je SLAV onaj koji je SLAB, samo mi nije jasno kako je onda SLAVAN i kako SLOVI, ako je SLAB???
....
Inače, možda ovde nije mesto, ali reč SRB/SERB nije nikakav rob, jer je prvobitno značenje reči SERVUS, bilo ZAŠTITNIK. A to nije mala stvar! Gomila rimskih vladara je ubacivala SERVUS u svoju titulu, recimo.


Управо.
Првокласни безобразлук. Румуни свакако нису оно што су им преци били у шестом веку, па осећаш потребу да докажеш да исто важи и за све друге.
Нико од нас није свој отац или мајка, још мање неки од даљих предака. Све у овом свету се мења, од појединаца до друштва, дрвећа и планина. Но, то не мења чињеницу да између Срба данас и Срба у шестом веку постоји јасан континуитет.

Neki bi da promene pretke, al ne mogu...
 
Poslednja izmena:
Првокласни безобразлук. Румуни свакако нису оно што су им преци били у шестом веку, па осећаш потребу да докажеш да исто важи и за све друге.

generalno je stav da su svi nekakvi ''mešanci'', ili da ''niko ne zna šta je sve bilo u prošlosti'', karakterističan upravo za mešance i odrode
 
Gospodo, zamoliću vas da ne brljavite tako po Momčilovoj temi a to, pošto se očigledno tiče lično vas, nastavite preko privatne prepiske.

Багнел примећује да међу Склавским вођама нема словенских али има германских и туранских имена. (Кембриџ)

У недостатку записаног језика Склав(б)а остају нам само имена, а Ч(Х)атсон, Валтунг, Ардагастос, Пеирагастос, Мусокиус, Соуароунас, Тунгло, Пербундос, Клукос, Идаризос, Даурентијус, Мезамир и Калагаст, која су очигледно несловенска, не могу нам потврдити претпоставку да су несрећни Склав(б)и говорили језиком којим данас говоре Словени.

Видиш, ово око имена је заиста одлична опсервација...премало пажње обраћамо на то, заиста.

Твом попису најстаријих познатих словенских имена додао бих још ова два имена која ниси спомнуо - Боз и Дабрагез.
 
Poslednja izmena:
Момчило, твоји извори говоре о неким 'Германима', иако исти нису имали никакав колективни идентитет на нивоу целе групе у тренутку ступања на историјску позорницу, а може се слободно рећи ни вековима пре тога. С друге стране, Словенима, који своје колективно име користе напоредо са племенским и народним целим током забележене историје, негира се постојање колективног идентитета. Дакле, дупли аршини и закључци иза којих не стоји наука.

И остатак тврдњи које износиш ти, или извори које цитираш, отприлике је истог ранга. Од вађења једних чињеница из контекста и њиховог свесног или несвесног погрешног представљања, до затварања очију пред другима. Немам енергије да ти ред по ред укажем на све што не ваља у овоме што си изнео, али довољно си интелигентан да и сам уочиш проблеме, под претпоставком да их свесно не игноришеш.

generalno je stav da su svi nekakvi ''mešanci'', ili da ''niko ne zna šta je sve bilo u prošlosti'', karakterističan upravo za mešance i odrode
Ма, проблем је у томе што се на основу тог мешања покушава оспорити континуитет чак и тамо где јасно постоји. Мешања је било, то нико не оспорава. Чак ни народи који су вековима живели потпуно изоловани од других најчешће нису генетски хомогени, тј. хомогеног порекла. Ако мешања није било у периоду њихове изолације, онда јесте пре.

Али наш Прави Влах се служи форама типа, 'променили веру', 'помешали се с овима или онима', као да то значи аутоматски прекид са свим што је било пре тога. Некада заиста и значи, јер се пређашњи колективни идентитет губи и ствара нови, али то није увек случај. Онима који иоле познају историју је сувишно уопште наводити примере.
 
Poslednja izmena:
...
....
Inače, možda ovde nije mesto, ali reč SRB/SERB nije nikakav rob, jer je prvobitno značenje reči SERVUS, bilo ZAŠTITNIK. A to nije mala stvar! Gomila rimskih vladara je ubacivala SERVUS u svoju titulu, recimo.

Što se tiče referenci, najbolje je pitati ovde na temi, da svi lepo vide.
Biti "SRBIN", je značilo biti pripadnik staleža, vojničkog, zaštitničkog, to je zanimanje a ne narod, a mi smo poslednji koji to ime nosimo, mi smo i došli ovde kao vojnici da sačuvamo Vizantiju.
Reči "srbin" i "hrvat" iako na oko različite, u osnovi su iste reči, samo drugi izgovor.
Na jednom od Iranskih jezika, avestanskom, Huarvat, takodje znači zaštitnik.




http://www.latin-dictionary.org/servare
Servare - watch over; protect| store| keep| guard| preserve| save

Singing the Dead: A Model for Epic Evolution, str.35

https://books.google.rs/books?id=cj...6AEIOzAD#v=onepage&q=servus protector&f=false

 
Poslednja izmena:
Što se tiče referenci, najbolje je pitati ovde na temi, da svi lepo vide.
Biti "SRBIN", je značilo biti pripadnik staleža, vojničkog, zaštitničkog, to je zanimanje a ne narod, a mi smo poslednji koji to ime nosimo, mi smo i došli ovde kao vojnici da sačuvamo Vizantiju.
Reči "srbin" i "hrvat" iako na oko različite, u osnovi su iste reči, samo drugi izgovor.
Na jednom od Iranskih jezika, avestanskom, Huarvat, takodje znači zaštitnik.

Joj...strašno mi je na vrhu jezika...a uopšte ne mogu da se setim.

Negde sam nedavno čitao, mislim kod nekog poljskog da li istoričara (sada sam prelistao kod Sulimirskog na kratko i izgleda da od njega nije) da je najbolji dokaz neka reč koja je izgleda zasnovana na hrvatskom etnonimu koja upravo znači tako nešto slično i imaju je od svih slovenskih naroda mislim samo Poljaci.

Ne ide nikako...
 
Gospodo, zamoliću vas da ne brljavite tako po Momčilovoj temi a to, pošto se očigledno tiče lično vas, nastavite preko privatne prepiske.





Видиш, ово око имена је заиста одлична опсервација...премало пажње обраћамо на то, заиста.

Твом попису најстаријих познатих словенских имена додао бих још ова два имена која ниси спомнуо - Боз и Дабрагез.

Ипак су Ардагастос, Соуароунас и Даурентијус преведени као Радгост, Сварун и Дорбета, уколико не гријешим? Остала имена стварно не звуче словенски, иако и ово Соуароунас звичи више некако балтички. Такође, и Боз се наводи као Бож, чини ми се. Кад већ поменух Балте, код њих је постојало племе блиско Прусима које се називало Скалви, насељавали су област имена Скаловија чијим се центром сматра данашњи град Неман у Калињинградској области. Занима ме постоји ли неки историјски извор који би могао макар да наслути везу између Скалва и Склава? Односно који би могао да укаже на балтичко поријекло Склава или макар њихову главну улогу у шароликом војном савезу који је пристигао на Балкан.
 
Зар ви не схватате да причате он неком називу (Серби, Хорвати) на неком несловенском језику и који означава неку несловенску скупину?

У ком смислу су ти Серби и Хорвати били исти као словенски народи који данас носе ове називе?

Ономатопејском?
 
Зар ви не схватате да причате он неком називу (Серби, Хорвати) на неком несловенском језику и који означава неку несловенску скупину?

У ком смислу су ти Серби и Хорвати били исти као словенски народи који данас носе ове називе?

Ономатопејском?
Да ли ти схваташ да се овде говори о могућем пореклу етнонима, а не континуитету у погледу индентита између тих древних (вероватно) несловенских скупина и данашњих словенских народа, Срба и Хрвата?

Упадаш као талибан који је кроз прозор видео како неко пали Куран.
 
Poslednja izmena:
Verovali ili ne, Grcki istoricar Sathas je smatrao i tvrdio da Sloveni nikada nisu stigli na Peloponez, i da se pod njihovim imenom zapravo skrivaju Vlasi.

https://books.google.ca/books?id=i_...page&q=Sathas Slaves cachent Valaques&f=false
Sathas, o.l.c., se sert des témoignages écrits pour soutenir que les Slaves ne sont jamais arrivés dans le Péloponnèse et que sous leurs noms se cachent les Valaques. = Sathas uses written testimonies to maintain that the Slavs never arrived in the Peloponnese, and that hidden under their names are really Vlachs.

https://books.google.ca/books?id=v1...AE#v=onepage&q=Sathas Slaves Valaques&f=false
 
Poslednja izmena:
Видиш, ово око имена је заиста одлична опсервација...премало пажње обраћамо на то, заиста.

Твом попису најстаријих познатих словенских имена додао бих још ова два имена која ниси спомнуо - Боз и Дабрагез.

Употребио си, по инерцији, израз словенских имена, а да ли су заиста словенска или склавска?

Уз имена Дабрагезос и Боз, можемо додати и Валук.

Свега ту има али нема Милована, Мирољуба, Живка, Вукоја, Жарка.
Па ни једног јединог.

Зашто имена Дабрагезос и Боз зовеш словенским именима.
Знаш неког, Словена, Дабрагезоса и Боза?

- - - - - - - - - -

Момчило, твоји извори говоре о неким 'Германима', иако исти нису имали никакав колективни идентитет на нивоу целе групе у тренутку ступања на историјску позорницу, а може се слободно рећи ни вековима пре тога. С друге стране, Словенима, који своје колективно име користе напоредо са племенским и народним целим током забележене историје, негира се постојање колективног идентитета. Дакле, дупли аршини и закључци иза којих не стоји наука.

Прочитај поново. Нема дуплих аршина.
This, however, seems to me as problematic as calling the Germanic-speaking, or, more widely, ‘barbarian’, peoples of the fifth century ‘Germans‘: these are later terms, which introduce concepts of language and identity that are anachronistic in this period.

Момчило

И остатак тврдњи које износиш ти, или извори које цитираш, отприлике је истог ранга. Од вађења једних чињеница из контекста и њиховог свесног или несвесног погрешног представљања, до затварања очију пред другима. Немам енергије да ти ред по ред укажем на све што не ваља у овоме што си изнео, али довољно си интелигентан да и сам уочиш проблеме, под претпоставком да их свесно не игноришеш.

Па распали и растерај ми маглу.
Понешто се треви да знам али читање мисли .....
 
Poslednja izmena:
Ипак су Ардагастос, Соуароунас и Даурентијус преведени као Радгост, Сварун и Дорбета, уколико не гријешим? Остала имена стварно не звуче словенски, иако и ово Соуароунас звичи више некако балтички. Такође, и Боз се наводи као Бож, чини ми се. Кад већ поменух Балте, код њих је постојало племе блиско Прусима које се називало Скалви, насељавали су област имена Скаловија чијим се центром сматра данашњи град Неман у Калињинградској области. Занима ме постоји ли неки историјски извор који би могао макар да наслути везу између Скалва и Склава? Односно који би могао да укаже на балтичко поријекло Склава или макар њихову главну улогу у шароликом војном савезу који је пристигао на Балкан.

Па то су "научне методе":

1.Што је баби мило .....
(мешење, анаграмирање, извртање, нагађање, савијање и увијање историјских података, не би ли се уклопили у измишљен образац)

Ардагастос=Радгост
Соуароунас=Сварун
Даурентијус=Добрета

2.Прећуткивање

Мало сам прчкао и не може ни Ардагастос да буде ексклузивно словенско (прасловенско) име, осим натезањем и скривањем да може да буде и старогерманско име и то без анаграмирања.

Није забележено као германско, али
гаст=дух (Andragast, Arbogast, Cunigast, Hartigast, Hiltigast, Hungast)
и корен (х)ардуз=земља (Ardabastus, Ardericus, Ardaldus, Ardesendus, Ardilo, Ardulfus, Artemiro, Erdebredo)
ми даје више него довољно простора да Ардагастоса могу прогласити не само Прасловеном, него и исто толико могућим Старогерманом.

прасловенски Ардагастос=Радогост
старогермански Ардагастос=Земљодух

ard-, to PGmc *harduz 'hard' or to *arduz 'land': Ardabastus, Ardericus, Ardaldus, Ardesendus, Ardilo, Ardulfus, Artemiro, Erdebredo.
From Proto-Germanic *ardiz, *arduz, *arþuz, from Proto-Indo-European *h₂erh₃- ‎(“to plough”). Cognate with Old Saxon ard, Old High German art (German Art). The Indo-European root is also the source of Latin arare, Ancient Greek ἀρόω ‎(aróō), Old East Slavic орати ‎(orati), whence Russian орать ‎(orat’).

gast-, to PGmc *gastiz 'guest'

А ту је и Гот Радагаис.


Соуароунас=Шарунас (Марчуљонис) могући Балт

А Даурентијуса колико хоћеш, али Турана, а не Словена.
Dauren Shalakhmetov
Dauren Matakbayev
Dauren Zhumagaziyev
Dauren Ermekov
Dauren Kystaubayev

А копију имена Пербундос и данас налазимо у Скандинавији, као Пер Бунде (камени газда или газда каменко).
Per Bunde Christensen
Christian Per Bunde-Pedersen
Per Aasbjerg Blegind Bonde
Per Bonde
Per Bonde Jørgensen
Per Bonde Kvorning
Per Bonde Lindholm
Per Bonde-Mortensen
Per Bonde Nielsen
Per Hansen Bonde
Per Nielsen Bonde
Per Og Anne Bonde


О Скалвима не знам ништа.
 
Poslednja izmena:
Verovali ili ne, Grcki istoricar Sathas je smatrao i tvrdio da Sloveni nikada nisu stigli na Peloponez, i da se pod njihovim imenom zapravo skrivaju Vlasi.

https://books.google.ca/books?id=i_...page&q=Sathas Slaves cachent Valaques&f=false
Sathas, o.l.c., se sert des témoignages écrits pour soutenir que les Slaves ne sont jamais arrivés dans le Péloponnèse et que sous leurs noms se cachent les Valaques. = Sathas uses written testimonies to maintain that the Slavs never arrived in the Peloponnese, and that hidden under their names are really Vlachs.

https://books.google.ca/books?id=v1...AE#v=onepage&q=Sathas Slaves Valaques&f=false

Па неизвитоперени историјски подаци, гледани кроз наочаре реалности, вође Склава смештају у германско-туранску групу али ништа не говоре о телу.
Али се лепо да приметити да се румунофона подручја, на Балкану, поприлично поклапају са путањама Склава, па и Гота.
На западу Балкана активност Склава је слабо забележена, што се подудара са изостанком румунофоних подручја на западу Балкана, за разлику од југа и истока полуострва.
Случајност или не?

Концепт робовских војних формација је познат.
Читаве армије, код Арапа и Бербера муслимана, су биле сакалибске (робовске), а за Мемелуке и Јањичаре сви знају.
А германске и туранске војне елите су имале поприлично времена, чучећи на Дунаву, да до шестог столећа, развију концепт робовске војске - Склава (Бефулца).
 
Poslednja izmena:
Средином деветог столећа хришћанска Европа одлучује да престане да се понижава, продајући робове хришћане муслиманима, и ограничава посао трговаца робљем на пагане. Сви пагани тада постају једине мете уносног посла.

Најближа и највећа група неверника при Византији су, до тада безимени, Словени централне и источне Европе.
Ћирило и Методије, неколико деценија касније, састављају глагољицу и крећу код Растислава, да на словенском језику проповедају хришћанство и конвертују пагане (једине законом дозвољене робове) у хришћанство. Овде су њихови мотиви ирелевантни (политика или хришћанско човекољубље или обоје).

Битно је како називају језик.
Називају га робовским језиком, зато што он то и јесте у том тренутку.
Немају пуно избора јер, тадашњи безимени пагански Словени, немају колективни идентитет, нити имају заједничко име којим зову сами себе.
Етноним Словен, је Словенима, ушао на мала врата преко придева за језик.
На основу чега тврдиш да су Словени средином деветога века били безимени, да је 'језик словенски' значило 'језик робовски' и да је од тога придева настао словенски етноним?
 
На основу чега тврдиш да су Словени средином деветога века били безимени, да је 'језик словенски' значило 'језик робовски' и да је од тога придева настао словенски етноним?

Па зато што нису ни забележени нити је њихов језик детектован до Ћирила и Методија.
Па нико тада није имао колективни идентитет под једним етнонимом.
Нико.

А погледи из Харварда, Кембриџа и Оксворда, на ову тему, ти нису по вољи?
Слаби су Омељан и дружина за твој укус?

Прочита ли ти?

Thus our conclusion is that there was a Proto-Bulgarian word saqlaw > sqlaw with the plural form *sqlaw-in and two meanings: 1) «guard, watch, guarding»; 2) «trained slave». The Arabs, who were engaged in the slave trade, (see below), adopted the singular form as ṣ(a)qlab, meaning «trained slave», while the Byzantines, who were interested in contacts with the collective of the sqlawin on their limes, adopted it as sklavin, adding a plural desinence: Σκλαβην-οί. In Slavic, the suffix was modified to the collective plural -ěn-e, denoting a social group, correlated with the singulative suffix -in-, while the impermissible initial cluster *skl was reduced to sl.

А ако хоћеш да Дабрагезоса и дружину (Ч(Х)атсон, Валтунг, Ардагастос, Пеирагастос, Мусокиус, Соуароунас, Тунгло, Пербундос, Клукос, Идаризос, Даурентијус, Мезамир, Боз, Валук и Калагаст) прогласиш Словенима, онда то мораш и да поткрепиш, још нечим, а не само тврдом вером, зато што имена нису словенска него се јасно дају намирисати германска и туранска имена.

Ја одговорих, а сад ти, али без кружног агумента (Склави су Словени зато што су Словени).

Како и на основу чега је извршена позитивна идентификација Склава (Склабеноа) као Словена у класичној историјској школи?
 
Poslednja izmena:
Па зато што нису ни забележени нити је њихов језик детектован до Ћирила и Методија.
Па нико тада није имао колективни идентитет под једним етнонимом.
Нико.
Тврдиш да Словени нису „забележени” до Ћирила и Методија?
Шта ти значи „детектован” језик"?

Како из ових тврдњи закључио да су Словени средином деветога века били безимени, да је 'језик словенски' значило 'језик робовски' и да је од придева настао етноним?

Што се твојих осталих тврдњи и питања тиче, много чега си написао, стога сам хтео да, за сада, разговарамо о првом делу твоје уводне објаве.
 
Poslednja izmena:
Тврдиш да Словени нису "забележени" до Ћирила и Методија?
Шта значи ти значи "детектован језик"?

Како из ових тврдњи закључио да су Словени средином деветога века били безимени, да је 'језик словенски' значило 'језик робовски' и да је од придева настао етноним?

Што се твојих осталих тврдњи и питања тиче, много чега си написао, стога сам хтео да, за сада, разговарамо о првом делу твоје уводне објаве.

Па нисмо забележени као група ограничена сродним језиком пре Ћирила и Методија.
Склави (удробљена робовска војска) нису Словени.
Тек нам Ћирило и Методије, дају образац и калуп, у који можемо да се колективно сврстамо, на основу језичке сродности.
Дају нам лакмус тест, ако говоримо словенским језиком онда смо Словени.
Нисмо ни могли да се изјаснимо без теста.
Изградња нашег колективног идентитета почиње од Ћирила и Методија.


Па ко у Eвропи има колективнио идентитет у деветом веку?


Пројектовати наш данашњи колективни Словенски идентитет, под идентичним етнонимом, у шести век, је апсурдно.

a common ‘Slavic' identity did not ever exist, either in the early Middle Ages or later, and local tribal loyalties were in our period what guided them.

То важи за све, не само за Словене.


Такав чврст, колективни и свеобухватни идентитет, који и данас само наизглед постоји, тада није могао да егзистира.

Прелистај Герија.
Он наравно своју (германску) гузицу чеше, али поставља одлична питања и мења тачку посматрања догађаја и појава.
 
Poslednja izmena:
Па ко у Eвропи има колективнио идентитет у деветом веку?
Пројектовати наш данашњи колективни Словенски идентитет, под идентичним етнонимом, у шести век, је апсурдно.
Ја уопште нисам говорио о том јесу ли словенска племена имала колективни идентитет, него сам упитао на основу чега тврдиш како су Словени средином деветога века били безимени, да је 'језик словенски' значило 'језик робовски', да је од придева 'словенски' у значењу 'робовски' настао етноним који се ширио са старословенском писменошћу, те како Словени нису били „забележени”, а њихов језик „детектован”, до Ћирила и Методија.
 
Poslednja izmena:

Back
Top