INSPIRATIVNA DELA VREDNA DIVLJENJA

kada je krenula mobilizacija od strane partizana mobilisali su mog pradedu i cukundeda, otac moje prababe je ponudio pun kofer novca da ide umesto njega u rat da ne ostavi cetvoro dece da budu sirocici, nisu hteli, pradeda je poginuo negde u Bosni, njegova majka, moja cukunbaba je presla celu Bosnu uzduz i popreko kako bi sahranila telo svoga sina i nije ga nasla.

kada je moja prababa ostala udovica mnogi su je prosili jer je bila najlepsa u selu i taj moj isti cukundeda joj je dosao na rucak i nudio joj da se preuda, ona je bila svesna da ko god da bude dosao ce hteti svoju decu i da ce zapostaviti vec postojecu, samo mu je otvorila vrata i rekla "Ako si dosao da jedes i da vidis decu uvek si dobrodosao, ako ces ponovo da mi dajes takve ponude idi i nemoj vise nikada da se vratis" samo joj je rekao "Izvini Lepa, necu nikada vise"
 
Moji su vekovima bili popovi jedne srednjovekovne crkve, moj cukundeda je predvodio bunu protiv Turaka i nabili su njegovu glavu na kolac, moj pradeda je gledao onako u glavu svoga oca i rekao "Necemo vise biti popovi" medjutim kada je izbio Prvi svetski rat bio je jedan od retkih seljaka koji je izabran da bude u kraljevoj komori i da komanduje. Drugi pradeda se isto vratio sa Solunskog fronta i svi su mu pricali da ostane u selu da je dovoljno ratovao, zeleo je da oslobodi Beograd. Imala mu se velika nuzda i bilo mu je zao da zasmrdi svojim drugovima kako je cucnuo metak mu je prosvirao glavu.
 
Džejms Harison iz Australije deluje kao sasvim običan čovek ali on je zapravo poseban po tome što je spasio 2 miliona života.
Poznat je kao Čovek sa zlatnom rukom jer je njegova krv tokom poslednjih 60 godina spasila bebe čiji je život bio ugrožen.
Džejms je imao operaciju tokom koje mu je otklonjeno plućno krilo.
Tada je dobio 13 litara krvi od nepoznatih osoba, pa je odlučio da i sam postane donor.
Kod Harisona su otkrivena neobična antitela u krvi, ona je upotrebljena da se napravi lek koji spašava živote.
Svaka serija Anti D leka koja je napravljena u Australiji nastala je od njegove krvi, pa je spašeno neverovatno mnogo života.
 
Čovek po imenu Džadav svakodnevno odlazi na ostrvo Madžuli, koje je svojevremeno pretvoreno u pustinju.
Svoje prvo drvo zasadio je 1979. godine i to je njegova svakodnevna misija već 37 godina.
Ostrvo Madžuli je sada prelepa šuma i dom za mnoge životinje.
Džadavova fenomenalna misija pretvorena je i u dokumentarac, koji je premijerno prikazan na Kanskom festivalu 2014. godine.

- - - - - - - - - -
 
isjecak...istinita valjda prica.
U danima kad na Niksic
Crnogorci udarise
kad bijahu dosli dani
da ne bude Turski vise



U logoru Crnogorskom
pokraj kule Lekovica
neko knjazu okleveta
popa Mila Jovovica

A knjaz Mila dozivase
uz prisustvo svih vojvoda
pa mu rece - pope Milo
nit' si vino, nit' si voda

Kad to cuse pope Milo
polece mu sablji ruka
a dva oka k'o strijele
sijevnuse u hajduka

Vojvode se uplasise
od izgleda vuka gorskog
da oruzje ne potegne
na vladara crnogorskog

Kao da mu ostrim macem
srce musko rasijece
pa zavika, gospodaru
Bog sa tobom, sta to rece

Te ljutito napustio
gospodara i vojvode
i pod sator svoj svileni
sa mislima teskim ode

Pa u ljutnji gusle zgrabi
odjeknuse tanke strune
kliknu Milo kao soko
te se majkom Cetnom kune

Da ce poci u grad Niksic
sam bez ikog istog dana
i na megdan pozvat' silnog
Musovica kapetana

Baci gusle, uzja' vranca
preko Zete predje vode
i na hatu pomamnome
preko polja gradu ode

Leti vranac niz Rastoke
kao da ga nose krila
no s bedema turska straza
opazila popa Mila

A pop Milo sve je blize
do Turaka i sanaca
pod sobom je zamorio
bijesnoga svoga vranca

Kao sto mu dolikuje
bira turske porodice
na najtvrdje ide sance
na najljuce gradske zlice

Pa ako bi poginuo
da pogine od junaka
od cuvenih i priznatih
Idrizovih potomaka

Ustavi ga turska straza
na kapiju kod Niksica
kaza im se i naredi
zovite mi Musovica

Kada cuse Turci ko je
potrcase kapetanu
malo zatim i Musovic
na kapiju gradsku stanu

Pa kad vidje popa Mila
na bijesnom vrancu svome
dolasku se iznenadnom
obradova njegovome

Otkud jutros Jovovicu
veselijem glasom rece
zar od knjaza crnogorskog
u moj tvrdi grad utece

Primamo te objerucke
sve cemo ti oprostiti
zivotu ti, harambaso
vjeruj nece nista biti

Planu Milo, dosta vise
ne budali bez potrebe
ja sam dosa' kapetane
da na megdan zovem tebe

No se spremi i izadji
biraj mjesto za megdana
te rijeci kao munja
pogodise kapetana

Preblijedje pred hajdukom
iz junacke Markovine
jer je znao da od sablje
njegove se lako gine

Ne smije megdan da prihvati
prepade se svojoj glavi
a na slavu i na proslost
kuce svoje zaboravi
. . . (i t d) . . .

Na najvecu gradsku kulu
na vrh hana Musovica
istaknuse Turci glavu
popa Mila Jovovica

Sa strzovog, ostrog kolca
gleda Milo sa visine
kako mu se Turci zore
i po gradu senluk cine

A gavran se, crna ptica
obradova iznenada
kad krvavu vidje glavu
pa se vije iznad grada

Primice se iznad cabre
da na bedem padne tvrdi
po starijem navikama
musku glavu da nagrdi

A krijuci iz harema
kroz pendzere vire bule
da cuvenu vide glavu
srpskog popa na vrh kule

Smrt popa Mila, popa Mila Jovovica

 
Poslednja izmena:
Jennifer Jennin:
Džejms Harison iz Australije deluje kao sasvim običan čovek ali on je zapravo poseban po tome što je spasio 2 miliona života.
Poznat je kao Čovek sa zlatnom rukom jer je njegova krv tokom poslednjih 60 godina spasila bebe čiji je život bio ugrožen.
Džejms je imao operaciju tokom koje mu je otklonjeno plućno krilo.
Tada je dobio 13 litara krvi od nepoznatih osoba, pa je odlučio da i sam postane donor.
Kod Harisona su otkrivena neobična antitela u krvi, ona je upotrebljena da se napravi lek koji spašava živote.
Svaka serija Anti D leka koja je napravljena u Australiji nastala je od njegove krvi, pa je spašeno neverovatno mnogo života.
Kliknite za proširenje...

KRV.jpg


- - - - - - - - - -

kinez.jpg


- - - - - - - - - -

ljulje.jpg
 
Lu9:
Moji su vekovima bili popovi jedne srednjovekovne crkve, moj cukundeda je predvodio bunu protiv Turaka i nabili su njegovu glavu na kolac, moj pradeda je gledao onako u glavu svoga oca i rekao "Necemo vise biti popovi" medjutim kada je izbio Prvi svetski rat bio je jedan od retkih seljaka koji je izabran da bude u kraljevoj komori i da komanduje. Drugi pradeda se isto vratio sa Solunskog fronta i svi su mu pricali da ostane u selu da je dovoljno ratovao, zeleo je da oslobodi Beograd. Imala mu se velika nuzda i bilo mu je zao da zasmrdi svojim drugovima kako je cucnuo metak mu je prosvirao glavu.
Kliknite za proširenje...

To je rat.
 
Дeсанка-Максимовић

Крвава бајка

Било јe то у нeкој зeмљи сeљака
на брдовитом Балкану,
умрла јe мучeничком смрћу
чeта ђака
у јeдном дану.

Истe су годинe
сви били рођeни,
исто су им тeкли школски дани,
на истe свeчаности
зајeдно су вођeни,
од истих болeсти сви пeлцовани,
и сви умрли у истом дану.

Било јe то у нeкој зeмљи сeљака
на брдовитом Балкану,
умрла јe мучeничком смрћу
чeта ђака
у јeдном дану.

А пeдeсeт и пeт минути
прe смртног трeна
сeдeла јe у ђачкој клупи
чeта малeна

И истe задаткe тeшкe
рeшавала:колико можe
путник ако идe пeшкe...
и тако рeдом.

Мисли су им билe пунe
истих бројки,
и по свeскама у школској торби
бeсмислeних лeжало бeзброј
пeтица и двојки.

Прeгршт истих снова
и истих тајни
родољубивих и љубавних
стискали су у дну џeпова.

И чинило сe сваком
да ћe дуго,
да ћe врло дуго,
трчати испод свода плава
док свe задаткe на свeту
нe посвршава.

Било јe то у нeкој зeмљи сeљака
на брдовитом Балкану
умрла јe јуначком смрћу
чeта ђака
у истом дану.

Дeчака рeдови цeли
узeли сe за рукe
и са школског послeдњeг часа
на стрeљањe пошли мирно
као да смрт нијe ништа.

Другова рeдови цeли
истог часа сe узнeли
до вeчног боравишта
 
Marko0211:
Beograd na vodi
Kliknite za proširenje...

Мене је Беорад на води инспирисао
те на супротној обали Саве видех расељавање најдаље за 20 година
такозваног Старог сајмишта,
насеља приземних кућа без икакве вредности.

Предвиђам да ће ту једног дана нићи нешто адекватно овоме
што се сад гради у Сава мали.

Тај потез је тим вреднији што се он налази између реке Саве
и већ изграђеног супермодерног комплекса "паметних" пословних зграда,
и светских хотела.

Видим да су ту одавно око бацили Израелци
наводно због историјског контекста места,
ту је наиме за време 2. св.рата био логор у коме је било Јевреја,
поред Срба, Рома и осталих.
 
Irena Sendler (polj. Irena Sendlerowa, rođena kao Krzyżanowska) (Varšava, 15. veljače 1910. - 12. svibnja 2008.) bila je poljska socijalna radnica, organizatorica organizacije za spašavanje Židova (Žegoti) od nacističkog progona i uništenja.

. Uz pomoć oko 25 članova Žegota, Irena je spasila oko 2500 židovske djece, tako što ih je tajno izvela iz Varšavskog geta, osigurala im lažne dokumente i smještaj u domovima izvan geta.[1]

Irena_Sendlerowa_2005-02-13(duplicate).jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top