Prvo: ljudi u najvećem broju slučajeva funkcionišu sasvim predvidivo, robotski, zato što u tom stadijumu čovek funkcioniše po uhodanim navikama i programima uma podstican nagonima i čulima. Ipak ovo je malo drugačija priča.
Drugo: svako naše izolovanje od ljudi na duži period dovodi nas u nezavidno stanje: Potrebna nam je ravnoteža komunikacije i tišine a ukoliko toga nema mi smo u autu. Ukoliko preteramo sa izolovanošću ili sa neprestanim kontaktima i druženjima bez vremena samoće takođe je druga krajnost koja takođe nije poželjna.
Treće: čovek ulazi u mnoga stanja koja ne razume niti im vidi pravi uzrok zato što su uzrokovana, najverovatnije, bolnim iskustvima u nekom od ranijih života.
Bilo kako bilo neophodna je dobra volja i spremnost za činjenje potrebnih napora da se izađe iz neželjenog i neprijatnog stanja. U kontaktu sa ljudima dobijaju se i udarci ali ima i lepih trenutaka i druženja. Sve u svemu aktivnim životom, usponima i padovima dobijamo životna iskustva koja su nam neophodna za naš duhovni rast i mi se kao duhovno Biće, Duša, zbog toga osećamo ispunjenijim i srećnijim. Uostalom, mi i jesmo ovde da bismo ekspandirali svoju svest, mi kao Biće ili Duša.
Dobar psiholog bi trebao naći dobar uvid i dati više predloga i načina za izlazak iz lavirinta vlastitog uma. Um je jako čudan u svom načinu funkcionisanja, on ne podnosi promene pa ako upadnemo u stanje o kojem govoriš, kao i u mnoga drugačija, on se protivi i osujećuje naše napore.
Svako od nas na svim poljima neophodno je da bude uporan i da istrajava jer manje je verovatno da će pogoršati stanje.
Uostalom, ti si vlasnik tvog života.
Na kraju, ako imaš snove možeš probati da sa njima radiš. Ako bi probao da svako veče pre spavanja pevušiš tiho ili u sebi neku reč koja za tebe ima sveto značenja i pri tome zapisuješ svoje snove možeš postaviti osnovno pitanje i istrajavaš dok u snovima ne dobiješ odgovor ili makar samo ideju o petrebnim koracima. Snovi uvek govore za najviše dobro samog snevača preko pouka, objašnjenja, upozorenja itd.
Još i ovo, mi vidimo druge najčćešće ne kakvi su oni stvarno već kakvo je naše stanje svesti. Ako ovo shvatimo onda nam nije teško da pogodimo da su drugi samo naše ogledalo.
Lopta je u tvojim rukama - ako proceniš da ovde možeš nešto progutati, pod uslovom da ti vlastiti um ne kaže, "Evo ga još jedan moron," ti možda i probaš nešto.
normalno ?
