Šta sadrži “sporni” nacrt promena Ustava Demokratske stranke
Prikazujem rezultate 1 do 2 od 2

Tema: Šta sadrži “sporni” nacrt promena Ustava Demokratske stranke

  1. #1
    Buduća legenda
    Učlanjen
    30.03.2012.
    Pol
    muški
    Poruke
    30.490
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Šta sadrži “sporni” nacrt promena Ustava Demokratske stranke

    http://www.danas.rs/politika.56.html?news_id=354546&title=%c5%a0ta+sadr%c5%bei+%e2%80%9csporni%e2%80%9d+nacrt+promena+Ustava+Demokratske+stranke

    Šta sadrži “sporni” nacrt promena Ustava Demokratske stranke

    Ne govori se o Kosovu već o izboru, radu i finansiranju sudija i tužilaca

    U opširnom i detaljnom predlogu promene Ustava Demokratske stranke nigde se ne govori o Kosovu, već se detaljno razrađuju delovi koji su vezani za pravosuđe.





    Foto: Zoran Mrđa/FoNet

    Nacrt predloga izradila je radna grupa u sastavu Tanasije Marinković, Dragoljub Popović, Zoran Ivošević i Zoran Lutovac, kao njen koordinator i predsednik Političkog saveta DS. Nacrt je široj javnosti predstavljen 2. juna i dostupan je na sajtu Demokratske stranke.

    Suština promena je smanjenje uticaja parlamenta, a ideja je, samim tim i politike, na izbor sudija i tužilaca, kao i davanja širih ovlašćenja Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaštva.
    Tako recimo, nacrt predviđa stalnost sudijske funkcije, bez članstva zakonodavne i izvršne vlasti u Visokom savetu sudstva. Visokom savetu sudstva se daje pravo da daje saglasnost na sudski budžet koji se ustanovljava u okviru budžeta Srbije. Tužilaštvo se navodi kao nezavisan i samostalan državni organ, kako bi se podržala njegova samostalnost u odnosu na političke grane vlasti, a predviđeno je i da u Državnom veću tužilaca ne može biti političara.

    Za razliku od Ustava od 2006. koji je propustio da uredi u celini kada sudiji prestaje funkcija, preciziraju se uslovi za prestanak funkcije uključujući i za razrešenje. Jemči se da "sudija može biti razrešen na način, pod uslovima i u postupku koji ne ugrožavaju sudsku nezavisnost".

    Predlogom se nadležnost za izbor republičkog javnog tužioca, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca, kao i za izbor zamenika javnih tužilaca u drugo ili više javno tužilaštvo poverava isključivo Državnom veću tužilaca. Isključivanjem ovih postupaka iz nadležnosti Narodne skupštine dodatno se depolitizuje tužilaštvo, smatra DS. Iz Ustava od 2006. je zadržano da Državno veće tužilaca odlučuje o prestanku funkcije, odnosno o razrešenju republičkog javnog tužioca, javnog tužioca i zamenika javnog tužioca. Takođe se uvodi finansijska nezavisnost tužilaštva, predlogom da "državno veće tužilaca daje saglasnost na tužilački budžet koji se ustanovljava u okviru budžeta".

    Danas u celosti prenosi „Nacrt predloga i Obrazloženja Nacrta predloga ustavnih promena u oblasti pravosuđa" DS-a.
    Inicijatva za promenu ustavnih odredbi u oblasti pravosuđa

    Nezavisno pravosuđe temelj je svakog uređenog društva. Postojeći ustavni i zakonodavni okvir ostavljaju prostor za neprimereni politički uticaj na pravosuđe i to je prvo što bi trebalo da se otkloni. To podrazumeva, između ostalog, da je neophodno prekomponovati sudski sistem sa ciljem da mu se obezbedi stvarna nezavisnost i samostalnost i poboljša efikasnost, da se mu obezbedi nezavisnost u konstituisanju i nezavisnost u funkcionisanju. Iz postupka za izbor i unapređenje sudija i tužilaca trebalo bi isključiti zakonodavnu i izvršnu vlast, i uspostaviti objektivna, predvidljiva, merljiva i jednoobrazna pravila. U tom smislu bilo bi dobro uneti u Ustav uslove za razrešenje sudija, garantovati stalnost sudijske funkcije, ukinuti prvi izbor na tri godine…

    Akcionim planom za Poglavlje 23 je predviđeno da se ustavnim promenama omoguće pretpostavke za obezbeđivanje nezavisnog sudstva do kraja 2017. godine. Na ovaj način, već registrovani nedostaci i manjkavosti Ustava u oblasti pravosuđa, dobijaju dodatni formalni podsticaj za otklanjanje u procesu pristupnih pregovora sa EU. Venecijanska komisija i izveštaji Evropske komisije ukazali su, baš kao i akademska i stručna javnost u Srbiji, na neophodnost ustavnih promena koje bi bile pretpostavka za stvaranje nezavisnog sudstva.

    Ustavne promene u pravosuđu samo su prvi korak ka promeni ustavnog identiteta Srbije koji bi trebalo da se gradi na pravima i slobodama građana, na principima vladavine prava, podele vlasti, na sistemu efikasne i kontrolisane vlasti i na oblicima njene optimalne decentralizacije.

    Polazeći od toga da ustavne promene nisu samo stvar jedne ili više političkih stranaka, niti ovlašćenih predlagača, nego da je to jedno od temeljnih društvenih pitanja koje zahteva najširi konsenzus, Demokratska stranka nastoji da podstakne široku javnu raspravu u procesu revizije Ustava. Zato je kao prvi korak na tom putu građanima ponudila na uvid predlog ustavnih promena u oblasti pravosuđa.

    Članovi Radne grupe koji su sačinili Nacrt predloga su: prof.dr Tanasije Marinković, prof.dr Dragoljub Popović, prof.dr Zoran Ivošević i dr Zoran Lutovac, koordinator. Radna grupa je formirana odmah po konstituisanju novog saziva Političkog saveta DS-a u decembru 2016.godine. Nacrt predloga je bio na unutarstranačkoj i stručnoj raspravi od februara, da bi široj javnosti bio predstavljen 2. juna ove godine.

    Zoran Lutovac,
    predsednik Političkog saveta Demokratske stranke
    Sudstvo
    Načela sudstva

    Sudovi štite slobode i prava građana, zakonom utvrđena prava i interese pravnih subjekata i obezbeđuju ustavnost i zakonitost.

    Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu.

    Raspravljanje pred sudom je javno i može se ograničiti samo u skladu s Ustavom.

    Sud sudi u veću, a zakonom se može predvideti da u određenim stvarima sudi sudija pojedinac.
    Sudske odluke

    Sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, zakonu i drugim opštim aktima, kada je to predviđeno zakonom.

    Sudske odluke moraju biti obrazložene.

    Sudske odluke su obavezne i može ih preispitivati samo nadležni sud, u zakonom propisanom postupku.

    Pomilovanjem ili amnestijom izrečena kazna može se, bez sudske odluke, oprostiti u celini ili delimično.
    Nezavisnost sudije

    Sudija je u vršenju sudijske funkcije nezavisan.

    Svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije je zabranjen.

    Niko ne može unapred da zna koji će sudija suditi u određenoj stvari. Način raspodele sudskih predmeta određuje se zakonom.

    Sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije. Postupak za ovo krivično delo se ne može pokrenuti bez odobrenja Visokog saveta sudstva.

    Sudija se ne može lišiti slobode bez odobrenja Visokog saveta sudstva, osim ako je zatečen u vršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od najmanje pet godina.
    Stalnost i nepokretnost sudije

    Sudijska funkcija je stalna.

    Sudija ima pravo da vrši sudijsku funkciju u sudu za koji je izabran i samo uz svoju saglasnost može biti premešten ili upućen u niži sud.

    U slučaju ukidanja suda ili pretežnog dela nadležnosti suda za koji je izabran, sudija izuzetno može bez svoje saglasnosti biti trajno premešten ili upućen u niži sud, u skladu sa zakonom.
    Samostalnost sudijske funkcije

    Sudija ne može biti član političke stranke niti može politički delovati. Ovo ne isključuje pravo sudije na sindikalno i profesionalno organizovanje.

    Zakonom se uređuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa sudijskom funkcijom.
    Izbor sudija

    Sudije se biraju na način, pod uslovima i u postupku kojima se obezbeđuje dostojnost, sposobnost i nezavisnost za obavljanje sudske funkcije.

    Sudije i predsednike sudova bira Visoki savet sudstva, a svojim ukazom postavlja Predsednik Republike.
    Prestanak sudijske funkcije

    Sudiji prestaje funkcija na njegov zahtev ili kada ispuni uslove za starosnu penziju.

    Sudija ne može biti razrešen funkcije osim kad je osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora ili za kažnjivo delo koje ga čini nepodobnim za vršenje sudijske funkcije, kada nestručno, nesavesno i nedostojno obavlja sudijsku funkciju ili kada trajno izgubi radnu sposobnost za vršenje sudijske funkcije.

    Sudija može biti razrešen na način, pod uslovima i u postupku koji ne ugrožavaju sudsku nezavisnost.

    Odluku o prestanku sudijske funkcije, odnosno o razrešenju sudije donosi Visoki savet sudstva.

    Protiv ove odluke sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu.
    Vrste sudova

    Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije i pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti.

    Sudovi su osnovni, žalbeni i Vrhovni sud Srbije. Sedište Vrhovnog suda je u Beogradu.

    Sudovi se osnivaju i ukidaju zakonom. Zakonom se uređuju sudska područja, nadležnost, sastav i druga pitanja organizacije sudova.

    Ne mogu se osnivati privremeni, preki ili vanredni sudovi.
    Položaj, sastav i izbor Visokokog saveta sudstva

    Остатак текста прочитати на >>> http://www.danas.rs/politika.56.html?news_id=354546&title=%c5%a0ta+sadr%c5%bei+%e2%80%9csporni%e2%80%9d+nacrt+promena+Ustava+Demokratske+stranke

    - - - - - - - - - -

    НАЦРТ ЈЕ СЈАЈАН, БРАВО ЗА "ЖУТЕ"!



  2. #2
    Elita sasasta (avatar)
    Učlanjen
    06.01.2014.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.431
    Reputaciona moć
    264

    Podrazumevano Re: Šta sadrži “sporni” nacrt promena Ustava Demokratske stranke

    a koje su obaveze sudija

    sudiji kad 10 posto predmeta obori visi sud gubi zvanje

    kad se dokaze da je sudija sudio neposteno , sve kazne koje je manipulisao se daju njemu na izdrzavanje


    ustav treba da da opste nacrte pravila u drustvu

    zakoni detaljne

    - - - - - - - - - -

    sudstvo nam je ocajno

    a to nije samo zbog politike
    ccc , u sta sve covek veruje ;)

Slične teme

  1. Promena Ustava pre ulaska u EU
    Autor gost 186661 u forumu Politika
    Odgovora: 21
    Poslednja poruka: 23.03.2013., 23:12
  2. Odgovora: 8
    Poslednja poruka: 06.06.2012., 10:47
  3. PROMENA USTAVA
    Autor zvezdarac81 u forumu Politika
    Odgovora: 20
    Poslednja poruka: 15.04.2008., 19:44
  4. Nezavisnost Kosova i Promena Ustava!?
    Autor fosilvaso u forumu Politika
    Odgovora: 61
    Poslednja poruka: 23.01.2008., 18:36
  5. Odgovora: 123
    Poslednja poruka: 04.10.2006., 00:03

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •