Zoran Jov
Elita
- Poruka
- 16.194
Genetski modifikovana soja povezana je sa sterilitetom i povećanom stopom smrtnosti...
Ruski biolog, Aleksej Surov, i njegove kolege pokušali su da otkriju da li genetski modifikovana soja kompanije Monsanto, koja se gaji na 91% površine pod sojom u Sjedinjenim Državama, vodi problemima u porastu ili reprodukciji. Ono što je on otkrio moglo bi uzdrmati temelje multimilijarderske industrije.
Nakon hranjenja hrčaka dve godine, kroz tri generacije, oni koji su bili hranjeni GMO hranom, a naročito grupa hranjena maksimalnom količinom GMO soje, pokazali su užasavajuće rezultate. Do treće generacije, većina hrčaka hranjenih GMO sojom postalo je sterilno. Oni su takođe sporije rasli i imali visoku stopu smrtnosti među mladuncima.
Ako ovo nije dovoljno šokantno, neki hrčci iz treće generacije imali su dlake koje su rasle u njihovim ustima - fenomen retko viđen, ali očigledno ne među hrčcima hranjenim GMO sojom.
Studija, provedena zajednički od strane Surovljevog Instituta za ekologiju i evoluciju Ruske akademije nauka i Nacionalnog saveza za gensku sigurnost, očekuje se da uskoro bude objavljena, tako da ćemo za tehničke detalje morati sačekati. Ali Surov je koristio Kembelove hrčke, koji se brzo razmnožavaju, podeljene u 4 grupe. Svi su hranjeni normalnom količinom hrane, s tim što je prva grupa hranjena bez soje, druga sa ne-GMO sojom, treća GMO sojom, i četvrta većim količinama GMO soje. Oni su koristili pet parova hrčaka po grupi, od kojih je svaki imao 7-8 legala, ukupno 140 životinja.
Surov je rekao Glasu Rusije: “U početku je sve bilo u redu. Međutim, primetili smo vrlo ozbiljan efekat kad smo odabrali nove parove iz njihove mladunčadi i nastavili ih hraniti kao i ranije. Porast ovih parova je bio sporiji, a seksualnu zrelost su dostigli kasnije.”
On je odabrao nove parove iz svake grupe, koji su dali novih 39 legala. Bilo je 52 mladunčadi u kontrolnoj grupi i 78 u grupi koja je hranjena ne-GMO sojom. U grupi hranjenoj GMO sojom je, međutim, rođeno samo 40 mladunčadi, od kojih je 25% umrlo. To je pet puta veća stopa smrtnosti od 5% u kontrolnoj grupi. Od hrčaka koji su jeli velike količine GMO soje, samo jedna ženka je imala mladunce - njih 16-oro, od kojih je 20% umrlo.
Surov je rekao kako “mali brojevi u F2 (trećoj generaciji) pokazalali su da su mnoge životinje bile sterilne.”
Objavljeni rad će takođe uključivati mere veličine organa za treću generaciju životinja, uključujući testise, slezinu, matericu... I ako tim uspe da dođe do sredstava, analiziraće takođe I nivo hormona prikupljenih u uzorcima krvi.
Pre dve-tri godine, Surov je bio koautor jednog rada objavljenog u “Doklady Biological Sciences”, koji pokazuje da u retkim slučajevima dlake rastu u džepovima u unutrašnjosti usta hrčaka. Neki od džepova imali su po jednu dlaku, drugi debele pramenove bezbojnih ili pigmentiranih dlaka, koje su dostizale žvakaću površinu zuba. Ponekad, red zuba je bio okružen četkama dlaka sa obe strane. Dlake su rasle vertikalno i imale oštar kraj, često prekrivene grudvama sluzi. Slike ovih pramenova dlaka su zaista odvratne.
U zaključku studije autori pretpostavljaju da uzrok ovog zapanjujućeg nedostatka može biti ishrana hrčaka. Oni pišu: “Ova patologija može biti izazvana elementima u hrani kojih u prirodnoj ishrani nema, kao što su genetski modifikovani sastojci (GMO soja ili kukuruz) ili kontaminanti (pesticidi, mikotoksini ili teški metali).” Zaista, broj hrčaka sa dlakama u ustima je bio mnogo veći u trećoj generaciji životinja hranjenih GMO sojom nego što je Surov ikad video.
Surov upozorava na donošenje ranih zaključaka. On kaže: “Sasvim je moguće da GMO sam po sebi ne uzrokuje ove efekte.” Prioritet za njega je napraviti analizu komponenti hrane, kako bi se otkrilo šta je uzrok ovih efekata i koji su njihovi mehanizmi.
Osim GMO-a, to bi mogli biti kontaminanti ili povišene doze ostataka herbicida, kao što je Roundup. Nivo ovog pesticida je u stvari mnogo veći u ovoj soji, zvanoj “Roundup Ready”. Geni bakterija usađeni su u njihov DNK kako bi biljke bile tolerantne na Monsantov Roundup herbicid. Zbog toga, GMO soja uvek nosi veće opasnosti od povećanog sadržaja pesticida, što ide zajedno sa svim nuspojavama genetskog inženjeringa.
Surovljevi hrčci su samo najnovije životinje koje pate od reproduktivnih poremećaja nakon konzumiranja GMO hrane. Godine 2005. Irina Ermakova, takođe sa ruske akademije nauka, otkrila je da je više od polovine beba od majki pacova hranjenih GMO sojom umrlo u roku od tri sedmice. Ovo je takođe pet puta više od stope smrtnosti od 10% u grupi hranjenoj ne-GMO sojom. Mladunčad iz GMO grupe takođe su bila manja i sterilna.
Nakon što je Ermakova sprovela eksperiment, laboratorija je slučajno nastavila hraniti sve pacove komercijalnom hranom za pacove, koja sadrži GMO soju. U roku od dva meseca, stopa smrtnosti mladunčadi u čitavoj laboratoriji dostigla je 55%.
Kada je Ermakova hranila mužjake pacova GMO sojom, njihovi testisi promenili su boju... od normalne roze do tamnoplave. Italijanski naučnici našli su slične promene na testisima miševa (PDF), uključujući i oštećenja spermatozoida. Dalje, DNK embriona od miševa roditelja hranjenih GMO sojom funkcionisala je drugačije.
Istraživanje austrijske vlade objavljeno u novembru 2008. godine pokazalo je da što se više miševi hrane GMO kukuruzom više se smanjuje broj i veličina mladunčadi (PDF). Farmer iz centralne Ajove, Džeri Rosman, takođe je imao problema sa svinjama i kravama koje su postajale sterilne. Neke od njegovih svinja su čak imale lažne graviditete ili su rađale opne ispunjene vodom, umesto fetusa. Nakon meseci istraživanja i testiranja, konačno je otkrio da je problem hrana sa GMO kukuruzom. Svaki put kad bi neke novine, časopis ili TV emisija govorili o Džerijevim problemima, on je dobijao pozive mnogih poljoprivrednika koji su se žalili na sterilnost svoje stoke, povezane sa GMO kukuruzom.
Istraživači sa Baylor koledža za medicinu slučajno su otkrili da pacovi odgajani na prostirci od usitnjenih kukuruznih klipova “niti se razmnožavaju niti ispoljavaju reproduktivno ponašanje.” Testovi na kukuruznom materijalu otkrili su dva sastojka koja su zaustavila reproduktivni ciklus ženki “u koncentracijama koje su približno 200 puta manje od normalnih fitoestrogena.” Jedan sastojak takođe ograničava muško reproduktivno ponašanje, a obe te supstance doprinose rastu ćelija kancera dojke i prostate na veštačkim kulturama.
Istraživači su otkrili da je količina tih supstanci varirala u zavisnosti od sorte GMO kukuruza. Usitnjeni klip, koji se koristi na Baylor koledžu, verovatno je iz centalne Ajove, iz okoline farme Džerija Rosmana, i drugih koji se žale na sterilitet stoke.
U Harjani, Indija, tim istraživača-veterinara izveštava da bivoli koji se hrane semenom GMO pamuka pate od neplodnosti, kao i čestih pobačaja, prevremenih partusa i prolapsusa materice. Mnogi odrasli i mladi bivoli takođe su umrli na misteriozan način.
Naučnici koji otkrivaju negativne rezultate u vezi GMO redovno bivaju napadani, ismejavani, uskraćuju im se finansijska sredstva, pa čak dobijaju i otkaze. Kada je Ermakova prijavila visoku stopu smrtnosti mladunčadi među potomstvom hranjenim GMO sojom, na primer, ona je pozvala naučnu zajednicu da ponovi i proveri njene preliminarne rezultate. Ona je takođe tražila dodatna sredstva za analizu sačuvanih organa. Umesto toga, ona je napadnuta i ocrnjena. Uzorci su ukradeni iz laboratorije, radovi su bili spaljeni na njenom stolu, i rekla je da joj je šef, pod pritiskom svog šefa, rekao da prestane da raditi istraživanja sa GMO. Niko do sad nije ponovio jednostavne i jeftine Ermakove studije.
U pokušaju da joj ponudi simpatije, jedan od njenih kolega rekao je da bi možda GMO soja mogla rešiti problem prenaseljenosti na Zemlji.
Surov izveštava da do sada nije bio pod bilo kakvim pritiskom.
Bez detaljnih ispitivanja, niko ne može tačno da kaže šta je uzrok reproduktivnih problema ruskih hrčaka i pacova, italijanskih i austrijskih miševa, i stoke u Indiji i Americi. I možemo samo da nagađamo o odnosu između uvođenja genetski modifikovane hrane 1996. godine, sa odgovarajućim porastom broja beba niske porođajne težine, sterilitetom i drugim problemima među američkom populacijom. Ali mnogi naučnici, lekari i zabrinuti građani, ne misle da bi javnost trebala da izigrava laboratorijske životinje za masovne nekontrolisane eksperimente biotehnološke industrije.
Aleksej Surov kaže: “Mi nemamo pravo na upotrebu GMO-a dok ne shvatimo moguće nuspojave, ne samo zbog sebe, nego i zbog budućih generacija. Mi svakako treba da imamo detaljne studije, koje će razotkriti sve ovo. Bilo koja vrsta kontaminacije mora biti ispitana pre nego što dođe u upotrebu, a GMO je samo jedna od njih.”
Ruski biolog, Aleksej Surov, i njegove kolege pokušali su da otkriju da li genetski modifikovana soja kompanije Monsanto, koja se gaji na 91% površine pod sojom u Sjedinjenim Državama, vodi problemima u porastu ili reprodukciji. Ono što je on otkrio moglo bi uzdrmati temelje multimilijarderske industrije.
Nakon hranjenja hrčaka dve godine, kroz tri generacije, oni koji su bili hranjeni GMO hranom, a naročito grupa hranjena maksimalnom količinom GMO soje, pokazali su užasavajuće rezultate. Do treće generacije, većina hrčaka hranjenih GMO sojom postalo je sterilno. Oni su takođe sporije rasli i imali visoku stopu smrtnosti među mladuncima.
Ako ovo nije dovoljno šokantno, neki hrčci iz treće generacije imali su dlake koje su rasle u njihovim ustima - fenomen retko viđen, ali očigledno ne među hrčcima hranjenim GMO sojom.
Studija, provedena zajednički od strane Surovljevog Instituta za ekologiju i evoluciju Ruske akademije nauka i Nacionalnog saveza za gensku sigurnost, očekuje se da uskoro bude objavljena, tako da ćemo za tehničke detalje morati sačekati. Ali Surov je koristio Kembelove hrčke, koji se brzo razmnožavaju, podeljene u 4 grupe. Svi su hranjeni normalnom količinom hrane, s tim što je prva grupa hranjena bez soje, druga sa ne-GMO sojom, treća GMO sojom, i četvrta većim količinama GMO soje. Oni su koristili pet parova hrčaka po grupi, od kojih je svaki imao 7-8 legala, ukupno 140 životinja.
Surov je rekao Glasu Rusije: “U početku je sve bilo u redu. Međutim, primetili smo vrlo ozbiljan efekat kad smo odabrali nove parove iz njihove mladunčadi i nastavili ih hraniti kao i ranije. Porast ovih parova je bio sporiji, a seksualnu zrelost su dostigli kasnije.”
On je odabrao nove parove iz svake grupe, koji su dali novih 39 legala. Bilo je 52 mladunčadi u kontrolnoj grupi i 78 u grupi koja je hranjena ne-GMO sojom. U grupi hranjenoj GMO sojom je, međutim, rođeno samo 40 mladunčadi, od kojih je 25% umrlo. To je pet puta veća stopa smrtnosti od 5% u kontrolnoj grupi. Od hrčaka koji su jeli velike količine GMO soje, samo jedna ženka je imala mladunce - njih 16-oro, od kojih je 20% umrlo.
Surov je rekao kako “mali brojevi u F2 (trećoj generaciji) pokazalali su da su mnoge životinje bile sterilne.”
Objavljeni rad će takođe uključivati mere veličine organa za treću generaciju životinja, uključujući testise, slezinu, matericu... I ako tim uspe da dođe do sredstava, analiziraće takođe I nivo hormona prikupljenih u uzorcima krvi.
Pre dve-tri godine, Surov je bio koautor jednog rada objavljenog u “Doklady Biological Sciences”, koji pokazuje da u retkim slučajevima dlake rastu u džepovima u unutrašnjosti usta hrčaka. Neki od džepova imali su po jednu dlaku, drugi debele pramenove bezbojnih ili pigmentiranih dlaka, koje su dostizale žvakaću površinu zuba. Ponekad, red zuba je bio okružen četkama dlaka sa obe strane. Dlake su rasle vertikalno i imale oštar kraj, često prekrivene grudvama sluzi. Slike ovih pramenova dlaka su zaista odvratne.
U zaključku studije autori pretpostavljaju da uzrok ovog zapanjujućeg nedostatka može biti ishrana hrčaka. Oni pišu: “Ova patologija može biti izazvana elementima u hrani kojih u prirodnoj ishrani nema, kao što su genetski modifikovani sastojci (GMO soja ili kukuruz) ili kontaminanti (pesticidi, mikotoksini ili teški metali).” Zaista, broj hrčaka sa dlakama u ustima je bio mnogo veći u trećoj generaciji životinja hranjenih GMO sojom nego što je Surov ikad video.
Surov upozorava na donošenje ranih zaključaka. On kaže: “Sasvim je moguće da GMO sam po sebi ne uzrokuje ove efekte.” Prioritet za njega je napraviti analizu komponenti hrane, kako bi se otkrilo šta je uzrok ovih efekata i koji su njihovi mehanizmi.
Osim GMO-a, to bi mogli biti kontaminanti ili povišene doze ostataka herbicida, kao što je Roundup. Nivo ovog pesticida je u stvari mnogo veći u ovoj soji, zvanoj “Roundup Ready”. Geni bakterija usađeni su u njihov DNK kako bi biljke bile tolerantne na Monsantov Roundup herbicid. Zbog toga, GMO soja uvek nosi veće opasnosti od povećanog sadržaja pesticida, što ide zajedno sa svim nuspojavama genetskog inženjeringa.
Surovljevi hrčci su samo najnovije životinje koje pate od reproduktivnih poremećaja nakon konzumiranja GMO hrane. Godine 2005. Irina Ermakova, takođe sa ruske akademije nauka, otkrila je da je više od polovine beba od majki pacova hranjenih GMO sojom umrlo u roku od tri sedmice. Ovo je takođe pet puta više od stope smrtnosti od 10% u grupi hranjenoj ne-GMO sojom. Mladunčad iz GMO grupe takođe su bila manja i sterilna.
Nakon što je Ermakova sprovela eksperiment, laboratorija je slučajno nastavila hraniti sve pacove komercijalnom hranom za pacove, koja sadrži GMO soju. U roku od dva meseca, stopa smrtnosti mladunčadi u čitavoj laboratoriji dostigla je 55%.
Kada je Ermakova hranila mužjake pacova GMO sojom, njihovi testisi promenili su boju... od normalne roze do tamnoplave. Italijanski naučnici našli su slične promene na testisima miševa (PDF), uključujući i oštećenja spermatozoida. Dalje, DNK embriona od miševa roditelja hranjenih GMO sojom funkcionisala je drugačije.
Istraživanje austrijske vlade objavljeno u novembru 2008. godine pokazalo je da što se više miševi hrane GMO kukuruzom više se smanjuje broj i veličina mladunčadi (PDF). Farmer iz centralne Ajove, Džeri Rosman, takođe je imao problema sa svinjama i kravama koje su postajale sterilne. Neke od njegovih svinja su čak imale lažne graviditete ili su rađale opne ispunjene vodom, umesto fetusa. Nakon meseci istraživanja i testiranja, konačno je otkrio da je problem hrana sa GMO kukuruzom. Svaki put kad bi neke novine, časopis ili TV emisija govorili o Džerijevim problemima, on je dobijao pozive mnogih poljoprivrednika koji su se žalili na sterilnost svoje stoke, povezane sa GMO kukuruzom.
Istraživači sa Baylor koledža za medicinu slučajno su otkrili da pacovi odgajani na prostirci od usitnjenih kukuruznih klipova “niti se razmnožavaju niti ispoljavaju reproduktivno ponašanje.” Testovi na kukuruznom materijalu otkrili su dva sastojka koja su zaustavila reproduktivni ciklus ženki “u koncentracijama koje su približno 200 puta manje od normalnih fitoestrogena.” Jedan sastojak takođe ograničava muško reproduktivno ponašanje, a obe te supstance doprinose rastu ćelija kancera dojke i prostate na veštačkim kulturama.
Istraživači su otkrili da je količina tih supstanci varirala u zavisnosti od sorte GMO kukuruza. Usitnjeni klip, koji se koristi na Baylor koledžu, verovatno je iz centalne Ajove, iz okoline farme Džerija Rosmana, i drugih koji se žale na sterilitet stoke.
U Harjani, Indija, tim istraživača-veterinara izveštava da bivoli koji se hrane semenom GMO pamuka pate od neplodnosti, kao i čestih pobačaja, prevremenih partusa i prolapsusa materice. Mnogi odrasli i mladi bivoli takođe su umrli na misteriozan način.
Naučnici koji otkrivaju negativne rezultate u vezi GMO redovno bivaju napadani, ismejavani, uskraćuju im se finansijska sredstva, pa čak dobijaju i otkaze. Kada je Ermakova prijavila visoku stopu smrtnosti mladunčadi među potomstvom hranjenim GMO sojom, na primer, ona je pozvala naučnu zajednicu da ponovi i proveri njene preliminarne rezultate. Ona je takođe tražila dodatna sredstva za analizu sačuvanih organa. Umesto toga, ona je napadnuta i ocrnjena. Uzorci su ukradeni iz laboratorije, radovi su bili spaljeni na njenom stolu, i rekla je da joj je šef, pod pritiskom svog šefa, rekao da prestane da raditi istraživanja sa GMO. Niko do sad nije ponovio jednostavne i jeftine Ermakove studije.
U pokušaju da joj ponudi simpatije, jedan od njenih kolega rekao je da bi možda GMO soja mogla rešiti problem prenaseljenosti na Zemlji.
Surov izveštava da do sada nije bio pod bilo kakvim pritiskom.
Bez detaljnih ispitivanja, niko ne može tačno da kaže šta je uzrok reproduktivnih problema ruskih hrčaka i pacova, italijanskih i austrijskih miševa, i stoke u Indiji i Americi. I možemo samo da nagađamo o odnosu između uvođenja genetski modifikovane hrane 1996. godine, sa odgovarajućim porastom broja beba niske porođajne težine, sterilitetom i drugim problemima među američkom populacijom. Ali mnogi naučnici, lekari i zabrinuti građani, ne misle da bi javnost trebala da izigrava laboratorijske životinje za masovne nekontrolisane eksperimente biotehnološke industrije.
Aleksej Surov kaže: “Mi nemamo pravo na upotrebu GMO-a dok ne shvatimo moguće nuspojave, ne samo zbog sebe, nego i zbog budućih generacija. Mi svakako treba da imamo detaljne studije, koje će razotkriti sve ovo. Bilo koja vrsta kontaminacije mora biti ispitana pre nego što dođe u upotrebu, a GMO je samo jedna od njih.”
, jer su i to videli na YouTube. Štaš kad nisu za bolje...
Bilo koju GM namirnicu ne treba koristiti, srecom soje organskog porekla imamo na pretek 
Po čemu je ovo smeće zdravije od kokosovog oraha ili bilo kog voća, to ne bi niko mogao da odgovori.
