Razvoj ličnosti

Tuzni_patak

Tuzni_patak

Elita
Poruka
18.247
Kažu veliki mislioci da bez tuge nema napretka ka razvoju ličnosti.

Razvoj ličnosti je jako brz kada:

-U RADOSTI
tražimo snagu , a ne zanimaciju....

-U TUGI
tražimo mudrost , a ne uzor , kaznu i obavezu.




-------------------------------------------------------------------------------------
Užas smisla: Nikome ne bih želeo da ne dočeka smrt svojih roditelja.
 
Užas smisla? :confused:
Kako smisao još niko nije otkrio, jedino je sigurno da je besmisao upravo izvođenje zaključaka na nepoznatom.

Kakve veze imaju naše emocije sa razvitkom? Kada je sve neizvesno...
Da li je neko razvijenija ličnost od drugih videćemo onog trena kada njegov eventualni razvitak pruži rezultate.
Dotle će nas neizvesnost pojesti.
Jedino kada umremo znaćemo da li je bilo uzalud.
Samo što ne znamo koliko će znanje u tom trenutku biti nešto što će nam biti potrebno, isto kao što ne znamo hoćemo li imati potrebe. Opet sve zvuči paradoksalno. Tako da je naš razvitak besmislen. I besmisleno je meriti uspeh dužinom života.
I radost i tuga su deo života. Nužnosti.
 
Svaka prica sa onim koji nije propatio puko je brbljanje, nesto tako rece E. Sioran, cini mi se.
A Ljermontov kaze:
Ziveti hocu, hocu jade
za inat ljubavi i sreci
one mi celo mnogo hlade
razmazen um cu zbog njih steci...itd.

Nedostatak smisla kao uzas, bezdan.
Smisao kao sarena staka za ici dalje.
 
Licnost je onaj koji se menja i koji se razvija. Iznutra, ne spolja.
Rast bica ne moze da postoji ako novi sadrzaji (ma sta god to bilo) ne remete strukturu nase licnosti. Ali nije dovoljno da ih remete, vec da u nju udju kao njen sastavni deo. I tako u nedogled.
 
divlja u srcu:
Licnost je onaj koji se menja i koji se razvija. Iznutra, ne spolja.

Rast bica ne moze da postoji ako novi sadrzaji (ma sta god to bilo) ne remete strukturu nase licnosti. Ali nije dovoljno da ih remete, vec da u nju udju kao njen sastavni deo. I tako u nedogled.
Kliknite za proširenje...

Ozbiljno savetujem čitanje neke knjige i malo bavljenje ličnošću.
Da ne bi nezrelost i površnost tretirali kao ličnost ili obaveznu osobinu ličnosti...

Sa prvom rečenicom se ne slažem.....unosi mnogo pogrešnog smisla u posmatranje svih daljih izjava.
 
Da, ali osoba koja SE MENJA ne znači ni da je ni da nije ličnost....

Zato ti i kažem da pročitaš neke knjige da bi ustanovila razliku izmedju individue i ličnosti....
Ali , zar je moguće da neko ovde nije mali bog i da sve zna? Sve sami mali bogovi....

Ja ipak smatram da kad već postoji već definisana i nesukobljena definicija nekih pojmova , da se ta definicija i logično koristi....

Svi smo individue, Srbiji fale ličnosti.....
 
Traziti u radosti snagu, a ne zanimaciju? Zar radost sama po sebi nije snaga? Shta bi to bilo trazenje zanimacije u radosti? Mislish ne forsirati radost vec se prepustiti, ne zeleti je ali joj ostaviti shirom otvorena vrata, ne biti zlurad? Da li je uopshte mozemo naci, ili je ona poklon kome se nismo nadali i bash zbog toga je lepa kao sunchan dan posle noci za koju nismo mislili da ce nam podariti jutro.
I ta tuga, zar ona nije prijateljica radosti sa kojom se cesto svadja i iznova miri,prijateljice ljubomorne, da kad trazish jednu druga je sputava pa ti doci ne moze, ili je to samo radost koja je drugu haljinu obukla.
 
Ne slažem se s Lexom oko neizvesnosti. Neizvesnost je prepustiti se stihiji i znači isto što i sudbina, a i jedno i drugo prtiru značaj ličnosti. Mislim da svaka ličnost ima misiju, samo je fora u tome da je prepozna. E to prepoznavanje je, po meni, razvojni put ličnosti.
 
Misliš, misiju - unapred određenu i "zapisanu"? Zar to nije sudbina??? :shock:
Osobito, ako moramo da je - prepoznamo...
Zar nije sad red reći - moramo da je stvorimo :mrgreen:
Uostalom, nisam napisala da se treba prepustiti nekakvoj stihiji, htela sam uputiti na opšte neznanje.
Logično - ako ne znamo čemu težimo, kako znamo na koji način da se "nadgrađujemo"?
Što se sudbine tiče, tu nemam komentara.
Zanima me samo - kako znate da ste danas bolji nego juče?
 
hedon29:
Traziti u radosti snagu, a ne zanimaciju? Zar radost sama po sebi nije snaga? Shta bi to bilo trazenje zanimacije u radosti? Mislish ne forsirati radost vec se prepustiti, ne zeleti je ali joj ostaviti shirom otvorena vrata, ne biti zlurad? Da li je uopshte mozemo naci, ili je ona poklon kome se nismo nadali i bash zbog toga je lepa kao sunchan dan posle noci za koju nismo mislili da ce nam podariti jutro.
I ta tuga, zar ona nije prijateljica radosti sa kojom se cesto svadja i iznova miri,prijateljice ljubomorne, da kad trazish jednu druga je sputava pa ti doci ne moze, ili je to samo radost koja je drugu haljinu obukla.
Kliknite za proširenje...

Smatram da si ovo uputio meni....
Recimo za tražiti u radosti snagu , a ne zanimaciju primer su mnogi ljudi koji kad im je dobro i kad su zdravi , radi traženja zanimacije siluju svoje zdravlje. Primer je i zaboravnost i "oholost" ljudi kad su zdravi , pa niti vode računa o zdravlju niti se fizički održavaju.
Primer je i džabalebarenje nasuprot bilo kog ispunjenja njega samog.
Naravno da uvek posle mirnih perioda dolaze dinamični periodi i teškoće, pa makar i malene, koje se tada čine velike onome kome se dešavaju.
U proširenom duhovnom smislu bi se moglo reći i da ni radost ne može biti duboka i cenjena ako u nju nije uloženo želje i truda.....

A za ljubomorne prijateljice i slikovitost ne bih potezao , jer mi nije cilj po svaku cenu dobijati vrednost izjave dodajući joj i pesničku komponentu.
 
Tuzni_patak:
A za ljubomorne prijateljice i slikovitost ne bih potezao , jer mi nije cilj po svaku cenu dobijati vrednost izjave dodajući joj i pesničku komponentu.
Kliknite za proširenje...

Shta to znachi, po svaku cenu? Bilo mi je zadovoljstvo pisati post. Drago mi je ako ti se svideo. Stvarno ne znam da li sadrzi pesnichku komponentu. Nisam struchan da to ocenim.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top