Šta je po Vama razumno, opravdavajuće, zašto, zbog čega, koga - da se nešto sa 'razlogom' ukrade ?
Ima li opravdanja ako izuzmemo zakone ?
ps.
Nebitno da li ste nešto do sada maznuli ili niste, ovo je samo analiza mogućih događaja i situacija
Praktično ništa nije zabranjeno niti išta dozvoljeno. Možemo krasti i možemo pomagati ili odbijati dati pomoć ljudima u neophodnostima.
Ali neophodno je znati da postoje striktni zakoni koji sankcionišu sve što smo uzeli a nismo zaradili ili platili, a da pri tome ne ispituju naš raszlog ili naše opravdanje za akciju krađe.
Ovi striktni zakoni nas usmeravaju na našu punu odgovornost za svoju egzistenciju a to podiže ili ekspandira našu svest. Naše akcije nepoštenog i neodgovornog življenja u datom životu stvaraju dugovanja koja moramo izbalansirati u naredno(i)m životu.
Praktično, da li smo dovoljno svesno ili nimalo svesno nešto ukrali ne ostavlja mesta za osećaj sramote, jer dug će biti plaćen nezavisno da li mi sebe opterećujemo tim osećajem ili ne. Taj osećaj je nametnut društvenim a ne duhovnim razlozima.
Za trenutak uporedimo recimo pušenje ili konzumaciju alkohola ili prejedanje, vulgarizam, ogovaranje ili bilo šta od sličnih manjkavosti sa samom krađom. Istina je da sve to činimo zbog naše nedovoljno ekspandirane svesti, ali se na jednom polju biramo stideti a na drugom ne.
Zašto?
Zato što smo nešto društveno prihvatili a drugo nismo iako ništa od toga duhovni zakoni ne stavljaju na listu za odstrel iako su sve pomenute radnje u suprotnosti sa Zakonom Ljubavi.
Šta ovo znači?
Znači da ako bismo imali dovoljno ljubavi u sebi prema sebe i životu u celini nijednu od tih radnji ne bismo praktikovali a sve što nije u skladu sa Zakonom Ljubavi neophodno je da se dorađuje i podiže sve dok ne budemo očišćeni od svega onoga što nije ljubav.
Tako dolazimo do stanja kada smo potpuno odgovorni za sve što mislimo, govorimo i radimo a kao takvi gospodarimo svim svojim nagonima, čulima, realnim potrebama, željama, pasijama uma i emocijama.
Svaka naša realna potreba za ispravan duhovni razvitak uvek je ispunjena a to znači da i onaj nedostatak nečega ili siromašto jesu tu zato što je neophodno da prođemo izvesni životni trening budući da smo takav današnji poligon za sebe postavili u ranijim životnim lekcijama i izazovima - u ranijim životima.
Bukvalno smo sami uzrokovali svoj život po svim kvalitetima i kvantitetima.
Kada jednom to shvatimo i prihvatimo - pomirimo se sa tim - tada počinje naš svestan rad na duhovnom razvitku ili ekspanziji svesti.
I još nešto, život ispred nas stavlja one izazove koji su u stupnju naše dosegnute svesti. U datom stadijumu svesti mi smo u mogućnosti da za nas stvorimo ono što je potrebno budući da suština života (Sveti Duh) odgovara na na našu moć imaginacije koja je Bogom data mogućnost da preko nje ostvarujemo ili kreiramo ono što je neophodno za naše stvarne potrebe.
Ispod ovoga daću jedan primer iz života.
