Pera zdera
Buduća legenda
- Poruka
- 37.539
CRKVA NIKADA NIJE IMALA BLAGONAKLON STAV PREMA SLOBODI IZBORA PO PITANJIMA VERE.
VERNICI NE SMEJU POSTAVLJATI PITANJA JER "PITANJA CINE LJUDE JERETICIMA“
NO NO PITANJA........VEZI KONJA GDE TI GAZDA KAZE
Јерес (грч. αἵρεσις, haíresis; од αἱρέομαι, haireomai - изабрати) у хришћанству, а посебно у католичкој и православној цркви, означава сва мишљења о верским догмама, која се разликују од званичног учења цркве. У ширем значењу, јерес је учење у филозофији, политици или науци, које се разликује од оног које је опште прихваћено као ауторитет. Лична мишљења о хришћанским догмама, а посебно о Исусу Христу, се називају „христолошке јереси“. Број гледишта која су током историје окарактерисана као јеретичка је поприличан.
Јеретика, човека који о верским питањима друкчије мисли, вековима је осуђивала званична црква. Увек се о јеретицима ширила застрашујућа, одбојна представа. Већ се и сама оптужба за јерес у историји цркве показала као ужасно оружје, којим је сваки неугодан противник могао да буде уништен.
Црква никада имала блаконаклон став према слободи избора у питањима вере. Тертулијан истиче да избог не ваља јер уништава јединство групе. Јеретик је онај који бира. Верници не смеју постављати питања јер „питања чине људе јеретицима“.[1]
У почецима хришћанства су главни јеретици били људи који су читали грчке филозофе. Тертулијан је то прецизно одредио: „филозофи су патријарси јеретика“, а његов став је кроз историју цркве био широко прихваћен. Ј. Мајендорф доказује да су, по оценама првих сабора, „класични филозофи били јересиарси“, односно да су све главне хришћанске јереси резултат њиховог утицаја. (Византијско богословље, 77.)
Јеретик је по правилу човек истрајаван у свом уверењу, који се пре окреће против црквене заједнице него што ће се одрећи властитог убеђења. Због смелог и често јуначког залагања за друкчија схватања вере, јеретици се убрајају у велике претече нових идеја. Како је Христово учење одступало од званичног тока јеврејске религије, он је био доживљен као реформатор и, коначно, као јеретик.
Јеретик има сличности са пророком, са свецем, jep жртвује све и испуњен је вером. Он је најјачи антипод религиозно равнодушном, црквенополитички оријентисаном човеку. Јеретик одлучно прихвата последице свог делања, а његова унутрашња животност претпоставља постојање изузетно снажног религиозног интересовања, које је код јеретика натпросечно. Архангел Михаило се сматра борцем против јереси.
Izvor > https://sr.wikipedia.org/wiki/Јерес
VERNICI NE SMEJU POSTAVLJATI PITANJA JER "PITANJA CINE LJUDE JERETICIMA“
NO NO PITANJA........VEZI KONJA GDE TI GAZDA KAZE
Јерес (грч. αἵρεσις, haíresis; од αἱρέομαι, haireomai - изабрати) у хришћанству, а посебно у католичкој и православној цркви, означава сва мишљења о верским догмама, која се разликују од званичног учења цркве. У ширем значењу, јерес је учење у филозофији, политици или науци, које се разликује од оног које је опште прихваћено као ауторитет. Лична мишљења о хришћанским догмама, а посебно о Исусу Христу, се називају „христолошке јереси“. Број гледишта која су током историје окарактерисана као јеретичка је поприличан.
Јеретика, човека који о верским питањима друкчије мисли, вековима је осуђивала званична црква. Увек се о јеретицима ширила застрашујућа, одбојна представа. Већ се и сама оптужба за јерес у историји цркве показала као ужасно оружје, којим је сваки неугодан противник могао да буде уништен.
Црква никада имала блаконаклон став према слободи избора у питањима вере. Тертулијан истиче да избог не ваља јер уништава јединство групе. Јеретик је онај који бира. Верници не смеју постављати питања јер „питања чине људе јеретицима“.[1]
У почецима хришћанства су главни јеретици били људи који су читали грчке филозофе. Тертулијан је то прецизно одредио: „филозофи су патријарси јеретика“, а његов став је кроз историју цркве био широко прихваћен. Ј. Мајендорф доказује да су, по оценама првих сабора, „класични филозофи били јересиарси“, односно да су све главне хришћанске јереси резултат њиховог утицаја. (Византијско богословље, 77.)
Јеретик је по правилу човек истрајаван у свом уверењу, који се пре окреће против црквене заједнице него што ће се одрећи властитог убеђења. Због смелог и често јуначког залагања за друкчија схватања вере, јеретици се убрајају у велике претече нових идеја. Како је Христово учење одступало од званичног тока јеврејске религије, он је био доживљен као реформатор и, коначно, као јеретик.
Јеретик има сличности са пророком, са свецем, jep жртвује све и испуњен је вером. Он је најјачи антипод религиозно равнодушном, црквенополитички оријентисаном човеку. Јеретик одлучно прихвата последице свог делања, а његова унутрашња животност претпоставља постојање изузетно снажног религиозног интересовања, које је код јеретика натпросечно. Архангел Михаило се сматра борцем против јереси.
Izvor > https://sr.wikipedia.org/wiki/Јерес
