bRu zLi
Poznat
- Poruka
- 9.401
Zbog niskog obuhvata vakcinacije protiv malih boginja u velikoj smo opasnosti da se vratimo u 19. vek, kada je veliki broj obolelih i umrlih bio normalna pojava. Vakcinacije tada, naravno, nije bilo, a zarazne bolesti su odnosile hiljade i hiljade života.
Zahvaljujući MMR vakcini, koja štiti od zaušaka, rubeola i malih boginja, broj obolelih i umrlih je drastično smanjen. Epidemiolog Predrag Kon iz Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu objašnjava da su morbile (male boginje) kroz istoriju bile veoma karakteristične za srpsku vojsku, kao i da ih je vakcina drastično smanjila.
- U srpskoj vojsci od 1879. do 1898. godine obolevalo je 2.760 na 100.000 osoba u proseku godišnje. Maksimalno je bilo godine 1892. - čak 7.681,4 obolela na 100.000. Stopa mortaliteta je bila različita, a najveća zabeležena je čak 37,3 odsto od obolelih! Umro je, dakle, svaki treći koji je oboleo. Najmanje umrlih bilo je 1898. godine, kada je on iznosio dva odsto od broja obolelih - objašnjava Kon.
Kako kaže, pre uvođenja vakcinacije protiv malih boginja 1971. godine, svake godine su se javljale epidemije sa brojem obolelih od 262 do 521 na 100.000 stanovnika.
- Sa uvođenjem vakcinacije postupno je opadao broj obolelih, pa su se do devedesetih godina boginje javljale sporadično. Bilo je epidemijskih godina, ali sa malim brojem obolelih. Od 1962. do 1971. godine bilo je 40.385 obolelih od malih boginja, prosečno godišnje 380,7 obolelih na 100.000, i 20 umrlih, što je dve osobe godišnje. Te 1971. godine se uvodi vakcinacija, a naredna epidemija valja se tek 1993. godine. Te godine se uvodi još jedna vakcina, odnosno revakcinacija i jasno se vidi dramatičan pad obolelih - objašnjava epidemiolog. Sledeća epidemija malih boginja pojavila se u Vojvodini, kada je poverenje u vakcinu drastično opalo 2007. godine, nakon čega obuhvat vakcinisanih mališana više nije dostizao neophodnih 95 odsto. Nakon četiri godine epidemija se javlja i na jugu Srbije. U novembru 2014. godine, kada je obuhvat imunizacije u Beogradu bio 80,25 odsto, javlja se epidemija i u glavnom gradu, a ona traje do početka leta 2015. godine.
- Trend nevakcinisanja se nastavlja, a do kraja godine u Beogradu će biti vakcinisano samo 53 odsto mališana, što nam dovoljno govori o riziku od nastanka epidemije. U prvih šest meseci u glavnom gradu je vakcinisano samo 26,5 odsto dece - objašnjava naš sagovornik.
Da bi se postigao kolektivni imunitet, potrebno je da se vakciniše najmanje 95 odsto mališana. Poverenje u jednu od najkorisnijih civilizacijskih tekovina urušeno je zbog širenja laži i glasina o povezanosti MMR vakcine i autizma i raznih drugih bolesti, pa šarlatani idu toliko daleko da ovu vakcinu optužuju i za smrt neke dece. Iako ne znaju ništa o nauci i struci, oni daju sebi za pravo da savetuju građane da krše zakonom propisanu obavezu i nevakcinišu decu, a usput preko društvenih mreža šire opskurne tekstove od opasnosti od vakcinacije. Stručnjaci upozoravaju da nam zbog toga preti epidemija slična onoj u Rumuniji koja je ove godine odnela 32 života.
1895. u Srbiji umrlo čak 13.525 ljudi od malih boginja, epidemija ove godine u Rumuniji odnela 32 života
Zahvaljujući MMR vakcini, koja štiti od zaušaka, rubeola i malih boginja, broj obolelih i umrlih je drastično smanjen. Epidemiolog Predrag Kon iz Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu objašnjava da su morbile (male boginje) kroz istoriju bile veoma karakteristične za srpsku vojsku, kao i da ih je vakcina drastično smanjila.
- U srpskoj vojsci od 1879. do 1898. godine obolevalo je 2.760 na 100.000 osoba u proseku godišnje. Maksimalno je bilo godine 1892. - čak 7.681,4 obolela na 100.000. Stopa mortaliteta je bila različita, a najveća zabeležena je čak 37,3 odsto od obolelih! Umro je, dakle, svaki treći koji je oboleo. Najmanje umrlih bilo je 1898. godine, kada je on iznosio dva odsto od broja obolelih - objašnjava Kon.
Kako kaže, pre uvođenja vakcinacije protiv malih boginja 1971. godine, svake godine su se javljale epidemije sa brojem obolelih od 262 do 521 na 100.000 stanovnika.
- Sa uvođenjem vakcinacije postupno je opadao broj obolelih, pa su se do devedesetih godina boginje javljale sporadično. Bilo je epidemijskih godina, ali sa malim brojem obolelih. Od 1962. do 1971. godine bilo je 40.385 obolelih od malih boginja, prosečno godišnje 380,7 obolelih na 100.000, i 20 umrlih, što je dve osobe godišnje. Te 1971. godine se uvodi vakcinacija, a naredna epidemija valja se tek 1993. godine. Te godine se uvodi još jedna vakcina, odnosno revakcinacija i jasno se vidi dramatičan pad obolelih - objašnjava epidemiolog. Sledeća epidemija malih boginja pojavila se u Vojvodini, kada je poverenje u vakcinu drastično opalo 2007. godine, nakon čega obuhvat vakcinisanih mališana više nije dostizao neophodnih 95 odsto. Nakon četiri godine epidemija se javlja i na jugu Srbije. U novembru 2014. godine, kada je obuhvat imunizacije u Beogradu bio 80,25 odsto, javlja se epidemija i u glavnom gradu, a ona traje do početka leta 2015. godine.
- Trend nevakcinisanja se nastavlja, a do kraja godine u Beogradu će biti vakcinisano samo 53 odsto mališana, što nam dovoljno govori o riziku od nastanka epidemije. U prvih šest meseci u glavnom gradu je vakcinisano samo 26,5 odsto dece - objašnjava naš sagovornik.
Da bi se postigao kolektivni imunitet, potrebno je da se vakciniše najmanje 95 odsto mališana. Poverenje u jednu od najkorisnijih civilizacijskih tekovina urušeno je zbog širenja laži i glasina o povezanosti MMR vakcine i autizma i raznih drugih bolesti, pa šarlatani idu toliko daleko da ovu vakcinu optužuju i za smrt neke dece. Iako ne znaju ništa o nauci i struci, oni daju sebi za pravo da savetuju građane da krše zakonom propisanu obavezu i nevakcinišu decu, a usput preko društvenih mreža šire opskurne tekstove od opasnosti od vakcinacije. Stručnjaci upozoravaju da nam zbog toga preti epidemija slična onoj u Rumuniji koja je ove godine odnela 32 života.
1895. u Srbiji umrlo čak 13.525 ljudi od malih boginja, epidemija ove godine u Rumuniji odnela 32 života
