GiovannaD
Primećen član
- Poruka
- 940
Ja sam u mojoj porodici imala više slučajeva gde su se zadesile baš velike razlike među ljudima po pitanju stavova prema religiji. Moj pradeda je bio Turčin, oženio Slovakinju. Moj deda, njegov sin, musliman iz Mostara i pritom ateista - oženio moju babu, hrišćanku iz Kragujevca. Moja majka bila je potpuno nedefinisanih stavova (mislim da ni sad nije baš sigurna šta da misli), udala se za mog oca koji je teolog. Ja sam dugo sa jednim momkom, jesam hrišćanka, ali se ne slažem sa svime što mi propagira Crkva, jer imam jednostavno neka svoja shvatanja, a on je ateista i to pomalo agresivan, što sam mu više puta rekla da ne radi, jer nije u redu ni sa jedne strane da tako brani svoje stavove. Elem, već smo u više navrata došli, uslovno rečeno, do sukoba oko nekih tema. Na primer...
Ja bih želela da mi jednog dana u mojoj kući negde stoje ikona i kandilo (živim sa roditeljima još). On je reagovao kao da će taj prizor da mu dere kožu svako jutro.
Ja želim jednog dana da se venčam u crkvi, i zbog sebe, ali i zbog toga što nije to samod a se ja udajem, nego i moji roditelji udaju ćerku. Njemu to ne znači ništa, igra i predstava, ali on reaguje opet protivno. Ja sam pokušala da mu objasnim da je za njega to 15 min igre, a meni nedostatak ceo život. A iskrena da budem, i sa one druge ženske strane, meni je to potpuno romantično i ne bih želela da se samo registrujem u opštini, kao da sam auto.
Pričali smo i o krštavanju dece jednog dana i on to ne želi. Tu sam se složila da je u redu, jer i ja cenim vrlo svoju slobodu da biram u šta ću da verujem i nikome ništa a pogotovo religiju ne treba nametati. Svako od nas ima svoju glavu, pa nek sam odabere. I moja keva se upravo zbog mešovitog braka krstila tek sa 23 godine, ali jer je htela sama.
Predpostavljam da moj dragi neće hteti ni slavu da slavi. Jedino znam da su mu Uskrs i Božić ok, ali realno to su prilično univerzalizovani praznici (slave ga i Japanci i veštice na Hogvortsu).
Mene sada zanima šta vi mislite i generalno o ovome, ali i o nekim ovim pojedinačnim primerima koje sam iznela. Ja mislim da se uvek mogu naći kompromisi i da ne može jedna strana skroz da se povuče. Dokle insistirati na kompromisima? Gde bi koja strana trebala da popusti?
Hvala na vasšim odgovorima!
Ja bih želela da mi jednog dana u mojoj kući negde stoje ikona i kandilo (živim sa roditeljima još). On je reagovao kao da će taj prizor da mu dere kožu svako jutro.
Ja želim jednog dana da se venčam u crkvi, i zbog sebe, ali i zbog toga što nije to samod a se ja udajem, nego i moji roditelji udaju ćerku. Njemu to ne znači ništa, igra i predstava, ali on reaguje opet protivno. Ja sam pokušala da mu objasnim da je za njega to 15 min igre, a meni nedostatak ceo život. A iskrena da budem, i sa one druge ženske strane, meni je to potpuno romantično i ne bih želela da se samo registrujem u opštini, kao da sam auto.
Pričali smo i o krštavanju dece jednog dana i on to ne želi. Tu sam se složila da je u redu, jer i ja cenim vrlo svoju slobodu da biram u šta ću da verujem i nikome ništa a pogotovo religiju ne treba nametati. Svako od nas ima svoju glavu, pa nek sam odabere. I moja keva se upravo zbog mešovitog braka krstila tek sa 23 godine, ali jer je htela sama.
Predpostavljam da moj dragi neće hteti ni slavu da slavi. Jedino znam da su mu Uskrs i Božić ok, ali realno to su prilično univerzalizovani praznici (slave ga i Japanci i veštice na Hogvortsu).
Mene sada zanima šta vi mislite i generalno o ovome, ali i o nekim ovim pojedinačnim primerima koje sam iznela. Ja mislim da se uvek mogu naći kompromisi i da ne može jedna strana skroz da se povuče. Dokle insistirati na kompromisima? Gde bi koja strana trebala da popusti?
Hvala na vasšim odgovorima!
To je sumanuto. I nisam pitala da li treba da raskinem, jer mi to nije ni na kraj pameti (bože me sačuvaj!), nego kakvi su kompromisi najpametniji. Nije loš samo jer je ateista. Ima toliko hrišćana kojima džaba što su hrišćani akd su nule od ljudi. 
