Bez trunke ljubavi sam za sve politicare od 5. oktobra do danas, ali sve izdaje koje su oni potpisali manje su od one koje je Milosevic potpisao i ucinio. Dakle imamo coveka koji je u jednom trenutku imao sve resurse da zavrsi rat ulaskom i u Zagreb i u Sarajevo i to nije ucinio. Nakon sto se jace umesala SAD i medjunarodna zajednica, za takvo resenje je vec bilo kasno. Imali smo coveka koji je potpisao primirje gde nasa vojska garantuje pomoc RSK u slucaju hrvatskog napada, ali je onda tokom oluje mirno gledao proterivanje krajiskih Srba. Gledas bre stotine hiljada tvog naroda nad kojim se izivljavaju i ne cinis nista jer si izdao teritoriju. Inace hrvatska nije povratila Vukovar ratom, vec sporazumom koji je stupio na snagu negde 1998. godine.
Imas coveka koji je jedini u istoriji Srbije uveo sankcije drugim Srbima. Da to je bio period kada je Milosevic uzivao kada su ga stranci tapkali po glavi i nazivali „faktor stabilnosti“. On je sankcijama terao bosanske Srbe na ustupke. Onda je isti covek potpisao Dejtonski sporazum nakon kojeg je vojska RS morala da se odrekne vise od 20 odsto osvojene teritorije.
A onda nakon sto je poceo rat na Kosmetu, neporazenu vojsku Kumanovskim sporazumom povukao sa nase zemlje, dopustio ulazak NATO i proglasio pobedu. Dakle ne zameram mu zbog rata, to nije bilo moguce izbegnuti, on je nametnut. Ali vojsku koja nije porazena povlacis i opet napustas narod. A da ne govorim sto je necinjenjem dopustio siptarima da se do zuba naoruzaju i da prokopaju stotine kilometara ozbiljnih rovova, to je posebna prica.
A, da ne zaboraimo, dok je bio „faktor stabilnosti“, Milosevic je potpisao dokument koji daje tada novoformiranom Haskom sudu juridstikciju da goni nase ljude za ratne zlocine. Dakle ne Djindjic i Ceda, ne Kostunica i Tadic, ne Vucic, vec Milosevic. Naravno, nije ni sanjao tada da ce on sam biti zrtva sopstvenog potpisa koji je i po ondasnjem ustavu bio protivustavan.
I na kraju kada je odveden u Hag, kada je znao da odande nece izaci ziv, onda je tek bio beskompromisan i pokazao drzavnicko drzanje i kicmu. Na zalost prekasno i za njega i za Srbiju.
Ako ljudi placu za takvim Milosevicem i ako on nije na smetlistu istorije upamcen kao izdajnik, zasto bi onda ovi koji su dosli posle njega, koji su radili izdaje manjeg dometa.
Ili cemo mozda Tita da pamtimo kao izdajniika ili zlotvora srskog, ali necemo obracati paznju na kralja koji je posle Prvog svetskog rata, umesto Srbije izabrao formiranje Jugoslavije. Pa je do pocetka Drugog svetskog rata pokusavao da pravi jugoslovensku naciju, naravno umanjujuci srpske slavne pobede i istoriju, da ne bi uvredio hrvate i slovence. Isto su nastavili komunisti, samo mnogo brutalnije.
Tema heroja i izdajnika je ozbiljna, a mi je posmatramo iz ugla dnevne politike, pa su ovi koji su danas za nas najveci izdajnici ikada. Mi sami zaboravljamo nasu skoru istoriju i nase zablude, kao i nase politicare koji su promovisali takve zablude.
