Како Фахри Муслиу ружи Србију и наводи сина да призна независност Косова

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

eremita

Zaslužan član
Poruka
117.180
maxresdefault-620x330.jpg

Фахри Муслиу и Александар Вучић (Фото: Јутјуб)
Како Фахри Муслиу ружи Србију и наводи сина да призна независност Косова


15. августа 2017.

Биолошки отац Александра Вучића, новинар Фахри Муслиу, превазишао је самог себе у тексту који је написао и објавио 8. августа ове године, на сајту глобалне ТВ мреже, Ал Џазира. Блаћење Србије, поништавање неспорних историјских чињеница, глорификација његовог ванбрачног сина Александра, ординарне лажи да је Србија окупирала Косово 1912. године и читав репертоар ружења Срба и Србије, нашао се и у овом његовом тексту, који Магазин Таблоид преноси у електронском издању.

——————————————————


Свака добронамерна иницијатива и предлог представника власти из Београда и Приштине, скоро увек, наилази на различите реакције на обе стране и гледа се са неповерењем и скептицизмом. Док странке на власти, део цивилног друштва, медији и групе интелектуалаца подржавају такве иницијативе, опозиционе странке и разне националистичке групе, поједини медији и интелектуалци се противе, називајући их „штетним по државу и нацију; издајничким делима“.

То потврђује и предлог српског председника Александра Вучића о унутрашњем дијалогу у Србији о Косову, који је наишао је на различите реакције, како у самој Србији, тако и на Косову. То и не чуди, имајући у виду дубоко неповерење, предрасуде, мржњу и непријатељски однос Србије и Косова, односно Срба и Албанаца.
Дијалог о иницијативи председника Вучића већ је почео у самој Србији, у штампи, где политичари, интелектуалци и други износе своје ставове, који доказују да на српској политичкој сцени долази до „неког отрежњења“, мада сами представници власти, врх Српске православне цркве (СПЦ) и клеронационалистички део српског друштва и даље не могу да се ослободе заблуда.
Ови потоњи већ оптужују председника Вучића „за губитак Косова“, а сви знају да се губи једино оно што је ваше, а што је туђе само се враћа власнику, као што је случај са Косовом, које је од 1912. године окупирано од Србије. (!!!)


Министар спољних послова Ивица Дачић не одустаје од своје старе, наслеђене (ћосићевске) идеје о разграничењу на оно „што је српско и што је албанско“, као „једино могуће трајно компромисно решење у предстојећем дијалогу о Косову и Метохији“.

Према његовим речима, дијалог о „Косову и Метохији“ даје одговор на питање „колико смо зрели“.
„Косово јесте наша вредност, али само у оној мери у којој се и сами према њему тако понашамо. Ми смо ти који му одређујемо вредност и важност уз само један услов, услов свих услова наше будућности. Она не сме да буде крвава и то мора да буде наша црвена линија“, навео је Дачић у ауторском тексту у београдском Блицу.

Док други министар у Влади Србије, Расим Љајић предлаже да нормализација односа иде у три фазе: пријем Косова у све међународне организације, изузев УН-а и без признавања од стране Србије; да Србија добије финансијску подршку за развој инфраструктуре, повезивање Косова са централном Србијом, изградња пута Ниш – Приштина – Драч; убрзање европских интеграција, статус Срба на Косову.

Поглавар СПЦ-а Иринеј позвао је власт у Србији да „не предаје Косово јер оно што се предаје никад се не може вратити, а оно што се отима, може се вратити, кад-тад“.


Тибор Варади, стручњак међународног права, сматра да је „територијална и персонална аутономија за Србе на северу Косова и Метохији линија испод које се не смеју спустити српски интереси“.

„Требало би да се суочимо са тим да Косово де факто правно данас није део Србије – јер ни законодавна, ни административна, ни судска власт Србије тамо се не простире. У тој ситуацији говорити да ћемо сачувати Косово није сасвим адекватна реторика. Јер тешко је сачувати оно што није у нашем поседу“, рекао је Варади.

Познати драматург и академик, Душан Ковачевић каже да Србија, после страдања у шест ратова у 20. веку „више нема народа и деце за седми рат, јер би тај нови рат био крај ове земље“. Он је подвукао да циљ сваког дијалога који политичари воде у име грађана „мора да буде спречавање рата у којем би гинула српска деца.“

Прво признавање независности
Један од водећих српских интелектуалаца и књижевник Филип Давид каже да не зна шта значи промена званичне политике о Косову, „али ако то подразумева и разговор о признавању Косова, поздравио бих. Јер разговор о признању косовске независности је најбољи начин да се почну решавати сви проблеми, од имовинских до заштите мањина“.

Док познати српски писац, Светислав Басара мисли да је „готово сигуран да ће тај дијалог о Косову у Метохији – уколико до њега уопште дође – бити још једно од безброј млаћења празне сламе и пребацивања одговорности са једне на другу страну“.

На идеју Дачића о подели и разграничењу реаговала је Рада Трајковић, једна од познатих српских лидера на Косову, која то оцењује као „некреативно решење и показатељ да у Влади Србије седе стари људи са старим решењима“. Она каже да „таква решења, воде ка дестабилизацији, не само Срба и Србије, већ читавог региона“ и додаје да, уколико се испостави да је то званичан став државе, таква размишљања била би велики проблем.

Актуелни косовски политичари подржали су позив председника Вучића и његову иницијативу тумаче као уношење „новог духа реализма“ о косовском питању, док су аналитичари још скептични према тој иницијативи, али додају да званичиници у Србији треба да се уздрже од опасних политичких изјава о подели Косова јер тај дискурс не може да служи као платформа за промовисање свих врста идеја.
Одлазећи косовски министар спољних послова Енвер Хоџај каже да је план Александра Вучића да реши односе Београда и Приштине добродошао као „преокрет у политици Србије према својој земљи“.

Хоџај је то „прекидање тишине“ интерпретирао као „прихватање истине о независности и суверенитету“, које ће „отворити пут за друштвено помирење, регионалну сарадњу, европске интеграције и међународну афирмацију“.

Косовски публициста Ветон Сурои оценио је да после иницијативе председника Србије и Приштина треба да изради нову платформу за преговоре.

Сурои сматра да би Вучићев позив на овај пут представљао „озбиљну акцију“ у циљу сређивања односа Београда и Приштине те могао да има позитиван ефекат на међународну заједницу, односно нови преговарачки процес,.
„Европска унија и САД могу да значајно допринесу новом преговарачком процесу. Поготову ако и оне одлуче да буду ‘сада озбиљно’ укључене“, истиче Сурои у ауторском тексту.
Према његовим речима, нова платформа требало би да буде структурирана око све три врсте проблема које Приштина има са Београдом; прошлости, садашњости и будућности, и морала би да има јасну подршку међу албанском већином.
Један од бољих познавалаца косовске политичке сцене, политолог Рамуш Тахири, оцењује да је Вучић изразио уверење да треба поштовати реалност без наметнутог решења. „Управо поштујући реалност, а то је да је Косово независна држава, без промене граница и размене територија. Мислим да ће то бити визија и поука за Вучића. Али то треба да наметне у Србији у расправи са тамошњим чиниоцима и да се надамо да ће то бити и коначна платформа српског народа и Владе Србије о Косову као и о односима са албанским народом на Балкану“, каже Тахири.

И албански премијер, Еди Рама, поздравио је предлог председника Вучића као „пут ка побољшању односа између Албанаца и Срба“.

Рама је истакао да ће обострани напори у дијалогу довести до даљег опуштања у тим односима ради, како је навео, „деце наша два народа и одговорности за будућност у миру и добробити наша два народа“.
Рама је позвао Србију да призна независност Косова, рекавши да ће то допринети стабилизацији балканског региона. Јер, српско признање Косова било би „јасно решење на путу из мрачног тунела ка светлости“


Зашто Београд увијек касни?

А власт и опозиција отишли су још даље и наново су замајавали српску јавност уграђивањем у преамбулу новог Устава да су „Косово и Метохија саставни део Србије…“ Чиме су фактички хтели да започну „трећи косовски бој“ за враћање Косова?
Током деведесетих на Косову су над Албанцима спроведене најсуровије мере државне репресије (по мом мишљењу је било и елемената геноцида), као и апартхејд. А круна тога је оружани сукоб у ком је држава Србија ратовала против својих грађана (Албанаца)… (!!!) Власт у Београду јесте у позицији да призна или не то фактичко (наслеђено) стање, пошто је и међународна заједница направила грешку што јуна 1999., није ставила тачку на ту кризу као последњу у ланцу распада бивше СФРЈ.

Октобра 2006. године, пре почетка бечких преговора о Косову, у ауторском тексту објављеном у Политици предлагао сам да власт и опозиција у Србији анализирају шта би се добило, а шта изгубило ако би Скупштина Србије одмах признала независност Косова (уз таксативне услове и временске рокове, како за косовске институције и Албанце, тако и за међународну заједницу, односно УН, ЕУ и САД).
....................
Тиме председник Вучић има шансу да буде и српски Шарл де Гол

Фахри Муслиу.

Ставови изражени у овом
тексту су ауторови и не одражавају нужно уредничку политику Ал Јазеере.

***************

И....... како вам изгледа овај ТЕКСТ ??? КО га је написао??? КО га је објавио??? КО га је платио???
Просто фантастично - некада не верујем сопственим очима шта читам.........
 
Poslednja izmena:
Ја НЕ ЗНАМ ко је јахао његову кеву - ТАКО СУ ОБЈАВИЛИ МЕДИЈИ ........ само преносим текст јер верујем да је ИСТИНИТ........

Taman kad čovek pomisli da si pao najniže, ti se otkotrljaš još niže...
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top