HAJDE DA PRIČAMO O ...

Vučić i njegovi politički i multimedijalni kerberi u kampanji protiv „Kurira" uporno ističu da se Aleksandar Rodić služi prevarama u poslovanju.

- Aleksandar Rodić je od 2002. do 2015. čak 43 privredna subjekta registrovao na sebe i članove svoje porodice. Kad jedna firma mora da plati porez ili iz bilo kog drugog razloga mora da plati dažbine državi, on je preregistruje, promeni ime i nastavi izdavanje dnevnog lista „Kurir", što je bilo potpuno suprotno zakonu - izjavio je Nebojša dr Stefanović na Pinku.

On zna o čemu priča. Njegov brat Nemanja bio je zvanični većinski vlasnik Vučićeve izdavčke kuće „Pravda Pres". Kad je mnogo pametni Vučić spiskao pare na nagradne igre i marketinške trikove, račun „Pravda Presa" je blokiran, a Štamparija „Borba" je podnela dve tužbe, od kojih je prva potraživala isplatu 45.572.739 dinara.Vučić je našao jednostavno rešenje, prvo je na mesto direktora „Pravda Presa" postavio Anu Stefanović, suprugu aktuelnog ministra policije, i otvorio novo preduzeće „Pravda Plasman", čiji je zvanični većinski vlasnik bila upravo multipraktična Ana. Vučićevi poslovni partneri Dragan Đilas i Miodrag Rakić pristali su da učestvuju u tim prevarnim radnjama. Iako su znali da vrše krivično delo, oglase „Telekoma", Grada Beograda i drugih komitenata, nisu plaćali, kao što ih je zakon obavezivao, na račun izdavača dnevnih novina, jer on ne bi završio u Vučićevom džepu, nego bi namirio deo potraživanja poverilaca, u konkretnom slučaju Štamparije „Borba". Nije bitno poštovanje zakona, nego pružanje finansijske pomoći drugu Aleku, pa su reklame plaćane „Pravda Plasmanu", koji je s izdavanjem „Pravde" imao veze koliko i Vučić s moralom, dakle 0:0.

U napadima na „Kurir", vučićevci optužuju Miroslava Miškovića da finansijski pomaže Rodića. Možda su u pravu, znaju da je Mišković po istom principu pomagao i „Pravdu". Početkom 2010, kad je račun Vučićevih novina ušao u drugu godinu blokade, na volšeban način je počeo da se otplaćuje dug prema štampariji, da bi tokom 2012, kad je „Pravda" ugašena, došlo do njegovog potpunog izmirenja. U to vreme Tomislav Nikolić je javno priznao da su Mišković, Beko, Kostić i još neki tajkuni finansirali njegove izborne kampanje. Kako bi smanjio značaj Nikolićevog priznanja, Vučić je pričao da je njemu lično Mišković pomogao samo oko otplate duga prema Štampariji „Borba", ali to nema veze s politikom.

Kako god bilo, ostaje surova činjenica da je Vučić uništio i vlastite novine, pa kako ne bi tuđe.

I priča o „Kuriru" neće imati srećan kraj. Promenom uređivačke politike i izlaskom iz reda naprednjačkih biltena, koji služe isključivo za širenje kolektivne hipnoze, „Kurir" je otvorio sukob s najopasnijim, najostrašćenijim i najagresivnijim dokazanim medijskim dželatom u savremenoj istoriji Evrope.

Kad je prvi put bio na vlasti, kao radikalski ministar protiv informisanja, Vučić je, sav srećan, uništavao nepodobne medije i novinare. Ko god nije verovao u blagodat koju Srbiji donosi crno-crvena koalicija našao se na udaru. Lično je etiketirao i vređao sve kritičare, nazivajući ih stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima. Za svog sadašnjeg drugara, tadašnjeg protivnika Verana Matića tvrdio je da je major NATO-a, Slavku Ćuruviji je dodelio samo čin podnarednika, Gruja Spasović je proglašen za agenta CIA, a Aleksandar Tijanić službenik Udbe. Ako se još može i razumeti Vučićev izliv besa prema tim novinarima, teško je shvatiti njegovu potrebu da čak i Bogdana Tirnanića, najpitomijeg i najpristojnijeg doajena srpskog novinarstva, proglasi za „portparola šiptarskih terorista". Vučić je tada potrošio mnogo vremena na organizaciju prljave kampanje protiv novinara koji su mu smetali, ali njegovo ministarstvo je obimnu analizu neprijateljske delatnosti napravilo samo o Tirketovim tekstovima.

U hajci na Ćuruviju i njegove novine, „Dnevni Telegraf" i magazin „Evropljanin", Vučić je angažovao režimske medije, pravosudne organe i policiju. Stvorio je atmosferu linča u kojoj su, na osnovu drakonskog zakona o informisanju, posle višemilionskih konvertibilnih kazni, uništene Ćuruvijine novine, a on izrešetan.

Mnogo iskusniji i moćniji, Vučić sada mnogo lakše teroriše Rodićevu pobunjenu „Adrija Medija Grupu". Medijskom kampanjom satanizuje vlasnika „Kurira", a preko Poreske uprve, blokadom računa, sprečava rad izdavačkog preduzeća. Posle dva meseca torture, Rodić je 1. avgusta bio prinuđen da ugasi magazin „Newsweek", a tu sudbinu neće izbeći ni ostala njegova izdanja. Bez mogućnosti normalnog poslovanja, pre ili kasnije moraće i „Kurir" da stavi ključ u bravu. Bez novina, Rodić će biti lakša meta za pravosudni progon, novinari će završiti na ulici, a Vučić će staviti još jednu recku na spisku svojih medijskih žrtava.

Koliko je Vučić opasan i na šta je sve spreman najbolje ilustruje primer Željka Mitrovića. Otkad je napravio ružičastu imperiju, Mitrović je verno služio svakom gospodaru. Pristajao je na sve ustupke i poniženja, samo da sačuva Pink. To i sada radi. Iako o Vučiću misli isto što i svi normalni građani, ponaša se kao najglasniji promoter užasa, spreman čak i da u javnim nastupima o opozicionarima govori krajnje gadosti, baš onako kao što Vučić misli. Žrtvama Mitrovićeve kampanje nije za utehu, ali doći će vreme kad će u Pinkovim vestima biti pročitano otvoreno pismo, koje će početi rečima: „Dragi Alek, poludeli razbojniče..."

Toga je svestan i Vučić, zato koristi svaku priliku da zastraši svoje najbliže saradnike i prinudi ih na lojalnost.

- Moji saradnici se plaše da me brane, ne žele da i oni budu na naslovnim stranama. E, na vlasti će uvek da budu oni koji imaju petlju, a ne oni koji se sakrivaju i ja sam mogao da vidim ko u mojoj stranci vredi, a ko ne. Eno, onaj „Tabloid" drži neka kriminalna mafijaška banda, i, sad, oni pišu najgore gadosti o svakome. Jedan od mojih drugova mi kaže: „Ej, idem ja da vidim u čemu je problem, ne znam šta sam ljudima nažao učinio..." Do tad su oni pisali loše i o njemu i o meni... Ode on da razgovara s tim kriminalcima, a ja gledam sledeći broj, pa i drugi posle toga, njega više niko ne pominje, a ja još gori! Još jednom neki moj drugi prijatelj uradi isto... - požalio se Vučić svom Milomiru Mariću na nekorektnost drugova i prijatelja iz naprednjačkog ganga.

Pokušavajući da uvredi novinare i saradnike MagazinaTabloid, i da istovremeno svoje podanike podseti na omertu, dokazao je samo spremnost ove redakcije da normalno komunicira čak i s pripadnicima diktatorove svite. Vučićev klan je već napustilo mnogo pokajnika, pa može da se očekuje, pošto taj trend neće moći da se zaustavi, da se više njegovih ministara pojavi u redakciji Magazina Tabloida, nego na sednicama Vlade.

Upravo lažima i uvredama kojima zasipa nepodobne novinare Vučić dokazuje da nije nikakav majstor za medijske manipulacije, kako voli da se predstavlja, već obični siledžija. Iza njega su desetine uništenih redakcija, hiljade oklevetanih, obespravljenih i prevarenih novinara, milioni otetih evra. Dok je na vlasti, taj crni spisak samo će da se dopunjuje imenima njegovih novih žrtava. Kad padne, a to će se desiti pre nego što se plaši, i on će dobiti prostor u Magazinu Tabloid da ispriča svoju tužnu ispovest o pljačkanju i uništavanju Srbije.

Kliknite za proširenje...

Tenkre:

fiju fiju

Kliknite za proširenje...