Makedonija slavi svoj najznačajniji praznik, 114 godina od Ilindenskog ustanka!

oki1987:

Makedonija će danas, na Ilinden, proslaviti dva najznačajnija praznika iz svoje istorije - 114 godina od Ilindenskog ustanka i 73 godine od prvog zasedanja Antifašističkog sobranja narodnog oslobođenja Makedonije (ASNOM).

Obeležavanje će započeti u Crkvi Svetog Spasa u Skoplju, gde će se obratiti makedonski premijer Zoran Zaev.

Svečanosti će prisustvovati i predsednik bugarske Vlade Bojko Borisov. Dvojica premijera zatim će položiti cveće na grob Goce Delčeva u dvorištu crkve.

Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov položiće vence pred spomenicima ASNOM-a i Nikole Kareva, a obratiće se ispred spomenika prvog predsednika Prezidijuma ASNOM-a Metodija Andonova-Čenta.

U Memorijalnom centru ASNOM-a u selu Pelince, u blizini granice sa Srbijom govoriće potpredsednik makedonske Vlade za ekonomska pitanja Kočo Anđušev.

Ove godine, kao i nekoliko prethodnih, neće biti obeležavanje na mestu na kojem je dogovoreno osnivanje Republike Makedonije - u manastiru Prohor Pčinjski kod Bujanovca jer Srpska pravoslavna crkva nije odobrila takvu proslavu.

Kliknite za proširenje...

Берекин:

Ацо, ти и Оки сте браћа?

Kliknite za proširenje...

oki1987:

Makedonija će danas, na Ilinden, proslaviti dva najznačajnija praznika iz svoje istorije - 114 godina od Ilindenskog ustanka i 73 godine od prvog zasedanja Antifašističkog sobranja narodnog oslobođenja Makedonije (ASNOM).

Obeležavanje će započeti u Crkvi Svetog Spasa u Skoplju, gde će se obratiti makedonski premijer Zoran Zaev.

Svečanosti će prisustvovati i predsednik bugarske Vlade Bojko Borisov. Dvojica premijera zatim će položiti cveće na grob Goce Delčeva u dvorištu crkve.

Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov položiće vence pred spomenicima ASNOM-a i Nikole Kareva, a obratiće se ispred spomenika prvog predsednika Prezidijuma ASNOM-a Metodija Andonova-Čenta.

U Memorijalnom centru ASNOM-a u selu Pelince, u blizini granice sa Srbijom govoriće potpredsednik makedonske Vlade za ekonomska pitanja Kočo Anđušev.

Ove godine, kao i nekoliko prethodnih, neće biti obeležavanje na mestu na kojem je dogovoreno osnivanje Republike Makedonije - u manastiru Prohor Pčinjski kod Bujanovca jer Srpska pravoslavna crkva nije odobrila takvu proslavu.

Kliknite za proširenje...

Babunski:

Војвода Васил велешки о тзв. устанку у мемоарима пише следеће:
"За почетак србске четничке акције на југу, био је пресудан такозвани ''Илинденски устанак'' који су у августу 1903. подигли бугарски агенти у Крушеву. О ''Илинденском устанку'' много је писано у последњих сто година, а нарочито у комунистичко време, после Другог светског рата. Комунисти су тај такозвани устанак искористили за камен темељац непостојеће ''македонске нације,'' а дан ''устанка'' су прогласили за дан ''македонске државности.'' Све је то било у циљу разбијања и комадања србског националног бића и србских територија. Стварањем непостојеће македонске нације и републике, Србији су одузете исконске територије које је са тешком муком ослобађала 1912. и 1918. и одбранила их и од Турака, Бугара и Арнаута. Због тога је важно да се представи права истина о ''Илинденском устанку.'' ''Илинденски устанак'' су подигли бугарски агенти који су хтели да оружаним устанком издејствују реакцију великих сила помоћу којих ће да се створи аутономна Македонија, у којој ће Бугарска да одржава ред, и коју ће првом приликом да припоји себи, као источну Румелију 1885. године. Да би бугарска држава одбацила пред светом сваку одговорност, и да би доказала да у целој Македонији живе само Бугари, одлучено је да се устанак подигне у Битољском вилајету. За главно место подизања устанака је одређена варош Крушево, 30 километара од Прилепа, и која се налази на висини од 1280.метара. То је била једина варош у Македонији у којој нису живели Турци. У Крушеву које је тада имало око 15.000 становника, живели су претежно Цинцари, мада је било и Срба и Бугара. У вароши је укупно било око 30 турских војника и жандарма. Бугари су за напад на Крушево окупљали своје људе из разних делова Македоније, а пристигао им и већи број комита из Бугарске. За дан почетка устанака је одређен 20. јули, дан Светог Илије, 1903.године, и на тај дан је око 400 слабо наоружаних ''устаника'' кренуло да заузме Крушево. Већи део ''устаника'', њих 240, опколили су касарну у којој је био 21 турски војник. После краће борбе, турски војници су успели да побегну, а само један од њих је наишао на заседу и погинуо. Други део ''устаника'' је опколио жандармериску станицу у којој се налазила и поштанско-телеграфска станица. У станици су била шесторица жандарма који су пружили отпор, али су се предали чим им је зграда запаљена. Иако су се предали, Бугари су их побили на лицу места. Бугарска је одмах почела да прави сензацију од освајања Крушева. Из Софије је јављано целој Европи да је бугарски народ у Македонији подигао устанак и да је ''победио'' турски ''гарнизон'' у Крушеву и ослободио велику и богату македонску варош Крушево. Турска влада је брзо реаговала и предузела све мере да брзо угуши побуну. Оредила је Етем-пашу да руководи војском која је требала да угуши побуну. За то време је из Бугарске дошао Борис Сарафов са својим штабом и око 200 људи који су га пратили, да из непосредне близине прати ''устанак.'' Да поново поврати Крушево био је задужен Бахтијар-паша, командант дивизије у Битољу. Он је под својом командом имао око 8.000 војника, наоружаних Маузеровим модерним пушкама и са 8 топова. Када је стигао пред Крушево, Бахтијар-паша је послао два битољска трговца да позову побуњенике на предају, а да он даје реч да ће Крушево бити поштеђено сваког разарања и пљачке ако се мирно, без борбе преда. Председник бугарског револуционарног одбора у Крушеву, Никола Карев, је бахато одговорио да ће бранити Крушево. Тог дана су ''устаници'' вршили последње припреме за одбарану, утврђујући прилазе вароши. Неколико стотина, ''устаника'' се спремало да одбрани ''Крушевску републику'' од велике турске војске потпомогнуте бројним арнаутским башибозлуком. Сутрадан ујутру, турска војска је почела да опкољава Крушево. Око поднева је почело наступање. Чим се појавила турска пешадија, ''устаници'' су отворили ватру, али је тај отпор кратко трајао, јер је у међувремену турска артиљерија почела да бомбардује Крушево. Када су прве гранате пале на варош, ''устаници'' су заједно с народом почели панично да беже у оближње шуме. ''Храбри устаници'' су бацали пушке и бежали са својих утврђених положаја. У тој борби око Крушева је погинило 6 турских војнка и десетак ''устаника.'' Последњи је кренуо да бежи крушевски војвода Пито Гули. Пито Гули је по народности био Куцовлах, а по занимању калајџија. Њега су са крушевском четом од 20 ''устаника'' опколили Турци на месту званом Мечкин камен, и све поубијали. У тој борби на Мечкином камену погинуло је и око 30 турских војника. Крушево је опљачкано и спаљено до темеља. Осим Крушева, турска војска и арнаутски башибозлук су попалили неколико десетина села у Битољском вилајету. Борис Сарафов се са целим својим штабом и многобројним бугарским војводама вратио у Бугарску, чим је увидео да је ''устанак'' пропао. Највећи ''херој'' пропалог ''Илинденског устанка'' је до данас остао Куцовлах Пито Гули. Њега и Бугари и ''Македонци'' прослављају као свог великог јунака и националног хероја. У преувеличавању ''Илинденског устанка'' најдаље су после Другог светског рата отишли комунисти. Такозвани устанак, комунисти су приказали као херојску борбу ''македонског народа'' за своје ослобођење. У борбама за сламање ''Илинденског устанка'' погинула су 43 турска војника и жандарма. Комунисти су у својим измишљотинама наводили број, који је више од сто пута преувеличан. Они су наводили да су Турци у ''Илинденском устанку'' имали око 5.300 мртвих и рањених војника. ''Илинденски устанак'' је неславно пропао, али је имао тешке последице за Србски народ у целој Македонији, а нарочито у Битољском вилајету, где су се десила највећа разарања и највеће страдање цивилног становништва. Одмах после овог неуспелог ''устанка'', Бугари су организовано кренули да убијају Србе. У сваком крају је направљен списак свих Срба које треба поубијати. Бугари су још 1896. донели одлуку да се по свим крајевима Македоније поведе енергична борба против Срба, а после пропалог ''Илинденског устанка,'' одлучено је да се Срби потпуно физички униште и затру у целој Македонији. До тада појединачна убиства Срба прерасла су у масовна. Бугарски терористи су зверски убијали Србе. Без икакве милости су клали децу, жене и старце, вадили им очи, секли руке, увек остављајући поруке на телу својих жртава да ће тако проћи свако ко се не одрекне србског имена. Бројне комитске бугарске чете су упадале у србска села вршећи масовне покоље, терајући Србе на силу да пређу на њихову страну и да постану Бугари. До ослобођења 1912. године, бугарски зликовци су убили више од 3.000 најугледнијих Срба у Македонији. Да би одбранили голе животе од побеснелих Бугара, Срби су почели да се организују за одбрану, у чему им је притекао у помоћ и широк круг србских националиста у Краљевини Србији. Тако је отпочела четничка акција на југу Србских земаља."
О истини везаној за ''Илинденски устанак'' писали су детаљно војвода Василије Трбић, Драгиша Стојадиновић, Стеван Симић и други србски национални борци, који су били у прилици да те догађаје прате са терена и да се информишу из прве руке.
Eто шта македомани славе.... Мало већи оружани инцидент, али до максимума преувеличан.

Kliknite za proširenje...

Cari-brod:

Неспоран је бугарски карактер илинденског устанка.Постоји гомила доказа о томе.Новински чланци страних дописника,очевици,директни учесници и њихови преци,писма,документи итд.Истина је да су учешће у устанку на позив руководилаца устанка узели и Власи са територије Македоније.Такође постоји гомила доказа и да су турске јединице претрпеле велике губитке тј.веће него устаници којих је било бројчано далеко мање.А то да је одлучено да се Срби униште је измишљотина која служи да оправда територијалне претензије Србије над Македонијом,злочине над Бугарима од 1913.године у Македонији и тотално затирање бугарског карактера становништва у Македонији.

Kliknite za proširenje...

хан Ацо:

Наравно да смо браћа.

Kliknite za proširenje...

Cari-brod:

Неспоран је бугарски карактер илинденског устанка.Постоји гомила доказа о томе.Новински чланци страних дописника,очевици,директни учесници и њихови преци,писма,документи итд.Истина је да су учешће у устанку на позив руководилаца устанка узели и Власи са територије Македоније.Такође постоји гомила доказа и да су турске јединице претрпеле велике губитке тј.веће него устаници којих је било бројчано далеко мање.А то да је одлучено да се Срби униште је измишљотина која служи да оправда територијалне претензије Србије над Македонијом,злочине над Бугарима од 1913.године у Македонији и тотално затирање бугарског карактера становништва у Македонији.

Kliknite za proširenje...

Боб Метјуз:

braća cigani

Kliknite za proširenje...

Babunski:

Нису Цигани. Оки је Србин Поречанин. Ацо је потомак побугарених Срба из западне Бугарске.

Kliknite za proširenje...

petunija_love:

bouže..ovi da su imali mozga ostali bi pri matici..a ne da slave..šta slave? što im je većinsko stanovništvo šiptarsko i što nemaju naziv države?

Kliknite za proširenje...

хан Ацо:

Нико не жели "при матици", чак и Црногорци

Kliknite za proširenje...

Babunski:

Војвода Васил је све објаснио. Прочитај поново. Бугара у Македонији има занемарљив број и тако је одвајкада. А српске претензије нису постојале јер ово је одувек била српска земља. О томе говоре наше народне ношње које садрже српске хералдичке симболе, многобројни трагови из прошлости, многобројни топоними који садрже српско име (Српска река, Србиново, Србица, Србјан Доленце итд.). Чак су и мушку децу крштавали личним именом Србин. О томе сам већ писао, да се не понављам. О томе да су Бугари убијали српско становништво постоји мноштво извора п аме чуди да и покушаваш да то негираш.

Kliknite za proširenje...

Babunski:

Војвода Васил је све објаснио. Прочитај поново. Бугара у Македонији има занемарљив број и тако је одвајкада. А српске претензије нису постојале јер ово је одувек била српска земља. О томе говоре наше народне ношње које садрже српске хералдичке симболе, многобројни трагови из прошлости, многобројни топоними који садрже српско име (Српска река, Србиново, Србица, Србјан Доленце итд.). Чак су и мушку децу крштавали личним именом Србин. О томе сам већ писао, да се не понављам. О томе да су Бугари убијали српско становништво постоји мноштво извора п аме чуди да и покушаваш да то негираш.

Kliknite za proširenje...

Cari-brod:

Шта је то војвода Васил(пар екселанс бугарско име) објаснио?Да су Илинденски устанак подигли бугарски агенти?Скоро све вође и учесници устанка су рођени у Македонији(Вардарској,Пиринској,Егејској).То војвода Васил није поменуо.Војвода Васил није поменуо да турски историјски извори говоре о том устанку као о бугарском устанку у Македонији.Војвода Васил није поменуо да је тридесет хињада добровоњаца предака данашњих Македонаца учествовало на страни бугарске војске у првом светском рату.Да су неки од њих имали највише официрске чинове у бугарској војсци.Да је бугарска војска дочекана као ослободилачка а не као освајачка.Да четвртина становника Бугарске води порекло од избеглица из Македоније.По војводи Василу 90% становника Македоније су бугарски агенти?Да није можда војвода Васил био нечији агент?Шта би рекао војвода Васил на ову изјаву монашког братства Македонске православне цркве из Бигорског манастира који се налази на северозападу Македоније а која је дата поводом потписивања споразума између Бугарске и Македоније пре два дана.
http://bigorski.org.mk/stavovi/za-dogovorot-za-prijatelstvo-pomegju-makedonija-i-bugarija/
Ево дела тог саопштења
Бидејќи пропагандните отрови вбризгувани во поединечната и колективна свест на македонскиот човек и народ од територијата на денешна Р. Македонија во текот на скоро еден век полека го губат своето погубно дејство, настапи време кога можеме слободно да го кажеме своето мислење за некои важни државни прашања, но и без страв и фрустрации да погледнеме во нашето национално минато и да дознаеме дека македонската самобитност и државност се крепат на подвигот и крвта на недобројните наши родољупци и херои на слободата. Лесниот и нецензуриран достап на историските извори денес, ни овозможува да проѕреме длабоко во историскиот бит на Македонецот, непосредно, лично, без никакви идеолошки призми и матрици. Затоа, крајно време е со здрави и трезвени очи да погледнеме во блесокот на нашата сјајна историја, која самата по себе, без никакви додавки, криења, извртени толкувања и сл., нè прави да бидеме горди Македонци, достоинствени носители на европските цивилизациски придобивки.
Меѓутоа, културниот идентитет и националната посебност, колку и да звучи парадоксално, подразбираат и заедништво и испреплетеност со други идентитети и посебности. Пример за таква историска симбиоза се македонскиот и бугарскиот народ. Таа вродена вековна близост се пројавува во многу значајни сегменти од општественото живеење: јазик, фолклор, култура, настани, дејци… Впрочем, да не заборавиме и дека нашите два народа имаат една цивилизациска лулка, заеднички крштелен купел – имено, мисијата на Светите Браќа Кирил и Методиј и особено на нивните свети ученици, покрстувањето за време на Светиот Рамноапостолен цар Борис-Михаил и почетокот на заедничката писменост.

Монасите и монахињите заедно со нивниот Старец, Архимандрит Партениј,
од Свештениот Бигорски манастир.

Превешћу само део.

Будући да пропагадни отрови који су готово читав један век тровали индивидуалну и колективну свест македонског народа полако губе свој погубни ефекат,настало је време када можемо слободно да кажемо своје мишљење о неким важним државним питањима,да без страха и фрустрација погледамо у нашу националну историју......Лак и нецензурисан доступ историјским изворима данас,омогућава нам да продремо дубоко у бит Македонаца без икакве идеолошке призме и матрице.Зато је крајње време да са здравим и трезвеним очима погледамо у сјај наше светле историје,коjа нас сама по себи без икаквих додавања,исправки,извртања чињеница чини поносним Македонцима...Међутим,културни и национални идентитет,може звучати парадоксално,подразумева и заједништво и испреплетеност са другим идентитетима и специфичностима.Пример такве историјске симбиозе су македонски и бугарски народ.Та урођена вековна блискост манифестује се у многим сегментима друштва као што су језик,култура,фолклор,историјска догађања,јунаци итд.У сваком случају немојмо заборавити да наше две земље имају исту цивилизацијску колевку,заједничко крштење.мисију светог Кирила и Методија и њихове свете ученике,заједничко покрштавање за време светог цара Бориса Михаила и почетке заједничке писмености.

- - - - - - - - - -


Шта је то војвода Васил(пар екселанс бугарско име) објаснио?Да су Илинденски устанак подигли бугарски агенти?Скоро све вође и учесници устанка су рођени у Македонији(Вардарској,Пиринској,Егејској).То војвода Васил није поменуо.Војвода Васил није поменуо да турски историјски извори говоре о том устанку као о бугарском устанку у Македонији.Војвода Васил није поменуо да је тридесет хињада добровоњаца предака данашњих Македонаца учествовало на страни бугарске војске у првом светском рату.Да су неки од њих имали највише официрске чинове у бугарској војсци.Да је бугарска војска дочекана као ослободилачка а не као освајачка.Да четвртина становника Бугарске води порекло од избеглица из Македоније.По војводи Василу 90% становника Македоније су бугарски агенти?Да није можда војвода Васил био нечији агент?Шта би рекао војвода Васил на ову изјаву монашког братства Македонске православне цркве из Бигорског манастира који се налази на северозападу Македоније а која је дата поводом потписивања споразума између Бугарске и Македоније пре два дана.
http://bigorski.org.mk/stavovi/za-dogovorot-za-prijatelstvo-pomegju-makedonija-i-bugarija/
Ево дела тог саопштења
Бидејќи пропагандните отрови вбризгувани во поединечната и колективна свест на македонскиот човек и народ од територијата на денешна Р. Македонија во текот на скоро еден век полека го губат своето погубно дејство, настапи време кога можеме слободно да го кажеме своето мислење за некои важни државни прашања, но и без страв и фрустрации да погледнеме во нашето национално минато и да дознаеме дека македонската самобитност и државност се крепат на подвигот и крвта на недобројните наши родољупци и херои на слободата. Лесниот и нецензуриран достап на историските извори денес, ни овозможува да проѕреме длабоко во историскиот бит на Македонецот, непосредно, лично, без никакви идеолошки призми и матрици. Затоа, крајно време е со здрави и трезвени очи да погледнеме во блесокот на нашата сјајна историја, која самата по себе, без никакви додавки, криења, извртени толкувања и сл., нè прави да бидеме горди Македонци, достоинствени носители на европските цивилизациски придобивки.
Меѓутоа, културниот идентитет и националната посебност, колку и да звучи парадоксално, подразбираат и заедништво и испреплетеност со други идентитети и посебности. Пример за таква историска симбиоза се македонскиот и бугарскиот народ. Таа вродена вековна близост се пројавува во многу значајни сегменти од општественото живеење: јазик, фолклор, култура, настани, дејци… Впрочем, да не заборавиме и дека нашите два народа имаат една цивилизациска лулка, заеднички крштелен купел – имено, мисијата на Светите Браќа Кирил и Методиј и особено на нивните свети ученици, покрстувањето за време на Светиот Рамноапостолен цар Борис-Михаил и почетокот на заедничката писменост.

Монасите и монахињите заедно со нивниот Старец, Архимандрит Партениј,
од Свештениот Бигорски манастир.

Превешћу само део.

Будући да пропагадни отрови који су готово читав један век тровали индивидуалну и колективну свест македонског народа полако губе свој погубни ефекат,настало је време када можемо слободно да кажемо своје мишљење о неким важним државним питањима,да без страха и фрустрација погледамо у нашу националну историју......Лак и нецензурисан доступ историјским изворима данас,омогућава нам да продремо дубоко у бит Македонаца без икакве идеолошке призме и матрице.Зато је крајње време да са здравим и трезвеним очима погледамо у сјај наше светле историје,коjа нас сама по себи без икаквих додавања,исправки,извртања чињеница чини поносним Македонцима...Међутим,културни и национални идентитет,може звучати парадоксално,подразумева и заједништво и испреплетеност са другим идентитетима и специфичностима.Пример такве историјске симбиозе су македонски и бугарски народ.Та урођена вековна блискост манифестује се у многим сегментима друштва као што су језик,култура,фолклор,историјска догађања,јунаци итд.У сваком случају немојмо заборавити да наше две земље имају исту цивилизацијску колевку,заједничко крштење.мисију светог Кирила и Методија и њихове свете ученике,заједничко покрштавање за време светог цара Бориса Михаила и почетке заједничке писмености.

Kliknite za proširenje...

Cari-brod:

наше две земље имају исту цивилизацијску колевку,

Kliknite za proširenje...

Cari-brod:

Шта је то војвода Васил(пар екселанс бугарско име) објаснио?Да су Илинденски устанак подигли бугарски агенти?Скоро све вође и учесници устанка су рођени у Македонији(Вардарској,Пиринској,Егејској).То војвода Васил није поменуо.Војвода Васил није поменуо да турски историјски извори говоре о том устанку као о бугарском устанку у Македонији.Војвода Васил није поменуо да је тридесет хињада добровоњаца предака данашњих Македонаца учествовало на страни бугарске војске у првом светском рату.Да су неки од њих имали највише официрске чинове у бугарској војсци.Да је бугарска војска дочекана као ослободилачка а не као освајачка.Да четвртина становника Бугарске води порекло од избеглица из Македоније.По војводи Василу 90% становника Македоније су бугарски агенти?Да није можда војвода Васил био нечији агент?Шта би рекао војвода Васил на ову изјаву монашког братства Македонске православне цркве из Бигорског манастира који се налази на северозападу Македоније а која је дата поводом потписивања споразума између Бугарске и Македоније пре два дана.
http://bigorski.org.mk/stavovi/za-dogovorot-za-prijatelstvo-pomegju-makedonija-i-bugarija/
Ево дела тог саопштења
Бидејќи пропагандните отрови вбризгувани во поединечната и колективна свест на македонскиот човек и народ од територијата на денешна Р. Македонија во текот на скоро еден век полека го губат своето погубно дејство, настапи време кога можеме слободно да го кажеме своето мислење за некои важни државни прашања, но и без страв и фрустрации да погледнеме во нашето национално минато и да дознаеме дека македонската самобитност и државност се крепат на подвигот и крвта на недобројните наши родољупци и херои на слободата. Лесниот и нецензуриран достап на историските извори денес, ни овозможува да проѕреме длабоко во историскиот бит на Македонецот, непосредно, лично, без никакви идеолошки призми и матрици. Затоа, крајно време е со здрави и трезвени очи да погледнеме во блесокот на нашата сјајна историја, која самата по себе, без никакви додавки, криења, извртени толкувања и сл., нè прави да бидеме горди Македонци, достоинствени носители на европските цивилизациски придобивки.
Меѓутоа, културниот идентитет и националната посебност, колку и да звучи парадоксално, подразбираат и заедништво и испреплетеност со други идентитети и посебности. Пример за таква историска симбиоза се македонскиот и бугарскиот народ. Таа вродена вековна близост се пројавува во многу значајни сегменти од општественото живеење: јазик, фолклор, култура, настани, дејци… Впрочем, да не заборавиме и дека нашите два народа имаат една цивилизациска лулка, заеднички крштелен купел – имено, мисијата на Светите Браќа Кирил и Методиј и особено на нивните свети ученици, покрстувањето за време на Светиот Рамноапостолен цар Борис-Михаил и почетокот на заедничката писменост.

Монасите и монахињите заедно со нивниот Старец, Архимандрит Партениј,
од Свештениот Бигорски манастир.

Превешћу само део.

Будући да пропагадни отрови који су готово читав један век тровали индивидуалну и колективну свест македонског народа полако губе свој погубни ефекат,настало је време када можемо слободно да кажемо своје мишљење о неким важним државним питањима,да без страха и фрустрација погледамо у нашу националну историју......Лак и нецензурисан доступ историјским изворима данас,омогућава нам да продремо дубоко у бит Македонаца без икакве идеолошке призме и матрице.Зато је крајње време да са здравим и трезвеним очима погледамо у сјај наше светле историје,коjа нас сама по себи без икаквих додавања,исправки,извртања чињеница чини поносним Македонцима...Међутим,културни и национални идентитет,може звучати парадоксално,подразумева и заједништво и испреплетеност са другим идентитетима и специфичностима.Пример такве историјске симбиозе су македонски и бугарски народ.Та урођена вековна блискост манифестује се у многим сегментима друштва као што су језик,култура,фолклор,историјска догађања,јунаци итд.У сваком случају немојмо заборавити да наше две земље имају исту цивилизацијску колевку,заједничко крштење.мисију светог Кирила и Методија и њихове свете ученике,заједничко покрштавање за време светог цара Бориса Михаила и почетке заједничке писмености.

Kliknite za proširenje...

Babunski:

Војводи Василу велешком (Василије Трбић) то име дао је народ велешког краја са којим се борио против бугарског терора. Међу Србима нека имена имају двојне облике (Благоја, Благоје и сл.). Немој да спинујеш његове речи. Прочитај пажљивије шта је написао, а све што је написао је истина. Од почетка српске четничке акције за мање од десет година западно од Вардара више нису постојале бугарске банде које су злостављале народ.
То што су написали ти „монаси“ је гледиште потомака прекинуте насилне бугаризације и оно је ирелевантно. Како објаснити чињеницу да су Бугари током оба светска рата на територији данашње Македоније побили на хиљаде људи?! Током Првог светског рата Бугари су пуне две године гађали бојним отровима цивилно становништво Битоља („без икаквих додавања, исправки, извртања“). Па зар по сопственом народу?!

Нажалост оваква имбецилна изјава написана је у оном истом манастиру у коме је Игуман манастира архимандрит Харитон је 4. марта 1889. године у писму председнику Друштва Свети Сава написао:

„Манастир Св. Јован „Бигорски” постоји на реци Радици, у Дебарској, на јужном шареном огранку. Он је задужбина српских краљева и царева, у колико нам стари причају, а зна се и по томе што се из поменика види , да су поклоници и приложници све сами околни Срби. Овом манастиру чинили су поклоне и милостињу и сви владаоци обновљене Србије. Њихова звона и данашњи дан својим гласом предсказују нам спасење и храбре нас на издржавање и трпљење до онога суђенога часа кад нам буде синуло чисто и јасно наше старо српско сунце.[2]

Најзад, да не бих много зборио и наше љуте ране озлеђивао, једном речју да потврдим: што су Дечани у северној Старој Србији, то је Св. Јован „Бигорски” у јужној Старој Србији.

У овом манастиру има нас калуђера преко 20, а још више сиротиње и слабих људи. Управо, ово је и црква и болница и богословија. За издржавање оваквог манастира треба да има повећих прихода, а оно, и што има више се изда Турцима и разним потурицама само да нас сачувају од већих зликоваца но што су они.

Па ради тога ме је братство изабрало и упутило овамо да колико толико помоћи приберем код слободне наше браће за шта имам и одобрење од надлежне власти. Ради тога ево пријављујем се и Друштву Св. Саве, да за наш манастир зна, да се о њему води мало већа брига, као што је о њему водио и први ослободилац Подунавске Србије неумрли Милош Т. Обреновић и на чију је реч султан издао ферман манастиру да Милошева звона слободно звоне.

Братство је наше чуло за Друштво Св. Саве и његову високу и свету идеју, па се тврдо нада да ће и нас наш општи покровитељ Св. Сава благословом својим обрадовати и дати нам духа и помоћи на даље трпљење.”

Kliknite za proširenje...

Cari-brod:

Војвода Василије је био нестабилна личност.Рођен у Славонији:хтео да буде монах у Хиландару и после убиства неког калуђера на Хиландару он вата бежанију у Србију где решава да буде четник у Македонији.Убија свог саборца четника и због сукоба са четничким старешином одлази у Велес.Најзначајнија борба му је била са бугарским војводом Стеваном Димитровом.Е сада....ствари стоје овако...Војвода Василије који је рођен у Славонији брани становништво у Македонији од војводе Димитрова који је рођен у Македонији.Мораш признати да је мало нелогично.Војвода Василије који је рођен у Славонији туче,убија,терорише,разоружава становништво у Македонији.Зашто туче.убија,разоружава становништво у Македонији ако је он Србин а то становништво је српско?Зашто неко ко је рођен у Славонији учествује у сузбијању Тиквешког устанка 1913 које су дигли становници Македоније ако су становници Македоније Срби а и он је Србин?И то заједно са башибозлуком Јаја-агом.Зашто пљачка куће избеглих из Македоније ако је он Србин и становници Македоније су Срби?
Што се тиче Бигорског манастира.Манастир је подигао 1020 године Јоан Бигорски.1913 године игуман манастира јеромонах Партенеј Бигорски је мучен и убијен зато што је одбио да да декларацију да је манастир српски.Можда је војвода Василије из Славоније покушавао да га убеди својим методама да он боље зна од њега који је рођен у Македонији чији је то манастир али изгледа није успео.

Kliknite za proširenje...