Имамо сличности:
Рашка, Расциа, Расиа - Русија, Росиа, Расиа
Сибир, Сибериа, Сибирја - Србија, Сербија, Сирбија
Да ли је неко размишљао о сличности имена и могућем заједничком пореклу назива?
Разлика у писању је мала, а ако се узме у обзир вековна и просторна удаљеност, те утицај различитих суседних језика, разлика је занемарљива.
Можда Руси имају нешто боље у тумачењу свог назива за Сибир (не мислим на оно што наводи Википедија).
Naravno da jeste; mnogi ljudi; u vreme borbe za nacionalnu državu, okruženi Osmanlijama i Habzburzima sa svih strana, te početaka razvoja uopšte nauke kod Srba, takva razmišljanja su bila dosta popularna (Miloš Milojević, Sima Lukin Lazić, Panta Srećković). Proizvod takvih pokušaja, da se na neki način pronađu veze između svih pojmova koji na neki način podsećaju na srpski etnonim, rezultovao je ovim:
Dok su ove konstrukcije zaista objektivno govoreći mogle imati svoju određenu istorijsku ulogu u vreme izgrađivanja srpske nacionalne svesti, malo tu čega ima izvan poprilično slobodašne igre rečima. Kada se bavimo analiziranjem toponimije, to mora biti propraćeno drugim istorijskim činjenicima, utvrđenim postojećim pisanim izvorima ili nekakvim drugim ostacima, rezultatima arheoloških istraživanja, filoloških studija i, kao što vidimo, u novije vreme i stvarima kao što su genetička ispitivanja. Čak i na stranu ostavivši neke komplementarnosti koje bi morale biti nužna potvrda ovakvih teorija, ne ulazeći sada ni u problem nužnosti popunjavanja brojnih rupa koje nam nedostaju da uhvatimo jasno razvijenu sliku događaja i razvojnih procesa, postoje danas u naukama koje se bave jezikom određeni okviri koji su postavili temelje toponomastičkih studija.
Zbog toga je toponomastika
kada se ostavi sama po sebi najgore moguće sredstvo za vršenje konstrukcija, jer je usamljena leglo nepouzdanosti. Upravo zbog toga se novoromantičari i drugi ljudi koji se bave pseudoistorijom u 90 odsto slučajeva koriste samo njom, kao jednim jedinim izvorom za svoje tvrdnje (Jovan I. Deretić, npr.).
Зна ли се нешто више о португалским Сеурбима? Наводно су припадали Лузитанцима а били под келтским утицајем.
Ne preterano. Moguće je da se radi o iberskim potomcima pre pojave Kelta na tim područjima Pirinejskog poluostrva.
Ovde bih podsetio ono što je
sumljivo_lice napisao; moguće je da se ovde radi o plemenu koje, u prastara praindoevropska vremena, deli određeno zajedničko poreklo (etnonimno) sa kako avganistanskom grupom tako i Srbima. Malo prenategnuto govorimo, jer čitave milenije olako preskačemo, ali bih rekao da je tako nešto moguće.
Upravo primeri kao taj razlozi su zbog kojih ja više nisam ubeđen u razmišljanja starijih škola, po kojima bi srpski etnonim bio nekada opšti praslovenski, za čitavu tu rasu, na osnovu toga što nalazimo različita
srpska ili slično nazvana plemena i spornih interpretacija pojedinih pripovedačkih izvora.
Pa to "beli" ide i uz Beloruse, a kod avganistanski Sarbana mozda je samo rec o zajednickom korenu izvedenog iz proto-indoevropskog jezika. Nekako se Sloveni sve do Velike Seobe percipiraju kao jako pasivni, a onda odjedanput kao jako pokretni, zasto jednostavno neko slovensko prvobitno pleme pod nazivom "Srbi" se nije prosirilo sitom Evrope. Inace, meni je "krunski" dokaz protiv sarmatskog porekla Srba sledece: zamislite, vladajuca klasa u Srba ima vecinski sarmatsku genetika, a sad ako uzmemo u obzir da je recimo Vladimir Veliki imao preko 700 zena i da su Sloveni bili mnogozenci, da li stvarno mislite da bas nijedna njihova grana ne bi bila sacuvana do danas?
Kako su, tačno, Belorusi dobili to ime? Da li
Crna,
Crvena i
Bela Rusija odgovaraju tim 'stranama'?
Što se tiče opaske u vezi Starih Slovena, u potpunosti se slažem. To je zbog zarobljenosti u okovima grčkolatinske pisane reči, koji je i utemeljio sredozemocentrične poglede u slučaju starog veka. Ostali,
varvarski krajevi, izvan domašaja tzv.
civilizovanog sveta, upadali bi u kontekst isključivo u slučajevima njihovih dodira sa pomenutim svetom. Odatle i percepcija o nagloj slovenskoj ekspanziji...koja kada se pojedine knjige čitaju, posebno sažeci koji ni ne ulaze u problematiku, ispada kao da su se neke stvari desile preko noći.
Što se tiče genetskog argumenta, ne znam koliko to stoji. U slučaju Srba, govorimo o slovenskom plemenu koje je kao takvo postojalo i pre njegovog doseljenja na Balkansko poluostvo. Nije neuobičajeno da elite izumiru (po muškoj liniji) kada se promatraju višemilenijumski procesi, posebno ako se radi o (barem jednim dobrim delom) zatvorenim društvenim krugovima (npr. o srpskoj aristokratiji, na čelu tih pojedinih plemena, koja se ne trudi preterano, izvan možda recimo poneke konkubine recimo ili tako nekog sličnog primera [slučajeva silovanja?] da se meša sa pojedincima iz ponekih
nižih rodova). Uostalom, zar nije uzorak DNK istraživanja na kraju krajeva i
vrlo mali da bi se tako nešto moglo u potpunosti isključiti (ako bismo na prvom mestu uopšte mogli i govoriti decidno o Y DIN haplogrupama u slučaju sasvim moguće i samih po sebi etnički vrlo mešovitih viših društvenih slojeva Istočnih Alana)
