Poslednji izveštaj poljoprivredne inspekcije pokazuje da je gotovo svaka deseta kontrolisana boca ili limenka bila u prodaji uprkos tome što joj je rok trajanja istekao
anse da potrošači na rafovima u trgovinama i ugostiteljskim objektima posegnu za bajatim pivom ili gaziranim napicima sve su veće. Ništa bolje nije ni sa ostalim namirnicama koje trgovci, u borbi sa padom prodaje, sve duže drže u radnjama.
Poslednji izveštaj poljoprivredne inspekcije pokazuje da je gotovo svaka deseta kontrolisana boca ili limenka bila u prodaji uprkos tome što im je rok trajanja istekao.
Prosečan kupac nema naviku da proverava ove informacije na piću, što uglavnom nije slučaj sa mlekom, mesom i drugim kvarljivijim namirnicama. Ali čak ni to ne sprečava ugostitelje i trgovce da ih izlažu riziku nudeći namirnice sumnjivog kvaliteta koje ko zna koliko stoje u magacinima.
U akciji interno prozvanoj „hiljadu” (obavljeno je 1.034 kontrole maloprodaje) na meti poljoprivredne inspekcije bile su trgovine, kafei, restorani... i prodaja jakih alkoholnih pića, piva, vina i osvežavajućih bezalkoholnih napitaka. Nepravilnosti su pronađene u svakom petom objektu – devet odsto pića bilo je van roka upotrebe, 17 odsto nepropisno deklarisano, a pet nezadovoljavajućeg kvaliteta.
– Ne znamo da li je to više ili manje nego ranije, ali je činjenica da smo toliko robe našli u prodaji. Najviše je bilo piva i najčešće smo ga pronalazili kod ugostitelja u restoranima. Manje kod trgovaca u maloprodajama – kaže za „Politiku” Nenad Vujović, načelnik poljoprivredne inspekcije, dodajući da je sa pivom i u prethodnim kontrolama bilo ovakvih problema. – To je dokaz da građani moraju da proveravaju bar osnovne informacije na pakovanjima hrane i pića. Odgovornost snose trgovci i ugostitelji jer je nedopustivo da takvu robu drže u prodaji. Njihova je obaveza da proveravaju i sklanjaju proizvode sa isteklim rokom trajanja sa polica.
Ni u drugim sektorima prehrane rezultati nisu mnogo bolji. Veterinarska inspekcija prošle godine van prometa stavila je 305 tona namirnica životinjskog porekla među kojima su bile i znatne količine hrane sa isteklim rokom trajanja.
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača, kaže da će se ovakve malverzacije nastaviti sve dok postoji praksa nepotpunog informisanja potrošača.
– Pozdravljamo akciju poljoprivredne inspekcije, ali potrošačima ovakve nepotpune informacije ništa ne znače. Ko su oni koji prodaju robu sa isteklim rokom? Njima je najbolja kazna bojkot. A ne da idu na prekršajni sud i da ti predmeti zastarevaju. Država od toga nema ništa, a još manje potrošači – ističe Papović, dodajući da je Zakon o bezbednosti hrane jasan i da odgovornost za bezbedan proizvod snose proizvođači i trgovci.
– Neka nam pokažu koliko je njih kažnjeno prekršajno, a sve završava na sudu. A znamo kako funkcioniše pravosuđe, sudovi su opterećeni, nemamo nadoknadu štete, na šta ukazujemo već godinama – kaže naš sagovornik.
Prema izveštaju Ministarstva poljoprivrede, u ovoj akciji kontrole maloprodaje doneto je 207 rešenja o zabrani prometa neodgovarajućih proizvoda. Iz prodaje je povučeno 1.095 litara rakije, 1.749 litara vina i 840 litara piva. Podneto je 44 prekršajne prijave i šest zahteva za privredni prestup, ali se firme ne navode. Kazne za ovakve prekršaje su različitog iznosa – od 300.000 do tri miliona dinara. Kako se ističe, planska kontrola ovih proizvoda rađena je na osnovu procene da li je potrebno pojačati kontrolu na osnovu rezultata prethodnih akcija.
– Naravno, u interesu javnosti, jer građani moraju da budu obavešteni o bezbednosti pića na tržištu – navode nadležni.
Veleprodaje diktiraju uslove
Šta se dešava sa robom koja zbog isteka roka više ne može da se prodaje u radnji? Ko snosi štetu – trgovac (kupac) ili veleprodavac, zavisi pre svega od politike distributera i kako je posao ugovoren.
Kako nezvanično saznajemo, pojedine kompanije koje se bave veleprodajom preuzimaju trošak na sebe, tako što šalju kamione i komercijaliste da od kupca preuzmu robu koja više nije za upotrebu. Ovi proizvodi uništavaju se u Vinči.
– U tom slučaju povrat preuzima veleprodaja, a trgovac nema baš nikakav trošak. Ozbiljne kompanije neće dozvoliti da iz njihovih magacina izađe roba čiji je rok trajanja najmanje tri meseca. Ali ima i velikih uvoznika i distributera koji su izričiti da ne priznaju povraćaj robe. Ne zanima ih šta će trgovac dalje uraditi sa njom. To može da bude razlog zašto se ovakvi proizvodi pronalaze u nekim maloprodajama. Često je i u pitanju nepažnja. Kada je promet manji, slabo se kontroliše šta je u radnjama ili restoranima – kaže sagovornik „Politike” dobro upoznat sa prilikama na tržištu. Javna je tajna da u pojedinim veleprodajama robu koja je pred istekom nude po sniženoj ceni, ograđujući se da je prodaju dok je još u važećem roku trajanja. U tom slučaju kupac svakako nema pravo na povrat.
