Transcendental
Buduća legenda
- Poruka
- 29.503
http://www.politika.rs/scc/clanak/3...-bi-otisli-na-bolovanje#.WXuYLqHu8WE.facebook
Глуме депресију да би отишли на боловање
У лекарској пракси се дешава да послодавац раднику не одобри одлазак на одмор, а он му „доскочи” узимањем боловања
Аутор: Данијела Давидов-Кесарчетвртак, 27.07.2017. у 22:00
(Фото Пиксабеј)
„Одржавање” трудноће, повреде, болести мишићно-коштаног система и везивног ткива, тумори, обољења система крвотока, душевни поремећаји, проблеми са нервним системом и органима за варење најчешће су дијагнозе због којих су грађани у првих шест месеци ове године одлазили на боловања.
Са посла се дуже од месец дана одсуствовало и због болести мокраћно-полног система, заразних обољења, због проблема са болестима крви, жлезда са унутрашњим лучењем, тегобама са очима и ушима, мукама са дисањем…
Подаци Републичког фонда за здравствено осигурање показују да су од 1. јануара до краја јуна лекарске комисије РФЗО-а у 135.876 случајева оцењивале дужину привремене спречености за рад, што је за 4,9 одсто мање посета комисијама него у истом периоду претходне године.
– Поредећи привремену спреченост за рад у овом периоду у односу на исте месеце пре годину дана, закључује се да је дошло до повећања броја случајева за дијагнозе из група повреда, тровања и последица деловања спољних фактора (11,4 одсто), болести мишићно-коштаног система и везивног ткива (7,3 одсто) и тумора (0,5 одсто) – додаје др Верица Лазић, в. д. директора РФЗО-а.
Лекари у домовима здравља објашњавају да се на одлазак на боловање теже одлучују људи који раде код приватника него они који раде у државној служби. Дешава се и да блефирају, само како би уграбили који слободан дан.
Професор др Александар Миловановић, директор Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић”, појашњава да има случајева да ако раднику послодавац не одобри одлазак на одмор, он му „доскочи” узимањем боловања.
– Свако може да дође код лекара и да се пожали на бол у кичми. Лекар мора да верује да га стварно боли и пошаље га на боловање. Злоупотребљавају се и психијатријске дијагнозе. Имао сам случај човека који се жалио на депресију и због тога отишао на боловање, а онда сам га видео како се шета по тржном центру. Имао сам намеру да тражим контролу његовог боловања, али сам одустао јер он може да се брани тиме да му је за депресију добро да изађе међу људе. Нажалост, не постоји уређај депресиметар којим би могло да се утврди да ли је неко болестан или не. Људи могу да глуме да су депресивни. Десило се и да ме један молер ударио јер нисам хтео да му отворим боловање због вртоглавице. Није био болестан већ је договорио приватне послове у сезони кречења. Био је бесан што сам му „покварио” намеру – истиче др Миловановић.
Када је реч о озбиљним симптомима због којих се мора на боловање, појашњава прим. др Милица Николић Урошевић, из београдског Дома здравља „Врачар”, утисак је да се много више него раније прекида одлазак на посао због лечења карцинома, а актуелни су и преломи руку и ногу услед пада са мотора. Уколико нису велике повреде, на пример ако је особа повредила леву руку а ради канцеларијски посао и десном руком може да ради на рачунару, она одустаје од боловања.
– Међу људима који не могу да раде неко време више не предњаче људи са душевним поремећајима који већ имају отворене картоне на психијатрији. Много је више оних који би требало да имају психијатријску дијагнозу а неће да се лече. Недавно ми је дошао један поштар рекавши ми да не може више да глуми и гледа људе и да би свашта могао да уради, па да је битно да оде на боловање да се смири – каже др Невенка Димитријевић, пи-ар Секције опште медицине Српског лекарског друштва.
Одлазак на боловање најчешћи је због дијагноза у вези са трудноћом, рађањем и бабињама, иако је нешто мањи број таквих случајева него претходних година. Гинеколог др Мима Фазлагић истиче да се ранијих година често дешавало да жене узимају боловања да би продужиле одмор. Сада тога има мање јер су надокнаде за боловање мале, због чега има и случајева да жене које имају озбиљне гинеколошке проблеме одлазе на посао.
– То се не односи на труднице јер већина њих „отвара” боловање од тренутка када виде позитиван тест трудноће. У многим земљама боловања за труднице такорећи да не постоје, осим за жене које морају да бораве у болници – објашњава др Фазлагић.
Када је реч о узроцима привремене спречености за рад, у РФЗО-у појашњавају да повећање бележи спреченост за рад због болести или повреде ван рада али и на послу, због професионалне болести и неге болесног члана уже породице.
Глуме депресију да би отишли на боловање
У лекарској пракси се дешава да послодавац раднику не одобри одлазак на одмор, а он му „доскочи” узимањем боловања
Аутор: Данијела Давидов-Кесарчетвртак, 27.07.2017. у 22:00
„Одржавање” трудноће, повреде, болести мишићно-коштаног система и везивног ткива, тумори, обољења система крвотока, душевни поремећаји, проблеми са нервним системом и органима за варење најчешће су дијагнозе због којих су грађани у првих шест месеци ове године одлазили на боловања.
Са посла се дуже од месец дана одсуствовало и због болести мокраћно-полног система, заразних обољења, због проблема са болестима крви, жлезда са унутрашњим лучењем, тегобама са очима и ушима, мукама са дисањем…
Подаци Републичког фонда за здравствено осигурање показују да су од 1. јануара до краја јуна лекарске комисије РФЗО-а у 135.876 случајева оцењивале дужину привремене спречености за рад, што је за 4,9 одсто мање посета комисијама него у истом периоду претходне године.
– Поредећи привремену спреченост за рад у овом периоду у односу на исте месеце пре годину дана, закључује се да је дошло до повећања броја случајева за дијагнозе из група повреда, тровања и последица деловања спољних фактора (11,4 одсто), болести мишићно-коштаног система и везивног ткива (7,3 одсто) и тумора (0,5 одсто) – додаје др Верица Лазић, в. д. директора РФЗО-а.
Лекари у домовима здравља објашњавају да се на одлазак на боловање теже одлучују људи који раде код приватника него они који раде у државној служби. Дешава се и да блефирају, само како би уграбили који слободан дан.
Професор др Александар Миловановић, директор Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић”, појашњава да има случајева да ако раднику послодавац не одобри одлазак на одмор, он му „доскочи” узимањем боловања.
– Свако може да дође код лекара и да се пожали на бол у кичми. Лекар мора да верује да га стварно боли и пошаље га на боловање. Злоупотребљавају се и психијатријске дијагнозе. Имао сам случај човека који се жалио на депресију и због тога отишао на боловање, а онда сам га видео како се шета по тржном центру. Имао сам намеру да тражим контролу његовог боловања, али сам одустао јер он може да се брани тиме да му је за депресију добро да изађе међу људе. Нажалост, не постоји уређај депресиметар којим би могло да се утврди да ли је неко болестан или не. Људи могу да глуме да су депресивни. Десило се и да ме један молер ударио јер нисам хтео да му отворим боловање због вртоглавице. Није био болестан већ је договорио приватне послове у сезони кречења. Био је бесан што сам му „покварио” намеру – истиче др Миловановић.
Када је реч о озбиљним симптомима због којих се мора на боловање, појашњава прим. др Милица Николић Урошевић, из београдског Дома здравља „Врачар”, утисак је да се много више него раније прекида одлазак на посао због лечења карцинома, а актуелни су и преломи руку и ногу услед пада са мотора. Уколико нису велике повреде, на пример ако је особа повредила леву руку а ради канцеларијски посао и десном руком може да ради на рачунару, она одустаје од боловања.
– Међу људима који не могу да раде неко време више не предњаче људи са душевним поремећајима који већ имају отворене картоне на психијатрији. Много је више оних који би требало да имају психијатријску дијагнозу а неће да се лече. Недавно ми је дошао један поштар рекавши ми да не може више да глуми и гледа људе и да би свашта могао да уради, па да је битно да оде на боловање да се смири – каже др Невенка Димитријевић, пи-ар Секције опште медицине Српског лекарског друштва.
Одлазак на боловање најчешћи је због дијагноза у вези са трудноћом, рађањем и бабињама, иако је нешто мањи број таквих случајева него претходних година. Гинеколог др Мима Фазлагић истиче да се ранијих година често дешавало да жене узимају боловања да би продужиле одмор. Сада тога има мање јер су надокнаде за боловање мале, због чега има и случајева да жене које имају озбиљне гинеколошке проблеме одлазе на посао.
– То се не односи на труднице јер већина њих „отвара” боловање од тренутка када виде позитиван тест трудноће. У многим земљама боловања за труднице такорећи да не постоје, осим за жене које морају да бораве у болници – објашњава др Фазлагић.
Када је реч о узроцима привремене спречености за рад, у РФЗО-у појашњавају да повећање бележи спреченост за рад због болести или повреде ван рада али и на послу, због професионалне болести и неге болесног члана уже породице.
