Junker priznao: Suhomesnati proizvodi za istok sa manje mesa

waikiki (:

Ističe se
Poruka
2.040
Javna tajna je da u suhomesnatim proizvodima namenjenim istočnim Evropljanima ima manje mesa i više aditiva iako je cena skoro ista, ili da prašak za veš bolje pere na zapadu Evrope nego na istoku. Tu nejednakost priznao je i predsednik Evropske komisije Žan Klod Juner. Kaže da je to neprihvatjivo, ali dodaje da zbog toga ne treba menjati propise.
Velike svetske kompanije nude proizvode sa različitim i manje kvalitetnim sastojcima pod istom etiketom u različitim zemljama Evropske unije. Da u suhomesnatim proizvodima ima manje mesa i više aditiva, iako je cena gotovo ista, a na Zapadu i niža, a da su prašak za veš i čokolada u istočnoj Evropi slabijeg kvaliteta, potvrdila su brojna nacionalna istraživanja, a konačno isto je priznala i Evropska komisija. Žan Klod Junker međutim kaže da u ovom trenutku nije potrebno donositi nove propise.
"Imaju aposlutno pravo da imaju isti kvalitet proizvoda, tako da ovo pitanje nećemo zanemariti, već moramo dokazati kao Komisija i kao Evropska Unija, da Slovaci nisu građani druge kategorije u Evropi. Svi građani imaju jednaka prava jer imaju jednako dostojanstvo", poručio je Junker.

Takozvana Višegradska četvorka poslednjih godina sve glasnije zahteva da bivše komunističke zemlje prestanu da budu, kako kaže, "kanta za smeće" Evrope i da Česi, Poljaci, Slovaci i Mađari imaju puno pravo da pod istim brendom dobiju robu istog sastava i kvaliteta.

Za mene je najvažnije što Evropska komisija i njen predsednik priznaju da problem postoji, a predsednik se obavezao da će posvetiti pažnju ovom ozbiljnom političkom problemu", rekao je predsednik Slovačke Robert Fico.

S druge strane, multinacionalne kompanije brane se da je za lošiji kvalitet njihovih proizvoda u postkomunističkim članicama EU ustvari kriv lokalni ukus potrošača.

Čehe je nasmejalo objašnjenje za drugačiji sastav praška za veš u kojem se navodi da Česi prave drugačije mrlje i da im nije potreban tako dobar deterdžent kao Nemcima. Takođe, prema sličnim navodima građani istočne Evrope naprosto vole manje lešnika u svojim kremovima.
http://rs.n1info.com/a286821/Biznis/Junker-priznao-razliciti-kvalitet-proizvoda.html

Znaci Svabama treba nesto jace da speru svu prljavstinu, nego Cesima :mrgreen: :D Srbija treba da testira te proizvode da vidimo gde smo mi u svemu tome :D
 
Sta je ovo?
Pa nasi proizvodi su naj! Sudzuka, prsut, budjola?
Sta uvozimo?
Кад су Руси увели санкције западњацима, све оно намењено за руско тржиште је завршило, између осталог, и код нас.

Наши сувомесни производи се добрим делом праве од увозног меса упутног квалитета. Кад би само знао како се месо прерађује.. вероватно би постао вегетеријанац.
 
Poslednja izmena:
Кад су Руси увели санкције западњацима, све оно намењено за руско тежиште је завршило, између осталог, и код нас.

Наши сувомесни производи се добрим делом праве од увозног меса упутног квалитета. Кад би само знао какао се месо прерађује.. вероватно би постао вегетеријанац.

Nije kod nas tako bilo. Nismo ciljali na bilionsko trziste, nego malo a kvalitetno.
Prava stvarka.
 
Не капирам шта то људи купују. Ја једино пармезан од стране робе пазарим. Какви кремови, ко то једе уопште.

- - - - - - - - - -

Добро, и "Barilla" песто.

Морам да направим малу дигресију од теме и фокусирам се на ово појачано у цитату.

Иако је назив "пармезан" код нас усвојен, оно што ми купујемо као пармезан се у Италији зове "Formaggio per pasta" или у преводу сир за тесто и ради се о ситно дробљеном сиру. Производи га пуно фирми.

Међутим сам пармезан је заправо посебна врста сира у великим колутовима (око 40кг) чији процес производње траје око годину дана. Сир је са заштићеним географским пореклом и прави назив му је "Parmigiano Reggiano". Име је добио по граду Парми и региону Италије где се прави.

Хоћу да кажем да смо усвојили потпуно погрешан назив за један релативно јефтин производ од сира дајући му име друге врло квалитетне врсте. Иначе у нашим радњама сам приметио паковања неколико произвођача из Италије и ови наши откидају са ценама. Мислим да је производ фирме Занети код нас око 100 дин, док је у Италији исто паковање око 30 евро центи што је око 37 динара
 
Морам да направим малу дигресију од теме и фокусирам се на ово појачано у цитату.

Иако је назив "пармезан" код нас усвојен, оно што ми купујемо као пармезан се у Италији зове "Formaggio per pasta" или у преводу сир за тесто и ради се о ситно дробљеном сиру. Производи га пуно фирми.

Међутим сам пармезан је заправо посебна врста сира у великим колутовима (око 40кг) чији процес производње траје око годину дана. Сир је са заштићеним географским пореклом и прави назив му је "Parmigiano Reggiano". Име је добио по граду Парми и региону Италије где се прави.

Хоћу да кажем да смо усвојили потпуно погрешан назив за један релативно јефтин производ од сира дајући му име друге врло квалитетне врсте. Иначе у нашим радњама сам приметио паковања неколико произвођача из Италије и ови наши откидају са ценама. Мислим да је производ фирме Занети код нас око 100 дин, док је у Италији исто паковање око 30 евро центи што је око 37 динара


Чему ова едукација?
 
Толико о 'европским вредностима'.

"Локални укус потрошача"? Та, њима је по укусу 'исто', али лошијег квалитета, и по скупљој цени. Море..
A kakve su naše vrednosti , kad naše poljoprivredne proizvode prve klase izvozimo a ovde prodajemo
( ili nadomešćujemo-njihovom robom istu robu ) zadnjom klasom za naše građane .
 

Back
Top