Odlučujem sam, a odgovornost delimo
Vučić je najavio unutrašnji dijalog o Kosovu tako što je napisao autorski tekst i debatovao sam sa sobom na Pinku. Sagovornici DW veruju da on hoće podelu odgovornosti za „polupriznanje“ kosovske nezavisnosti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastavlja da podgreva temu „unutrašnjeg dijaloga o Kosovu“, koja je bila deo i njegovog inauguracionog govora. U autorskom tekstu za list Blic Vučić je ponovio potrebu za dijalogom unutar srpskog društva o rešavanju problema Kosova „kako se taj teret ne bi ostavio potomcima, i zato što je potrebno da svi zajedno pronađemo odgovor koji će biti trajan“.
Smiri ton i svoje medije pa da pričamo
Prema nezvaničnim najavama, taj dijalog bi trebalo da započne u septembru, ali ni ovaj autorski tekst niti iscrpno gotovo monološko gostovanje na Pinku u ponedeljak uveče nisu razrešili brojne nedoumice. Vučić je umesto platforme za razgovore ponudio mešavinu fraza, prošaranih ličnim i prisvojnim zamenicama, tako da se i dalje može samo nagađati koga to namerava da pozove na dijalog, koliko će on trajati, i u kakvom bi se formatu vodio.
Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose, za DW kaže da nije optimista da će se taj dijalog uopšte dogoditi: „Vučić zapravo nema jasnu ideju o čemu će pregovarati, ali zato unapred diskvalifikuje sve one koji bi mogli da budu protiv. Takav tekst i takav ton nisu dobar uvod i ta arogancija u suštini odbija od dijaloga.“ I tu se, dodaje Janjić, već nazire da je poziv na dijalog zapravo manipulacija, u stilu „ja sam vas pitao, vi ćutite, ne odgovarate – ja sam stoga doneo odluke koje sam doneo, a sada mi svi da podelimo odgovornost“.
Ukoliko je Aleksandru Vučiću zaista stalo do dijaloga on pre svega mora da primiri svoj ton i svoje medije, da BIA prestane sa diskvalifikacijama ljudi koji bi možda mogli da pomognu, i da otvori kanale informacija, nastavlja Janjić: „Ništa se ne može postići u atmosferi gde građani ne znaju šta rade političari, a nama je potrebno da znamo šta su oni do sada uradili, dokle su stigli, i šta je to na stolu. Kako možete očekivati da vodite dijalog sa bilo kime ako njih čeka ono što sam ja lično prošao: krenete u dijalog, a onda vam Informer i drugi sledbenici Vučića objave kako ste saradnik teroriste i narko-dilera Ramuša Haradinaja.“
Priznanje Kosova nije magično rešenje?
Situacija na Balkanu se ubrzava, ističe za DW Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative. On to čita iz prijema Crne Gore u NATO, kao i ubrzanoj proceduri za ulazak Makedonije u tu alijansu. „U tom kontekstu vidim i ovo takozvano rešavanje kosovskog problema. Dodaje se gas, želi se brz završetak celog procesa, i ulazak Kosova u Ujedinjene nacije – možda već i naredne godine.“ Prema njegovim rečima, najavljeni unutrašnji dijalog mogao bi da pruži legitimizaciju tom procesu. „Mi ćemo voditi neki dijalog, koji će na kraju rezultirati zaključkom da moramo da prihvatimo realnost, a to je da Kosovo postane članica UN bez formalnog priznavanja Kosova. To je ono što se priča od 2008. godine – model dve Nemačke – i ugovor između Beograda i Prištine koji bi podsećao na odnose Istočnog Berlina i Bona.“
Dušan Proroković smatra da će to javnosti biti predstavljeno kao srednje rešenje: mi nismo priznali Prištinu, ne uspostavljamo diplomatske odnose, ali će Kosovo legalizovati svoj status u UN, jer je to realnost. „Mislim da sve ide u tom pravcu“, kaže naš sagovornik, „međutim, to neće rešiti problem Kosova, i Srbija će se tek tada suočiti sa ozbiljnim problemima“.
„Kosovo u UN bi dugoročno i dalekosežno narušilo našu poziciju. Mi bismo već nakon toga mogli očekivati brz prijem Kosova u NATO, a pozicija Srbije se u tom kontekstu sasvim menja, i možda Srbija dođe u situaciju da i sama mora da uđe u NATO“, kaže Proroković. „Zatim bi se mogle vrlo brzo očekivati tužbe od strane Kosova kao članice UN: za genocid, niz problema koji se tiču razgraničenja, i to može dovesti našu i spoljnu i unutrašnju politiku u poziciju da se decenijama iscrpljuje problemima sa vladom u Prištini. Stoga je pogrešna i opasna dogma da priznavanjem Kosova rešavamo problem.“
Vučić na svetlu a guske u magli
Dušan Janjić smatra da je Vučić naumio da postigne neku vrstu konsenzusa – kako bi podelio odgovornost. „On traži podršku njemu kao pregovaraču da može da odlučuje o budućnosti Srbije. Ali, dijalog ne može biti manipulacija da bi se odgovornost za ono što jeste ili nije urađeno prebacila na neku opštu javnost: na neke Srbe koji ćute, nojeve koji drže glavu u pesku, ili, najjača slika koju je Vučić izgovorio tim povodom, guske u magli.“
I Prorokoviću u vezi sa Vučićevom najavom padaju na um slikovita poređenja: kaže da Vučić oko suštine obilazi kao mačka oko vruće kaše. „Ne znamo čak ni institucionalni okvir za taj dijalog – hoće li se on odvijati u parlamentu ili u okviru neke druge državne institucije“, kaže Proroković i dodaje da, kako sada stvari stoje, opozicija uopšte nema razloga da u toj predstavi učestvuje: „Mislim da će se čak i stranke koje 20 godina ponavljaju da je Kosovo nezavisno elegantno povući i tu odgovornost ostaviti Vučiću.“
