Bavarska Sovjetska Republika

ravana

Domaćin
Poruka
4.537
1919 proglasena je bsr koja je trajala samo mjesec dana . bila je osnovana 3,5 godina prije sssr - a . kada se povuce paralela sa danasnjim CSU vidi se da se ta bavarska borba za samostalnos nastavalja .

220px-Bavarian_Admin_Districts.jpg


sa regiom baden vinterber se fino uklapa u balkaniju .

Germany%2C_administrative_divisions_-_de_-_colored.svg


samo sto sa rajland - falc , salan , hesen i tirigen ?

- - - - - - - - - -

podrucje granici i sa francuskim pokrajnama alsas , loren i frans komte pa je lako zapaljivo .
 
Баварска Совјетска Република (позната и под именом Минхенска Совјетска Република) настала је током послератних превирања у Немачкој од 1918. до 1919. године, раздобље познато под именом Немачка револуција. Ова република је била покушај стварања социјалистичке државе темељене на радничким саветима као основним органима власти. Заузимала је претежито територију данашње Баварске.

Садржај

1 Бескрвна револуција
2 Совјетска република
3 Види још
4 Референце
5 Литература
6 Спољашње везе

Бескрвна револуција

Дана 7. новембра 1918. године, на прву годишњицу од избијања Октобарске револуције, вођа Независне социјалдемократске партије Немачке (НСДПН), Курт Ајзнер, одржао је говор о осмочасовном радном времену, проблемима радничке класе, те о укидању монархије пред масом од 60 000 људи. Маса људи са митинга се упутила према војном кампу и тамо су на своју страну придобили већину војске. Исте је ноћи краљ побегао из Баварске. Ајзнер је следећи дан Баварску прогласио слободном државом, чиме је укинута монархија и 700-годишња владавина династије Вителсбах. Ајзнер је постао министар-председник Баварске[1]. Иако је подупирао идеју социјалистички уређене државе, одбацивао је бољшевички модел и обећао свим да ће се поштовати право на власништво.

Након што је НСДПН изгубила изборе, Ајзнер је одлучио да поднесе оставку на место премијера. Дана 21. фебруара 1919, на путу до парламента, убио га је десничарски националиста Антон Граф фон Арко Валеј. Атентат је подстакао на ширење нереда по Баварској, а успех у проглашењу Мађарске Совјетске Републике охрабрио је комунисте и анархисте да преузму власт[2].
Совјетска република

Након пада коалиционе владе[3], дана 6. априла 1919. године била је званично проглашена Баварска Совјетска Република.

Дана 12. априла, власт је у своје руке узела Комунистичка партија Немачке на челу с Еугеном Левинеом[4]. Левине је покренуо формирање Црвене армије, избацио богаташе из скупих станова и предао их сиротињи на коришћење, радницима су фабрике предате на управљање. У плану је било и укидање папирнатог новца као платежног средства и реформа школства, али то није стигло да заживи.

Дана 3. маја, око 9.000 припадника баварске војске верних монархији и око 30.000 припадника Фрајкора ушли су у Минхен и у огорченим уличним борбама поразили комунисте, у којима је погинуло око 1.000 њих. Око 700 комуниста, анархиста и њихових симпатизера су ухапшени, а затим су их све пострељали војници Фрајкора. Еуген Левине је стрељан засебно у затвору Штаделхајм.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Баварска_Совјетска_Република
 
His government members were not always well-chosen. For instance, the Foreign Affairs Deputy Dr. Franz Lipp (who had been admitted several times to psychiatric hospitals), declared war on Switzerland over the Swiss refusal to lend 60 locomotives to the Republic.[11] He also claimed to be well acquainted with Pope Benedict XV[12] and he informed Vladimir Lenin via cable that the ousted former Minister-President Hoffmann had fled to Bamberg and taken the key to the ministry toilet with him.[13]
:worth:
 

Back
Top