Juraj Špiler
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Juraj Špiler
Datum rođenja 8. april 1900.
Mesto rođenja Zagreb
Austrougarska
Datum smrti april 1949.
Mesto smrti Zrenjanin
FNR Jugoslavija
Juraj Špiler (1900 — 1949), policijski službenik, predstojnika Komande javne bezbednosti za Banat od 1941. do 1944. godine. Osuđen je za ratne zločine.

Biografija[uredi]
Rođen je 8. aprila 1900. godine u Zagrebu. Njegov otac Vjekoslav bio je advokat, pa se porodica često selila, kada je on menjao službu. Godine 1902. oni su se preselili u Karlovac, gde su živeli do 1915. godine, zatim su prešli u Ilok, a odatle su se 1917. ponovo vratili u Zagreb. Juraj je osnovnu školu i gimnaziju pohađao u Karlovcu, Vukovaru i Zagrebu. Godine 1918. se upisao na Visoku tehničku školu u Zagrebu, ali ju je ubrzo napustio i po želji oca prešao je na Pravni fakultet. Diplomirao je 1923, a doktorirao 1927. godine.

Pošto mu je 1921. godine, umro otac, a majka nije imala dovoljno sredstava za školovanje, morao je da radi i studira. Godine 1924. je stupio u policijsku službu. Najpre je bio referent u kriminalističkom odeljenju, a potom je bio premešten u prvi policijski kvart, gde je bio starešina kvarta. Polovinom 1926. godine je postavljen za šefa Saobraćajnog odseka, a početkom 1929. je preuzeo dužnost šefa Putničkog odseka i Ureda za kontrolu stranaca. Krajem 1933. godine je postao šef Odseka javne bezbednosti, a početkom 1935. je postao šef Zbora policijskih agenata.

Septembra 1935. godine, posle jedanaest godina provedenih u službi zagrebačke policije, premešten je u Križevce, gde je postavljen za predstojnika gradske policije. Godine 1936. premešten je u Vinkovce, gde je bio predstojnik gradske policije, a 1939. je prešao u Novi Sad, gde je postao zamenik upravnika policije. Tokom policijske službe u Hrvatskoj, učestvovao je u više akcija protiv ustaških ekstremističkih grupa. U jednoj od tih akcija je bio i ranjen, zbog čega je hramao na jednu nogu. Takođe je učestvovao i u hapšenju i proganjanju istaknutih učesnika radničkog pokreta, kao i članova tada ilegalne Komunističke partije. Za svoj rad u policijskoj službi Kraljevine Jugoslavije bio je odlikovan Ordenom Svetoga Save, 1934. godine.

Tokom boravka u Novom Sadu Špiler je uspostavio kontakte sa pripadnicima folksdojčera i Kulturbunda. Ova saradnja bila je naročito vidljiva u vreme martovskih i aprilskih događaja 1941. godine, kada je on Nemcima odavao vojne i državne tajne. Početkom aprila 1941. tadašnji upravnik policije Todor Vojnović je napustio Novi Sad, a Špiler je preuzeo njegovu funkciju. Kada su mađarske okupacione snage 13. aprila ušle i okupirale Novi Sad, odmah sutradan su otpočele progon i ubijanje srpskog stanovništva. Među uhapšenima tada se našao i Juraj Špiler, kao visoki policijski službenik. On je bio osuđen na smrt i izveden na streljanje. Pošto je bio samo ranjen, pravio se mrtav i pokušao je da pobegne, ali je uhvaćen. Na intervenciju folksdojčera pušten je i odveden u bolnicu.

Pošto je kao policijski službenik učestvovao u progonu ustaša, posle osnivanja Nezavisne Države Hrvatske ustaše su tražile od Mađara da im isporuče Špilera. Da bih izbegao izručenje ustašama, Špiler je od folksdojčera dobio potvrdu da je Nemac (iako je bio Hrvat po nacionalnosti). On je tada svoje ime promenio u Georg Špiler (nem. Georg Spiller). Na zalaganje njegovih prijatelja folksdojčera krajem jula je prešao u Veliki Bečkerek, gde je postavljen za sekretara u Nadleštvu podbana Dunavske banovine za Banat. Ubrzo je postavljen za predstojnika policije u Velikom Bečkereku.

Policijske metode dr Juraja Špilera bile su veoma surove, pa su ih se i mnogi Nemci gnušali. Već u septembru 1941. godine protiv Špilera je jedan nemački narednik podneo pritužbu krajskomandantu. On je u prijavi opisao sadističko mučenje jednog od uhapšenih komunista prilikom saslušanja (radilo se o Žarku Momirskom). Ove primedbe samo su uticale da Špiler još više napreduje, pa je februara 1942. godine postavljen za predstojnika Komande javne bezbednosti za Banat. Špiler je veoma veliku pažnju posvetio obaveštajnom radu, stvarajući mrežu obaveštajaca. Na osnovu toga on je septembra 1941. otkrio grupu koju je predvodio komunista Voja Bošnjak i koja je pripremala akciju likvidacije dvojice policajaca iz Bečkereka, a u novembru iste godine je uspeo da otkrije skoro čitavu organizaciju SKOJ-a u Bečkreku. Oktobra 1941, takođe dojavom, uspeo je da uhapsi Olgu Petrov. Posle strašnog mučenja u policiji, kojim je direktno rukovodio Špiler, ona ništa nije otkrila pa je upućena u Banjički logor.

Špiler se tokom vremena oslobađao uticaja svojih pretpostavljenih i direktno se vezivao za Gestapo. On je formirao grupu od 15 dobro obučenih policijskih agenata, koju je nazvao Udarna grupa. Tokom marta 1942. godine u borbi protiv Narodnooslobodilačkog pokreta u južnom Banatu Špiler je delovao na području Pančeva. On je ovde 6. marta izveo uspešnu akciju - najpre je uspeo da psihički slomi jednog uhapšenika i ovaj mu je odao kuću u kojoj je nalazi grupa komunističkih ilegalaca. Špiler je tada organizovao akciju i opkolio kuću u kojoj su se nalazili Braca Petrov, njegova sestra Jelisaveta Beba i Stanko Tomić. Odbivši da se predaju, oni su puna tri časa pružali otpor policiji. Braca je u okršaju poginuo, dok su Jelisaveta i Stranko bili ranjeni. Oni su tada preneti u bolnicu, ali su ubrzo preminuli. Takođe, uspešnu akciju protiv NOP-a na terenu Pančeva, u kojoj je bilo uhapšeno oko 60 osoba, Špiler je izveo uz pomoć svog tajnog agneta Pavla Aldana, bivšeg studenta i člana KPJ, koji je posle hapšenja pristao da radi za policiju.

Pored Pavla Aldana, Špiler je uspeo da zavrbuje još jednog bivšeg saradnika NOP-a i člana KPJ - Radoslava Radu Grujića. Glavni Špilerov cilj u to vreme je bilo hapšenje Žarka Zrenjanina i Žarka Turinskog. Otkrivanje i likvidacija Žarka Zrenjanina Uče, sekeretara PK KPJ za Vojvodinu, novembra 1942. godine, desilo se gotovo slučajno, usled izdajstva jedne žene, ali je i u ovoj akciji učestvovao Špiler. Uz pomoć svog agneta Grujića, Špiler je uspeo da likvidira čitav Okružni komitet KPJ za severni Banat. Najpre je u novembru 1942. ubijen Bora Mikin, a početkom januara 1943. godine Žarko Turinski. Obojica su prilikom hapšenja pružila otpor policiji i poginula. Turinski, koji je bio sekratar Okružnog komiteta, je prilikom hapšenja u Velikom Bečkereku uspeo da Špilera rani u desnu ruku.

Pored hapšenja istaknutih komunista, Špiler je rukovodio akcijama čišćenja terena i blokadama naselja u svim krajevima Banata. Februara 1942. godine čitavih 13 dana, od 13. do 25. februara selo Kumane je bilo poprište divljanja njegovih policajaca. Tada je ubijeno i ranjeno 9 partizana, a ukapšeno oko 200 ljudi, pod optužbom da su partizanski jataci. Juna 1943. godine izvršio je dvodnevnu blokadu sela Vojvoda Stepa, Aleksandrovo, Banatsko Karađorđevo i Klarija i uhapsio 44 čoveka. Januara 1944. je izveo četvorodnevnu blokadu sela Višnjićeva i uhapsio 166 ljudi, a u martu je izvršio blokadu Karađorđeva i Aleksandrova i uhapsio 87 ljudi. Za svoju službu u okupatorskoj policiji Špiler je bio tri puta odlikovan Gvozdenim krstom - najpre Krstom za ratne zasluge (bez mačeva), Krstom za ratne zasluge druge klase sa mačevima i Krstom za ratne zasluge prve klase sa mačevima.

Septembra 1944. godine, kada je uvideo da se nemačkom okupacionom režimu bliži kraj, nabavio je putne isprave za inostranstvo. U Bečkereku je ostao do početka oktobra, kada je preko Mađarske otišao u Beč, gde je ostao do kraja godine. Potom je prešao u Čehoslovačku i tamo ostao do aprila 1945. godine, kada se neposredno pre kapitulacije Nemačke prebacio u Bavarsku. Tu je sačekao kraj rata u nadi da ga američke trupe koje su zauzele ovaj deo Nemačke neće uhapsiti.

Septembra 1945. godine je bio pozvan na saslušanje i tada je Amerikancima otkrio sve o svojoj policijskoj delatnosti, u nadi da ga neće izručiti Jugoslaviji, jer se borio protiv komunista. Potom je bio uhapšen i upućen u internaciju u bivši nacistički logor Dahau. Iako mu je tvrdnja da je Nemac-folksdojčer 1941. godine spasila glavu, u zarobljeništvu se više nije izjašnjavao kao Nemac. U toku njegovog boravka u Nemačkoj, u Jugoslaviji je Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača na području Banata organizovala veoma opsežnu akciju prikupljanja podataka i dokaza o mnogobrojnim Špilerovim zločinima. Na osnovu utvrđene odgovornosti, Pokrajinska komisija za Vojvodinu ga je 1. aprila 1946. godine proglasila za ratnog zločinca, a zatim je to 10. maja 1947. godine potvrdila i Državna komisija.

Proces izručenja Juraja Špilera jugoslovenskim vlastima je bio veoma dug i trajao je skoro dve godine. Prvi zvanični zahtev za njegovo izručenje podnet je 7. marta 1946, a prvo saslušavanje sa njim u Dahau je obavljeno tek 9. januara 1947. godine. Početkom 1948. godine je isporučen Jugoslaviji. Suđenje mu je održano od 24. novembra do 2. decembra 1948. godine u Zrenjaninu pred Krivičnim većem Vrhovnog suda Autonomne Pokrajine Vojvodine, kojim je predsedavao sudija Petar Varga. Pored njega, na istom procesu je bilo suđeno još pet lica. Odlukom suda Juraj Špiler je osuđen na kaznu smrti vešanjem, trajni gubitak političkih i građanskih prava i konfiskaciju imovine. Pored njega, na smrt je bio osuđen i Karl Hajm, komandant Dojče Manšafta, dok su ostali osuđeni na vremenske kazne. Molba za pomilovanje mu je odbijena 8. aprila 1949. godine i ubrzo potom je pogubljen.

Lik Juraja Špilera poslužio je kao inspiracija piscu Arsenu Dikliću za lik policijskog agenta Šicera u romanu Salaš u Malom ritu. U istomenom filmu i seriji, reditelja Branka Bauera iz 1975. godine lik Šicera odigrao je veoma uspešno glumac Miodrag Radovanović.

Literatura[uredi]
http://www.znaci.net/00001/281_3.pdf

Branislav Božović Juraj Špiler. Zagreb 1987. godina.