Preminuo Predrag Gojković Cune

Umro je pevač Predrag Gojković Cune u 85. godini, potvrđeno je RTS-u.


Predrag Gojković Cune je rođen 1932. godine. Cune je bio je srpski pevač narodnih pesama, starogradskih, sevdalinki, zabavnih i meksikanskih pesama.

Predrag Gojković je krenuo u prvi razred osnovne škole 1939. godine, u osnovnoj školi "Vojislav Ilić". Srednju školu je završio u Osmoj muškoj gimnaziji na Crvenom krstu u Beogradu, gde se družio i išao u školu sa kasnije proslavljenim glumcima Velimirom Batom Živojinovićem i Danilom Batom Stojkovićem.

Nakon gimnazije, studirao na Trgovačkoj akademiji, ali ga pevanje odvlači od studija, tako da nikad nije diplomirao.

Nadimak "Cune" je dobio, kako je sam objasnio u emisiji "Balkanskom ulicom" Radio-televizije Srbije, po majčinom dozivanju "Odi da te majka cune" (ljubi).

Duze vremena je bolovao, to znam, ali ipak bas mi je zao, bio je dobar pevac.

Nek' mu je laka zemlja.

Вечни помен.

počivaj u božijem miru ...

Nije li bas isto na ovaj dan pre 32 godine umro i Zoran Radmilovic?

Најбољи глас који сам чуо уживо.
Лака ти земља, Цуне.

Zbogom legendo

Нека му је лака земља

........

Pocivaj u miru

Шта ти је нечији живот.. Цео живот једеш, пијеш, певаш, веселиш се.. а онда дође смрт... и живот после смрти, где нема преједања, певања... већ мир или немир..зависи јесмо ли живели у Христу или не.

Вјечнаја памјат Предрагу, да му Бог милостиви подари свако добро. Саучешће породици преминулог.

Vecna mu slava i laka zemlja.
Bio je legenda, neponovljivog glasa.

i veliki Zvezdas.

Цуне Гојковић 1932-2017

Сећам се и плаката у јуну '41. када је цео Београд био облепљен двема сликама: Јосип Броз Тито и Дража Михаиловић. И један и други траже се живи или мртви, а ко их ухвати, добиће 100.000 рајхс марака. Јао, сви ми, деца, желели смо да ухватимо Броза! Па да добијемо паре и купимо бомбоне! Чича Дражу ни случајно не бисмо пријавили јер он је био наш драги комшија из Брегалничка улице са најукуснијим трешњама у дворишту које смо ми, клинци, редовно крали. А он је дрво намерно посадио уз уграду да би комшијска деца са улице могла да беру трешње. Седео би у дворишту, читао своје омиљене новине "Правду", посматрао нас и смејао се

Такву лакоћу певања имали су само он и Станиша Стошић.

Нека му је лака земља, господин човек увек био и остаће такав у нашим сећањима.

Nek mu je laka zemlja.

Poslato sa PRA-LX1 uz pomoć Tapatoka