U Bibliji postoji i direktna zapovest Božija da se prave ikone, data još u Starom Zavetu. U Solomonovom hramu su se nalazile ikone heruvima. On ih nije napravio samovoljno, već samo ispunjavajući zapovest koja je predana Mojsiju. "I Gospod reče Mojsiju govoreći ...i načini dva heruvima zlatna, jednostavne ih načini, na dva kraja zaklopcu... I tu ću se sastajati s tobom i govoriću ti ozgo sa zaklopca između dva heruvima, koji će biti na kovčegu od svedočanstva, sve što ću ti zapovedati za sinove Izrailjeve" (2 Mojs. 25: 1, 18, 22). Čak je i sam Kovčeg Zaveta bio prekriven heruvimima, zavese oko Svetinje i Svetinje nad Svetinjama, i one su bile oslikane heruvimima (a heruvimi su ipak stvorenja Božija).
Postoje različite vrste poklonjenja. Avraam se poklonio sinovima Hetovim (1 Mojs. 23:12), Jakov se poklonio preko vrha palice svoje (Jevr. 11:21). Sve to se naziva poklonom s poštovanjem, i tako se klanjamo pred svetinjama, posebno pred ikonama. Obrazac takvog poklonjenja nam je dat u Bibliji - Isus Navin je pao ničice pred kovčegom koji je bio ikona nevidljivog Boga i bio pokriven ikonama angela (Is. Nav. 7:6). David se klanjao hramu (Ps. 5,8) i govorio da će se kada se probudi "nasititi gledanjem slave Tvoje" (Ps. 16:15). Pa i samo uređenje šatora je pretpostavljalo poklonjenje s poštovanjem, paljenje kandila i kađenje pred zavesom, pokrivenom ikonama heruvima (2 Mojs. 26: 31, 35; 30:6-7). Na taj način Pravoslavna Crkva je u svemu verna Otkrovenju Božijem! Ali postoji i drugi vid poklonjenja, koji se naziva bogodoličnim ili služenjem. Njega odajemo samo Bogu.
Zašto bi Bog gledao negativno na ovakvu praksu? Ceo hram je osmišljen da u hrišćaninu probudi POTREBU da stremi ka Carstvu Nebeskom. Tu je miris tamjana (takođe starozavetni obred), tu su svetiljke i kandila (takođe starozavetni motiv), tu su slike svetih ljudi koji se mole za nas, kojima želimo da se pridružimo u Carstvu Nebeskom, koje želimo da sretnemo tamo gore kad jednom umremo. Zašto bi Bog gledao negativno na poštovanje koje odajemo ljudima koje je On svojom krvlju otkupio i spasao? Zar Biblija zabranjuje da poštujemo svete ljude? Zar Biblija zabranjuje da se molimo jedni za druge, za spasenje, za zdravlje i duhovni rast? Zar Biblija zabranjuje da ZAMIŠLJAMO (vizualizujemo u svojoj glavi) Carstvo Nebesko i da ka njemu stremimo? Zar Hram u Jerusalimu nije bio "predslika" neba? Tako je isto i pravoslavni hram "predslika" neba, da pomogne ljudima u toj "vizualizaciji".
Kao što rekoh, tema je jako opširna, i mi smo samo zagrebali po površini. Celokupna arhitektura jednog pravoslavnog hrama je osmišljena po starozavetnim pravilima i modelima, iznenadio bi se kada bih ti dao te paralele. Te zašto koristimo kandila i kadimo tamjanom? Zašto na ikonostasu imamo izrezbareno palmino lišće? Zašto se prozori na pravoslavnim hramovima sužavaju ka spolja? Zašto imamo zvona? Zašto imamo oltar i "vrata" na ikonostasu, i zavesu na tim vratima? Sve su to detalji koji su preuzeti direktno iz Svetog Pisma. Čak i sama svrha pravoslavnog hrama je preuzeta iz Pisma: da bude predslika Carstva Nebeskog, da proslavi Božije spasenje i otkupljenje iz greha, da simbolizuje Njegovu Žrtvu, itd.
Misliš da rana crkva nije koristila ikone? Razmisli još jednom, i dobro prouči šta kaže apostol Pavle u stihu Galatima 3:1
"O bezumni Galaćani, ko vas je to opčarao pa se ne pokoravate istini? Vi, pred čijim očima Isus Hrist beše javno naslikan kao razapet?"
http://biblehub.com/text/galatians/3-1.htm
- - - - - - - - - -
I opet se vraćamo na pitanje "šta je idolopoklonstvo?" Da li je idolopoklonstvo ako nekome kažemo "Oče" zato što nam je Isus to zabranio (Matej 23:9)?
Da, Isus je to zabranio, ali nemojmo izvlačiti taj stih iz konteksta celog Pisma. U Pismu imamo i potpuno suprotne tvrdnje, i morali bismo da iskritikujemo apostola Jovana jer kaže: "Pišem vam, OCI, jer ste poznali Onoga koji je od početka" (1. Jovanova 2:14, ali i 12:13). Slično je uradio i ap. Pavle u Delima 22:1 a takođe i arhiđakon Stefan u Delima 7:2.
Dakle, Isus je izrekao onu zabranu u nekom drugom smislu. Možemo nazivati "duhovne vođe" ocima, to Isus nije zabranio (videli smo kod apostola). Kada bismo sledujući bilo kojem čoveku, pa i samim apostolima, uzvisili tog čoveka iznad Oca našeg nebeskog, onda bismo prekršili zapovest Gospodovu.
Sveštenik treba da bude naš "duhovni otac i učitelj" u istom smislu u kome su apostoli to bili drugim hrišćanima. Oni nas krštavaju, podučavaju, hrabre, mole se za nas, itd (bar je tako po pravilu). Poljubac u ruku je znak POŠTOVANJA, a ne obožavanja. I žene se ljube u ruku u znak poštovanja, a ne obožavanja. Kraljevi i narodne vođe takođe su se ljubili u ruku u znak poštovanja. Tako se i sveštenici, kao duhovne vođe na zemlji, ljube u ruku u znak poštovanja (što nije obavezno, i niko te ne tera na to ako ti nećeš). Zašto bismo formalne pozdrave koji postoje u istoriji već hiljadama godina nazivali "idolopoklonstvom"? Celov, pozdrav, rukovanje, sve su to oblici prijateljstva, poštovanja, pozdravljanja, a ne "obožavanja".
