imam osećaj da ovaj što zloupotrebljava Šilea ima 1000 klonova..ogorčena sam.
zaebavas ko oni na dvvd da sam fosil jer mi kosa bela a osedeo sam sa 27 god... prica je zanimljiva iz vise uglova jer se tog dana desilo nesto sto me je oblikovalo da budem ovo sto sam danas... bila je sredina novembra, bio na zeleznickoj stanici putovao u bugarsku sa ekipom, u rodno mesto anastasa jovanovica o kom sam radio dokumentarac... setao stanicom i cekao voz da udje na peron... totalno odsutan u jednom trebutku sam prisao do ivice i zbog urodjenog niskog pritiska mi se zavrtelo u glavi i strmoglavih se na shine. nesposoban da se pomerim gledao sam vagone koji se priblizavaju... tad sam potpuno izgubio svest.
kada sam se povratio snimatelj i reditelj mi nesto govore i krste se i vode me do stanicnog ogledala da se vidim... umalo nisam umro, kosa mi bila skroz bela, kao sneg. od tog dana sam i prestao da starim, prve bore, rana na ledjima od noza iz tuche, oziljak od operacije, sve ostalo, ali van toga novo-nista...telo isto kao onda, kondicija ista, lekara nisam posetio ne pamtim...pre oko osam godina kada sam doziveo dva stresa za redom taj proces ne znam ni kako bi ga nazvao, naglo se prekinuo i danas osecam 4 deceniju... ali, ne plasim se, deda mi umro sa 107, pradeda sa 98 i imo 10 cerki...a o aurama i karmickom koje otad snimim za pola minuta u nekom, necu, jer nije tema a knjigu mogu u dahu da napisem.
moz sad da kazete e marlone ne kenjaj, a tad si se probudio ili ono e onda je mrmot zavio... al sve je ziva istina... taj dan, 14 novembar, slavim otad svake godine kao drugi rodjendan. na taj dan cu i da krepam jednog dana u to sam ubedjen, al ce se gdja smrt do tad solidno nacekati posto zna kolko sam zilav i ne dam joj se
A taman sam teo da ti dam savet da to ne radiš...
