Aristokratske mudrosti

Thucydides:
Hmmm, demantuje me Nietzsche prilicno. No, diskutabilno bi bilo kako bi se dijete ponasalo ako bi zivjelo odvojeno od rulje i odgajalo se u otmjenijim krugovima. Cak i ako bi se uzela zena koja bi iznijela tudji embrion.
Kliknite za proširenje...

Mislim da se Ničeovo mišljenje na tu temu može izvući iz ovog:

Otmen čovek mora sebe, naročito uz pomoć istorije, tek uveriti da je od davnina, u svim na bilo koji način zavisnim slojevima naroda, običan prost čovek bio samo ono što su o njemu drugi mislili — uopšte nenaviknut da sam određuje vrednosti, on sebi nije pridavao nikakvu drugu vrednost osim one koju su mu pridavali njegovi gospodari (istinsko pravo gospodara i jeste to da stvara vrednosti). Kao posledica strašnog atavizma može se shvatiti to što običan čovek i danas još najpre čeka na mišljenje o sebi, pa mu se potom instinktivno potčinjava: ali nipošto ne samo "dobrom" mišljenju nego i rđavom i nepravednom (treba se, na primer, setiti najvećeg dela samoocena i samopotcenjivanja koje pobožne žene uče od svojih ispovednika, i uopšte pobožan hrišćanin od svoje crkve). U skladu s laganim uspostavljanjem demokratskog reda stvari (i s njegovim uzrokom, mešanjem krvi gospodara i robova), sad se u stvari prvobitno otmen i redak nagon da čovek sam sebi pripiše određenu vrednost i da o sebi "dobro misli", sve više ohrabruje i širi, ali on u svako doba ima protiv sebe jednu stariju, širu i temeljnije utelovljenu sklonost —a u fenomenu "sujete", ova starija sklonost je jača od one mlađe. Sujetan čovek se raduje svakom dobrom mišljenju koje čuje o sebi (sasvim nezavisno od bilo kog gledišta o njegovoj korisnosti i isto tako nezavisno od toga da li je ono tačno ili pogrešno), kao što i pati zbog svakog lošeg mišljenja: jer on se potčinjava i jednom i drugom, on se oseća potčinjen njima po onom najstarijem instinktu potčinjavanja koji izbija u njemu. U krvi sujetnog postoji "rob", ostatak prevejanosti roba — koliko li "rob" postoji, na primer, još i danas u ženi!— koji nastoji da zavede na dobro mišljenje o sebi; isto tako, rob je taj koji pred tim mišljenjem potom odmah pada na kolena, kao da ga nije on izazvao. I da kažem još jednom: sujeta je atavizam.
Kliknite za proširenje...
 
Moj otac je bio imucniji od drugih komsija u komunizmu, ali nikad se nije eksponirao onim sto je imao. Uvijek je govorio "bolje je moci, a ne htjeti, nego htjeti, a ne moci". I upravo ovo sterilno htjenje bez moci proizvodi kod nemocnih emocije. Oni stalno placu i stalno ne mogu.
Tako danas i zene i njihovi sateliti koji se uglavnom roje na temi "pricamo dakle postojimo" traze iskljucivo dokaz imanjem, inace te gledaju potcjenjivacki. Oni koji su tzv. ozenjeni tradicionalisti i porodicni ljudi dozvoljavaju sebi da gube vrijeme sa stranim zenskim osobama na internetu i koketiraju s njima, valjda po preimucstvu imanja, jer ko nema imanje, taj ne koketira, to je valjda tako utvrdjeno tradicijom?

I svoje kceri ce da uce da se ne napaljuju ako je neki muskarac nevidljiv. Imaju svoje ropske pipke kojima ce da napipaju plijen, a onda krecu strasti ...

A oci ne treba gledati. Samo novcanik. Mada su oci ogledalo duse, a postoji i dusevna ljepota, te mnogi nose naocare, da bi sakrili svoju tupost i dusevnu slabost. Kako kaze Makijaveli: kad skupljas vojsku, a nemas dovoljno vremena da ih obucis, proberi one sa ostrim pogledom.

No, Misticarima vise odgovara da se kriju u internetu i da traze dokaz imanjem, te da izbacuju bezvezne tekstove koji imaju upotrebnu vrijednost samo u cilju negiranja ljepote i moci. Osrednji ljudi i njihove kese.
 
Sta jos smatram aristokratskim? Kad majka stvori takvu vezi sa djecom da je uvijek jasno da su bili, da ce biti i da jesu na njenom prvom mjestu. Najbolji prijatelji... i tu otac ne moze da stvori tako usku vezu sa djecom kao zena: zena bolje razumije djecu, iako je muskarac vise dijete od nje.
Nego, smatram da je i takva veza nemoguca ako se u njenoj dusi primjecuje neka nezainteresovanost ili relativizovan odnos prema djeci, odnosno podijeljene simpatije, kao kad ne bi bila sigurna da li se udala za pravog muskarca. Drukcije je kad majka posmatra djecu kao remek/rimejk/remake djelo vlastite licnosti i muskarca za kojeg se udala. Ona takodje mora biti svjesna sebe do detalja, da bi djecu mogla isklesati prema slici koju nosi duboko u sebi, a koju je izradila od slike sebe i svog muza. Tek tada moze dijete da ispadne bez mana, kao skulptura savrsenih razmjera.
I zbog toga je za uspjeh u stvaranju ljudi najpotrebnije da zena dobije na vrijeme odgovarajuceg muskarca, a ne da ih mijenja. Mijenjanje muskaraca ukazuje samo na to da je ona isklesana sa mnogo gresaka i ostecenja, da je lijepljena posto su joj komadi odvaljivani i da je sva ispucala. Takva zena ni sama ne moze klesati mermer, jer ce od udaraca opet da se raspadne. Jednom lijepljeno, zauvijek krhko.
 
Dakle, majka mora biti zla u dusi, ne da bude dobra i da sebe vidi kompatibilnom sa mnogo muskaraca, nego je sposobna za samocu udvoje.

Nietzshe is just for the most evil people. The more evil you are, the more hidden and chasing you are. Your most precious activity is chasing souls and hiding. Sometimes you wear sheeps clothings, that is why your name is in all sheeps' mouths. They think often you are one of them. That is when you prefer ambiguity, making riddles.
 
Black Baron:
Niče je u svojim delima navodio razliku izmedju "nižeg i višeg tipa čoveka". Po ovoj dihotomiji viši tip čoveka krasi pet veoma jasnih odlika:

1. Sklonost samoći - viši tip čoveka uglavnom je usamljen i svesno teži samoći i potpunoj nezavisnosti. Po rečima samog Ničea u "S one strane dobra i zla" svaki korak i izbor ovog bića "instinktivno teži utvrdjivanju i tajnovitosti koja ga čuva od gomile, rulje, velike većine... Koncept veličine podrazumeva plemenitost, želju da se bude sam sa sobom, mogućnost da se bude drugačiji, stajati sam i živeti potpuno nezavisno." Ovaj tip ljudi prema drugim ljudima se odnosi prevashodno instrumentalno, nema osećanja bliskosti za njih već ih posmatra kao instrumente, orudje u svojim rukama i podredjuje ih svom "velikom cilju, velikom životnom projektu". On je izvan domašaja ljudskih kriterijuma i odredjivanja, iznad ljudske tipologije pobede i poraza.

2. Svesno traganje za što većim teretom i odgovornostima - u jednom kraćem zapisu iz 1888. na pitanje "šta je plemenito?", Niče odgovara: "Instiktivno potraživati teške odgovornosti." Niče kao dobar primer ove odlike navodi Getea koji po njegovim rečima nije bio "malodušan, već je preuzimao na sebe i u sebe koliko god je mogao odgovornosti."

3. Veliki životni cilj i osećaj misije - viši tip čoveka poseduje veliki cilj, veliki zadatak za koji smatra da je njegova životna misija. Apsolutno sve u njegovom životu podredjeno je ovom cilju. Ovaj veliki projekat ne preduzima se zbog kratkotrajnih, instant zadovoljenja, već kao rezultat šire istorijske perspektive višeg tipa čoveka. U knjizi "Ljudsko, odviše ljudsko" on kaže: "moderna individua koncentriše se usko samo na svoj kratki životni vek... i želi da ubere plod sa drveta koji je zasadila, nemajući više želju da posadi ono drvo koje zahteva vek stalnog održavanja i koje je stvoreno da obezbedi senku za čitav niz generacija." Dobar primer ove odlike je Betoven.

4. Bezuslovna afirmacija života - ovaj tip čoveka bezuslovno, radikalno afirmiše sam život i sve njegove aspekte. I najveća radost i najmizernija patnja se podjednako afirmišu. Ovaj tip čoveka voli život i afirmiše ga potpuno - što će reći da bi, da može, prihvatio stalno vraćanje (eternal return) tog istog života i svih njegovih odlika. Dionizijski odnos prema životu podrazumeva upravo ovo - ljubav prema sopstvenoj sudbini, amor fati. Šta god da se desi, dobro je. "Ono što me ne ubije, učini me jačim."

5. Ogromno samopoštovanje - viši tip čoveka nekomunikativan je i stoji izvan svih običnih, trivijalnih oblika života i tema. Postoji jasna, iako nevidljiva, distanca u činu - njega ništa ne dotiče, čak i da se čitav svet sruši njega se to ne tiče. Ovaj tip ljudskog bića zna kako da bude "strog i težak, nemilosrdan gospodar samom sebi."(S one strane dobra i zla). Viši tip čoveka nije hedonista. Kako sam Niče kaže: "Šta je plemenito? Kad osoba prepusti sreću velikoj većini: sreću kao duševni mir, vrlinu, užitak, komfor."
Kliknite za proširenje...

Hedonista pita hedoniste sta misle o sebi na osnovu ovoga.
 
Thucydides:
A ako nemas vlast nad sobom, onda se odajes spoljnim uticajima (uzivanju) i dijelis vlast sa onima koji ti daju uzivanje. I tako kao neki rob ili pas ides za onima kod kojih ti je "najljepse".
Kliknite za proširenje...

Ko ima vlast nad sobom, ne moze imati vlast nad drugima.
Covek koji ima vlast nad sobom je slobodan covek.

Gospodar koga ti uporno prizivas nema licnu slobodu. On je zarobljenik onoga nad cime bi trebalo da vlada.

Nadcovek ne zavisi od pijavica, robova i budala. Aristokrati samo robovi i budale priznaju drustveni status, ne postoji bez njih.
 
hakim bej:
Ko ima vlast nad sobom, ne moze imati vlast nad drugima.
Covek koji ima vlast nad sobom je slobodan covek.

Gospodar koga ti uporno prizivas nema licnu slobodu. On je zarobljenik onoga nad cime bi trebalo da vlada.

Nadcovek ne zavisi od pijavica, robova i budala. Aristokrati samo robovi i budale priznaju drustveni status, ne postoji bez njih.
Kliknite za proširenje...

Neuki Hakim-homoseksualac mi pridikuje svoje jedne te iste neuke price. I nece da prestane. Ide okolo i pjeni o nekoj ljubavi. On nije gospodar u svojoj kuci, jer bez kuce nije niko i nista, on je beskucnik, da bi dokazao da je neko i bez kuce, i bez posla, i bez imena i porodice itd. cista ljubav. On je identitet bez spoljnjeg svijeta, samo on i drvo, kamen ispod glave i on ispod drveta.

- - - - - - - - - -

Black Baron:
Kao neko ko je verovatno najobrazovaniji u pogledu Ničea na forumu, mogao si konkretno i konstruktivno da doprineseš diskusiji umesto što bockaš sa strane.
Kliknite za proširenje...

Ne na forumu, ja odem na google i google nema odgovor na moja pitanja!

Ti znas sta si ranije tvrdio i govorio po forumu, sad ima da se nosis sa svojom sjenkom.
 
Thucydides:
Neuki Hakim-homoseksualac mi pridikuje svoje jedne te iste neuke price. I nece da prestane. Ide okolo i pjeni o nekoj ljubavi. On nije gospodar u svojoj kuci, jer bez kuce nije niko i nista, on je beskucnik, da bi dokazao da je neko i bez kuce, i bez posla, i bez imena i porodice itd. cista ljubav. On je identitet bez spoljnjeg svijeta, samo on i drvo, kamen ispod glave i on ispod drveta.

- - - - - - - - - -



Ne na forumu, ja odem na google i google nema odgovor na moja pitanja!

Ti znas sta si ranije tvrdio i govorio po forumu, sad ima da se nosis sa svojom sjenkom.
Kliknite za proširenje...

Zbog ovakvih "mudrosti", aristokratija je završila na giljotini.
I ako je.

Današnjem ratniku ne treba ni šlem, ni sekira, ni pogan jezik
Dovoljno je samo čisto srce i zrnce mudrosti. :)
 
Thucydides:
Dovoljno za sta? Da bi slali na giljotinu? Da bi zavodili rulju na svoj mlin? Sta ce hejteri nego o ljubavi, kao i qjurfe o postenju.
Kliknite za proširenje...

Ne, izostavila bih giljotinu, nije više in.

" Najispravnija je moralna revolucija protiv sopstvene gluposti, oružana". -
tvoje reči sa one druge teme o moralnoj opravdanosti revolucije, baš zvuči dobro,
samo se "oružana" ne uklapa u vreme sadašnje. :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top