Savez antifašista Vojvodine: Sprečiti relativizaciju zločina u Srebrenici

BLAJBI

BLAJBI

Zaslužan član
Poruka
103.720
Savez antifašista Vojvodine (SAV) pozvao je danas vlasti u Srbiji da „hitno prestanu sa relativizovanjem i negiranjem“ zločina počinjenog u Srebrenici 11. jula 1995. godine, kako bi se napravio diskontinuitet sa „ratnom politikom devedesetih“.

„SAV smatra da narodi ne mogu biti zločinački, ali ideologije i politike mogu. Zbog toga je potrebno napraviti diskontinuitet sa fašistoidnom politikom zločina koja je primenjivana u ratovima 90-ih, a čiji nosioci i danas vladaju Srbijom“, ocenio je Savez u saopštenju povodom godišnjice zločina u Srebrenici.

Antifašisti su ocenili da „masakr u Srebrenici ne bi bio moguć bez logističke, vojne i materijalne podrške Srbije“, te da je presudom Medjunarodnog krivičnog suda Srbija osudjena kao odgovorna zbog „nesprečavanja i nekažnjavanja genocida“.

„Iako je Skupština Srbije 2010. godine donela rezoluciju o prihvatanju presude, vladajuće nacionalističke strukture u Srbiji i danas su pre svega posvećene relativizaciji i negiranju srebreničkog genocida“, navodi se u saopštenju.

Savez je ocenio da prvi uslov ozdravljenja i moralne obnove društva u Srbiji mora biti „razgraničenje sa fašizmom i njegova osuda, bilo da je reč o Drugom svetskom ratu ili o ratovima iz 90-ih godina prošlog veka“.

U utorak, 11. jula navršava se 22 godine od ulaska snaga Vojske Republike Srpske u Srebrenicu, muslimansku (bošnjačku) enklavu u istočnoj BiH koja je formalno bila pod zaštitom UN.

Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom generala Mladića su do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana.

Medjunarodni sud pravde u Hagu je 2007. doneo presudu kojom masakr u Srebrenici kvalifikuje kao čin genocida.

https://www.krstarica.com/vesti/pol...spreciti-relativizaciju-zlocina-u-srebrenici/
 
Напротив,ја видим да се злочини над Србима у околини Сребренице не уважавају и не признају.То је по мени опасна игра.
За Сребреницу су чуле и птице на грани,не знам шта још треба да радимо?Не контам?
У животу нисам видио да је неки злочин толико јефтино рекламиран као Сребреница.
 
BLAJBI:
Ocekujem da ce i ovde na forumu svanuti dan kada ce biti zabranjeno glorifikovati i relativizirati genocidni zlocin u Srebrenici.

Vwerovatno je u tom smeru i objavljen ovaj dopis.
Kliknite za proširenje...

Ocekujem da ce i ovde na forumu svanuti dan kada ce biti zabranjeno glorifikovati i relativizirati genocidni zlocin nad Srbima.
 
BLAJBI:
Ocekujem da ce i ovde na forumu svanuti dan kada ce biti zabranjeno glorifikovati i relativizirati genocidni zlocin u Srebrenici.

Vwerovatno je u tom smeru i objavljen ovaj dopis.
Kliknite za proširenje...

Хајде бреееееее...... не бламирај се више :

ЈЕЛЕНА ЈЕЛИСАВЧИЋ: СРЕБРЕНИЦА – ГЕНОЦИД НАД ИСТИНОМ

10.јул 2017.
bratunac_vojnicko_groblje.jpg
Братунац – тзв. војничко гробље у коме су сахрањени Срби – ЦИВИЛИ

Сваке године у сусрет обележавању “Дана сећања на сребреничке жртве“, отвара се простор за мобилизацију колективне патње новокомпоноване бошњачке нације, која би требало да својим ехом изазове емпатију не само региона, већ што је могуће шире, како би се омогућила резистентност и неупитност веродостојности злочина и још јаче стегао Гордијев чвор. Умишљени геноцид у Сребреници, кроз две деценије вештачки одржаване неупитности, одслужио је и оправдао сврху свог постојања и показао пуну политичку профитабилност, материјализовану кроз милитантни, неолиберални интервенционизам Пентагона, од Југославије до Сирије.
„Сребреница“ није више само топографска одреница, Сребреница је постала аксиом у коме босански муслимани имају ексклузивно право на патњу, страдање, и јединствену колективну несрећу која би требало да у свести широког аудиторијума утисне жиг „ Холакауста у малом“. У тој карикатуралној интерпретацији лажи, створена је широка платформа за преламање интереса Западних креатора и бошњачких власти. Са друге стране, постигнуто је тензично стање између видно изманипулисаног и злоупотребљеног бошњачког народа, који свој идентитет гради на симболу „жртвеног колектива“ и српског народа коме је инсистирајући на промени колективне свести, инпутирана кулпабилизација, као реактивни образац на сребреничко питање.
Међутим, данас, са ове временске дистанце, препознавајући истину засновану на чињеницама, слушајући сваке године исту увежбану реплику „да се не понови никад више“ када се помене злочин у Сребреници, најупутнија и сасвим логично би било питати о којој Сребреници је реч и ко је обећао ексклузивитет на емпатију само бошњачким муслиманима? Питање је реторичко.
Планови Запада везано за југословенско питање постали су очигледни већ 1991. г. када су Немачка и Ватикан признале независност Словеније и Хрватске, кршећи Хелсиншки завршни акт из 1975. г. о неповредивости граница осим мирним путем. Затим су САД признале БиХ априла 1992. г. , чиме је постало очигледно да САД и њихове европске оперативне колатерале желе да кроз крвави грађански рат протежирају своје интересе, или како је чувена крилатица из вијетнамског рата осликавала тамошњу ситуацију „села спале, како би их спасли“.
Оваква ситуација где је Западни утицај деловао као катализатор предстојећег сукоба имала је подршку у лидеру бошњачких муслимана Алији Изетбеговићу, радикалном муслиману из Сарајева, салафисти, који је своју идеолошку платформу градио на чврстом радикалном исламизму и радикалном национализму. Чувени Изетбеговићев манифест „ Исламска декларација“ био је темељ на коме ће он градити и своје реал-политичке потезе, вешто сакривајући екстремно радикалну политичку конотацију овог религијско – филозофског дела. У декларацији он каже да муслиман може гинути само са именом Аллаха и у славу Ислама, као и да је Ислам политичка религија и да је историјска чињеница да између Ислама и политике нема антагонизама.
У стварању Изетбеговићеве замисли о етнички чистој БиХ и стварању Исламске државе у њеним оквирима, сем Аллаха, он је имао два врло важна савезника – Стејт Департмент и Пентагон. Плодоносну сарадњу Изетбеговића и Вашингтона потпомогли су и лобистичке ПР агенције и директни бошњачки персонални елементи попут босанског амбасадора у УН Мухамеда Саћирбеја, чији је отац био осуђивани терориста, као члан Младих муслимана и врло близак сарадник Изетбеговића. Медијска подршка Западних медија била је врло интензивна и широка, извештавајући по скицама добијеним од СДА Алије Изетбеговића. Рат у БиХ представљан је не као сукоб три ентитета, него као нужан отпор угњетаваног бошњачког становништва од стране убилачких, варварских, хришћанских хорди. Иако је злочина било на све три зараћене стране, овако политички пројектована медијска слика, у којој је пропаганда била огољена од објективности а обојена сензационалистичким лажима које су експлицитно подстрекивале интервенционизам НАТОа, била је злочин против истине и интегрални део ширег политичког и војног плана Вашингтона, у коме су бошњачки муслимани одиграли кључну улогу.
masakrirani-srbi-slike-23.jpg
МАСАКРИРАНИ СРБИ
SREBRENICA’ „FACE OFF“: REAL GENOCIDE- THE WEST DOESN’T WANT YOU TO KNOW ABOUT… (warning- very graphic material)

О којој Сребреници је реч?

Гнусна равнодушност према страдању Срба у Сребреничком округу у периоду између 1992.-1995. г. , данас је присутна како у Западним политичким круговима, тако и у Србији. За три године, у сребреничкој демилитаризованој зони, (она је то била само декларативно, што је постало јасно при повлачењу тешко наоружаних муслимана из Сребренице, и то све под надзором холандских посматрача), страдало је 2.382 српска цивила. Босански муслимани предвођени комадантом ООС подрегиона Сребренице, Насером Орићем, брутално су убијали српске цивиле, децу, жене, старце, углавном користећи хладно оружје. За једног од највећих ратних злочинаца у након Другог св. рата, чије зверске методе убијања имају еквиваленте вероватно једино у Јасеновцу и Аушвицу, Хашки трибунал изрекао је скандалозно ниску казну од две године затвора.
Тзв. „Српска Сребреница“, је истина на „чекању“ која није препозната као „употребљива“ од стране САД као инструмент манипулације и прагматичности у остваривању њихових експанзионистичких циљева. Али, Сребреница из јула 1995.-е, јесте.
./.
​
 
BLAJBI:
Jesi li procitao sta kaze vojvodjanski ANTIFASIZAM o Srebrenici?

Ne moze se BAS SVE pisati po Krstarici i hvaliti genocidni zlocin, Mladic i ostalo stalnom decjim pravdanjima nekih ucesnika "a sta su oni nama uradili"

Moderatori bi o takvim stvarima trebali vise da vode racuna i drze tok diskusije u rukama.
Kliknite za proširenje...

Ne i neću ni čitati. Ne zanima me mišljenje jedne minorne organizacije. Dok ti nisi postavio temu za iste čak i nisam čuo.
 
./.
​

Наводни геноцид у Сребреници, као најгора кланица након Другог св. рата, како су то Западни медији интерпретирали, није помињана непосредно након догађаја из 11. јула 1995. , нити само пар месеци касније, приликом потписивања Дејтонског споразума. Стиче се утисак, да купљено време од тог тренутка до офанзивног наратива који је уследио две године касније о томе како је у Сребреници убијено 8000 цивила, послужило за утврђивање и обликовање образца који ће своју исплативост оправдати несто касније и у случају „Рачак“ на КиМ, а затим своју сврсисходност показати и на Блиском Истоку.

Данас постоје егзактни форензички извештаји, као и бројна документација и непристрасни извештаји, који говоре о томе да се у Сребреници из јула 1995.-е, није догодио геноцид, као и да је разлика између стварног броја погинулих и цифре од 8372- политичка. Утврђивање узрока смрти тела која су ексхумирана на ширем подручју сребреничког округа, било је у рукама Комисије за нестала лица БиХ (формирана од стране Изетбеговића) и ICPM Међународне комисије за нестала лица, ција персонална решења регулише Стејт Департмент. Позивати се на валидност резултата њихових вештачења, којима је строго забрањен приступ, у најмању руку је инфантилно.
Западни медији, покушали су и још један перфидни маневар, лицемерно оправдавајући сребренички геноцид тиме што је он, наводно, дуго планиран у циљу освете за зверства над Србима на сребреничкој територији. Zan Zak Ruez, главни истражитељ Хашког трибунала за Сребреницу, је то извесно демантовао у интрвјуу у сарајевским „Данима“ : „Првобитни план је био смањити енклаву на сам град Сребреницу, и претворити га у велики избеглички камп под отвореним небом, да би УН почеле са евакуацијом зоне. Имам документе за то. План „Криваја 5“ је план од 5. јула, не од раније“. Остала је забележена и изјава генерала Филипа Мориона, у којој он делимично тачно појашњава да је становништво Сребренице жртва интереса Сарајева и Њујорка. Међутим, генерал Морион у својој опсервацији не помиње врло важне чињенице које прецизно дефинишу оно што се догодило у Сребреници, да од момента кад су УН укинуле ембарго на увоз оружја муслиманима, Сребреница је била све само не демилитаризована, као и то да је „становништво“ које је изгинуло, било под пуном ратном опремом и изгинуло приликом повлачења из енклаве, која је непосредно била „продата“ зарад политичког циља, у ратном окршају.
d181d180d0b5d0b1d180d0b5d0bdd0b8d186d0b01.jpg

У светској јавности је врло брзо заборављена и потпуно потиснута под манипулацијама Западних медија изјава Високог комесара УН за људска права Хенрија Виланда из 27. јула 1995е, коју је дао за „ Дејли Телеграф: “Нисмо пронашли никога ко је својим очима видео злочине“, мислећи притом на интервјуе његовог тима који су направили на тузланском аеродрому, где је било смештено око 2.000 муслиманских избеглица. Исто тумачење дао је и RIOD, Холандски краљевски институт за ратну документацију. Међутим, Западни медији су остали аутистични над истином, оптужујући чак сваког ко би покушао да да објективан закључак, да прећуткује истину. Њихови послодавци су имали своју. Свако одступање значило је неозбиљност, непоштовање жртава у саучесништво у српској „агресији“.
Сребреница је између осталог, послужила и за коначно отварање офанзиве против Срба на Озрену, Возући, Херцеговини, Босанској Крајини. Заправо, почела је „Балканска олуја“, која је почела у БиХ, прошла кроз РСК, из које су Хрвати етнички очистили 300.000 Срба, а на хиљаде убили, и завршила у тадашњој СР Југославији где је Западни лиценцирани, империјалистички корбач, супротно Међународном праву, без сагласности УН бомбардовао Југославију, и под изговором заштите људских права и демократских принципа, али и заштите наводно угњетаваних албанских муслимана на КиМ, претходно исценирајући „Рачак“, где су убијени албански терористи представљени као жртве, опет Срба агресора, извршио насилну сепарацију 15% српске територије и уселио на њу војну базу.
bombardovanje-srbije1.jpg

Дакле, методологија је потпуно иста. И овога пута, оперативна полуга за амерички, геополитички, логистички оквир, били су муслимани. Заправо, „Сребреница“ је послужила као материјал за имплементирање доктрине „хуманитарног рата“, а са колико хуманости се тај рат води, видели смо и у случају БиХ, СР Југославије, Ирака, Либије, Сирије, Украјине.

Данас је, насупрот званичним интерпретацијама бошњачких и Западних медија и политичке инфраструктуре, и индолентности великог дела српских политичара, целокупној неострашћеној, неисртументализованој и мислећој јавности, као и интелектуалној и научној елити, сасвим јасно да се у Сребреници из јула 1995.-е, није догодио геноцид, и да су цифре којима се манипулише израз политички пројектоване замисли да се догађаји из тог периода учине одрживим, како би се таква његова кохерентност, ојачавана сваког јула, сваке године, употребила у неким будућим ситуацијама, где је потребан војни интервенционизам САД, зарад сејања „демократије“ и „мира“ широм света.
Колико је сребреничко питање важан материјал САД и њиховим савезницима, доказује и прошлогодишњи предлог „Резолуције о Сребреници“, који није одобрен од стране Савета Безбедности УН искључиво због спремности Русије да заштити српски народ од верификоване етикете народа који носи бреме геноцидности, али и да покаже одговорност према историјској истини.

Насупрот хибридном креирању догађаја који се у том оквиру и тим квалификацијама никада није догодио, насупрот инсистирању стварања медијске илузије да су Срби агресори који су починили најтежи злочин након Другог св. рата, насупрот инсистирању стварања аутошовинистичке платформе где једино Срби сносе кривичну одговорност, политичку и архе – кривицу за службену лаж политичко-либералне Западне олигархије, стоји – истина. У то име, на помен злочина у Сребреници, једино логично питање је: О којој је Сребреници реч? Сребреница може бити једино метафора за злочине над Србима, и метафора за геноцид над истином.

Јелена Јелисавчић
ИЗВОР: politikon.rs
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

kapetanmark
"U Srebrenici nije bilo genocida" - Efraim Zurof
7 8 9
Odgovora
210
Pregleda
1.765
Kataphraktoi
Kataphraktoi
bernardo
Савез српских општина у ФБиХ
2 3
Odgovora
68
Pregleda
1.030
Гамбино
Гамбино
I
Da li opozicija podrzava otcepljenje Vojvodine?
2
Odgovora
44
Pregleda
723
F. Chief
F. Chief

Back
Top