Није ово тако наивно и смешно као што се чини у првом тренутку - ево доказа ДА ЈЕ У ПИТАЊУ ЧИТАВ ПРОЈЕКАТ КОЈИ ИМА ЈЕДАН ЈЕДИНИ ЦИЉ А ТО ЈЕ:
УНИШТЕЊЕ И БРИСАЊЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЊЕГОВОГ ПОСТОЈАЊА........
Tribina:Deklaracijom o zajedničkom jeziku protiv nacionalizma
AddThis Sharing Buttons
Deklaracija o zajedničkom jeziku stavlja tačku na nasilno nacionalističko rasparčavanje jednog zajedničkog jezika, kojim govore gradjani Srbije, Hrvatske Bosne i Hercegovine, Crne Gore, i promoviše zdrav razum nasuprot nacionalističkom iskrivljavanju stvarnosti, ocenili su učesnici tribine "Čiji je naš jezik?" na festivalu Egzit (Exit) u Novom Sadu.
Lingvistkinja iz Hrvatske Snježana Kordić kazala je da je značaj Deklaracije u tome što su je potpisali istaknuti ljudi iz regiona.
"Deklaracija otvara prostor za prevlast zdravog razuma", ocenila je Snježana Kordić i dodala da nacionalisti neprestano serviraju priču da ne možemo biti "nacionalno dobri", ako ne koristimo tačno odredjene reči.
Književnik Vladimir Arsenijević ocenio je da Deklaracija o zajedničkom jeziku menja društvo.
"Nacionalisti uvek imaju potrebu da zakrive, izobliče realnost. S pričom o četiri različita jezika mi ispadamo smešni u evropskom kontekstu", rekao je Arsenijević.
Vlatko Sekulović iz Pokreta Novi optimizam rekao je da Deklaracija afirmiše zajedničko medju ljudima u vremenima u kojima se i dalje pre svega insistira na razlikama.
"Ako mislimo da nemamo ništa zajedničko, onda se lakše medjusobno mrzimo. Poruka ove Deklaracije je da nam treba više empatije kako nam se sukobi iz devedesetih ne bi ponovili u budućnosti. Niko nije manji Srbin, Hrvat, Bošnjak, Crnogorac ukoliko govori zajedničkim jezikom ili nekom varijantom tog zajedničkog jezika", kazao je Sekulović.
On je ocenio da su narodi na prostoru bivše Jugoslavije upućeni jedni na druge i "ne mogu da žive jedni bez drugih".
Glumac Dragan Bjelogrlić rekao je da je činjenica da govorimo isti jezik.
"Siguran sam da će se više od 90 odsto ljudi složiti s tim, makar bili najveći nacionalisti.
Ključni problem je što ne znamo kako da nazovemo taj zajednički jezik", kazao je Bjelogrlić.
Po njegovim rečima, Deklaracija o zajedničkom jeziku će pobediti, kao što će i zdrav razum na kraju pobediti, ali je pitanje koliko će to trajati.
"Nauka mora da kaže svoj stav o tom pitanju, ona ne sme da se povuče pred politikom", poručio je Bjelogrlić.
Muzičar Marko Šelić Marčelo rekao je da je jezik alat politike i raznih ciljeva i sredstava.
Tribinu je vodila
dramska spisateljica Milena Minja Bogavac. Ona je kazala da Deklaracija o zajedničkom jeziku ima njenu bezuslovnu podršku, jer "stavlja tačku na sramotu i nasilno rasparčavanje našeg jezika".
"Ja nisam nikakva poliglotska spisateljica! Ja sam Milena Bogavac, rodjena u Jugoslaviji, obrazovana na literaturi svih jugoslovenskih narečja. Rodjena sam usred svog maternjeg jezika, i nemojte me praviti ludom! Postoji mnogo stvari koje ne znam, ali znam svoj jezik… po tome što ga razumem u svim nijansama, svim dijalektima, svim tekstovima i podtekstima", poručila je Milena Bogavac u pratećem tekstu uz najavu tribine.
Na tribini je predstavljena aplikacija "Moj jezik" 
koja na ilustrativan način argumentuje da su srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski zapravo jedan te isti jezik.
*****************
Није то ЈЕДАН ТЕ ИСТИ ЈЕЗИК - НЕГО ЈЕ ТО СРПСКИ ЈЕЗИК...... а та гов*на која по сваку цену желе да се СРПСКИ ЈЕЗИК ВИШЕ НЕ ЗОВЕ СРПСКИ НЕГО КО ЗНА КАКО све до једног казнити због ПРОТИВУСТАВНОГ ДЕЛОВАЊА.....
CILJ DEKLARACIJE:
Deklaraciju o zajedničkom jeziku koja je rezultat dvogodišnjeg rada beogradskog Udruženja Krokodil, Udruge Kurs iz Splita, podgoričkog Centra za gradjansko obrazovanje (CGO) i PEN centra BiH iz Sarajeva, on-lajn je potpisalo oko dve hiljade osoba od kako je sinoć objavljena na internetu, rečeno je danas na zvaničnom predstavljanju tog dokumenta u Sarajevu.
"
To dokazuje da je to pitanje koje nas grebe,
jer je količina reakcija na Deklaraciju ogromna", rekao je na konferenciji za novinare pisac iz Srbije Vladimir Arsenijević iz udruženja Krokodil.
On je istakao da se u Srbiji, Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori govori jednim jezikom koji svi razumeju, a da je to opet jezik koji je "formalizovan kao četiri nezavisna jezika".
Arsenijević je ocenio da je rasprava o ovom pitanju bila sveobuhvatna i da je na kraju to pitanje svedeno na konstataciju "car je go", odnosno na činjenicu da "svi znaju o čemu se radi, ali da svi iz različitih razloga, iza kojih stoje politički motivisani razlozi, pristaju na realnost koja ne odgovara elementarnoj logici".
Prema njegovim rečima, ova Deklaracija je namenjena pre svega mladima, kako bi se u budućnosti desile pozitivne promene u društvima četiri države.
Ivana Simić-Bodrožić, linvgistkinja i književnica iz Hrvatske, kazala je da iza ove inicijative ne stoji nijedna politička institucija niti bilo čija finansijska podrška, već "ubedjenje i kredibilitet" ljudi koji su inicirali donošenje Deklaracije o zajedničkom jeziku.
Ona je istakla da "ako se medjusobno razumemo, onda to znači da se radi o jednoj lingivističkoj osnovici i da niko nikome ne želi uskratiti ili zabraniti jezik".
"Postoje četiri standardne varijante jezika i svako ima pravo da ga zove kako želi", naglasila je Bodrožić.
Prema njenim rečima, namera Deklaracije nije da se "narod čiste od nečega", dodavši da se jezici vrlo često ne podudaraju sa nacijom.
"U Austriji govore nemački jezik, što ne čini Austrijance manje Austrijancima. Svi znamo šta se dogodilo nakon rata, a meni se na neki način čini da se jezik kojim smo govorili raspao. Bili smo prisiljeni paziti da budemo čisti", ocenila je Bodrožić. (па и у бившој СФРЈ говоре углавном СРПСКИ ЈЕЗИК - али вама је циљ да га уништите - скотови једни смрдљиви)
Ona je naglasila da namera ove inicijative nije "rušenje ustava ili represivno uvodjenje nečega" niti pokušaj uvodjenja "jezičke anarhije", već "senzibiliranje javnost da postoje drugi modeli poimanja jezika".
Borka Pavičević, direktorka beogradskog Centra za kulturnu dekontaminaciju,
(значи опет манијак Сорош) istakla je da je "jedno država, a drugo je jezik".
"Identičnost države i jezika dalo je mogućnost da se nacionalizmi umnožavaju", ocenila je ona.
Prema njenim rečima, identifikacija nacije i jezika je proizvela "nacionalistički kič", koji je moguć "kada izgubite moć svog jezika".
"U Beogradu nemate kafića koji se zove srpski, svuda je internešnal, svuda je biznis. Od granice do granice imate postkolonijalni jezik kojim se danas govori", istakla je Pavičević.
Balša Brković, publicist i novinar iz Crne Gore, ocenio je da su reakcije na Deklaraciju pokazale da su "nacionalisti iritirani", što je, kako je naveo, "zabavno i sjajno".
Prema njegovim rečima, Deklaracija aktivira svest o zajedničkom jeziku, ali je takodje i način da "sačuvamo najbolje u svom duhovnom nasledju".
"Pristajanjem na fiktivne jezike, pristaje se na gubljenje duhovnog nasledja.
"Deklaracija je prvi korak ka budjenju svesti, Deklaracija novi emancipatorski duh", kazao je Balša.
Enver Kazaz, profesor na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, rekao je da su sve četiri postojeće varijante jezika u četiri države ravnopravne i nijedna ne može značiti potiranje druge.
"Danas su deca u BiH u obrazovnom sistemu izložena nacionalističkoj, ideološkoj mržnji", kazao je on.
Kazaz je rekao da to dokazuje i izjava ministarske za kulturu Srednje-bosanskog kantona, koja je sinoć detetu srpske nacionalnosti iz Jajca poručila da ide u Banjaluku, odnosno da ga "retorički etnički očisti", jer to dete ne može učiti na svom standarnom jeziku u jajačkoj školi.
"Deca u BiH su u obrazovnom procesu izložena jezičkom rasizmu, do kojeg dovode oni politički moćnici i nacionalistički lingvisti, koji isključivo vide školu kao visoko ili srednje ili osnovno mentalno obrezivanje ili lobotomiju u cilju formiranja rigidnog reduktivnog mentalnog nacionalnog identiteta, iz kojeg izbija mržnja", ocenio je Kazaz.
Prema njegovim rečima, Deklaracija pomaže BiH da shvati da jezik ne sme biti ideološko sredstvo, već da je jezik ontološki i komunikacijski, kulturni prostor i prostor humanizma i vrednosti koje vode ka novim horizontima znanja.
"Kad bi se to shvatilo, naš prostor ne bi bio diskriminatorski i segregacijski", zaključio je Kazaz.
Deklaraciju o zajedničkom jeziku je prethodno podržalo 200 ličnosti kulturnog i javnog života Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore.
......
