Neke tajne o Bibliji i Isusu Hristu

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Zoran Jov

Zoran Jov

Elita
Poruka
16.194
Postoji nepriznato jevanđelje u kome se dokazuje da je Isusov otac iz sazvežđa Plejada.

Isusov grob nalazi se u gradu Šrinigar, u provinciji Kashmir, gde stalno ratuju Indijci i Pakistanci. Grob održava jedna jevrejska familija. Naučnici ovo odbijaju, da bi prikrili pravu istoriju i značaj Isusa.

Reinkarnaciju je iz hrišćanstva izbacio (ukinuo) Justinijan 553. godine, na petom Ekumenskom saboru. Znači, hrišćanstvo je do polovine IV veka prihvatalo reinkarnaciju.

Godine 1414. rimska crkva je uništila svo znanje iz 2-ge jevrejske knjige iz II veka, zbog toga što je smatrala da ima pravo ime Hristovo. Benedikt XIII je prvo uništio tajni latinski treatise zvani “Mar Yesu”, a onda dao instrukcije da se unište sve kopije “Knjige Elxai”. Ove knjige su imale informaciju o životu rabbi Isusa.

Kasnije, papa Aleksandar VI (1492-1503.) je naredio da se sve kopije Talmuda unište. Solomon Romano 1554. godine je zapalio više hiljada hebrejskih spisa i 1559. godine svaka hebrejska knjiga u Pragu je bila oduzeta. Postoje 2 britanska dokumenta u kojima je pravo ime Hrista, to su “Chronicles” i “Mavyean Manuscript”.

Godine 1607. engleski kralj James, koji je pokušao sebe da predstavi kao teologa i filozofa, je naredio da se napravi revizija Biblije, a kad je završena, dao je osobi pod imenom Sir Francis Bacon da proveri, jer on sam nije bio kompetentan. U akademskim krugovima on je bio jako poznat. Kada je imao 16 godina, kraljica ga je poslala u Pariz, gde je studirao egipatsku, arapsku, indijsku, i grčku filozofiju. Takođe je učio o starim misterijama i ritualnim obredima. Dok je bio u Parizu, kreirao je tajni sistem šifara, koji se može ubaciti u dokument a da niko ne primeti. Bio je iniciran u Red templara i reaktivirao je razne tajne redove. Godine 1580. je osnovao “Rosicrucian literary society”. On je postao glavni savetnik engleskog kralja. Kodirao je tajnu informaciju u Stari i Novi zavet. Danas se Novi zavet ili Biblija kralja James-a, kako se naziva, smatra za autentičnu, iako je više puta falsifikovana.

Sir Francis Bacon je bio majstor za skrivanje tajne informacije. Šifre su bile popularne u masonskim i rozenkrojcerskim slikama.

Rafaelova “Sistine Madonna”, u kojoj Papa ima 6-ti prst, i u “Marriage of the Virgin”, u kome ima 6-ti prst na nozi Josepha, su skriveni kriptogrami.

Majka Francis Bacona je bila Kraljica Elizabeth I, a otac Robert Dudley, the Earl of Leicester, tako da znamo šta je bio, a pored toga i zbog čega je bio toliko visoko iniciran... gomila tajni...
 
Greškom u prevodu nastao je čak i ceo jedan grad. Naime, Nazaret je osnovan tek u IV veku nakon Isusa, kako bi se (namerno od strane članova “Grupe”) ispunilo ono što je rečeno:

“Dođe i nastani se u gradu zvanom Nazaret, da se ispuni što je rečeno po prorocima: zvaće se Nazarećanin.” Matej 2:23

“U šestom mesecu posla Bog anđela Gavrila u galilejski grad po imenu Nazaret k djevici zaručenoj s mužem koji se zvao Josif iz doma Davidova. Kad obaviše sve po Zakonu Gospodnjem, vratiše se u Galileju, u svoj grad Nazaret.” Luka 1:26

Istoričar i vojskovođa Josif Flavije (37-100), detaljno nabraja 45 gradova i sela malog prostora tadašnje Galileje. On opisuje i Jafu - selo tek kilometar od današnjeg Nazareta, gde je živeo neko vreme. Pre je to bio grad, čije je groblje bilo upravo na mestu današnjeg Nazareta. Flavije je vodio vojne operacije uzduž i popreko Galileje, u drugoj polovini I veka. On nigde u svojim knjigama ne pominje Nazaret.

Evo nekoliko činjenica u prilog tvrdnji da u vreme Isusa Hrista uopšte nije postojao Nazaret:

- Nema ga nigde u Starom zavetu, niti bilo kom drugom spisu, pre jevanđelja po Mateju.

- Nema starih a ni novih istoričara koji su govorili o Nazaretu.

- Nema arheoloških niti bilo kakvih drugih dokaza da je taj grad, ili čak maleno selo pod tim imenom, postojalo “u vreme Isusa”.

- I premda navodi 63 galilejska grada, Talmud nikada ne spominje nekakav Nazaret, kao ni rana rabinska literatura.

- Nazaret nije bio upisan u popis plemena Zebulona (Jošua 19:10-16), koji pominje dvanaest gradova i šest sela.

- Apostol Pavle nikada ne pominje taj grad.

- Nazaret, a ni “Isus Nazarećanin”, nisu pomenuti ni u jednoj od novozavetnih poslanica, a takođe ni u delima tadašnjih istoričara, kao ni u rimskim cenzusima iz tog vremena - iako su u nekim istorijskim delima i u cenzusima popisana sva imena naseljenih mesta - pa čak i ona koja su po broju stanovnika bila manja od pretpostavljenog Nazareta.

- U III veku naše ere, Origen (ugledni učitelj i veliki propovednik, reformator Aleksandrijske škole), je čitao priču iz jevanđelja o “slavnom gradu” Nazaretu, ali nije imao pojma gde se on nalazi - premda je živeo u Cezareji, samo 50 kilometara od sadašnjeg grada Nazareta. On pominje ime Nazaret ili Nazara (ne zna tačno koji naziv je ispravan), ali nije se potrudio da se uputi u susedstvo, na hodočašće u ta znamenita mesta, o kojima je pisao celog života, i raspitati se o njima. Očigledno se i on opredelio za “simboličko tumačenje”, koje nema utemeljenja u arheologiji, kao ni u stvarnosti.

- Lažljiva carica sveta Jelena, žena cara Konstantina Klora i majka cara Konstantina Velikog, Flavija Julija Helena (poznata po tome što je “iskopala” neke lažne relikvije i zato ima veliki mermerni kip u bazilici svetog Petra u Rimu), takođe traži taj grad, ali ne nalazi ništa osim starog bunara (jedinog izvora vode u kraju, što ga čini još manje verovatnim mestom za grad). Ona ga odmah krsti u “bunar Blažene device Marije” i tu gradi baziliku. Tako je započela izgradnja izmišljenog Nazareta.

- Egerija, žena kralja Nume Pompilija, posećuje to područje 383. godine. Ovoga puta lukavi redovnici joj pokazuju “veličanstvenu pećinu” - i uveravaju je da je to “pećinska kuća Blažene device Marije”. Tako je nastalo novo mesto za hodočašća i izgrađena bazilika oko 570. godine. Danas se oko te pećine nalazi najveći hrišćanski tematski park na Srednjem istoku, koga obilazi preko milion posetilaca godišnje, što predstavlja 50% ukupnih poseta Izraelu.

- Franjevci tamo već dugi niz godina kopaju i prekopavaju, pa su iskopali masu novca i grnčarije, i zaklinju se da je to dokaz postojanja grada Nazareta. Ali sve su to predmeti povezani sa sahranjivanjem pokojnika u grobove.

Bez obzira na izrečene činjenice (koje sveštenstvo prikladno prećutkuje), posetilac današnjeg “Nazareta” može posetiti i sobu u kojoj je Blažena “primila” anđela Gavrila. Vide se Marijina kuhinja i Josifova stolarija. Evo i sobe u kojoj je boravio Isus na povratku iz Egipta, a imamo i mesta gde se rodila devica Marija - ima ih, naravno, nekoliko, ne računajući njeno mesto rođenja devet kilometara dalje, u Seforisu, ili pak u Jerusalimu.

Čudna stvar u svemu tome je da se sva ta presveta mesta nalaze u pećinama. Zar su svetu porodicu sačinjavali trogloditi? Porodica Kremenko? Druga stvar je da su sva ta mesta par metara od izdubljenih grobova, ili su i sama bila pećinski grobovi u ovo ili ono doba. Mesto za sahranjivanje. Budući da jevrejski zakon strogo zabranjuje stanovanje u blizini grobova, moramo pretpostaviti da je ta “primerna jevrejska sveta porodica” u kojoj se rodio Hrist, bila neprekidno u stanju ritualne nečistoće...

Klerici sa “katoličkih univerziteta” rukama, nogama i zubima pokušavaju da nešto iskopaju i dokažu da je postojao grad Nazaret, ali bezuspešno. Tera ih grčevita potreba da dokažu da je njihova ideologija ispravna, ali i silni crkveni novac. Pri tom se obilno služe i prevarama. Zato svaku njihovu izjavu treba uzeti s rezervom i strogo naučno proveriti. Ako nema grada Nazareta iz I veka naše ere, postojanje čudotvornog božanstva Isusa je samim tim dovedeno u pitanje, a onda im je i njihova vera uzaludna. Nije ni čudo da se ogromna vatikanska mašinerija, zvana crkva, bori za svoj opstanak “dokazujući” nedokazivo do zadnje kapi znoja... ili krvi.

Iskopavanja arheologa Michael Avi-Yonah-a kod Cezareje, 1962. godine, otkrila su prvo pominjanje Nazareta na mermernoj ploči u sinagogi u Caesarea Maritima-i. Datirana je u kasni III ili rani IV vek naše ere. On pominje svešteničku porodicu koja se sklonila u Nazaret nakon rata. Verovatno su se sklonili u tamošnje pećine. Sada znamo da se radi o naseljavanju nakon poraza u Bar Kochbar ratu 135 godine. Vrlo je verovatno da su nazvali svoje selo “Nazaret”, odnosno “selo siromašnih”. Pisac Matejevog jevanđelja čuo je za te “svešteničke” porodice koje su se selile u mesto u Galileji koje su nazvali “Nazaret” - i odlučio da upotrebi to ime za svog junaka.

Arheolozi su neke nađene materijalne fragmente na tom mestu i u okolini datirali na nekoliko vekova pre Isusovog vremena i pretpostavili da u stvari pripadaju nekom bivšem i nestalom antičkom naselju - a između tih zadnjih antičkih nalaza i današnjeg doba nema dokaza o kontinuitetu urbanog života na tom mestu, pa tako ni potvrde da je tu postojao neki grad u Isusovo vreme.

Apologeti postavljaju sledeće pitanje (u nedostatku ikakvih materijalnih dokaza): “Kako je moguće da neko izmisli grad koji ne postoji, izlažući se opasnosti da ga raskrinkaju kao varalicu?”

Pitanje bi imalo smisla da su jevanđelja pisali apostoli na području današnjeg Izraela. Oni takvu grešku ne bi načinili, niti bi im to savremenici dopustili. Međutim, jevanđelja su vremenski pisana oko 100 godina nakon Isusovog raspeća, a prostorno daleko izvan Izraela, od strane ljudi koji nisu ni bili apostoli, a po svemu sudeći nisu ni kontaktirali s nekakvim prvobitnim apostolima, nego su to bili pisci koji su slabo poznavali jevrejsku veru (to će vam potvrditi svaki iole upućeniji Jevrej).

Autor jevanđelja “po Mateju” je očigledno pogrešno shvatio reč “Zvaće se nazirej” (Samson - nazirej božji), u Starom zavetu, i greškom izmislio Nazaret: “Zvaće se Nazarećanin”. Vernici su onda izgradili današnji Nazaret.

Današnji Nazaret u stvari je smešten u dolini, okruženoj blagim brežuljcima. Cela regija je karakteristična po ravnicama i blagim uzdizanjima tla, bez ikakvih vrhova ili oštrih klisura. Teren se opravdano naziva kao visoki basen, jer u jednom smeru imamo mnogo nižu ravnicu Esdraelon. Ali nema nikakve sumnje: današnji Nazaret je izgrađen u dolini, a ne na brdu. Čak i srednjovjekovni grad je ispod vrha, zaštićen od vetra. Počevši od 1957. godine, jevrejsko predgrađe, zvano “Nazerat Illit” (“Gornji Nazaret”) izgrađeno je na vrhu brega istočno od grada.

Postavlja se, dakle, pitanje: ne postoji li Nazaret - ne postoji li ni Nazarećanin? Možda je on tek jedan od mnogih samoproglašenih mesija, čiji su mu sledbenici dali nadljudske osobine.
 
Zoran Jov:
Postoji nepriznato jevanđelje u kome se dokazuje da je Isusov otac iz sazvežđa Plejada.

Isusov grob nalazi se u gradu Šrinigar, u provinciji Kashmir, gde stalno ratuju Indijci i Pakistanci. Grob održava jedna jevrejska familija. Naučnici ovo odbijaju, da bi prikrili pravu istoriju i značaj Isusa.

Reinkarnaciju je iz hrišćanstva izbacio (ukinuo) Justinijan 553. godine, na petom Ekumenskom saboru. Znači, hrišćanstvo je do polovine IV veka prihvatalo reinkarnaciju.

Godine 1414. rimska crkva je uništila svo znanje iz 2-ge jevrejske knjige iz II veka, zbog toga što je smatrala da ima pravo ime Hristovo. Benedikt XIII je prvo uništio tajni latinski treatise zvani “Mar Yesu”, a onda dao instrukcije da se unište sve kopije “Knjige Elxai”. Ove knjige su imale informaciju o životu rabbi Isusa.

Kasnije, papa Aleksandar VI (1492-1503.) je naredio da se sve kopije Talmuda unište. Solomon Romano 1554. godine je zapalio više hiljada hebrejskih spisa i 1559. godine svaka hebrejska knjiga u Pragu je bila oduzeta. Postoje 2 britanska dokumenta u kojima je pravo ime Hrista, to su “Chronicles” i “Mavyean Manuscript”.

Godine 1607. engleski kralj James, koji je pokušao sebe da predstavi kao teologa i filozofa, je naredio da se napravi revizija Biblije, a kad je završena, dao je osobi pod imenom Sir Francis Bacon da proveri, jer on sam nije bio kompetentan. U akademskim krugovima on je bio jako poznat. Kada je imao 16 godina, kraljica ga je poslala u Pariz, gde je studirao egipatsku, arapsku, indijsku, i grčku filozofiju. Takođe je učio o starim misterijama i ritualnim obredima. Dok je bio u Parizu, kreirao je tajni sistem šifara, koji se može ubaciti u dokument a da niko ne primeti. Bio je iniciran u Red templara i reaktivirao je razne tajne redove. Godine 1580. je osnovao “Rosicrucian literary society”. On je postao glavni savetnik engleskog kralja. Kodirao je tajnu informaciju u Stari i Novi zavet. Danas se Novi zavet ili Biblija kralja James-a, kako se naziva, smatra za autentičnu, iako je više puta falsifikovana.

Sir Francis Bacon je bio majstor za skrivanje tajne informacije. Šifre su bile popularne u masonskim i rozenkrojcerskim slikama.

Rafaelova “Sistine Madonna”, u kojoj Papa ima 6-ti prst, i u “Marriage of the Virgin”, u kome ima 6-ti prst na nozi Josepha, su skriveni kriptogrami.

Majka Francis Bacona je bila Kraljica Elizabeth I, a otac Robert Dudley, the Earl of Leicester, tako da znamo šta je bio, a pored toga i zbog čega je bio toliko visoko iniciran... gomila tajni...
Kliknite za proširenje...

Kako ti sa sigurnoscu od 100% znas da je sve ovako kako je napisano? Imas li mozda DNK Isusa Hrista od prije 2000g pa da uporedis sa tim iz Kasmira? Da mozda nisi isao da kopas pa nasao prbodene koste na rukama i nogama od klinova?

Gdje si procitao da je reinkarnacija uospte i bila u paganskom hriscanstvu? Znas li uopste u sta su vjerovali stari grci i rimljani o svjesnoj besmrtnosti duse? A pre njih medo-persijanci i vavilonjani? Jel to reinkarnacija u biljke i zivotinje?

Znas li ti uopste sta je rimska crkva i gdje je ona opisana u Bibliji? Jos u Starom Zavjetu? Najcesca knjiga koju su oni spaljivali je Biblija.

Ovo za Fracisa Bacon si gledao na Historiju i svaka cast dobro si interpratirao emisiju.

Gdje si bio do sada covjece da nam otkrijes sve ove tajne?

Ja kad krenem na pecanje imam jedan fantastican mamac, varalicu koju sam skupo platio, ne tako veliku, ali podjednako dobru za manje kao i za vece ribe jer ima nekoliko manjih udica koje manju ribu zakace na jednu a za veliku se sve zakace i bolje je drze nego velika udica.
 
-GoRsKi-:
Kako ti sa sigurnoscu od 100% znas da je sve ovako kako je napisano? Imas li mozda DNK Isusa Hrista od prije 2000g pa da uporedis sa tim iz Kasmira? Da mozda nisi isao da kopas pa nasao prbodene koste na rukama i nogama od klinova?

Gdje si procitao da je reinkarnacija uospte i bila u paganskom hriscanstvu? Znas li uopste u sta su vjerovali stari grci i rimljani o svjesnoj besmrtnosti duse? A pre njih medo-persijanci i vavilonjani? Jel to reinkarnacija u biljke i zivotinje?

Znas li ti uopste sta je rimska crkva i gdje je ona opisana u Bibliji? Jos u Starom Zavjetu? Najcesca knjiga koju su oni spaljivali je Biblija.

Ovo za Fracisa Bacon si gledao na Historiju i svaka cast dobro si interpratirao emisiju.

Gdje si bio do sada covjece da nam otkrijes sve ove tajne?

Ja kad krenem na pecanje imam jedan fantastican mamac, varalicu koju sam skupo platio, ne tako veliku, ali podjednako dobru za manje kao i za vece ribe jer ima nekoliko manjih udica koje manju ribu zakace na jednu a za veliku se sve zakace i bolje je drze nego velika udica.
Kliknite za proširenje...

Ja ne znam ništa od ovoga sa sigurnošću. Niko ne zna. Samo prenosimo neke priče, ne bismo li diskutovali. Ima nekih indicija da Isus uopšte nije ni postojao. Verovatno i nije. Imaš li ti možda sve ovo što si napisao? Ti si vernik, ja nisam.

U Knjizi o Jovu nekakav satan pobio mu je sve sinove i kćeri. Nakon kušnje oni su se reinkarnirali. Lepo je rečeno da mu se rodilo isto sinova i kćeri, kao što ih je imao pre toga. Imaš jedan ezoterijski Red, zove se “Jovove kćeri”; one smatraju da su naslednice Jovovih kćeri, koje su bile reinkarnirane. U jevanđeljima, kada Petar poteže nož na rimskog vojnika, Isus mu kaže: “Ne poteži mač, jer od mača ćeš poginuti.” Verovatna aluzija na karmu i reinkarnaciju. Znaš li ti uopšte u šta su verovali Grci i Rimljani, Medo-Persijanci i Vavilonci? Koga je briga. Svakome na volju. Ja nisam hrišćanin i dajem sebi za pravo da posmatram stvari na način na koji ja hoću. I tačka.

Ja znam šta je uopšte Rimska crkva. Znaš li ti uopšte? Šta god da su spaljivali, Biblija se ne može održati, jer je puna nebuloza. Autori Biblije nisu znali za Severnu i Južnu Ameriku, Australiju i Antarktik. Svoje neznanje pripisali su bogu. Tuga jedna.

Šta je to Fracisa? Nikad čuo. Ja sve dobro interpretiram, jer sam natprosečno inteligentan. Ojha.

Gde si ti bio do sada, čoveče, da nas nasmeješ svojim besmislenim komentarima?

Kakvo pecanje? Kakav mamac? Kakva varalica? Kakve udice? Promašio si podforum. E, žalosti. A ja hoću jedan pontonski nosač, samo jedan, od bivšeg pontonskog mosta, i na njemu crveni klavir, sa stolicom tapaciranom krokodilskom kožom, da na njoj sedim i u nebo gledim, crveni klavir sviram i za čolda se diram, a da me Dunav odnese uzvodno, sve do Budimpešte, Beča i Švarcvalda... Kome smeta neka me tuži. Ende.

Nisi ti to nešto dobro razumeo. Cilj je tražiti ono što ne nastaje i nestaje, već uvek jeste, a to je ono supstancijalno, a ne akcidentalno... ili metaforički rečeno pesak, a ne oblik peska.

Svaki uvid, svaka kontemplacija koja apstrahuje individualnu volju i pruži nam dodir sa suštinom... sa transcendentnim... duhom... gradi spomenuto „svadbeno odelo”, odnosno naše biće, koje je slično melodiji na način promene te melodije. Znači, radi se o melodiji… A da li su njene “note” samo reprezenti pojava, oblika kula od peska ili sam pesak?

Vidiš li razliku? Neko u svom duhovnom biću, pod uslovom da se ne promeni, ili shvati šta je bitno u životu, imaće samo slike pojava, samo slike senki na zidu Platonove pećine... tako da kada konačno njegov brod života stigne u svoju luku imaće melodiju sastavljenu od senki, ili biće “go na kraljevskoj svadbi” kako kaže Svedenborg.

Zato tražite ono što ne nastaje i nestaje kako se ne biste našli goli na svadbi.

Okreni glavu sa senki na zidu pećine i obrati pažnju na vatru iza, koja baca senke na zid.

Takođe, sada jedan frapantan podatak, pre svega nesporna istina: za razliku od tebe moj mozak nije isprogramiran od strane najvećeg zla - religije, pa imam veoma širok pogled na svet; mojim odlukama ne upavljaju mrtvi, nesposobni, kao ni neobrazovani; takođe ne funkcionišem po principu nagrade i kazne (kao ti i vi što verujete u krv), već živim jedan veoma ispunjen život; šteta što ćeš ti tek u poznoj starosti uvideti kakva si “ovca” bio...
 
Nazaret je izmišljen grad...

Greškom u prevodu nastao je čak i ceo jedan grad. Naime, Nazaret je osnovan tek u IV veku nakon Isusa, kako bi se (namerno od strane članova “Grupe”) ispunilo ono što je rečeno:

“Dođe i nastani se u gradu zvanom Nazaret, da se ispuni što je rečeno po prorocima: zvaće se Nazarećanin.” Matej 2:23

“U šestom mesecu posla Bog anđela Gavrila u galilejski grad po imenu Nazaret k djevici zaručenoj s mužem koji se zvao Josif iz doma Davidova. Kad obaviše sve po Zakonu Gospodnjem, vratiše se u Galileju, u svoj grad Nazaret.” Luka 1:26

Istoričar i vojskovođa Josif Flavije (37-100), detaljno nabraja 45 gradova i sela malog prostora tadašnje Galileje. On opisuje i Jafu - selo tek kilometar od današnjeg Nazareta, gde je živeo neko vreme. Pre je to bio grad, čije je groblje bilo upravo na mestu današnjeg Nazareta. Flavije je vodio vojne operacije uzduž i popreko Galileje, u drugoj polovini I veka. On nigde u svojim knjigama ne pominje Nazaret.

Evo nekoliko činjenica u prilog tvrdnji da u vreme Isusa Hrista uopšte nije postojao Nazaret:

- Nema ga nigde u Starom zavetu, niti bilo kom drugom spisu, pre jevanđelja po Mateju.

- Nema starih a ni novih istoričara koji su govorili o Nazaretu.

- Nema arheoloških niti bilo kakvih drugih dokaza da je taj grad, ili čak maleno selo pod tim imenom, postojalo “u vreme Isusa”.

- I premda navodi 63 galilejska grada, Talmud nikada ne spominje nekakav Nazaret, kao ni rana rabinska literatura.

- Nazaret nije bio upisan u popis plemena Zebulona (Jošua 19:10-16), koji pominje dvanaest gradova i šest sela.

- Apostol Pavle nikada ne pominje taj grad.

- Nazaret, a ni “Isus Nazarećanin”, nisu pomenuti ni u jednoj od novozavetnih poslanica, a takođe ni u delima tadašnjih istoričara, kao ni u rimskim cenzusima iz tog vremena - iako su u nekim istorijskim delima i u cenzusima popisana sva imena naseljenih mesta - pa čak i ona koja su po broju stanovnika bila manja od pretpostavljenog Nazareta.

- U III veku naše ere, Origen (ugledni učitelj i veliki propovednik, reformator Aleksandrijske škole), je čitao priču iz jevanđelja o “slavnom gradu” Nazaretu, ali nije imao pojma gde se on nalazi - premda je živeo u Cezareji, samo 50 kilometara od sadašnjeg grada Nazareta. On pominje ime Nazaret ili Nazara (ne zna tačno koji naziv je ispravan), ali nije se potrudio da se uputi u susedstvo, na hodočašće u ta znamenita mesta, o kojima je pisao celog života, i raspitati se o njima. Očigledno se i on opredelio za “simboličko tumačenje”, koje nema utemeljenja u arheologiji, kao ni u stvarnosti.

- Lažljiva carica sveta Jelena, žena cara Konstantina Klora i majka cara Konstantina Velikog, Flavija Julija Helena (poznata po tome što je “iskopala” neke lažne relikvije i zato ima veliki mermerni kip u bazilici svetog Petra u Rimu), takođe traži taj grad, ali ne nalazi ništa osim starog bunara (jedinog izvora vode u kraju, što ga čini još manje verovatnim mestom za grad). Ona ga odmah krsti u “bunar Blažene device Marije” i tu gradi baziliku. Tako je započela izgradnja izmišljenog Nazareta.

- Egerija, žena kralja Nume Pompilija, posećuje to područje 383. godine. Ovoga puta lukavi redovnici joj pokazuju “veličanstvenu pećinu” - i uveravaju je da je to “pećinska kuća Blažene device Marije”. Tako je nastalo novo mesto za hodočašća i izgrađena bazilika oko 570. godine. Danas se oko te pećine nalazi najveći hrišćanski tematski park na Srednjem istoku, koga obilazi preko milion posetilaca godišnje, što predstavlja 50% ukupnih poseta Izraelu.

- Franjevci tamo već dugi niz godina kopaju i prekopavaju, pa su iskopali masu novca i grnčarije, i zaklinju se da je to dokaz postojanja grada Nazareta. Ali sve su to predmeti povezani sa sahranjivanjem pokojnika u grobove.

Bez obzira na izrečene činjenice (koje sveštenstvo prikladno prećutkuje), posetilac današnjeg “Nazareta” može posetiti i sobu u kojoj je Blažena “primila” anđela Gavrila. Vide se Marijina kuhinja i Josifova stolarija. Evo i sobe u kojoj je boravio Isus na povratku iz Egipta, a imamo i mesta gde se rodila devica Marija - ima ih, naravno, nekoliko, ne računajući njeno mesto rođenja devet kilometara dalje, u Seforisu, ili pak u Jerusalimu.

Čudna stvar u svemu tome je da se sva ta presveta mesta nalaze u pećinama. Zar su svetu porodicu sačinjavali trogloditi? Porodica Kremenko? Druga stvar je da su sva ta mesta par metara od izdubljenih grobova, ili su i sama bila pećinski grobovi u ovo ili ono doba. Mesto za sahranjivanje. Budući da jevrejski zakon strogo zabranjuje stanovanje u blizini grobova, moramo pretpostaviti da je ta “primerna jevrejska sveta porodica” u kojoj se rodio Hrist, bila neprekidno u stanju ritualne nečistoće...

Klerici sa “katoličkih univerziteta” rukama, nogama i zubima pokušavaju da nešto iskopaju i dokažu da je postojao grad Nazaret, ali bezuspešno. Tera ih grčevita potreba da dokažu da je njihova ideologija ispravna, ali i silni crkveni novac. Pri tom se obilno služe i prevarama. Zato svaku njihovu izjavu treba uzeti s rezervom i strogo naučno proveriti. Ako nema grada Nazareta iz I veka naše ere, postojanje čudotvornog božanstva Isusa je samim tim dovedeno u pitanje, a onda im je i njihova vera uzaludna. Nije ni čudo da se ogromna vatikanska mašinerija, zvana crkva, bori za svoj opstanak “dokazujući” nedokazivo do zadnje kapi znoja... ili krvi.

Iskopavanja arheologa Michael Avi-Yonah-a kod Cezareje, 1962. godine, otkrila su prvo pominjanje Nazareta na mermernoj ploči u sinagogi u Caesarea Maritima-i. Datirana je u kasni III ili rani IV vek naše ere. On pominje svešteničku porodicu koja se sklonila u Nazaret nakon rata. Verovatno su se sklonili u tamošnje pećine. Sada znamo da se radi o naseljavanju nakon poraza u Bar Kochbar ratu 135 godine. Vrlo je verovatno da su nazvali svoje selo “Nazaret”, odnosno “selo siromašnih”. Pisac Matejevog jevanđelja čuo je za te “svešteničke” porodice koje su se selile u mesto u Galileji koje su nazvali “Nazaret” - i odlučio da upotrebi to ime za svog junaka.

Arheolozi su neke nađene materijalne fragmente na tom mestu i u okolini datirali na nekoliko vekova pre Isusovog vremena i pretpostavili da u stvari pripadaju nekom bivšem i nestalom antičkom naselju - a između tih zadnjih antičkih nalaza i današnjeg doba nema dokaza o kontinuitetu urbanog života na tom mestu, pa tako ni potvrde da je tu postojao neki grad u Isusovo vreme.

Apologeti postavljaju sledeće pitanje (u nedostatku ikakvih materijalnih dokaza): “Kako je moguće da neko izmisli grad koji ne postoji, izlažući se opasnosti da ga raskrinkaju kao varalicu?”

Pitanje bi imalo smisla da su jevanđelja pisali apostoli na području današnjeg Izraela. Oni takvu grešku ne bi načinili, niti bi im to savremenici dopustili. Međutim, jevanđelja su vremenski pisana oko 100 godina nakon Isusovog raspeća, a prostorno daleko izvan Izraela, od strane ljudi koji nisu ni bili apostoli, a po svemu sudeći nisu ni kontaktirali s nekakvim prvobitnim apostolima, nego su to bili pisci koji su slabo poznavali jevrejsku veru (to će vam potvrditi svaki iole upućeniji Jevrej).

Autor jevanđelja “po Mateju” je očigledno pogrešno shvatio reč “Zvaće se nazirej” (Samson - nazirej božji), u Starom zavetu, i greškom izmislio Nazaret: “Zvaće se Nazarećanin”. Vernici su onda izgradili današnji Nazaret.

Današnji Nazaret u stvari je smešten u dolini, okruženoj blagim brežuljcima. Cela regija je karakteristična po ravnicama i blagim uzdizanjima tla, bez ikakvih vrhova ili oštrih klisura. Teren se opravdano naziva kao visoki basen, jer u jednom smeru imamo mnogo nižu ravnicu Esdraelon. Ali nema nikakve sumnje: današnji Nazaret je izgrađen u dolini, a ne na brdu. Čak i srednjovjekovni grad je ispod vrha, zaštićen od vetra. Počevši od 1957. godine, jevrejsko predgrađe, zvano “Nazerat Illit” (“Gornji Nazaret”) izgrađeno je na vrhu brega istočno od grada.

Postavlja se, dakle, pitanje: ne postoji li Nazaret - ne postoji li ni Nazarećanin? Možda je on tek jedan od mnogih samoproglašenih mesija, čiji su mu sledbenici dali nadljudske osobine.
 
-GoRsKi-:
Ja kad krenem na pecanje imam jedan fantastican mamac, varalicu koju sam skupo platio, ne tako veliku, ali podjednako dobru za manje kao i za vece ribe jer ima nekoliko manjih udica koje manju ribu zakace na jednu a za veliku se sve zakace i bolje je drze nego velika udica.
Kliknite za proširenje...

Zasto to radis. Ako verujes u postulat Karme da ce svako poznjeti ono sto poseje, i tebe ce isto tako inteligentnije bice od tebe nabiti na udicu. Cemu masakriranje slabijih, lepo se osecas kad ubijes?
 
Zoran Jov:
Takozvana "nekanonska jevanđelja". Treba ih naći. Nekih ima i na Net-u. U USA ih možeš naći u masonskim bibliotekama.
Kliknite za proširenje...

Napisi mi sta ima na Net-u :?:

- - - - - - - - - -

“Bahus je umro i vaskrsao
U Zlatnoj sirijskoj dolini;
Oziris je ustao iz groba
I tako spasio čovečanstvo;
Adonis je prolio krv,
Pored žute sirijske bujice,
Zoroastar je podigao u život
Mitru iz pećine u zemlji,
Mi iz današnjih hrišćanskih zemalja
Uhvatimo se s njima za ruke.
Bahus, Oziris, Adonis i Mitra – to su bogovi koje
obožavaju okultisti i masoni! Naravno, oni su samo neki od
bogova koji se obožavaju u raznim masonskim cermonijama.
Mason ne mari što Bog kaže: “Gospodu Bogu svome klanjaj
se i njemu jedinome služi” (Matej 4,10).

Zasto masoni veruju u ove bozanstva :?:
 
ISTRAZIVAC9:
Napisi mi sta ima na Net-u :?:

- - - - - - - - - -

“Bahus je umro i vaskrsao
U Zlatnoj sirijskoj dolini;
Oziris je ustao iz groba
I tako spasio čovečanstvo;
Adonis je prolio krv,
Pored žute sirijske bujice,
Zoroastar je podigao u život
Mitru iz pećine u zemlji,
Mi iz današnjih hrišćanskih zemalja
Uhvatimo se s njima za ruke.
Bahus, Oziris, Adonis i Mitra – to su bogovi koje
obožavaju okultisti i masoni! Naravno, oni su samo neki od
bogova koji se obožavaju u raznim masonskim cermonijama.
Mason ne mari što Bog kaže: “Gospodu Bogu svome klanjaj
se i njemu jedinome služi” (Matej 4,10).

Zasto masoni veruju u ove bozanstva :?:
Kliknite za proširenje...

Pronađi sam. Ili idi u masonsku biblioteku. USA ih je puna.

Ne zanimaju me masoni.

Uzgred, ja nikada i nigde nisam ni rekao da sam mason. Niti to želim da postanem. Jadni masoni, polažu zakletvu nad Biblijom. Meni ta knjiga ne znači ništa. Ja sam zakletvu položio nad knjigom Thothove table, a u kom ezoterijskom redu, to ne koram da kažem javno.

- - - - - - - - - -

hogarius:
Lazes. Tezak blelfer. Ovo je pre svega sarlaltalnstvo.
Kliknite za proširenje...

Šta i što lažeš? Šta je to "blelfer"? Nikad čuo. Šta je to "šarlaltalnstvo"? Takođe nikad čuo. Što ti se tresu ruke? A i opet si promašio si temu.
 
Tema ociscena od uvredljivih poruka, a bilo ih je mnogo. Upozorenje za Zorana Jova i Hogariusa da prestanu sa svadjom. Inace ce biti kaznjeni.
Takodje, bez vredjanja drugih veroispovesti - ovo se prvenstveno odnosi na Zorana Jova, koji pljuje po hriscanstvu i Bibliji, a i na druge vere.
 
cecalana:
Tema ociscena od uvredljivih poruka, a bilo ih je mnogo. Upozorenje za Zorana Jova i Hogariusa da prestanu sa svadjom. Inace ce biti kaznjeni.
Takodje, bez vredjanja drugih veroispovesti - ovo se prvenstveno odnosi na Zorana Jova, koji pljuje po hriscanstvu i Bibliji, a i na druge vere.
Kliknite za proširenje...
Ja pobijam njegove neutemeljene i izmisljene neistine, a ti kazes da se svadjam. Znaci li to da ja moram da mu aminujem na svaku njegovu infantilnu laz, odnosno neistinu? I jos da mu se divim??? Da ga komplimentiram iako neogranicno i neometano spamuje, omalovazava i vredja?

Drugo, negiranje religijskih ucenja o postojanju bogova i onostranog vecitog zivota ne moze se okarakterisati kao vredjanje drugih veroispovesti, vec tvrdnja, stav da bozanstva ne postoje. To pravo svaskom pojejdincu je zagarantovano Ustavom. Dakle, ako neko tvrdi da nema boga/bogova to nije vredjanje., to je tvrdnja, stav koji moze da se dokazuje. S druge strane, verovanje da bogovi i nebesko carstvo postoje se ne moze dokazati, niti je ikome to do sada uspelo. Niti ce uspeti.
 
Ovaj opet vređa i izaziva, i pored upozorenja. Nema on šta da dolazi na temu koju sam otvorio, ako ne ume, a videli smo da uopšte ne ume, da diskutuje o temi, a ja mu smetam na ličnoj osnovi. Neka me stavi na ignore. I nema nikakvu obavezu prema meni. Ništa od onoga što sam napisao nije pobio argumentima, samo upadne na temu kao pas na seosku utakmicu i vređa na ličnoj, a bogomi i na nacionalnoj osnovi, što je protiv Pravilnika. Na prijavu se ne reaguje, pa onda ja, budući da ne dam na sebe, moram da mu uzvraćam, a uzvraćaću mu svaki put kad mi se obrati na ličnoj osnovi, i to desetostruko. Ne dam na sebe, bre, i tačka. Nikada mu se neću prvi obratiti, jer me ne zanima. Ako neće da me stavi na ignore, već čita šta pišem, onda neka se nervira svaki dan. Ovog infantilnog diskutanta niko ne tera da bilo šta čita i da se bilo čemu divi. Ako ima potrebu da mi se divi neka to zadrži za sebe. Na moj Facebook profil svakodnevno dolaze neki debili, vise na njemu i nerviraju se zbog toga što pišem. I ja ih namerno nerviram svaki dan. Ojha.

Jedan pesnik je ušao u neku knjižaru i kupio mastilo. Usput je porazgovarao sa trgovcem o nekim temama i pomenuo boga. Trgovac mu je rekao da ne veruje u boga. I tu se sve završilo. Nedelju dana kasnije, pesnik se vratio u pomenutu knjižaru i pokazao trgovcu svoju pesmu napisanu na papiru. Trgovac ju je pročitao, rekao da je dobra i pitao ga ko je autor. „Niko“, odgovorio je pesnik. „Mastilo se prosulo na papir i nastala je ova pesma.“ - „To je nemoguće!“, uzvratio je trgovac. „Pesma mora svog imati autora.“ - „Upravo vi tvrdite da je moguće. Pre nedelju dana ste rekli da nema boga. Ako ova pesma, koja je uzgred moja, mora imati svog autora, onda i ceo svemir, i svet u kome živimo, mora imati svog tvorca. Ako je ova pesma nastala slučajno - onda je i svemir nastao slučajno.“ I od tog trenutka trgovac je prestao da bude ateista.
 
Zoran Jov:
Ovaj opet vređa i izaziva, i pored upozorenja. Nema on šta da dolazi na temu koju sam otvorio, ako ne ume, a videli smo da uopšte ne ume, da diskutuje o temi, a ja mu smetam na ličnoj osnovi. Neka me stavi na ignore. I nema nikakvu obavezu prema meni. Ništa od onoga što sam napisao nije pobio argumentima, samo upadne na temu kao pas na seosku utakmicu i vređa na ličnoj, a bogomi i na nacionalnoj osnovi, što je protiv Pravilnika. Na prijavu se ne reaguje, pa onda ja, budući da ne dam na sebe, moram da mu uzvraćam, a uzvraćaću mu svaki put kad mi se obrati na ličnoj osnovi, i to desetostruko. Ne dam na sebe, bre, i tačka. Nikada mu se neću prvi obratiti, jer me ne zanima. Ako neće da me stavi na ignore, već čita šta pišem, onda neka se nervira svaki dan. Ovog infantilnog diskutanta niko ne tera da bilo šta čita i da se bilo čemu divi. Ako ima potrebu da mi se divi neka to zadrži za sebe.

Jedan pesnik je ušao u neku knjižaru i kupio mastilo. Usput je porazgovarao sa trgovcem o nekim temama i pomenuo boga. Trgovac mu je rekao da ne veruje u boga. I tu se sve završilo. Nedelju dana kasnije, pesnik se vratio u pomenutu knjižaru i pokazao trgovcu svoju pesmu napisanu na papiru. Trgovac ju je pročitao, rekao da je dobra i pitao ga ko je autor. „Niko“, odgovorio je pesnik. „Mastilo se prosulo na papir i nastala je ova pesma.“ - „To je nemoguće!“, uzvratio je trgovac. „Pesma mora svog imati autora.“ - „Upravo vi tvrdite da je moguće. Pre nedelju dana ste rekli da nema boga. Ako ova pesma, koja je uzgred moja, mora imati svog autora, onda i ceo svemir, i svet u kome živimo, mora imati svog tvorca. Ako je ova pesma nastala slučajno - onda je i svemir nastao slučajno.“ I od tog trenutka trgovac je prestao da bude ateista.
Kliknite za proširenje...
C, c,c,c, kakvo uzbudjenje izaziva taj visoko intelektualrni dijalog izmedju pesnika i knjizara. Neobicno i impresivno,:hahaha1::hahaha1::hahaha1:

Zoran Jov:
Na moj Facebook profil svakodnevno dolaze neki debili, vise na njemu i nerviraju se zbog toga što pišem. I ja ih namerno nerviram svaki dan. Ojha.
Kliknite za proširenje...
Svaka ptica leti svome jatu.
 
hogarius:
C, c,c,c, kakvo uzbudjenje izaziva taj visoko intelektualrni dijalog izmedju pesnika i knjizara. Neobicno i impresivno,:hahaha1::hahaha1::hahaha1:

Svaka ptica leti svome jatu.
Kliknite za proširenje...

Ne piše se "visoko intelektualni", seljo nepismeni, već "visokointelektualni", i na srpskom, i na hrvatskom, i na bošnjačkom, i na crnogorskom jeziku, odnosno na svim jezicima koji su nastali od nekadašnjeg srpsko-hrvatskog, odnosno hrvatsko-srpskog. Prvo savladaj azbuku, bukvar i pravopis, pa onda dođi da diskutuješ. :cepanje: :cepanje: :cepanje:

Svaka hijena u svoj brlog trči.
 
Zoran Jov:
Ne piše se "visoko intelektualni", seljo nepismeni, već "visokointelektualni", i na srpskom, i na hrvatskom, i na bošnjačkom, i na crnogorskom jeziku, odnosno na svim jezicima koji su nastali od nekadašnjeg srpsko-hrvatskog, odnosno hrvatsko-srpskog. Prvo savladaj azbuku, bukvar i pravopis, pa onda dođi da diskutuješ. :cepanje: :cepanje: :cepanje:

Svaka hijena u svoj brlog trči.
Kliknite za proširenje...
Agrikolo svapska, podjednako je ispravno da se pise i odvojeno i zajedno. Umni siromahu, nauci se da ne blefiras pametrnije od sebe. :mazipsa::mazipsa::mazipsa: Nije lako umnoj sirotinji.:amen: Zao mi je tvojih najblizih koji zive u paklu. A tebe, iskreno sazaljevam. :amen:
 
hogarius:
Agrikolo svapska, podjednako je ispravno da se pise i odvojeno i zajedno. Umni siromahu, nauci se da ne blefiras pametrnije od sebe. :mazipsa::mazipsa::mazipsa: Nije lako umnoj sirotinji.:amen: Zao mi je tvojih najblizih koji zive u paklu. A tebe, iskreno sazaljevam. :amen:
Kliknite za proširenje...

Litalino turska, uz to i nepismena, piše se “visokointelektualni”, kad bi ta reč postojala u rečniku, tačnije “visokoobrazovani” - http://www.opsteobrazovanje.in.rs/kako-se-pise/visokoobrazovan-ili-visoko-obrazovan - čega se pametan stidi time se glup ponosi. Garavi ćelavi azijatu iz dorćolske mahale, sakupljaču sekundarnih sirovina, dokazali smo ko je od nas dvojice “umni sirotan”, ispade ti, neoismeni degenu. Drago mi je što tvoji bližnji žive u tvom mahala paklu. Razbio sam te kao kantu. Znači ti mene žališ? Možeš li ti, kao paćenik koji napada onoga koga žali, da mi opereš gaće i čarape, da to žaljenje ima neke svrhe? Samo sam to čekao.

Evo sam napisao jednu pesmicu... za sve vas koji me žalite i napadate...

* * *

Ako me žališ
kad me vidiš s račićima
iznajmi mi za dž
apartman u Bečićima

Ako me žališ
što jašem divlju svinju
iznajmi mi za dž
apartman u Ulcinju

Ako me žališ
što pecam krape,
iznajmi mi za dž
samodržeće čarape.

Ako me žališ
što ne znam kad će,
iznajmi mi za dž
samodržeće gaće.

:hahaha1:

Kakve veze ti imaš sa ljudima koji sa mnom dele bilo šta? Šta te briga šta sam i kakav sam, nisam te zvao da živiš sa mnom. Što lažeš da žališ bilo koga? Nema žaljenja bez utroška, prdon, pardon, "utroska", energije. Žališ? Onda gubiš mnogo energije... Onaj ko žali on gubi svoju dragocenu bioenergiju na nešto od čega nema svrhe... a tek ukoliko ta energija ne stiže do objekta žaljenja i/ili „žaljenja“ - onda je tek besmisleno... i kontradiktorno, ukoliko napadaš onoga koga žališ i/ili „žališ“... dogovori se sam sa sobom... ovo ti je sve jako konfuzno... prvo potire drugo, i drugo potire prvo... u-u-u, je-e-e, koja zbrka, nekome nije dobro, a to nisam ja... Šta imaš ti nekoga da žališ i da gubiš energiju? Mogu li oni koje žališ da iskoriste to što ih žališ, pa da im iz žaljenja opereš gaće ili čarape? Da žaljenje ima neke koristi. Ojha. Ende.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Jasna
Ko može Isusu Hristu srodna duša biti?
Odgovora
11
Pregleda
246
DedaStojan
D
anajade
Kako izgleda pakao po bibliji?
3 4 5
Odgovora
108
Pregleda
1.098
Živorad Drugi
Živorad Drugi
P
Brutalnost u Bibliji - zašto i kako?
5 6 7
Odgovora
157
Pregleda
1.899
Omni
O

Back
Top