Imam 14 godina i imam veoma kratak fitilj.
Dosta lako se iznerviram i bojim se da je to pocelo da utice na mene.
Od kako sam se jedngo dana zagrcnuo(ne secam se sa cim) krenuo sam da imam osecaj kao da imam nesto u grlu i da ponekad kao tesko disem u grlu.
Ali to je samo na bazi nerava,posto osecam da najnormalnije disem.
Da stvar bude jos gora imam veliki strah od gusenja.
Pre par dana ima sam kao neki napad kad sam mislio da cu da se ugusim i sve je proslo posle par minuta.
Krenuo sam kao da tesko disem,neki delovi tela da mi trnu,noge su mi se tresle i prolazi me talasi jeze(i imao osecaj kao da cu da se onesvestim).
Posle par minute sve je proslo i ko da se nista nije desilo,samo sam bio izmoren.
Ali pritemio sam da to da tesko gutam i disem mi se javlja samo kad mislim na to.
Svi su mi rekli da ne razmisljam o tome i da ce da prodje.
Da mi je jedan lekar neke tablete ako opet budem imao napad i rekao kao i svi ostali da sam zivim normalno i ne razmisljam o tome.
Ako je neko imao iskustva sa ovim molio bih za savet,i ako imate takodje savet sta da radim i da li ovo moze u potpunosti da prodje.
Hvala unapred
Prvo, ono sto si doziveo je obicna fizioloska situacija - zagrcnuo si se, sto se svima nama desava. Medjutim, reakcija tvog mozga na tu situaciju je bila predimenzionirana u ondosu na realnu opasnost situacije. Jos ako se na to doda i tvoj neki predjasnji strah od gusenja (ili si ga tada prvi put stekao, to nisam lepo razumeo), sve to doprinelo je da ta cela situacija bude visoko-traumaticna za tebe i tvoj mozak je markirako kao "izrazito opasnu" po tvoj zivot i od izuzetnog znacaja. Naravno ovo je sve iracionalno, ali tvoj mozak misli da je zaista to stvarno, racionalno i da ti time spasava zivot. Zbog podsvesnog osluskivanja tela i pridavanja znacaja svakom mogucem simptomu, doziveo si klasican panicni napad i zato si i dobio tablete, da bi se izvrsila prevencija da ti se ne dogadjaju ucestaliji panicni napadi koji ce onda izgraditi jedno neuroticno ponasanje, koje se zove - PANICNI POREMECAJ.
Sve te simptome koje si iskusio (gusenje, hiperventilacija tj ubrzano a plitko disanje i osecaj da nemas vazduha da ne mozes da se nadises da se gusis, trnjenje u ekstreitetima, lelujanje, vertigo, gumene noge, nestabilnost, zmarci, razni bolovi svuda po telu, nervozna creva) su zapravo simptomatologija NEUROTICNO-ANKSIOZNIH POREMECAJA, koji su manje vise isti za celu tu grupaciju poremecaja, a kod tebe vezano za panicni poremecaj.
Kada se to desava, samo zapamti nekoliko vrlo bitnih stvari :
1) Ne gusis se zaista, fizioloski, organski, sve je u redu sa grlom, dusnikom, plucima, srcem, samo dozivljavas panicni napad kao eskalaciju nakupljene anksioznosti koja je produkt iracionalnih misli i iracionalnih fobicnih strahova za svoje zdravlje.
2) Ne mozes umreti, nikako, ali ni u teoriji cak. Dakle, jos jedan razlog da se ne plasis.
3) Panicni napad relativno brzo prolazi, opusti se, ne razmisljaj o tome u tom trenutku, broj do 10 lagano i duboko udisi a jos duze izdisi, i lagano a ne brzo i plitko. Ponavljaj sve vreme u sebi - Ovo nije nista strasno niti opasno, samo je malo neugodno, ja dozivljavam panicni napad, sada znam sta je to i sta mi se desava, i to je totalno bezazleno iako se subjektivno meni cini da je prestrasno i da umirem, da cu se 100% ugusiti. Ne necu, samo je takav osecaj. Nisam ni prosli put, necu ni sada. Sve ce biti u redu.
Kada uspostavis ovakav nacin razmisljanja, drzanja fizioloskih reakcija pod kontrolom koliko toliko svesnim putem, onda ce i emotivno reagovanje biti malo drugacije, sto opet uslovljava da ce ti se i organi ponasati malo drugacije jer nece biti toliki dovod adrenalina i kortizola u iste. Nece ti srce lupati 200 na sat, neces imati hiperventilaciju onu najgoru, tj da plitko dises a veoma brzo, sto daje blag osecaj nadolazece nesvestice.
Ako se ovoga budes pridrzavao i uspes da sam to odradis sve, nece biti potrebni cak ni lekovi.
Najvise zavisi od sposobnosti naseg organizma da se adaptira na drazi iz spoljasnje sredine. E sad, naravno ne treba diskriminisati i omalovazavati ljude da se "ne trude dovoljno, da su kukavice, slabici" jer sve zavisi kakav je ciji organizam odn mozak kada se stavi na psiholoske testove koje mere tzv, neuroticizam kao crtu licnosti.
Kada je u pitanju povezanost neuroticizma kao crte ličnosti i anksioznih poremećaja pokazuje se da postoji dosledna veza između ove dve komponente. Visok neuroticizam predstavlja biološku predisponiranost da se razvije neki od anksioznih poremećaja. Dodatno, razvoju ovih poremećaja doprinose i spoljašnji faktori kao što su traumatična iskustva, konstantne stresne situacije ili naučena uverenja koja se dobijaju iz porodice da je spoljašnji svet opasno i nepredvidivo mesto. Kada se osoba koja ima predisponiranost (visok neuroticizam) I određena disfunkcionalna uverenja nađe u određenoj stresnoj životnoj situaciji ili više njih postoji visoka verovatnoća javljanja nekog od anksioznih poremećaja (panični napad, socijalna/agora fobija, opsesivno-kompulzivni poremećaj, GAP). Dodatno, za održavanje anskioznih poremećaja važno je postojanje izbegavajućih ponašanja (kod socijalne anksioznosti npr. izbegavanje novih socijalnih situacija), ne suočavanje sa sopstvenim emocijama (supresija emocija) i upotreba distrakcije kao strategije izbegavanja negativnih misli (gledanje TV kako bi se skrenula pažnja sa negativnih misli).
http://www.vaspsiholog.com/2015/06/sta-je-zapravo-neuroticnost/
Sto veci skor na testovima osoba dobije u okviru merenja neuroticizma, znaci da je neuroticna u odredjenoj meri, vecoj nego neko drugi, i neko drugi bi doziveo samo 1 panicni napad i nikada vise, neko ne bi doziveo ni taj 1 panicni napad, vec bi njegov mozak to obradio kao svakodnevni stres malo jaci, a neko nazalost (to su ovi koji imaju najveci skor na skali) od samo 1 takve situacije moze izazvati kod sebe panicni poremecaj, pa iz njega se odmah nadoveze i agorafobija (strah da se izlazi iz kuce na kraju) pa posto se time psihicki crpi i trosi psihicku energiju, na kraju razvije i depresiju ako zapusti svoje stanje i ne ode kod psihijatra, psihologa ili psihoterapeuta.
To ti je to, sada znas sve o onome sto si preziveo, pokusao sam da ti sto prostije objasnim, naravno kroz naucni pristup, a ne rekla-kazala neka nagadjanja. Pozz.
E da, i ne brini, puuuuno ljudi je to dozivljavalo i isprezivljavalo. Mnogi i ne govore jer i dalje vlada taboo oko toga, mnogi misle to je "bolest za ludnicu", to znaci da covek polako ludi i da je to sizofrenija i slicne stvari koje se u pop kulturi npr filmovima, prikazuju totalno brutalno i iskrivljeno, predimenzionirano.
Procenjuje se da je svaki covek bar 1 u svom zivotu doziveo neku vrstu panicnog napada, mnogi cak nisu ni znali pa su npr zavrsili u hitnoj zbog "Visokog krvnog pritiska", ili zbog "bolova u grudima, jaooo infarkt na praaagu pomagajte", mnogi se onesvestili, mnogi povracali, imali prolive, a niko od njih nije osvestio da je zapravo imao panicni napad. Sto je i bolje. Jer bi onda izazvali i panicni poremecaj kod sebe.
Zato si ti dobio savet od lekara, da ne razmisljas puno o tome. Mada taj savet koliko je dobar toliko moze biti i los, jer neke stvari, posle odr. granice ne smemo nikako potiskivati i negirati, praviti se da se ne desavaju nego se frontalno moramo suociti sa njima, naravno, uz pomoc strucnjaka.
.
