Nisam cuo niti procitao nista o dinastiji Belojevica od nijednog srpskog istoricara. Ja mislim da je zapravo zbog toga sto su danasnji srpski istoricari alergicni na Porfirogeneta, ili zbog toga sto nece da velicaju srpsku dinastiju iz mesta koja se ne nalaze u danasnjoj Republici Srbije.[/QUO****
To što za nešto nisi čuo ili pročitao, ne znači i da to ne postoji.
Kako alergije na Porfirogenita, ako se objavljuje toliko štiva? Evo ti malo od Tibora Živkovića (što uopšteno o Porfirogenitu, to o Beloju i Travuniji):
*
Т. Живковић, De Conversione Croatorum et Serborum. Изгубљени извор Константина Порфирогенита, Београд 2013.
*
Т. Живковић, Јужни Словени под византијском влашћу (600 - 1025), Београд 2007.
*
Т. Живковић, Портрети српских владара (IX - XII), Београд 2006.
Dakle niti alergije na Porfirogenita, niti je reč o AVNOJevskom uticaju. Posebno obrati pažnju na to koji se vladalac našao u Živkovićevoj kolekciji srpskih vladara, pored Vojislavljevića koji imaju svoja stona mesta pri na jadranskom primorju):
Na samoj stranici Vikipedije, ako odeš pod
References, možeš videti da se pominju dva srpska istoričara kao upravo izvor za taj članak - Sima Ćirković i Andrija Veselinović.
*
С. Ћирковић, Срби у средњем веку, Београд 2005.
* Р. Љушић, А. Веселиновић,
Српске династије, Београд 2008. (tu imaš sve vladaoce srpskih zemalja pobrojane, bez anahronizma uvođenjem modernih granica Republike Srbije).
Naravno, to možeš pročitati i u onoj monumentalnoj
Istoriji srpskog naroda koju je bio uredio Ćirković (tada i predsednik odbora):
*
Историја српског народа. Прва књига. Од најстаријих времена до Маричке битке (1371), Београд 2000.
Da ih pomene nije prezao ni Blagojević u: М. Благојевић,
Српска државност у средњем веку, Београд 2011.
U
Srpskom biografskom rečniku pod odgovarajućim odrednicima imaš informacije o Krajini, Vlastimiru i drugim ličnostima, iz pera Đorđa Bubala, koji je nedavno u saizdavaštvu sa Krestićem (mlađim) objavio skupoceno izdanje, gde takođe imaš podataka:
Ovo je spomenuo ako se ne varam čak i Čedomir Antić, između ostaloga i u onoj najnovijoj
Istoriji Republike Srpske.
Sto se tice clanka vidim da je dinastija spomenuta u DAI a samo delimicno u Ljetopisu. Hvalimir je spomenut kao vladar Travunije u oba dokumenta - ali samo u Ljetopisu je Hvalimir spomenut kao otac/predak Dragomira i Petrislava, i da Stefan Vojislav i Jovan Vladimir su braca po stricu.
Dukljaninov Hvalimir nije samo vladar Travunije, već i čitave "tetrarhije"; on je znatno širi kralj, koji pored Travunijom vlada još i Zetom, Humom i Podgorjem. Sem toga, imaju i drugačije roditelje - ovaj je sin Krajine koji se drži u Travuniji, a Dukljaninov Hvalimir je sin Tugemira, tetrarhijskog kralja. Ne zaboravi takođe daje Dukljaninov Hvalimir savremenik bugarskog cara Samuila, što će reći da je vladao negde krajem X stoleća, znači više od jednog čitavog veka nakon ženidbe Krajine Vlastimirovom kćerkom, što stvara izuzetno veliku hronološku distancu između te dve ličnosti.
Ali zanimljivo je da u drugim vizantijskim izvorima (jovan skilica) Jovan Vladimir i Vojislav su spomenuti kao travunjani, sto potvrdjuje ovu tezu. Sta mislis?
Misliš
Tribali? Predrag Komatina je ubedljivo objasnio kako je došlo do te
tribalizacije Duklje, tj. da najstariji koreni leže u greški prilikom prepisivanja, ali i ja sam razmišljao na sličnom putu kao ti. Uvek mi je širenje iz Travunije u pravcu Dioklitije koje pripoveda famozni 'Pop Dukljanin' nekako bilo simptomatično. Ranije sam mislio da je iz Travunije krenula vladarska dinastija Vojislavljevića, što bi i objasnilo njihovu naglu pojavu tj. stupanje na istorijsku pozornicu krajem X stoleća (jer Dioklitija je od svih slavinija pod velom mraka izuzetnim), odnosno da su Travunjani u nekom trenutku isterali vizantijske upravnike iz Dioklitije, međutim u skorije vreme najnovija naučna istraživanja koja su poprilično radikalno izmenila naša shvatanja dinastije Vojislavljevića (i to sa podosta ubedljivom argumentacijom) poljuljala su mi ta uverenja.
Jedino što je nesumnjivo jeste da postoji dosta rana politička povezanost između Srbije i Travunije; očito od najranijih poznatih vremena.
već da čisto ukažem koelgi guslar1389 da nije baš da se ne može od srpskih istoričara čuti o Travuniji i njenim vladaocima.
Још си и слику додао. 
