RELIGIOZNA ISTINA

Proroka ću im podignuti između braće njihove, kao što si ti, i metnuću riječi svoje u usta njegova, i kazivaće im sve što mu zapovjedim.
A ko god ne bi poslušao riječi mojih, koje će govoriti u moje ime, od toga ću ja tražiti.
Ali prorok koji bi se usudio govoriti što u moje ime što mu ja ne zapovijedim da govori, ili koji bi govorio u ime drugih bogova, taki prorok da se pogubi.
Ako li rečeš u srcu svojem: kako ćemo poznati riječ koje nije Gospod rekao?
Što bi prorok rekao u ime Gospodnje, pa se ne zbude i ne navrši se, to je riječ koje nije rekao Gospod; nego je iz oholosti rekao onaj prorok, ne boj ga se.
Mojsijeva 5 ;18;18-22

Sta mislite o ovim stihovima....

Ili šta ste izišli da vidite? Proroka? Da, ja vam kažem, i više od proroka. Luka 1, 76.
Jer je ovo onaj za koga je pisano: eto, ja šaljem anđela svojega pred licem tvojijem, koji će pripraviti put tvoj pred tobom. Mal. 3, 1. Mar. 1, 2.
Zaista vam kažem: ni jedan između rođenijeh od žena nije izišao veći od Jovana Krstitelja; a najmanji u carstvu nebeskome veći je od njega. Luka 1, 15.
A od vremena Jovana Krstitelja dosad carstvo nebesko na silu se uzima, i siledžije dobijaju ga. Luka 16, 16. Luka 16, 17.
Jer su svi proroci i zakon proricali do Jovana

4) In his Divine Plan of the Ages, Russell prophesied that 1914 would see the battle of Armageddon and the dawn of Christ’s thousand year reign on the Earth. When this failed, it was changed to 1915, then 1918. Russell also taught that the end times had started in 1799, and that Christ had returned to earth in 1874. Incidentally, another WatchTower president, Joseph Rutherford, predicted Armageddon would take place in 1925. Similar predictions were also made for the year 1975. (See Franz, Life Everlasting in the freedom of the sons of God, p. 29) For one, Russell had directly defied scripture which states that, “No one knows about that day or hour, not even the angels in heaven, nor the Son, but only the Father.” (Mark 13:32) For some reason, Russell and Rutherford must have thought pretty highly of themselves to claim such enlightenment. Secondly, scripture plainly states in Deuteronomy 18:22 that, “If what a prophet proclaims in the name of the Lord does not take place or come true, that is a message that the Lord has not spoken.” IMO, history has clearly proven that Charles Taze Russell, Joseph Rutherford and other Watchtower members were not messengers of the Lord.

Cekaj malo Mona ,Isus nam je rekao da ne predvidjamo nista ,nikakve datume kada ce ponovo doci da sudi svima.....

Rasel i ovaj drugi su nagadjali neke datume i nista nisu potrevili,znaci oni su proricali ,a sta kaze Gospod "nema proroka vise ;proroci i zakoni su do Jovana Krstitelja"


Ali prorok koji bi se usudio govoriti što u moje ime što mu ja ne zapovijedim da govori, ili koji bi govorio u ime drugih bogova, taki prorok da se pogubi.
Ako li rečeš u srcu svojem: kako ćemo poznati riječ koje nije Gospod rekao?
Što bi prorok rekao u ime Gospodnje, pa se ne zbude i ne navrši se, to je riječ koje nije rekao Gospod; nego je iz oholosti rekao onaj prorok, ne boj ga se.
Mojsijeva 5 ;18;18-22

Posmatrajući celo čovečanstvo, uočava se jedna pandemija neosvešćenosti i neznanja, koja održava sistem koji vlada našom loptastom planetom Zemljom (mada još uvek postoje budale koje veruju da je ravna ploča). Nosioci ovakvog poretka vešto skrivaju istinu i znanje, tako da njihova moć, bazirana na lažima, ne bi ni u kom momentu bila ugrožena. Kako bi održali laž, nametnuli su nam iluziju neznanja, koje se teško osloboditi. Stoga i ne treba čuditi da su stari narodi imali izreku: “Ne budite robovi neznanja i gospodara znanja.”

Mnogi pokušavaju da utvrde ko to stoji iza sistema koji ljude smatra figurama kojima treba upravljati. Jesu li to tajna društva, bilo ljudi, reptila, vanzemaljaca i njihovih hibrida, ili drugih entiteta - tek, niko ne zna pouzdan odgovor. Ali sa sigurnošću se može tvrditi da poseduju znanje, koje im omogućuje da već par hiljada godina neometano vladaju čovečanstvom. Ovim pitanjima se posvećuje prevelika pažnja, koja na žalost samo troši našu energiju. Međutim, nije toliko ni važno ko je ni šta je iza zavese, koliko je važno upoznati sistem na kome počiva moć vladara ove naše loptaste planete. Današnji čovek, zarobljen u mrežu iluzija, nije u stanju da uvidi sistem, koji ga je pretvorio u roba (često obeleženog, čitajte tetoviranog roba) koji misli da je slobodan. Treba samo da pogledamo psihopatiju koja vlada ovom planetom, koja održava sistem koji se temelji na sili, laži i manipulacijama svih vrsta, i početi da tražimo odgovore. Prave odgovore ćemo dobiti jedino kroz spoznaju istine, koja otkriva znanje. Znanje je veliko bogatstvo, i vrlo je cenjeno, jer daje odgovore na nepoznato, otklanjajući laž i sumnju, raspršujući tminu neznanja, koja je najveća pošast čovečanstva.

Naši preci su nastojali da nam ostave znanje prenoseći ga sa kolena na koleno, klešući ploče, pišući spise i knjige. Znamo kako je to znanje završilo: pločice su lomljene, knjige i spisi su spaljivani, mitovi su proterani, a učenjaci, vračevi i šamani najčešće ubijani. Rezultat sistemskog i dugotrajnog procesa zatiranja znanja je potpuna neosvešćenost ljudi, koji sa ograničenim nivoom svesti nisu u stanju da shvate istinu onakvom kakva ona jeste. Usled nepoznavanja kosmičkog znanja, tokom vremena, stvorena je takva kolektivna umna konfiguracija u ljudskom društvu, koja „odabranom klubu“ daje moć, kojom oni vladaju čovečanstvom. U takvom društvu nepoželjni su svi oni koji spoznaju istinu i vide stvari na drugačiji način, jer su se drznuli da poljuljaju iluziju koja se smatra „svetim poretkom“. Kolektivna svest, u tom slučaju kao potporni stub sistema, stvara strah i otpor prema novim i nepoznatim shvatanjima, istovremeno isključujući iz društvene zajednice nosioce tih shvatanja. Ipak, u zadnje vreme sve više ljudi čuje unutrašnji glas, koji nas upozorava da je krajnje vreme da se probudimo iz „začaranog sna”. Ali taj proces ometa filter zvani um, koji, izmanipulisan i fiksiran, odbacuje ono što ne razume. Sa manjkavim perceptivnim aparatom, i naviknut na dogmu “postoji samo ono što vidim i osetim”, čovek samo održava iluziju. A svest koja se temelji na iluziji već dugo sputava našu duhovnost, tako da čovek nije u stanju da vidi očiglednu istinu.

Da bi se oslobodio, pojedinac prvo mora da postane svestan da je ograničen svojim čulima i da mora da sledi svoje unutrašnje biće, svoje najjače čulo. Jedino tako će moći da spozna osnovno kosmičko znanje i da razume način na koji funkcioniše univerzum. Osnovno kosmičko znanje govori o praizvoru i njegovim manifestacijama, i na jednostavan način otkriva prirodu univerzuma. Praizvor svega je beskonačna svest koja sve sjedinjuje, koja je apsolutna, osnova bez početka i kraja, i odlika je istinskog boga. Iako manifestovana kroz brojne oblike, uvek je ista, neizreciva, prvobitna i sveprožimajuća. Ova božanska svest izvor je duha, čija je manifestacija kreacija, izražena kroz vrtlog svetlosti. Kreacija u stvari predstavlja proces širenja svesti, koja se manifestovala kroz različite nivoe postojanja. Unutar svakog nivoa postojanja došlo je do daljeg razvoja svesti, kroz brojne oblike, do samosvesnih bića. Svaki nivo postojanja, odnosno dimenzija, jeste manifestacija božanske svesti, koja vibrira na određenoj frekvenciji. Iako postoje drugi nivoi postojanja, čovek nije u stanju da ih vidi, jer ih naša čula ne mogu detektovati. Stoga smo ograničeni na mali deo takozvane fizičke realnosti, koja je rezultat čulne detekcije uskog broja frekvencija. Fizička realnost je u stvari iluzija, kreirana u našem mozgu, dekodiranjem čulnih podražaja.

Zbog nedostatka kosmičkog i metafizičkog znanja, današnji čovek nije u stanju da vidi realnost u kojoj živi, a kamoli da razume druge nivoe postojanja. Uvereni da je ono što vidimo, čujemo i osetimo jedina stvarnost, dozvolili ste da postanete žrtve manipulacije. Vladari ove planete manipulišu iluzijama, stvarajući lažnu stvarnost, koja programira čoveka da isključivo veruje u realnost svesnog uma. Na taj način čovek nesvesno postaje rob iluzija, koje nastoji da zadovolji, upadajući u pakao ovozemaljskog života. Navedene manipulacije su razrađene tako da utiču na našu svest, na naš način razmišljanja, postupanja i življenja. Mnogi će samouvereno reći kako svi mi imamo svoje mišljenje, da nam niko ništa ne može nametnuti, ako mi nećemo. Ali da li je to baš tako? Naravno da nije. Upravo zbog brojnih manipulacija, velika većina ljudi nije ni svesna da je rob sistema sa početka teksta, naročito ako su obeleženi (tetovirani) robovi, koji jedu meso, mleko i jaja, kao i industrijsku hranu sa kodom HACCP, konzumiraju duvan, alkohol, drogu i lekove, i naravno provode mnogo vremena ispred TV ekrana, gledajući besmislene emisije i verujući u sve što vide i čuju. Kako bi održali laž, na kojoj počiva njihova moć, vladari sveta su vam putem sistema nametnuli iluziju neznanja. Njena osnovna uloga jeste sprečiti čoveka da kroz urođenu duhovnost postigne više stanje svesti i spozna istinu. Iluzija neznanja se može definisati kao doživljaj sveta oko sebe koji je nesvrsishodan, počiva na lažima i manipulacijama, a posmatra se kao objektivna stvarnost. Da bi se osigurao opstanak ovakvoj fikciji, stvoreni su različiti kontrolni sistemi, čija je osnovna uloga da ljude drži u neznanju. Kontrolni sistemi, počevši od politike, religije, nauke, školstva, pravnog, ekonomskog i socijalnog sistema, i medija... uveliko kontrolišu naš život. Svi oni imaju samo jedan cilj: nametnuti iluziju fizičke realnosti kao objektivnu stvarnost. Zato svaki kontrolni sistem nudi odgovore na brojna pitanja (politika o vladanju, religija o duhovnosti, nauka o pojavama u prirodi), ali i velikim delom netačne odgovore. Iluzija neznanja zapravo predstavlja življenje unutar lažne stvarnosti, u kojoj se neznanje posmatra kao znanje. Vladari sveta ne žele da znate istinu, te kroz navedene načine manipulišu čovečanstvom, kako njihova moć ne bi došla u pitanje. Oni poseduju i čuvaju za sebe znanja, koja im omogućuju da vladaju svetom.

Kako biste se oslobodili, morate da postanete svesni sistema čije ste svakodnevne žrtve, od rođenja do smrti. Treba da odbacite iluzije koje su rezultat delovanja sistema i krenuti putem buđenja iz lažne realnosti. Istina ja da današnji svet počiva na licemerju i lažima, koje sputavaju čovečanstvo i ne dozvoljavaju duhovno buđenje čoveka kao pojedinca. Ali što pre to shvatite, lakše ćete odbaciti gomilu laži, razumeti iluziju koju kreira laž i spoznati istinu. Prvi korak ka buđenju čoveka jeste put spoznaje prave istine, koja je sveprisutna, a koju zbog indoktrinacije sistema nismo u stanju da vidimo. Zato ovaj put nije nimalo lagan, jer u toku njega moramo preispitati ono što mislimo da znamo i razumemo. Kroz celi proces buđenja moramo usvajati nova znanja o sebi i svetu u kome živimo. Jedino tako možemo odbaciti neznanje i postići potpunu spoznaju istine. Sa spoznajom istine doći će do temeljne promene našeg pogleda na svet i na život. Istina otkriva znanje o univerzumu i našem svetu unutar njega, kao i o prirodi čoveka. Oslobođen neznanja i lažne stvarnosti, čovek će postati svestan sistema koji ga je zarobio u mrežu iluzija. Ovaj proces će neminovno dovesti do deprogramiranja naše individualne i kolektivne svesti, što će osloboditi novu energiju koja će promeniti čovečanstvo.

Rocknrollsores:

Cekaj malo Mona ,Isus nam je rekao da ne predvidjamo nista ,nikakve datume kada ce ponovo doci da sudi svima.....

Rasel i ovaj drugi su nagadjali neke datume i nista nisu potrevili,znaci oni su proricali ,a sta kaze Gospod "nema proroka vise ;proroci i zakoni su do Jovana Krstitelja"


Ali prorok koji bi se usudio govoriti što u moje ime što mu ja ne zapovijedim da govori, ili koji bi govorio u ime drugih bogova, taki prorok da se pogubi.
Ako li rečeš u srcu svojem: kako ćemo poznati riječ koje nije Gospod rekao?
Što bi prorok rekao u ime Gospodnje, pa se ne zbude i ne navrši se, to je riječ koje nije rekao Gospod; nego je iz oholosti rekao onaj prorok, ne boj ga se.
Mojsijeva 5 ;18;18-22

Kliknite za proširenje...

Pa niko ni nema datume.
Ak oja ocekujem Armagedon ove god to nije datum...
To je stvar vere.
Ocekivanje ispunjena prorocanstva

U Bibliji pise:
Matej 24
3 Dok je ( Isus ) sjedio na Maslinskoj gori, učenici su mu pristupili nasamo i rekli mu:
“Kaži nam kada će to biti i što će biti znak tvoje prisutnosti i svršetka ovoga poretka?”

36 A o tom danu i času nitko ne zna, ni anđeli nebeski ni Sin, nego samo Otac.

dakle naglaseno je da o tome danu ne zna niko NI Bozji Sin Isus Hrist
Samo Otac Bog JHVH.

Po znacima kraja iz Mateja 24 mozemo da znamo kada se priblizava kraj.

Ne mozemo izracunati. i Nisu nagadjani datumi vec su neki pojedinci ocekivali kraj od 1914.
sto i nije pogresno jer je to god ustolicen Isus Hrist kao kralj Bozjeg Kraljevstva na nebu
od strane Boga JHVH i onda se kraj i moze ocekivati bilo kada od te 1914.

Ako ja kazem da Armagedon moze doci od danas bilo kada ja ne gresim... On stoji u buducnosti.
a moze doci i sutra jer su se sva prorocanstva pre velike nevolje ispunila.

a 1914 god je znacajna jer su se te god pocela ispunjavati mnoga prorocanstva koja se ticu kraja.
Od tada vladaju "poslednji dani" ovog sistema
i to je relativno kratak period jer za Boga jedan dan je 1000 nasih godina.

Ko ima VERU U Bozju rec on ocima vere vidi kraj ovog zlog sistema i novi svet ocekuje
kada ce vladati mir u vecnosti

Bitno je da se Biblijske nauke ne menjaju a prorocanstva tek kada pocnu da se ispunjavaju mozemo biti sigurni da je to tada.
Tako cemo i videti kada pocne velika nevolja padom Vavilona velikog
svetskog carstva krive religije.



- - - - - - - - - -

Zoran Jov:

Posmatrajući celo čovečanstvo,

Kliknite za proširenje...

Samo Bozja rec i Bog moze coveku doneti spasenje i vecni zivot..
i pravi smisao ljubav..
Sve ostalo je tastina.
Puko filozofiranje nije nikome pomoglo...

To kula kaze i ti im verujes ,da se Isus ustolicio 1914 ,naravno oni su morali nesto da izmisle da bi opravdali to sto su promasili" prorocanstvo-tj .proricanje.
A 1914 je trebalo da bude ,pa su posle pomerali datume......ihaha da ne pisem sada

Rocknrollsores:

To kula kaze i ti im verujes ,da se Isus ustolicio 1914 ,naravno oni su morali nesto da izmisle da bi opravdali to sto su promasili" prorocanstvo-tj .proricanje.
A 1914 je trebalo da bude ,pa su posle pomerali datume......ihaha da ne pisem sada

Kliknite za proširenje...

1914 god se moze izracunati kao godina ustolicenja Isusa Hrista na osnovu Biblijskog prorocanstva
iz knjige Dani8la.
dakle to nije nagadjano nego je izracunato.
A poslednji dani ovog sistema traju od 1914.
I to je tacno...
Samo se ceka Kraj Armagedon...

Nego sta cemo sa time sto mnoge crkve ne naucavaju Bozju istinu vec paganske dogme?
I tako obmanjuju narod?

Arianna:

Samo Bozja rec i Bog moze coveku doneti spasenje i vecni zivot..
i pravi smisao ljubav..
Sve ostalo je tastina.
Puko filozofiranje nije nikome pomoglo...

Kliknite za proširenje...

Ne postoji "božja reč" u jednoj knjizi. Bogu svaka čast, a bogoborno i bogohulno obrezanim božjim protivnicima sve najgore. Ne postoji nikakav večni život, jer je sve večno i vrti se u krug. Nema pravolinijskog kretanja.

Musliman bi rekao da je Allah milostivi i jedini bog, a njegov prorok Muhamed. Hrišćane to ne zanima. Mene ne zanima ni Muhamed ni Isus, jer nisam ni hrišćanin ni musliman. Mene zanima istina, a ne neke srednjovekovbne nebuloze.

Sve je taština.

Verovanje u gluposti i mentalne konstrukcije apsolutno nikome nije pomoglo. Namaste.

- - - - - - - - - -

Proces individuacije beskonačne svesti, odvija se kroz tri stanja: java, san i duboki san.

Pod beskonačnom svešću podrazumeva se trojstvo: beskonačno znanje, beskonačna ljubav i beskonačna moć. Sva tri ova stanja: java, san i duboki san, odvijaju se u snu zvanom ljudski život, odnosno predstavljaju ono što se obično definiše kao java, a što je zapravo jedno sanjanje otvorenih očiju, ne u klasičnom smislu fantaziranja, već u smislu sanjanja da smo budni. Stanje koje se po običaju definiše kao san, ili kada se kaže da čovek spava, u stvari je stanje u kome čovek sanja da spava. Kada čovek radi ono što obično biva definisano kao sanjanje, on onda sanja da sanja. Tvrdi se da tokom faze dubokog sna čovek ne sanja, što nije tačno. Tokom faze dubokog sna čovek sanja, jer stanje dubokog sna, kao i stanje jave i stanje sna, jesu deo čovekovog sna da je živ, odnosno da živi. Dakle, znači da i tokom dubokog sna čovek sanja. Sanja da je u stanju dubokog sna; sanja da ne sanja. A neki tvrde da je tokom dubokog sna čovek u stanju stvarnosti, ali da za to ne zna, odnosno izjavljuju da je stanje dubokog sna, stanje stvarnosti, doživljeno “nesvesno”. Jasno je da je svaki čovek, u stvar(nost)i, stvarnost, ali je jako sputavajuće tvrditi da faza dubokog sna predstavlja stanje blisko stanju stvarnosti. To može dati povoda mnogim fantazijama i dodatnom nerazumevanju. Pa zar nije dovoljna fantazija da se živi i nerazumevanje da sve, u stvar(nost)i, jeste bog?

Sanjanje je jedno stanje koje neprekidno prati čoveka koji ne raspoznaje stvarnost (boga) od iluzije (svest, vibracije, energije, materija). Čovek koji ne raspoznaje stvarnost od iluzije, sanja da je budan, sanja da je zaspao, sanja da sanja, sanja da je u stanju dubokog sna i sanja da se budi. Čovek koji ne raspoznaje stvarnost od iluzije, sanja da je začet, da je rođen, da živi i da mora da umre. U stvari, sva začeća, sva rođenja, svi životi i sve smrti dešavaju se, preciznije, izgleda kao da se dešavaju, kao san “u” onome što svaki čovek u stvarnosti jeste, to jest u bogu. Onome ko ne raspoznaje stvarnost od iluzije, ove tvrdnje mogle bi se činiti kao fantazije, kao plodovi ludosti i halucinacije. Ko raspoznaje stvarnost od iluzije, naprotiv, zna da je univerzum fantazija i da nema veće halucinacije od verovanja da su život i svet stvarni. Onome ko ne poznaje sebe, ove tvrdnje mogu izgledati kao puko filozofiranje, dok su za onoga ko sebe poznaje, konkretna istina lično utvrđena. Važno je znati da, znati sebe, ne znači znati sebe.

Namaste. Aum.

Druga zabluda: Zli ljudi muče se u paklu

Odakle potječe ta zabluda? “Od svih starogrčkih filozofa Platon je izvršio najveći utjecaj na tradicionalno gledište o paklu” (Histoire des enfers [Povijest pakla], Georges Minois).

“Od sredine 2. stoljeća kršćani koji su donekle bili upućeni u grčku filozofiju sve su više osjećali potrebu da svoju vjeru objasne drugima koristeći se filozofskim pojmovima (...). Filozofski pravac koji im se učinio najprikladnijim bio je platonizam [odnosno Platonovo učenje]” (The New Encyclopaedia Britannica, 1988, svezak 25, stranica 890).
“Crkva u svom naučavanju potvrđuje opstojnost pakla i njegovu vječnost. Duše onih koji umiru u smrtnom grijehu odmah nakon smrti silaze u pakao, gdje trpe paklene muke, ‘vječni oganj’. Glavna se paklena muka sastoji u vječnom odjeljenju od Boga” (Katekizam Katoličke crkve, izdanje iz 1994, stranica 278).

Što kaže Biblija? “Živi znaju, da im treba umrijeti, a mrtvi ne znaju ništa. (...) U Šeolu, kamo ideš, nema ni rada, ni uviđavnosti, ni znanja, ni mudrosti” (Propovjednik 9:5, 10, Grubišić).

Hebrejska riječ šeol, koja se odnosi na “prebivalište mrtvih”, u nekim se prijevodima Biblije prevodi riječju “pakao”. Što nam upravo citirane riječi iz Biblije otkrivaju o stanju mrtvih? Muče li se oni u šeolu kako bi iskupili svoje grijehe? Ne, jer oni “ne znaju ništa”. Upravo je zbog toga patrijarh Job, koji je jako patio zbog teške bolesti, preklinjao Boga da ga ‘zaštiti u paklu [hebrejski: šeol]’ (Job 14:13, Škarić). Kakvog bi smisla imala njegova molba kad bi šeol bio mjesto vječnih muka? U biblijskom smislu, izraz “pakao” jednostavno označava mjesto kamo odlaze mrtvi i gdje nema nikakve aktivnosti.

Slažete li se da je ta definicija pakla logičnija i da je u skladu s Biblijom? Kakav bi to užasan zločin čovjek trebao počiniti da navede Boga punog ljubavi da ga muči u čitavu vječnost? (1. Ivanova 4:8). No ako Biblija ne uči da zli odlaze u pakao, uči li da dobri ljudi odlaze na nebo?
Usporedite sljedeće biblijske retke: Psalam 146:3, 4; Djela apostolska 2:25-27; Rimljanima 6:7, 23

ČINJENICA:
Bog ne kažnjava ljude u paklu

Otkuda potječe učenje o ognjenom paklu?

U vjerovanjima starog Babilona i Asirije “podzemni svijet (...) prikazivao se kao mjesto grozota, a njime su upravljali izuzetno snažni i okrutni bogovi i demoni” (Morris Jastrow mlađi, The Religion of Babylonia and Assyria, Boston, SAD, 1898, stranica 581). A prve tragove vjerovanja u vatru koja po učenju kršćanskih crkvi gori u paklu nalazimo još u religiji starog Egipta (Ernest Alfred Wallis Budge, Egipatska religija — ideje o životu poslije smrti, Paralele, Split, 2005, stranice 93-96). U budizmu, koji je nastao u 6. stoljeću pr. n. e., s vremenom se počelo naučavati postojanje i hladnih i vrućih pakala (The Encyclopedia Americana, 1977, svezak 14, stranica 68). Prikazi pakla koji se nalaze u katoličkim crkvama u Italiji imaju etruščanske korijene (Werner Keller, La civiltà etrusca, Milano, 1979, stranica 389).

No pravi korijeni tog bogohulnog učenja mnogo su dublji. Takve đavolske predodžbe o mučenju u paklu predstavljaju klevetu za Boga, a potječu od glavnog Božjeg klevetnika, Đavla (čije ime i znači “klevetnik”), onoga za koga je Isus Krist rekao da je “otac laži

Arianna:

1914 god se moze izracunati kao godina ustolicenja Isusa Hrista na osnovu Biblijskog prorocanstva
iz knjige Dani8la.
dakle to nije nagadjano nego je izracunato.
A poslednji dani ovog sistema traju od 1914.
I to je tacno...
Samo se ceka Kraj Armagedon...

Nego sta cemo sa time sto mnoge crkve ne naucavaju Bozju istinu vec paganske dogme?
I tako obmanjuju narod?

Kliknite za proširenje...

Kakvi ste vi to jsovci kad samo armagedon cekate.

I šta ćemo sa tim što jehovisti puštaju ljude da umru ali ne dozvoljavaju transfuziju krvi?

Čekaju i stalno maše datume. Za to vreme muslimani se množe i spremaju da pokore ceo svet. Kud ćeš gore od Armagedona nego biti arapska raja. A biće tako, jer neće biti nikakvog Armagedona.

Transfuziju krvi ni ja ne podržavam, jer je bogohulna i protivprirodna, a ne pripadam nijednoj verskoj zajednici. Ne bih nikada primio nečiju krv, jer se tako može primiti tuđa DNK i preneti tuđe osobine, a to ne dolazi u obzir. Naročito ne bih primio krv od nekoga ko jede meso, mleko i jaja. Fuj.

Arianna:

Armagedon se ne ceka bukvalno to je prorocanstvo.
Ajde smisli nesto pametno pa mi se javi

Kliknite za proširenje...

e ko što je bilo predvidjeno za 1914
ti se nemoj truditi da smišljaš ...... jednostavno ne ide ti to od ruke

Ma kakva 1914. I kakvo proročanstvo. Nema od toga ništa.

.Zara.:

e ko što je bilo predvidjeno za 1914
ti se nemoj truditi da smišljaš ...... jednostavno ne ide ti to od ruke

Kliknite za proširenje...

sve sto ti napises je biser
sta ces na ovom pdf kad ne znas r od religije niti b od bliblije
vernica koja nije otvorila Bibliju
nemas napisano nista u vezi religije na religiji samo spamujes

- - - - - - - - - -

Zoran Jov:

Ma kakva 1914. I kakvo proročanstvo. Nema od toga ništa.

Kliknite za proširenje...

2. Petrova 3

1 Evo vam, ljubljeni, već pišem drugu poslanicu, kojom nastojim da napominjanjem budim vaš čisti razum,
2 da se opominjete reči koje su unapred objavili sveti proroci, i zapovesti Gospoda i Spasitelja, koje su vam predali vaši apostoli,
3 znajući pre svega da će se u poslednje dane pojaviti se rugači koji će živeti po svojim strastima
4 i govoriti: "Gde je obećanje pojavljenja njegova?; jer od kad oci pomreše, sve stoji kao od početka stvorenja."
5 Oni hoće da neznaju da su nebesa još pre, rečju Božjom, postajala kao i zemlja izvučena iz vode i sastavljena s vodom,
6 i da po tome tadašnji svet bi vodom potopljen i pogibe;
7 dočim su sadašnja nebesa i zemlja tom istom Rečju zadržana, i čuvaju se za oganj, za dan suđenja i pogibli bezdušnih ljudi.

8 Ali ovo jedno da vam ne bude nepoznato, ljubljeni: da je jedan dan pred Gospodom kao hiljada godina, a hiljada godina kao jedan dan.

9 Ne docni Gospod s obećanjem, kao što neki misle da docni; nego vas trpi, jer neće da ko pogine, nego se svi da dođu na pokajanje.

Arianna:

sve sto ti napises je biser
sta ces na ovom pdf kad ne znas r od religije niti b od bliblije
vernica koja nije otvorila Bibliju

Kliknite za proširenje...

E sad moram baš onako direktno da ti kažem da si glupa
Ti stvarno misliš da ja nisam otvorila bibliju
a i o religiji šta ti znaš?
znaš samo ono što piše u kuli stražara

a ti biserčiću vidim preskačeš ono na šta jednostavno nemaš odgovor

- - - - - - - - - -

O VECNOSTI


Потрага за геном „бесмртности“

МНОГЕ цивилизације имају приче и бајке којим покушавају да објасне човекову смртност. На пример у Африци, према једној легенди Бог је послао једног камелеона да човечанству донесе бесмртност, али он је тако споро ишао да је пре њега стигао један други гуштер који је донео поруку о смртности. Лаковерно човечанство је прихватило поруку овог гуштера и стога изгубило бесмртност.

Кроз векове су такође и филозофи покушавали да одговоре на питање: Зашто човек умире?
У четвртом веку пре н. е., грчки филозоф Аристотел поучавао је да живот човека зависи од способности тела да усклади топлоту и хладноћу. Он је рекао: „Смрт увек наступа због извесног недостатка топлоте.“
С друге стране, Платон је научавао да човек има бесмртну душу која преживљава смрт тела.

Данас, упркос задивљујућим достигнућима савремене науке, на питања биолога зашто старимо и умиремо углавном не добијамо одговор. Лондонски часопис The Guardian Weekly је рекао: „Једна од великих мистерија у медицини није зашто људи умиру од кардиоваскула
рних обољења или рака, већ зашто умиру чак и када је све у реду. Ако се људске ћелије деле и обнављају око 70 година, зашто све оне изненада престају с деобом?“

У свом настојању да схвате процес старења, генетичари и молекуларни биолози посветили су своју пажњу ћелији.
Многи научници верују да се унутар ових микроскопских јединица може пронаћи кључ за дужи живот.
На пример, неки предсказују да ће генетски инжењеринг ускоро омогућити научницима да победе рак и срчана обољења. Међутим, колико је наука близу тога да човечанству испуни сан о вечном животу?

Откривање тајни у ћелији

Раније генерације научника покушавале су да открију тајне у ћелији, али недостајали су им неопходни алати да би то постигли. Тек су током прошлог века научници били у могућности да завире у ћелију и запазе многе њене основне компоненте. Шта су пронашли? Научни писац Рик Гор, каже да се „ћелија претворила у микрокосмос“.

Да бисте некако представили огромну сложеност ћелије, запазите да је свака од њих сачињена од билијарди много сићушнијих јединица које се зову молекули. Међутим, када научници осматрају структуру ћелије они запажају невероватан ред и доказ о пројектовању. Професор Филип Ханавалт, асистент генетике и молекуларне биологије на Станфордском универзитету, каже: „Нормалан раст чак и најпростијих живих ћелија захтева да се на усклађен начин одигра на десетине хиљада хемијских реакција.“ Он такође изјављује: „Испрограмирани учинак ових сићушних хемијских индустрија далеко надмашује способности једног научника у лабораторији.“
Замислите само застрашујући задатак: путем биологије покушати продужити људски животни век. Осим темељитог разумевања основних градивних елемената живота, била би такође неопходна и способност манипулисања тим елементима! Завиримо накратко у људску ћелију како бисмо илустровали изазов с којим се биолози суочавају.

Све је у генима

Унутар сваке ћелије налази се један сложени контролни центар који се зове једро. Једро управља ћелијским активностима тако што следи низ кодираних инструкција. Ове инструкције су ускладиштене у хромозомима.
Наши хромозоми се састоје углавном од протеина и дезоксирибонуклеинске киселине, или скраћено ДНК. Иако научници још од краја 1860-их знају за ДНК, њена молекуларна структура није била потпуно схваћена све до 1953. Чак и тада, требало је да прође још једна деценија да би биолози почели да схватају „језик“ који ДНК молекули користе да би пренели специфичне генетске информације. (Видите оквир на 22. страни.)

Током 1930-их, генетика је открила да се на завршетку сваког хромозома налази кратак низ ДНК који помаже у стабилизацији хромозома. Названи теломере, од грчке речи телос (крај) и мерос (део), ови делићи ДНК имају улогу заштитне капице на завршетку пертли. Без теломера, наши хромозоми би се расплели и распали на кратке сегменте, прионули једни уз друге или на неки други начин постали нестабилни.
Међутим, истраживачи су касније запазили да се код већине врста ћелија теломере скраћују након сваке наредне деобе. Стога, након 50 или више деоба, теломере у ћелији се смањују на сићушне грудве, а ћелија престаје с деобом и на крају изумире. Запажање према којем су ћелије изгледа ограничене на одређен број деоби пре него што изумру, први пут је током 1960-их изнео др Леонард Хејфлик. Отуда о овом феномену многи научници говоре као о Хејфликовој граници.

Да ли је др Хејфлик открио кључ за старење ћелије? Неки су тако мислили. Године 1975, у часопису Nature/Science Annual било је речено да авангарда која проучава област старења верује да „сва жива бића носе у себи прецизно темпирани механизам за самоуништење, сат старења који одбројава време“. Заиста, постојала је све већа нада да ће научници на крају почети да се усредсређују на сам процес старења.
Током 1990-их, истраживачи који су проучавали ћелије рака код људи, открили су још један важан кључ када је у питању овај „ћелијски сат“. Открили су да су малигне ћелије на неки начин научиле како да превазиђу свој „ћелијски сат“ и деле се до бесконачности. Ово откриће је вратило биологе на један од најнеобичнијих ензима, који је откривен током 1980-их, а касније су га редовно проналазили у скоро свим врстама ћелија рака.
Тај ензим се зове теломераза. Шта он ради? Једноставно речено, теломераза може да се упореди с кључем који „сат“ ћелије увек доводи у почетни положај, тако што продужује његове теломере.

Крај старењу?

Истраживање теломеразе ускоро је постало једно од најактуелнијих подручја молекуларне биологије.
Дубљи смисао је био: ако би биолози успели да употребе теломеразу како би поништили скраћивање теломера приликом деобе нормалних ћелија, можда би на тај начин могло да се заустави или у најмању руку битније одложи старење.
Занимљиво је то што Geron Corporation News изјављује да су истраживачи који експериментишу с теломеразом у лабораторији, већ демонстрирали да се нормалне људске ћелије могу изменити како би поседовале „способност бескрајне деобе“.

Упркос таквом напретку, нема пуно разлога за очекивање да ће у блиској будућности биолози помоћу теломеразе знатно продужити наш животни век. Зашто не? Један од разлога је тај што старење обухвата много више од пропадања теломера. На пример, осмотрите коментаре др Мајкла Фосела, писца књиге Reversing Human Aging: „Ако бисмо победили старење, овакво какво данас познајемо, још увек бисмо старили на неки нови, мање познат начин. Ако бисмо неограничено продужавали наше теломере, можда не бисмо оболевали од болести које сада повезујемо са старошћу, али ипак бисмо се на крају истрошили и умрли.“

Заиста, изгледа да има више биолошких фактора који доприносе процесу старења. Али одговори за сада остају закључани изван домашаја научника. Леонард Гваренте с Технолошког института у Масачусетсу, каже: „Тренутно, старење је још увек у великој мери налик црној кутији“ (Scientific American, јесен 1999).

Док биолози и генетичари и даље проучавају ћелију да би разумели зашто човечанство стари и умире, Божја Реч открива прави разлог.
Она једноставно каже: „Преко једног човека [је] у свет ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили“ (Римљанима 5:12).
Да, смрт људи настаје услед појаве коју наука никада неће моћи да излечи — услед наслеђеног греха (1. Коринћанима 15:22).

С друге стране, наш Створитељ обећава да ће поништити последице наслеђеног греха помоћу откупне жртве Исуса Христа (Римљанима 6:23). Можемо бити сигурни да наш Створитељ зна како да преокрене старење и смрт, јер Псалам 139:16, (ДК) каже:
„Заметак мој видјеше очи твоје, у књизи је твојој све то записано.“

Без сумње, Јехова Бог је створио генетски код и, тако рећи, записао га је. Стога, он ће се у одговарајуће време побринути за то да гени омогуће вечни живот онима који су послушни његовим захтевима (Псалам 37:29; Откривење 21:3, 4).

Псалам 37:29
29 Праведници ће поседовати земљу,
И заувек ће на њој живети.

Откривење 21:3, 4
3 Тада сам зачуо снажан глас са престола како говори:
„Ево Божјег шатора међу људима! Бог ће пребивати међу њима
и они ће бити његов народ и сам Бог биће с њима.
4 Он ће обрисати сваку сузу с њихових очију
и смрти више неће бити, ни туге, ни јаука, ни бола више неће бити.
Нестало је оно што је некад било.“

zene

.Zara.:

E sad moram baš onako direktno da ti kažem da si glupa
Ti stvarno misliš da ja nisam otvorila bibliju
a i o religiji šta ti znaš?
znaš samo ono što piše u kuli stražara

a ti biserčiću vidim preskačeš ono na šta jednostavno nemaš odgovor

Kliknite za proširenje...

Meni je baš iritantno to laganje u tuđe ime, kad ti neki licemer koji se izdaje za "božjeg slugu" kaže "ti ne znašp ništa o Bibliji", ili "ti si ovo, ti si ono", a onda izmisli šta si i bori se protiv toga. Ne da je nemoralno i glupo, i ružno, nego je i bolesno.

Opa, opet ovde imamo gomilu copy-paste teksta...

- - - - - - - - - -

Ajurveda je pet hiljada godina stara vedska “nauka o životu”, tradicionalni indijski prirodni sistem lečenja. To je medicinska strana jogičkih sistema indijskog potkontinenta, koja obuhvata jogu, vedantu, tantru i budizam. Danas se ajurveda nalazi na čelu umno-telesne medicine. Ona sada seže mnogo dalje od svoje tradicionalne baze i stiče pažnju širom sveta. Sa svojim razumevanjem života i svesti, drevna ajurveda ne deluje nimalo zastarelo; naprotiv, ona je ključ za medicinu budućnosti. Ona je to zbog jedinstvenog i duhovnog načina na koji sagledava naše mesto u univerzumu.

Ajurveda na fizičko telo gleda kao na kristalizaciju duboko ukorenjenih mentalnih sklonosti prenetih iz prethodnih života. Ona um doživljava kao odraz tela i skladište utisaka koje dobijamo putem čula. Ona uočava naše stvarno jastvo i besmrtnu prirodu izvan umno-telesnog sklopa, što nam daje priliku da prevaziđemo sve fizičke i mentalne poteškoće. Ajurveda jednim pogledom obuhvata telo, um i duh, i raspolaže naročitim metodama za bavljenje svakim od njih.

Ajurveda ne gleda na ljudsko biće kao na ograničeni skup biohemijskih procesa. Za nju um nije samo funkcija mozga. Pojedinac za nju ne predstavlja proizvod društvenih okolnosti, mada svi ti činioci mogu da budu značajni. Ajurveda doživljava ljudsku dušu kao čistu svesnost, povezanu sa sklopom uma i tela ali ne i ograničenu njime; taj sklop je zapravo njeno sredstvo ispoljavanja.

I samo telo je mentalni organizam, nosilac opažanja čija je namena da podržava funkcije čula i da omogući iskustvo uma. Svaki poremećaj u telesnom funkcionisanju ima svoj koren u opažajnom procesu i proističe iz pogrešnog korišćenja čula. Prekomerna, nedovoljna ili pogrešna upotreba čula dovodi do pogrešnih radnji koje nam na kraju pričinjavaju bol. Da bismo razumeli kako naše telo funkcioniše, moramo da razmotrimo i način na koji koristimo svoje umove.

Joga, ajurveda i tantra

Ajurveda je isceliteljski ogranak jogičke nauke. Joga je duhovna strana ajurvede, dok je ajurveda terapeutski ogranak joge. Joga je daleko više od asana ili vežbačkog vida joge koji je na Zapadu danas najuočljiviji. U svojoj izvornoj nameri, joga je nauka o duhovnom razvoju čiji cilj je samospoznaja ili samorealizacija, otkriće naše prave prirode izvan vremena i prostora. Taj proces potpomažu um i telo, ukoliko su lišeni bolesti.

Joga kao medicinska terapija je tradicionalni deo ajurvede, koji se bavi lečenjem... kako fizičkih, tako i mentalnih bolesti. Ajurveda koristi joginske metode, kao što su joga-položaji i vežbe disanja, za lečenje fizičkih bolesti.

Ajurvedski metodi lečenja za um uključuju jogičke prakse za duhovni razvoj, kao što su mantra i meditacija. Ajurvedski pogled na um izveden je iz filozofije joge i njenog shvatanja različitih nivoa svesti. Dakle, ajurvedska i jogička psihologija su isprva bile jedna te ista stvar, i tek od nedavno su počele da se razilaze. To je zbog toga što ljudi, naročito na Zapadu - uključujući i učitelje joge - nisu uvek upućeni u vezu između joge i ajurvede.

U današnjem svetu postoji mnoštvo pristupa koji se nazivaju joga-psihologijom. Neki od njih kombinuju joga-položaje sa metodima psihoanalize. Neki kombinuju metode jogičke meditacije sa zapadnjačkim psihijatrijskim ili medicinskim pristupima. Drugi neposredno koriste jogičke metode da bi izlečili um, ali bez pozivanja na ajurvedu. Ti pristupi mogu da budu od koristi, ali su uspešniji kad se kombinuju sa ajurvedom, što je izvorni jogički pristup lečenju i obezbeđuje podesan medicinski jezik za potpuno korišćenje joge kao isceliteljskog znanja.

I ajurveda i joga su povezani sa sistemom tantre, koji pruža različite tehnike za menjanje prirode svesti. Međutim, prava tantra je nešto mnogo više od njenog trenutnog popularnog shvatanja kao sistema seksualnih praksi, koji zapravo odražava tek jedan mali i uopšte uzev niži aspekt tantre. Tantra je celovit sistem ljudskog razvitka, koji može da nam pomogne u poboljšanju svih vidova našeg života.

Tantrička sredstva uključuju čulne terapije bojama, dragim kamenjem, zvucima i mantrama, uz korišćenje raznih božanstava. Božanstva, poput Šive ili Božanske Majke, su arhetipovi koji mogu da dovedu do dubokih promena u svesti, tamo gde lični um ne može da dopre. Čulne terapije menjaju ono što stavljamo u um, a to može da preinači negativnu uslovljenost bez potrebe za analizom. Ajurvedski metodi za isceljenje uma uključuju tantru. Tantričko razumevanje suptilnih sila uma i tela takođe je povezano sa ajurvedom. Isto tako, najdublji jogički pristupi primenjuju takve više tantričke metode.

Umno-telesna medicina

Ajurvedski lekari nemaju potrebu da se nazivaju psiholozima. Psihologija je deo njihove uobičajene prakse, koja uzima u obzir i fizičku i mentalnu bolest. Prema ajurvedi, do fizičkih bolesti dolazi pretežno usled spoljnih činilaca, kao što su pogrešna ishrana ili izloženost uzročnicima bolesti. Mentalne bolesti se javljaju uglavnom iz unutarnjih činilaca, kao što su pogrešno korišćenje čula i nagomilavanje negativnih osećanja. To je u skladu sa našom karmom, odnosno rezultatima naših prošlih postupaka iz prethodnih života. No, fizička i psihička bolest su obično pomešane i jedna se retko pojavljuje bez druge.

Neke bolesti, poput akutnih infekcija, imaju gotovo isključivo fizičke uzroke, i mogu da se leče na čisto fizičkom nivou. Međutim, većina bolesti ima psihološke uzroke, a sve dugotrajne bolesti imaju psihološke posledice. Fizička bolest pomućuje osećanja, i oslabljuje čula, što može da dovede do pojave psihičkih poremećaja. Psihičke neuravnoteženosti imaju fizičke posledice. One dovode do dijetetskih nepromišljenosti i do naprezanja srca i nerava, i oslabljuju fizičko telo.

U modernom razvijenom svetu naši problemi su uglavnom psihološke prirode. Imamo odgovarajuću hranu, odeću i sklonište, što nas štiti od dobijanja većine fizičkih bolesti. Ali, iako većina nas nema većih fizičkih problema, ipak patimo od psihičkog nemira. Ta uznemirenost može da se ispolji kao osećanja usamljenosti i napuštenosti, odsustva ljubavi i uvažavanja, besa, stresa ili teskobe. To može da dovede do slabljenja naše fizičke energije i da nas osujeti da radimo ono što zaista želimo da radimo.

Sam naš način života prouzrokuje nesrećnost. Naša kultura je aktivna i uzburkana, i u njoj je premalo mira i zadovoljstva. Poremetili smo organske korene života, a to su dobra hrana, voda i vazduh, i srećan porodični život. Živimo u veštačkom svetu, kojim dominiraju urbani krajolik i mas-mediji u kojima malo šta hrani dušu. Stalno žudimo za novim stvarima i retko smo zadovoljni onim što imamo. Jurimo od jedne do druge stimulacije i retko posmatramo taj proces našeg života koji zapravo nikuda ne vodi. Naši životi su obrasci nagomilavanja u kojima nikada nismo mirni ni spokojni. Naša medicina je ponajviše brzo privremeno rešenje koje nam omogućuje da nastavimo svoj pogrešni stil života, i retko posvećuje pažnju korenu naših problema, a to je naše ponašanje. Uzimamo brzu pilulu nadajući se da će naši problemi nestati, ne uviđajući da je to možda samo simptom našeg neuravnoteženog života, poput upozoravajućeg svetla o kome bi trebalo da povedemo više računa.

S druge strane, ajurveda nas uči usklađenosti sa prirodom, jednostavnosti i zadovoljstvu kao ključevima za blagostanje. Ona nam pokazuje kako da živimo u stanju ravnoteže u kome je ispunjenost nešto postojeće, a ne nešto što treba da se dosegne. Ona nas povezuje sa izvorima stvaralaštva i sreće u našoj sopstvenoj svesti, kako bismo uspeli da trajno prevaziđemo svoje psihičke probleme. Ajurveda pruža stvarno rešenje za naše zdravstvene probleme, a to je povratak jedinstvu sa univerzumom i sa božanskim unutar nas. To iziskuje promenu našeg načina života, razmišljanja i opažanja.

Namaste.

Zoran Jov:

Opa, opet ovde imamo gomilu copy-paste teksta...

- - - - - - - - - -



Namaste.

Kliknite za proširenje...

Rece dotiicni i kopira tekst
i ostade ziv

opet stara poznata škola
napiše da vidmo pa onda obriše kao nije ona ništa loše napisala :lol

Rocknrollsores:

zene

Kliknite za proširenje...

Interesantna je stvar primetiti u Starom zavetu, negde u Postanju, gde se opisuje potop, da je Mojsije nabrojao razne životinjske vrste po imenu, ali da se nigde ne spominju kenguri, koale, kiviji, australijski nojevi, dingoi, tasmanijski đavoli, kljunari i ostali australijski torbari. Pošto je glupo reći da nekakav bog nije znao da postoji taj kontinent pre Kukovog otkrića Australije iz 1780-ih godina - jedini zaključak ovog mog teksta je da su golemi delovi Biblije odraz ljudskog neznanja, odnosno tadašnjeg jevrejskog znanja. Poređenja radi, za razliku od Jevreja, stari Rimljani su pretpostavljali da se na dalekom jugoistoku nalazi kontinent kome su dali ime “Terra Australis” ili “Nepoznata Zemlja”. I iz ovoga se, dakle, može zaključiti da Biblija nije nikakva božja reč, već skup ljudskih verovanja, sklona promenama.

Osvrnuo bih se malo na to kako praktično izgledaju propovedi ljudi koji veruju u takozvanu legendu o potopu. Meni su, naime, uvek bili simpatični ljudi koji nešto propovedaju i nikad nisam mogao da odbijem ljude koji govore o bogu. Tako sam upoznao neke propovednike iz mog kraja i sa njima stupio u kontakt. Ali naša verska diskusija za kratko vreme pretvorila se u njihove agresivne nasrtaje - i na kraju se dogodilo da sam ja njima propovedao svoja verovanja i praktično im dokazao da su oni obični lažovi i prevrtljivci. I ne samo to, već sam ih ubedio u to da se oni svesno i namerno služe lažima da bi zavodili ljude koji se nalaze na nižem nivou svesti.

Kao prvo, kada sam jednoj grupi propovednika rekao kako smatram (ne verujem, nego smatram) da je život kosmički fenomen a ne privilegija jedne planete, i da prosto buja u svemiru, govoreći im pri tom da NASA ima astronomske mape sa spiskom od preko milion galaksija, a da svaka galaksija ima preko sto milijardi (u USA biliona) zvezda; oni su se odmah skoncentrisali na Sunce. I tada mi je jedan lepo obučen i na prvi pogled obrazovan čovek sasvim smireno i samouvereno rekao sledeće: „Bog je postavio Sunce u odnosu na Zemlju tako da ako se približi Zemlji za jedan inč sve na našoj planeti bi izgorelo, a ako se udalji za jedan milimetar sve bi se zaledilo.” Da bi upotpunio svoj verski doživljaj, naglasio je ono „Samo jedan milimetar!” Ja sam istog trenutka pukao od smeha, budući da sam na fakultetu između ostalog studirao fiziku, astronomiju i nebesku mehaniku, i upustio sam se u to da mu objasnim neke stvari o odnosu između Sunca i Zemlje. Prvo sam mu rekao (da se izrazim u evropskim, preciznije francuskim merama) da srednja udaljenost između Zemlje i Sunca iznosi 149.670.000 kilometara; da Zemljina putanja oko Sunca ima oblik elipse i da se u afelu (apogelu), negde između 3. i 5. jula, Zemlja nalazi najdalje od Sunca, preko 152.000.000 kilometara; a da se u perihelu, negde između 3. i 5. januara nalazi najbliže Suncu, oko 147.500.000 kilometara; i da je to kretanje od oko 4.500.000 kilometara samo za pola godine. Ali da to nema nikakve veze sa klimom na Zemlji, jer je na severnoj Zemljinoj polulopti najtoplije kad je Sunce najdalje a najhladnije kad je Sunce najbliže Zemlji, zato što temperatura ne zavisi od udaljenosti dva nebeska tela, već od ugla pod kojim Sunčevi zraci padaju na Zemlju; da ugao pada Sunčevih zraka 22. juna iznosi 45º a 22. decembra 15º i da nam ništa ne bi falilo čak i kad bismo bili bliži Suncu za 10.000.000 kilometara. Uverio sam ih u ovo što sam im ispričao i strahovito ih ponizio, jer, primetio sam da im je bilo neprijatno što sam ih uhvatio u laži.

Kao drugo, pročitao sam u jednom njihovom časopisu „njihovu proverenu istinu”, citiram, da je „Zemlja jedina planeta u svemiru koja ima boju” i da je to rekao jedan američki astronaut. Opet sam pukao od smeha, jer mason astronaut koji ide u svemir zato što obožava Velikog Arhitektu, Neimara svih svetova, ne može da izgovori ovakvu glupost. Istina je, kada se Zemlja posmatra iz orbite, da jedino ona ima dominantno plavu boju (vidi se i Sunce koje je crvene boje, tačnije crveni patuljak); ali ako bi se Mars posmatrao iz njegove orbite, onda bi jedino on imao boju, i to crvenkasto-narandžastu; Jupiter bi bio plavo-sivo-narandžast; Saturn narandžasto-crven; Uran crvenkasto-ljubičast; Neptun plavo-žut itd; i to zato što je svemir ogroman, razdaljine su još veće - i ostala nebeska tela se vide samo kao tačke. I u to sam ih ubedio i dokazao im da namerno lažu.

Kao treće, oni javno propovedaju kako je Biblija najstarija knjiga na svetu. Kada sam im dokazao da je najstarija knjiga na svetu Ep o Gilgamešu, napisan oko 1700. godine pre naše ere, a da je Mojsije napisao prve knjige Starog zaveta između 1513. i 1473. godine pre naše ere (i da je Postanje u velikoj meri prepisano iz Gilgameša), sa čime su se oni složili, mislim na ovaj prvi deo o Bibliji, onda su se na brzinu povukli i rekli mi da se misli na to da je Biblija prva knjiga koja je štampana u formi knjige 1492. godine naše ere. Kada sam im ja rekao da je Johanes Gutenberg prvu Bibliju štampao 1455. a ne 1492. godine kad je Kolumbo „otkrio” Ameriku, ponovo su se povukli. I u to sam ih ubedio i dokazao im da namerno lažu.

Kao četvrto, kada smo diskutovali o potopu, oni su tvrdili da je Zemlja pre potopa imala drugačiji reljef nego danas, da nije imala planine, brda i doline, niti velika mora, te da je Ararat bio brdo ne veće od 50 metara, a da je nekakav bog posle potopa načinio udoline u koje je smestio okeane i tako stvorio današnji reljef. Ja sam im tada rekao da to nije tačno, da sve planete imaju neravan teren - visoke planine i velike udoline - i da nema razloga da Zemlja bude uslovno rečeno ravna; i kada bi se sva voda iz atmosfere spustila na tlo da bi se nivo svetskih mora podigao za oko 60 metara; da tu nema govora o opštem, globalnom potopu, i da ga nikada nije ni bilo. Ako bi se teoretski, samo teoretski, mogao dogoditi takav potop da iz vode viri vrh Ararata (visok 5165 m) - onda bi iz vode virile i Ande u Južnoj Americi (vrhovi – u Kolumbiji, Tolima 5215 m i Kajambe 5790 m; u Ekvadoru, Kotopaksi 5897 m i Čimborazo 6310 m; u Peruu, Huaskaran 6768 m i Koropuna 6615 m; u Boliviji, Iljampu 6388 m, Sajama 6542 m i San Pablo 6118 m; i u Čileu, Ljuljaljako 6723 m, Ohos del Salado 6863 m i Akonagva 6960 m), što bi ličilo na pravi pravcati banana-kontinent; zatim vulkanski vrhovi Popokatepetl (5452 m) i Orizaba (5747 m) u Meksiku; zatim Kenijske planine (vrhovi – Kilimandžaro, 5895 m; i Kenija 5199 m) u Africi; a o Himalajima koji imaju na desetine planinskih vrhova viših od 5500 metara ne bih ni govorio, oni bi bili ogroman kontinent. Oni nalaze dokaz o tome da su Najviši vrhovi Himalaja nekada bili pod vodom zato što su tamo neki alpinisti pronašli školjke. Ali to razumnom čoveku ne govori ama baš ništa, iz prostog razloga što je cela Indija posebna ploča i što je nekada davno bila ostrvo koje se sudarilo sa ostatkom azijskog kopna, taj sudar je izazvao tektonske poremećaje i podzemne sile koje i dan-danas uzdižu Himalaje - i tako se nekadašnje morsko dno sa sve školjkama našlo na visini od 8848 metara. Na Andama i u Meksiku na visokim planinskim vrhovima nema školjki, zato što oni nikada nisu bili pod vodom. Rekao sam im i to da je teoretski moguće da se potop odigrao na Marsu, jer na toj planeti najveći vrh Mons Olimpus, zapravo vulkan viši od 27000 metara, u slučaju opšteg potopa do koga je u prošlosti moglo doći, bio bi znatno viši od ostalih planinskih vrhova i da bi on mogao biti Ararat iz Biblije, jer je najveći vulkan u Sunčevom sistemu, a voda koja je tekla na Marsu pre oko milion godina napravila je najveći kanjon u Sunčevom sistemu, Vales Marineris; da je Noje sa Marsa pobegao na Zemlju i osnovao stare sumerske gradove i dao im imena, kao i imena rekama Tigris i Eufrat po rekama iz zavičaja. Oni su se na to nasmejali i cinički mi rekli kako ja hoću da im kažem da je reka sišla sa Marsa na Zemlju. Onda sam im ja rekao da je Pert veliki grad na zapadu Australije, ali da su ga osnovali doseljenici iz gradića Pert iz Škotske, dajući mu ime po svom zavičaju a ne noseći ga sa sobom na jedrenjaku. Kada sam im rekao da su ljudi do dvadesetog veka viđali anđele a od dvadesetog veka UFO-e i vanzemaljce, oni su mi rekli da ja verujem u svemirski brod, na šta smo se svi cinički nasmejali. I u to sam ih ubedio i dokazao im da namerno lažu.

Kao peto, oni tvrde da je svet (ne samo naša planeta, već ceo svemir) star doslovno šest hiljada godina, što je neviđena budalaština. Poznata istorija Indije ima neprekinut kontinuitet dvanaest hiljada godina unazad od našeg vremena, ljudski rod je još stariji, a svemir je daleko stariji. I ovo ne bih uopšte komentarisao, jer bi svaki komentar na ove gluposti bio budalaština. Da kažem samo to da, ako bi svemir bio star 6000 godina, onda bi dve najudaljenije tačke u svemiru, od tačke A do tačke B, morale biti daleko 6000 svetlosnih godina, što je besmisleno, jer samo glavni prečnik naše galaksije iznosi između 80.000 i 100.000 svetlosnih godina, ili 250.000 do 300.000 svetlosnih godina u njegovom obimu. A naša galaksija je samo jedna od milijardi galaksija za koje znamo.

Nadalje, kada ih čovek uhvati u laži, oni se ponašaju kao mala deca, trepere očima i ne smeju da pogledaju sagovornika, a onda optužuju ljude koji ih razotkriju da su protiv boga zato što ne veruju nego istražuju. I meni su rekli ovako: „Ti si mason i tebe ne vredi ubeđivati u bilo šta.” I nakon toga me izbegavaju kao da sam lagao ja njih a ne oni mene.

Primera je mnogo a prostora i vremena premalo. Zaključak ove priče bio bi pitanje da li je moguće da u XXI veku postoji takva judeo-hrišćanska jeres koja namerno propoveda užasne laži i gluposti? I da li su oni izašli iz vremena XVI-XVII veka, kada se tek rušila predstava o tome da je Zemlja ravna ploča, jer, zaboga, kako bi mogla ličiti na loptu, šta bi bilo sa ljudima na drugoj strani, odnosno dole, kako ne bi spali sa Zemlje?

VECNI ZIVOT

Biblija puno puta spominje VECNI ZIVOT.

Preko Biblije Bog obecava ljudima VECNI ZIVOT.
To Bog zeli svim ljudima...
Nudi spasenje i VECNOST.
Samo mali broj odabranih od Boga dobija od Boga besmrtnost na nebu, nakon smrti.

Taj broj je 144 000 onih koji nakon smrti vaskrsava na nebo gde dobijaju besmrtnost.
Svi ostali - neogranicen broj ljudi, dobija od Boga VECNI ZIVOT na Zemlji.

Takodje postoje prema Bibliji i dve vrste vaskrsenja - nebesko i zemaljsko...
Nebesko ili prvo vaskrsenje, po kojem tih 144 000 dobija besmrtnost na nebu.
I Zemaljsko uskrsenje, kada ce svi koji su umrli vaskrsnuti na Zemlji.
To zemaljsko uskrsenje ce se odvijati za vreme Hiljadugodisnje vladavine Hrista
nakon Armagedona.

Prava VERA podrazumeva VERU U Boga JHVH - Jehovu, TVORCA SVEGA
koji je BESMRTAN, koji je "ODUVEK I ZAUVEK" i koji ZIVI U VECNOSTI...

Na sva inteligentna bica koja stvara on prenosi svoja svojstva tako i svojstvo vecnosti...

Prvi ljudi su stvoreni sa mogucnoscu da zive vecno... Kao i andjeli...

Neki cak dobijaju od Boga besmrtnost...

Prvi je dobio od Boga besmrtnost Isus Hrist nakon uskrsenja... takodje ljudi koju su posle njega vaskrsli na nebo... njegovi apostoli najpre, pa i drugi...
ali besmrtnost na nebu dobija samo odredjeni broj ljudi...

Svi ostali dobijaju VECNI ZIVOT na Zemlji...

1.Timoteju 2
3 To je dobro i prijatno pred Bogom, Spasiteljem našim,
4 koji hoće da se svi ljudi spasu, i da dođu do poznanja istine.


Da bi ljudi mogli da zive VECNO Bog ce resiti taj problem SMRTI, uklonice je i u buducnosti ce ljudi moci da zive vecno

Bog obecava preko svoje pisane reci da ce UNISTITI SMRT.

A poslednji neprijatelj koji će se uništiti bit će smrt. (1. Korinćanima 15:26)

Jer je plata za greh smrt, a dar Božji je život večni u Isusu Hristu, Gospodu našemu. (Rimljanima 6:23)
.................................................. .

Otkrivenje 21:3,4

3 I čuh silan glas s neba da govori: Evo šatora Božjeg među ljudima! On će prebivati s njima, i oni će biti narod njegov, i sam Bog biće s njima.

4 On će otrti svaku suzu od očiju njihovih i smrti neće više biti, ni žalosti ni vike, ni bolesti neće više biti, jer prvih stvari nestade.
.................................................. .................................................. ...........

Evo sta je potrebno da mi radimo da bismo od Boga dobili VECNI ZIVOT.

Jovan 17:3 " A život je večni u tome da tebe spoznaju, tebe, jedinoga istinitoga Boga,
i onoga koga si ti poslao, Isusa Hrista.

Proucavanjem Bozje Reci - Biblije mozemo upoznati Boga i Njegovog Sina Isusa Hrista.
Na temelju toga mozemo steci VERU kao temelj za spasenje...
Takodje je potrebno da uskladimo svoj zivot sa Bozjim moralnim merilima
da bi smo dobili taj dar Vecnog Zivota.
Zasto Jehovini Svedoci i nude svima besplatno Biblijski studij
bez ikakvih obaveza, na osnovu kojeg mogu steci to spoznanje i temelj spasenja.

Zato i JS propovedaju hriscanstvo po celom svetu... i time ispunjavaju prorocanstvo:

Matej 24:14 Ovo jevanđelje o kraljevstvu propovedaće se po svemu svetu za svedočanstvo svima narodima
I onda će doći kraj.

Biblijsko spoznanje je temelj VERE i spasenja.
To je temelj spasenja svim ljudima

Bog nas preko svoje reci poziva da nadjemo i idemo tim uskim putem spasenja i VECNOSTI.

Uđite na uska vrata, jer su široka vrata i širok je put koji vode u propast, i mnogo ih je koji tuda idu;

ali su uska vrata i tesan je put koji vode u život, i malo ih je koji ih nalaze. (Matej 7:13,14)


Bog nas je tako stvorio sa zeljom da zivimo, da zivimo vecno
, vecnost je nase prirodno stanje i od Boga nam je urodjena zelja za vecnoscu.
A Sam zivot je po prirodi VECAN.

Kao sto je zapisano u Bibliji:

„Он [Bog] je njima u srce i misao о vecnosti metnuo, jer delima joja Bog tvori, covek ni pocetka ni kraja dokuciti ne moze“ ( Propovednik 3:11)

Bozja namera je bila i ostala da ljudi zive VECNO na Zemlji, i Bog ce tu nameru i ostvariti.
Nakon Armagedona.
Nakon sto unisti zlo i uspostavi mir i pravednost na Zemlji.
U novom svetu ce ljude dovesti do savrsenstva da bi mogli da zive vecno na Zemlji.

Nazaret je izmišljen grad...

Greškom u prevodu nastao je čak i ceo jedan grad. Naime, Nazaret je osnovan tek u IV veku nakon Isusa, kako bi se (namerno od strane članova “Grupe”) ispunilo ono što je rečeno:

“Dođe i nastani se u gradu zvanom Nazaret, da se ispuni što je rečeno po prorocima: zvaće se Nazarećanin.” Matej 2:23

“U šestom mesecu posla Bog anđela Gavrila u galilejski grad po imenu Nazaret k djevici zaručenoj s mužem koji se zvao Josif iz doma Davidova. Kad obaviše sve po Zakonu Gospodnjem, vratiše se u Galileju, u svoj grad Nazaret.” Luka 1:26

Istoričar i vojskovođa Josif Flavije (37-100), detaljno nabraja 45 gradova i sela malog prostora tadašnje Galileje. On opisuje i Jafu - selo tek kilometar od današnjeg Nazareta, gde je živeo neko vreme. Pre je to bio grad, čije je groblje bilo upravo na mestu današnjeg Nazareta. Flavije je vodio vojne operacije uzduž i popreko Galileje, u drugoj polovini I veka. On nigde u svojim knjigama ne pominje Nazaret.

Evo nekoliko činjenica u prilog tvrdnji da u vreme Isusa Hrista uopšte nije postojao Nazaret:

- Nema ga nigde u Starom zavetu, niti bilo kom drugom spisu, pre jevanđelja po Mateju.

- Nema starih a ni novih istoričara koji su govorili o Nazaretu.

- Nema arheoloških niti bilo kakvih drugih dokaza da je taj grad, ili čak maleno selo pod tim imenom, postojalo “u vreme Isusa”.

- I premda navodi 63 galilejska grada, Talmud nikada ne spominje nekakav Nazaret, kao ni rana rabinska literatura.

- Nazaret nije bio upisan u popis plemena Zebulona (Jošua 19:10-16), koji pominje dvanaest gradova i šest sela.

- Apostol Pavle nikada ne pominje taj grad.

- Nazaret, a ni “Isus Nazarećanin”, nisu pomenuti ni u jednoj od novozavetnih poslanica, a takođe ni u delima tadašnjih istoričara, kao ni u rimskim cenzusima iz tog vremena - iako su u nekim istorijskim delima i u cenzusima popisana sva imena naseljenih mesta - pa čak i ona koja su po broju stanovnika bila manja od pretpostavljenog Nazareta.

- U III veku naše ere, Origen (ugledni učitelj i veliki propovednik, reformator Aleksandrijske škole), je čitao priču iz jevanđelja o “slavnom gradu” Nazaretu, ali nije imao pojma gde se on nalazi - premda je živeo u Cezareji, samo 50 kilometara od sadašnjeg grada Nazareta. On pominje ime Nazaret ili Nazara (ne zna tačno koji naziv je ispravan), ali nije se potrudio da se uputi u susedstvo, na hodočašće u ta znamenita mesta, o kojima je pisao celog života, i raspitati se o njima. Očigledno se i on opredelio za “simboličko tumačenje”, koje nema utemeljenja u arheologiji, kao ni u stvarnosti.

- Lažljiva carica sveta Jelena, žena cara Konstantina Klora i majka cara Konstantina Velikog, Flavija Julija Helena (poznata po tome što je “iskopala” neke lažne relikvije i zato ima veliki mermerni kip u bazilici svetog Petra u Rimu), takođe traži taj grad, ali ne nalazi ništa osim starog bunara (jedinog izvora vode u kraju, što ga čini još manje verovatnim mestom za grad). Ona ga odmah krsti u “bunar Blažene device Marije” i tu gradi baziliku. Tako je započela izgradnja izmišljenog Nazareta.

- Egerija, žena kralja Nume Pompilija, posećuje to područje 383. godine. Ovoga puta lukavi redovnici joj pokazuju “veličanstvenu pećinu” - i uveravaju je da je to “pećinska kuća Blažene device Marije”. Tako je nastalo novo mesto za hodočašća i izgrađena bazilika oko 570. godine. Danas se oko te pećine nalazi najveći hrišćanski tematski park na Srednjem istoku, koga obilazi preko milion posetilaca godišnje, što predstavlja 50% ukupnih poseta Izraelu.

- Franjevci tamo već dugi niz godina kopaju i prekopavaju, pa su iskopali masu novca i grnčarije, i zaklinju se da je to dokaz postojanja grada Nazareta. Ali sve su to predmeti povezani sa sahranjivanjem pokojnika u grobove.

Bez obzira na izrečene činjenice (koje sveštenstvo prikladno prećutkuje), posetilac današnjeg “Nazareta” može posetiti i sobu u kojoj je Blažena “primila” anđela Gavrila. Vide se Marijina kuhinja i Josifova stolarija. Evo i sobe u kojoj je boravio Isus na povratku iz Egipta, a imamo i mesta gde se rodila devica Marija - ima ih, naravno, nekoliko, ne računajući njeno mesto rođenja devet kilometara dalje, u Seforisu, ili pak u Jerusalimu.

Čudna stvar u svemu tome je da se sva ta presveta mesta nalaze u pećinama. Zar su svetu porodicu sačinjavali trogloditi? Porodica Kremenko? Druga stvar je da su sva ta mesta par metara od izdubljenih grobova, ili su i sama bila pećinski grobovi u ovo ili ono doba. Mesto za sahranjivanje. Budući da jevrejski zakon strogo zabranjuje stanovanje u blizini grobova, moramo pretpostaviti da je ta “primerna jevrejska sveta porodica” u kojoj se rodio Hrist, bila neprekidno u stanju ritualne nečistoće...

Klerici sa “katoličkih univerziteta” rukama, nogama i zubima pokušavaju da nešto iskopaju i dokažu da je postojao grad Nazaret, ali bezuspešno. Tera ih grčevita potreba da dokažu da je njihova ideologija ispravna, ali i silni crkveni novac. Pri tom se obilno služe i prevarama. Zato svaku njihovu izjavu treba uzeti s rezervom i strogo naučno proveriti. Ako nema grada Nazareta iz I veka naše ere, postojanje čudotvornog božanstva Isusa je samim tim dovedeno u pitanje, a onda im je i njihova vera uzaludna. Nije ni čudo da se ogromna vatikanska mašinerija, zvana crkva, bori za svoj opstanak “dokazujući” nedokazivo do zadnje kapi znoja... ili krvi.

Iskopavanja arheologa Michael Avi-Yonah-a kod Cezareje, 1962. godine, otkrila su prvo pominjanje Nazareta na mermernoj ploči u sinagogi u Caesarea Maritima-i. Datirana je u kasni III ili rani IV vek naše ere. On pominje svešteničku porodicu koja se sklonila u Nazaret nakon rata. Verovatno su se sklonili u tamošnje pećine. Sada znamo da se radi o naseljavanju nakon poraza u Bar Kochbar ratu 135 godine. Vrlo je verovatno da su nazvali svoje selo “Nazaret”, odnosno “selo siromašnih”. Pisac Matejevog jevanđelja čuo je za te “svešteničke” porodice koje su se selile u mesto u Galileji koje su nazvali “Nazaret” - i odlučio da upotrebi to ime za svog junaka.

Arheolozi su neke nađene materijalne fragmente na tom mestu i u okolini datirali na nekoliko vekova pre Isusovog vremena i pretpostavili da u stvari pripadaju nekom bivšem i nestalom antičkom naselju - a između tih zadnjih antičkih nalaza i današnjeg doba nema dokaza o kontinuitetu urbanog života na tom mestu, pa tako ni potvrde da je tu postojao neki grad u Isusovo vreme.

Apologeti postavljaju sledeće pitanje (u nedostatku ikakvih materijalnih dokaza): “Kako je moguće da neko izmisli grad koji ne postoji, izlažući se opasnosti da ga raskrinkaju kao varalicu?”

Pitanje bi imalo smisla da su jevanđelja pisali apostoli na području današnjeg Izraela. Oni takvu grešku ne bi načinili, niti bi im to savremenici dopustili. Međutim, jevanđelja su vremenski pisana oko 100 godina nakon Isusovog raspeća, a prostorno daleko izvan Izraela, od strane ljudi koji nisu ni bili apostoli, a po svemu sudeći nisu ni kontaktirali s nekakvim prvobitnim apostolima, nego su to bili pisci koji su slabo poznavali jevrejsku veru (to će vam potvrditi svaki iole upućeniji Jevrej).

Autor jevanđelja “po Mateju” je očigledno pogrešno shvatio reč “Zvaće se nazirej” (Samson - nazirej božji), u Starom zavetu, i greškom izmislio Nazaret: “Zvaće se Nazarećanin”. Vernici su onda izgradili današnji Nazaret.

Današnji Nazaret u stvari je smešten u dolini, okruženoj blagim brežuljcima. Cela regija je karakteristična po ravnicama i blagim uzdizanjima tla, bez ikakvih vrhova ili oštrih klisura. Teren se opravdano naziva kao visoki basen, jer u jednom smeru imamo mnogo nižu ravnicu Esdraelon. Ali nema nikakve sumnje: današnji Nazaret je izgrađen u dolini, a ne na brdu. Čak i srednjovjekovni grad je ispod vrha, zaštićen od vetra. Počevši od 1957. godine, jevrejsko predgrađe, zvano “Nazerat Illit” (“Gornji Nazaret”) izgrađeno je na vrhu brega istočno od grada.

Postavlja se, dakle, pitanje: ne postoji li Nazaret - ne postoji li ni Nazarećanin? Možda je on tek jedan od mnogih samoproglašenih mesija, čiji su mu sledbenici dali nadljudske osobine.