Ja nemam ambiciju ni afinitet da ,poput Hegela,izbegnem metafiziku i religiju.
Naprotiv,otvorena im vrata kod mene,ali...
Nemojte ljudi tvrditi za nešto da je tako kako vi mislite da jeste,ako takvo zaista nije (ovo platonski!) i ako
se pokaže bilo kakva osnovana sumnja da baš i nije samo tako.
Recimo:ideja Boga je legitimna kao ideja i čak sadržana u mnogo iskustava kao potreba bar prvog pokretača,ali...
Isto tako postoji mogućnost da se Univerzum dešava (ilsvest u kojoj Univerzum!Nema veze!) spontano (Hoking)
po autohtonom svojstvu kvanta!
Ostaje pitanje za Hokinga,a i sve nas:Odakle kvantu autohtona modalnost uz memoriju!? Šta je formiralo taj
neverovatan fenomen (našeg uma ili je um fenomen kvantni?)?
Ne možemo prihvatiti za validnim ona objašnjenja koja nisu u domenu naše svesti.
Odnosno, ako smo dosegli svest fizičkog nivoa sve iznad toga za nas je praznina. Ako smo dosegli svest emocionalnog nivoa onda je to naš vrh i sve iznad toga nama lično je nepojmljivo.
Ako smo dosegli svest mentalnog nivoa uvek ćemo nastojati da sve stavimo u kalup svog uma.
Istina je iznad svih ovih nivoa iako obuhvata i njih jer Istina ili svest nije deljiva.
Ma koliko neko nastojao da nam objašnjava šta je 'Korkum' nećemo shvatiti ako to nije u oblasti naše svesti. (Mada, ovu reč sam kreirao ovog trenutka tako da i ako postoji nešto pod tim imenom to je i meni nepoznato.)
Interesantno, javnost je znala za Hegela jer je mentalizovao i to je ono što je odgovaralo stanju svesti ljudi u 18-om veku, to je ono što su mogli, ako uopšte jesu, razumeli.
Istovremeno, u 18-om veku živeo je Janoš Moneta, duhovna veličina istog reda kojem su pripadali Sokreat, Pitagora, Zaratistra i još stotine drugih, pre i posle njega, ali za njega gotovo da niko nije znao.
Učenik Janoša Monete, takođe iz Švedske, bio je Swedenborg, koji je jedva uspeo naslutiti nešto od istine, pa ipak javnost za njega zna i gleda na njega kao na filozofa iako je on još bio daleko od dovoljno uzdignute svesti da bi iznosio istinu...
Jasno je da čovek, može razumeti samo ono što je jedan korak ispred njegove svesti ali ne i najvišu svest. Zato i mora raditi na ekspanziji svesti da bi podrobnije razumeo život.
Hegel, očigledno, nije ni znao razliku između uma odnosno razuma i svesti.
Sama svest ili nosioc svesti jeste Biće/Duša dok je razum sami um koji niti jeste svest niti je poseduje u fragmentima da bi je Biće odnosno Svest (ono što jesmo) mogla koristiti.
Razum (Um) poseduje memoriju ili magacin podataka i ego svest koji nije ništa drugo do li nešto skoro baš slično kao što je Operativni Sistem kompjutera.
Ta ego-svest ili niža svest koji još zovemo dnevna svest ili humana svest radi automatski uz korišćenje svojih programa da njima donosi zaključke i nalaže konačne 'odluke' izdavanja naredbi za izvršenja....ili rezonovanje, kako ga nazivamo.
I danas mnogi smatraju da je mozak taj koji razmišlja i koji predstavlja svest, takvi su na nivou fizičke svesti.
Drugi su na nivou uma pa i smatraju da um predstavlja svest.
Budući da je svest duhovna veličina koja je u nama kao duhovnom Biću, Duši to kaže da u Svesti nema haosa.
mi kao Svest ili Biće/Duša imamo pristup sveznanju u onoj meri u kojoj je kapacitet naše svesti narastao. Izvan toga ostaje onaj deo kojeg tek trebamo realizovati kroz iskustva, odnosno kroz svesni duhovni progres što predstavlja svesno otvaranje prema Toku same suštine koja je najviša svest i koja je etalon kojem težimo.
Praca svest radi spontano za razliku od uma/razuma koji je automatski ili kompjuterski brz.
Razum ili um pristupa brzom izvršavanju onoga što već ima kod njega u njegovom programu, za šta je već uigran. Mi to u dnevnom žargonu zovemo 'svest' iako to uopšte nije svest već program. Nešto manje automatsko nego što je održavanje rada naših unutarnjih organa ili pokretanje nogu kod hodanja ili upravljanje vozilom, kada smo dobro uigrani, dobro upisali program u svoj um.
Inače ideje crpimo iz izvora sveznanja, mi kao Biće/Duša i prenosimo ih umu na izvršenje. Taj izvor sveznanja je sam suština života koju znamo kao Sveti Duh ili samo Duh, koji je sveprisutan i sve-prožimajući.
Kako smo u stalnom procesu učenja, mi kao Biće/duša ili Svest (u stalnom procesu ekspanzije) to možemo uzimati ideje za neka rešenja sa viših svetova egzistencije.
Čovek ne može kreirati ništa što već nije kreirano pa bilo da su to ideje, bilo da je neka mašina ili naprava, bilo da je misao ili matematičko rešenje.
Nešto od svega toga uzimamo sa Astralnog a nešto sa Mentalnog sveta.
Praktično ekspanzija naše svesti biva dozirana u porcijama koje je čovek raspoznavao kao veće ili manje istorijske prekretnice u životu na ovoj planeti. Jedna od takvih se upravo i događa pa zato i jesmo, celo čovečanstvo, na izvestan način zaglavljeni i ne vidimo kuda i kako krenuti.
Put je uvek kroz svesti, prihvatanje i realizacija onoga što je naš sledeći stadijum duhovnog razvitka.
Ako pojedinac nije imao iskustva sa suštinom života, Duhom ili Svetim Duhom, ili nikada nije putovao svetovima čiste svesti, on kao čisto Biće/Duša onda nema načina da može razumeti i znati kako Sebe tako i život odnosno Svest.
Sve što može to je da mentalizuje i pokušava na osnovu poodataka koje pomalo zna da stvara nekakvu predstavu koja je gotovo uvek daleko od istine. Jer podatke kojima raspolaže najčešće su ili pogrešni ili potpuno netačni...
Neophodno je znati uzajamnu koordinaciju i kooperaciju svih čovekovih instrumenata (tela) fizičkog, astralnog, kauzalnog, mentalnog i eteričkog gde je na samom vrhu On kao Biće ili Duša odnosno Svest i to pod uslovom da je uspeo staviti svoj um tamo gde mu je i mesto - da služi a ne da gospodari. Ovo poslednje je naročito prisutno kod intelektualaca pa su zato visoki intelektalci najslabiji kandidati za visokom istinom.
Zato oni "sve znaju i za sve su sposobni i u svemu najbolji."
Možda se neko od nas ovde prepoznaje.
Ljubav je uvek lek za sve aberacije uma i najbolji put do najviše istine a ujedno je i najviša istina.
