- Poruka
- 2.477
EVO ZAŠTO SVI NAPADAJU SEVERNU KOREJU: Pod zemljom krije bogatstvo od nekoliko triliona dolara
Severna Koreja možda i nije prosperitetna zemlja, ali ono čime je zaista bogata su minerali i sirovine.
Mnogi misle da bi, ako odustane od razvoja projektila i nuklearnog oružja, Severna Koreja u trenutku postala mala siromašna zemlja koja bi preživljavala sa šakom pirinča dnevno po stanovniku.
Međutim, čak i da dođe do dogovora i da Severna Koreja zaigra na tu kartu, pomoć koju bi dobila od drugih zemalja je ništa u poređenju sa vrednošću njenih uglavnom netaknutih podzemnih resursa.
Zemlja ima ogromne rezerve minerala, uključujući gvožđe, zlato, cink, bakar, molibden, grafit… ukupno 200 vrsta minerala. Tu je i velika količina retkih metala potrebnih za proizvodnju pametnih telefona i druge visoko tehnološke opreme i proizvoda.
Procene vrednosti mineralnih resursa u zemlji variraju, pre svega zbog tajnosti podataka i zabranjenom pristupu tim dokumentima.
Međutim, procene jedne rudarske firme iz Južne Koreje govore o resursima vrednim 6.000 milijardi dolara, dok drugi istraživački instituta Južne Koreje navode da je vrednost oko 10.000 milijardi dolara.
Severna Koreja daje prioritet razvoju rudarskog sektora još od 1970. Proizvodnja je rasla do 1990. godina, iako je na vrhuncu bila 1985. godine, a onda je počela da pada. Godine 2012. je bilo oko 700 rudnika u zemlji. Mnogi su radili loše i bili su u lošem stanju. Zemlja nema dovoljno nove opreme, iskustva, pa čak ni osnovne infrastrukture da bi iskoristila bogatstvo koje se krije ispod zemlje.
Uprkos svemu, ljudi u Severnoj Koreji su toliko sposobni da im podzemni resursi čine oko 14 odsto privrede.
Kina je glavni potrošač rudarskog sektora. U septembru prošle godine je državni južnokorejski Institut za razvoj Koreje, rekao da je trgovina mineralima između Severne Koreje i Kine i dalje “zlatna krava” za Pjongjang, uprkos sankcijama UN i da je iznosila 54 odsto ukupne trgovinske razmene Severne Koreje sa Kinom. U prvom polugodištu 2016. i tokom 2015. je Kina iz Severne Koreje uvezla rude gvožđa u vrednosti od 73 miliona dolara, a samo u prvom tromesečju ove godine je Peking od Pjongjanga kupio cinka za 680.000 dolara.
Severna Koreja je posebno aktivna u rudarstvu u poslednjih nekoliko godina. 2015. godine je Kina uvezla uglja u vrednosti od oko milijardu dolara. Ugalj je posebno atraktivan, jer može da se vadi pomoću relativno jednostavne opreme. Velike naslage resursa se nalaze u neposrednoj blizini velikih luka i na granici sa Kinom, što smanjuje probleme zbog loše saobraćajne infrastrukture u zemlji.
Već dugi niz godina kineski potrošači kupuju ugalj iz Severne Koreje po mnogo nižoj ceni od tržišne.
U leto prošle godine je izvoz uglja u Kinu iznosio oko 40 odsto ukupnog severnokorejskog izvoza.
Inače, 2016. je UN usvojila rezoluciju o smanjenju izvoza uglja i nikla iz Severne Koreje i potpunu zabranu izvoza bakra, cinka i srebra. Nakon toga je usledila odluka u martu 2016. o zabrani izvoza zlata, titanijuma i drugih retkih metala.
Rezolucija je ciljala rudarski sektor samo da bi što više oslabila vladu Kim Džong-una. Neposredno pre nego što je usvojen, izveštaj o rudarskoj industriji u zemlji Američkog geološkog zavoda za 2014. ističe “da rudarstvo u Severnoj Koreji nije predmet međunarodnih ekonomskih sankcija i zato je unosan izvor ulaganja i trgovanja kog zemlja ima na raspolaganju”. Dakle, to su pokušali da promene.
Naravno, Severna Koreja je u stanju da pametno izbegne takve sankcije, posebno u izvozu. Povremeno se ove tajne aktivnosti otkrivaju tokom slučajnih pregleda brodova. Tako su prošle godine egipatske vlasti identifikovale brod sa 2.300 tona rude gvožđa, koji je iz Severne Koreje plovio prema Sueckom kanalu. Međutim, ispod rude je bilo skriveno 30.000 prenosnih protivtenkovskih projektila.
Ranije ove godine je grupa stručnjaka UN zaključila da Severna Koreja, uprkos sankcijama, i dalje izvozi minerale. Utvrdili su i da Severna Koreja koristi zlato, kojim je potpuno zaobišla finansijski sektor i gotovinu. U stvari, to je stara taktika kojom je Iran zaobilazio nametnute sankcije godinama, kada je preko posrednika u islamskom svetu trgovao koristeći se zlatom, čime je vrlo lako zaobilazio sankcije.
Kina je oduševljena mogućnošću što ima pristup retkim mineralima u Severnoj Koreji. Pjongjang to vrlo dobro zna i u martu je kaznio Peking obustavom izvoza metala u Kinu, jer su Kinezi ograničili uvoz severnokorejskog uglja.
U međuvremenu, Rusija na granici sa Severnom Korejom od 2014. razvija planove za remont pruga u Severnoj Koreji. Naravno, u zamenu za pristup mineralnim resursima u zemlji. Ovaj plan je suspendovan, ali je opšte raspoloženje da se posao završi još uvek više nego prisutno.
Čak i Južna Koreja ima planove za pristup mineralnim resursima “severnog režima”. Seul razmatra načine kako da plati troškove ujedinjenja, kada se konačno dogodi. Očekuje se da će proces trajati decenijama, a da će troškovi iznositi stotine milijardi ili čak triliona dolara, a Nemačka zna nešto o tome. Popravak oronule infrastrukture Severne Koreje, uključujući stare železničke pruge, biće deo ogromnog troška.
Severna Koreja možda i nije prosperitetna zemlja, ali ono čime je zaista bogata su minerali i sirovine.
Mnogi misle da bi, ako odustane od razvoja projektila i nuklearnog oružja, Severna Koreja u trenutku postala mala siromašna zemlja koja bi preživljavala sa šakom pirinča dnevno po stanovniku.
Međutim, čak i da dođe do dogovora i da Severna Koreja zaigra na tu kartu, pomoć koju bi dobila od drugih zemalja je ništa u poređenju sa vrednošću njenih uglavnom netaknutih podzemnih resursa.
Zemlja ima ogromne rezerve minerala, uključujući gvožđe, zlato, cink, bakar, molibden, grafit… ukupno 200 vrsta minerala. Tu je i velika količina retkih metala potrebnih za proizvodnju pametnih telefona i druge visoko tehnološke opreme i proizvoda.
Procene vrednosti mineralnih resursa u zemlji variraju, pre svega zbog tajnosti podataka i zabranjenom pristupu tim dokumentima.
Međutim, procene jedne rudarske firme iz Južne Koreje govore o resursima vrednim 6.000 milijardi dolara, dok drugi istraživački instituta Južne Koreje navode da je vrednost oko 10.000 milijardi dolara.
Severna Koreja daje prioritet razvoju rudarskog sektora još od 1970. Proizvodnja je rasla do 1990. godina, iako je na vrhuncu bila 1985. godine, a onda je počela da pada. Godine 2012. je bilo oko 700 rudnika u zemlji. Mnogi su radili loše i bili su u lošem stanju. Zemlja nema dovoljno nove opreme, iskustva, pa čak ni osnovne infrastrukture da bi iskoristila bogatstvo koje se krije ispod zemlje.
Uprkos svemu, ljudi u Severnoj Koreji su toliko sposobni da im podzemni resursi čine oko 14 odsto privrede.
Kina je glavni potrošač rudarskog sektora. U septembru prošle godine je državni južnokorejski Institut za razvoj Koreje, rekao da je trgovina mineralima između Severne Koreje i Kine i dalje “zlatna krava” za Pjongjang, uprkos sankcijama UN i da je iznosila 54 odsto ukupne trgovinske razmene Severne Koreje sa Kinom. U prvom polugodištu 2016. i tokom 2015. je Kina iz Severne Koreje uvezla rude gvožđa u vrednosti od 73 miliona dolara, a samo u prvom tromesečju ove godine je Peking od Pjongjanga kupio cinka za 680.000 dolara.
Severna Koreja je posebno aktivna u rudarstvu u poslednjih nekoliko godina. 2015. godine je Kina uvezla uglja u vrednosti od oko milijardu dolara. Ugalj je posebno atraktivan, jer može da se vadi pomoću relativno jednostavne opreme. Velike naslage resursa se nalaze u neposrednoj blizini velikih luka i na granici sa Kinom, što smanjuje probleme zbog loše saobraćajne infrastrukture u zemlji.
Već dugi niz godina kineski potrošači kupuju ugalj iz Severne Koreje po mnogo nižoj ceni od tržišne.
U leto prošle godine je izvoz uglja u Kinu iznosio oko 40 odsto ukupnog severnokorejskog izvoza.
Inače, 2016. je UN usvojila rezoluciju o smanjenju izvoza uglja i nikla iz Severne Koreje i potpunu zabranu izvoza bakra, cinka i srebra. Nakon toga je usledila odluka u martu 2016. o zabrani izvoza zlata, titanijuma i drugih retkih metala.
Rezolucija je ciljala rudarski sektor samo da bi što više oslabila vladu Kim Džong-una. Neposredno pre nego što je usvojen, izveštaj o rudarskoj industriji u zemlji Američkog geološkog zavoda za 2014. ističe “da rudarstvo u Severnoj Koreji nije predmet međunarodnih ekonomskih sankcija i zato je unosan izvor ulaganja i trgovanja kog zemlja ima na raspolaganju”. Dakle, to su pokušali da promene.
Naravno, Severna Koreja je u stanju da pametno izbegne takve sankcije, posebno u izvozu. Povremeno se ove tajne aktivnosti otkrivaju tokom slučajnih pregleda brodova. Tako su prošle godine egipatske vlasti identifikovale brod sa 2.300 tona rude gvožđa, koji je iz Severne Koreje plovio prema Sueckom kanalu. Međutim, ispod rude je bilo skriveno 30.000 prenosnih protivtenkovskih projektila.
Ranije ove godine je grupa stručnjaka UN zaključila da Severna Koreja, uprkos sankcijama, i dalje izvozi minerale. Utvrdili su i da Severna Koreja koristi zlato, kojim je potpuno zaobišla finansijski sektor i gotovinu. U stvari, to je stara taktika kojom je Iran zaobilazio nametnute sankcije godinama, kada je preko posrednika u islamskom svetu trgovao koristeći se zlatom, čime je vrlo lako zaobilazio sankcije.
Kina je oduševljena mogućnošću što ima pristup retkim mineralima u Severnoj Koreji. Pjongjang to vrlo dobro zna i u martu je kaznio Peking obustavom izvoza metala u Kinu, jer su Kinezi ograničili uvoz severnokorejskog uglja.
U međuvremenu, Rusija na granici sa Severnom Korejom od 2014. razvija planove za remont pruga u Severnoj Koreji. Naravno, u zamenu za pristup mineralnim resursima u zemlji. Ovaj plan je suspendovan, ali je opšte raspoloženje da se posao završi još uvek više nego prisutno.
Čak i Južna Koreja ima planove za pristup mineralnim resursima “severnog režima”. Seul razmatra načine kako da plati troškove ujedinjenja, kada se konačno dogodi. Očekuje se da će proces trajati decenijama, a da će troškovi iznositi stotine milijardi ili čak triliona dolara, a Nemačka zna nešto o tome. Popravak oronule infrastrukture Severne Koreje, uključujući stare železničke pruge, biće deo ogromnog troška.
