Озна стрељала 1.000 људи код споменика краљу Александру

Милунка Савић

Buduća legenda
Poruka
36.021
Иницијативни одбор за обнову краљеве чесме у Лисичијем потоку подноси граду идејно решење за уређење тог простора, највећег стратишта у Београду 1944. године

06%20(9)_620x0.jpg


ИНИЦИЈАТИВНИ одбор за обнову девастиране Краљеве чесме у Лисичијем потоку и постављање споменика жртвама револуционарног терора, у јесен 1944. године, поднеће током недеље идејни пројекат Комисији за споменике, називе тргова и улица у Београду. Они очекују да ће управо на овом месту, где је народ 1936. подигао спомен-чесму краљу Александру, мучки убијеном у Марсељу две године раније, нићи и обележје свим невино стрељанима, по налогу Озне, без суђења и права на одбрану.

Председник Иницијативног одбора је академик Душан Ковачевић, а осим њега у одбору су престолонаследник Александар Карађорђевић, кнегиња Јелисавета, историчари, архитекте, универзитетски професори, као и Удружење грађана "У име народа - За слободну Србију", на челу са др Срђаном Цветковићем.

Члан је и Слободан Ђурић, архитекта, председник Удружења политичких затвореника и жртава комунистичког режима, чији је отац Драгољуб, санитетски потпоручник, стрељан или на Лисичијем потоку или у дворишту данашње Ортопедске клинике на Бањици. Његово удружење је пре више од осам година предложило Граду да се подигне споменик поратним жртвама.

- Отац је, као и друге санитетлије, имао током окупације статус заробљеника на одсуству. Сви они су формално били заробљеници, али су могли да спавају код куће. Имали су легитимације за кретање Београдом, али град нису смели да напуштају. Целог рата је радио као болничар у Главној војној болници, у Пастеровој улици 2 - прича Ђурић.

Ухапшен је са још 14 санитетлија из војне болнице, 22. октобра 1944, и одведен у седиште Озне у деветом кварту, у Улици војводе Миленка. Формално им је замерено што нису одмах предали униформе краљеве војске, али им је током испитивања као главни грех приписано то што се нису за време рата одметнули с партизанима, којима су били потребни болничари.

ПРОДАЛИ СТАНОВЕ
ИЗНАД стене повише Краљеве чесме подигнуте су зграде, на толико нестабилном терену да би, по речима Ђурића, мало јачи потрес лако могао да изазове одрон. Како каже, неки од првобитних купаца станова на тој локацији, у међувремену, су их продали, не желећи да живе на масовној гробници.
- Мајка је посећивала оца првих дана, чак је и мене једном понела у наручју. Када је петог дана дошла, ни отац, ни остали заробљеници нису били ту. Шетали су је тамо-овамо, чак се причало да су их послали у Сибир. Касније сам сазнао да су одведени у бањички логор, где су их брутално испитивали, па камионима, полуголе, везане жицом по двоје, одвели на стрељање у Лисичији поток и на Ортопедску клинику - каже Ђурић.

Лисичији поток био је највеће стратиште у ослобођеном Београду и претпоставља се да је тамо сакривено десетак масовних гробница, од којих је највећа баш изнад стене, поврх Краљеве чесме. Стратишта и масовних гробница, каже Ђурић, има и у остатку Београда, на локацијама некадашњих 16 рејонских квартова.


Процедуру хапшења и егзекуције открио им је мајор Озне Милан Трешњић, у то време капетан задужен за 12. кварт Дедиње. Спискови са именима ухапшених из свих квартова слати су у централу, на Дедињу, где је пет-шест високих официра Озне поред имена стављало одреднице - "стрељати", "Бањица", "ослободити". Ових последњих било је најмање.

"АМИНОВАО" ПЕЂА РИСТИЋ
Пејзажно-архитектонско решење израдила је др Ђурђа Петров, дипл. инжењер пејзажне архитектуре, а ЗД модел Татјана Петров, студент Факултета примењених уметности. Пројекат је погледао, "аминовао" и сугерисао лого чувени архитекта Предраг Пеђа Ристић, такође члан Иницијативног одбора.
Верује се да је крај Краљеве чесме, на пола пута Улице Веселина Вуловића, која се од Белог двора спушта ка Раковици, убијено и сахрањено најмање 1.000 људи, а у целом Београду још око 2.500. Станари из кућа на врху улице сведочили су пред Државном комисијом за откривање тајних гробница да су из тог правца немилице штектали митраљези и да су тела ту покопавана.

- Када је "Колинг" зидао виле, приликом копања земље за темеље откривене су људске кости. У џаковима су однете на Централно гробље и сахрањене у гробници за НН лица. То је потврдила шефица градилишта - каже Ђурић.

Он подсећа да је захтев за подизање споменика поднет Комисији за споменике још за време власти демократа и у старту је добијена сагласност, али није урађено ништа. После избора 2012. формирана је нова комисија, која је тражила предлоге конкретних локација. Прво су предложили Калемегдан, близу споменика Стевану Мокрањцу, где је убијено 40 жандара, па поред злогласног затвора Главњача, код ПМФ, па Трг Николе Пашића, троугао према Скупштини. Ниједан од предлога није прошао, да би се сагласили око Лисичијег потока. Комисија је тражила идејни пројекат и Удружење ће га поднети током недеље.

Идејно решење како ће изгледати Краљева чесма и простор око ње

06%20(10).jpg


Драгољуб Ацовић, члан Крунског савета и такође члан Иницијативног одбора, сматра да је Краљева чесма изабрана за место егзекуције баш зато што је у питању спомен-обележје убијеном монарху.

- Чесма није подигнута у нечију славу, част и мандат без ограничења, већ у спомен убијеном краљу, због чега је и коришћена као стратиште одмах после рата. Био је то нецивилизацијски чин, вандализам, чије горке плодове и данас беремо. Зато је потребно обновити спомен ономе коме је чесма била намењена, и подићи споменик онима који су ту невини побијени. Као Срби, хришћани, грађани Београда, не смемо да дозволимо да се вандализам овековечи кроз ђубриште, шут и "пасје гробље" - каже Ацовић.

Иначе, чесма је потпуно девастирана, обрасла у траву. У последње три године не налази се на списку зелених површина које уређује Градско зеленило. Од земље, шута и жбуња данас се види само чесма, са лављом главом, али не и лучна степеништа са обе стране. Да би се било шта радило, потребно је прво откопати целу чесму и вратити јој стари сјај, као у време када је била омиљено ђачко излетиште, пре рата.

СВЕ ЖРТВЕ ЗАСЛУЖУЈУ ПОМЕН

ЗДУШНО подржавам обнову Краљеве чесме која је подигнута за време мог оца кнеза Павла, у спомен на убијеног краља Александра Карађорђевића, као и подизање споменика у оквиру спомен-парка жртвама које је комунистички режим убио на том месту 1944. - каже за "Новости" кнегиња Јелисавета Карађоррђевић. - Србија је данас, нажалост, подељена земља готово исто као пре 70 година. Сматрам да би сви злочини и убиства у име било које идеологије требало да буду осуђени и потребно је према свим жртвама поступати једнако. Жртве комунистичког режима на Лисичијем потоку заслужују исти третман као и оне мађарске народности у Чуругу или пак немачке, у Бачком Јарку. У противном, страдали грађани заувек ће остати заробљени у омразама и оковима идеологије.

http://91.222.7.189/вести/насловна/...ала-1-000-људи-код-споменика-краљу-Александру

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Стварно би био ред да се ово најзад оствари.
 
Као мали ( 12 година ) играо сам се са друговима поред те чесме у Лисчијем потоку...

ТРЕБА РАЗЈУРИТИ СВЕ НОВОБОГАТАШЕ КОЈИ СУ ГРАДИЛИ СВОЈЕ ВИЛЕ НА СРПСКИМ СТРАТИШТИМА...:rtfm:

Не верујем да ..НИСУ ЗНАЛИ...:besan2: :aha2:
 
- Када је "Колинг" зидао виле, приликом копања земље за темеље откривене су људске кости. У џаковима су однете на Централно гробље и сахрањене у гробници за НН лица. То је потврдила шефица градилишта - каже Ђурић.

ТО ИХ НИЈЕ СПРЕЧИЛО ДА...НАСТАВЕ СА ГРАДЊОМ...:besan2:
 
Цела Србија пуна је необелеежених стратиша на којима су стрељали Србе комунистички злочинци из ОЗНЕ, УДБЕ и осталих њихових организација... Има доста објављених података - али ово стратиште свакако ТРЕБА ОБЕЛЕЖИТИ СПОМЕНИКОМ АЛИ ОБАВЕЗНО СА ТЕКСТОМ КОЈИ НАВОДИ КО ЈЕ И КОГА СТРЕЉАО.........
 
Kad bi Srbi postovali svoje zrtve, sve bi bilo drugacije...
Tada bih slobodno , bez ikakvog ustezanja rekao , sve zrtve uspomenite.
Ali nije tako valjda nikad bilo, a nije ni danas...
Svi smo svedoci da danasnji srbi takodje ne ebu ni za 2 dinara neciju zrtvu za Srbiju.
Tako da mi ovakve inicijative izgledaju politicka upotreba i zloupotreba...

Za Srbiju su ginuli naivno namesteni i u ovim poslednjim ratovima, nisu za bogatase ili za politicku bagru cije poene ovde odradjujete.
Kad stvarno naucite da postujete malog coveka koji daje ono sto ima a to je zivot, onda cu ovakve inicijative smatrati postenim i pristojnim delom...
Ovako ste gadovi i psi(ideoloski receno), svejedno sto ovakva , konkretna inicijativa nije stetna, ali nacicete vi vec neku stetu da iz nje proizvedete.
 
Klasičan komad budaletine - Acović. Ti masovni zločini su bili likvidacija građanske klase. Pobijeni ljudi nisu služili nikakvom kralju niti njegovom potomstvu (nije to JVuO), već su bili što kaže Patak, nameštenici, nisu trošili državne pare po Londonu, nego su radili za hleb i službu za sebe i svoje porodice u ratnim uslovima. Šta je onda sa masovnim grobnicama na Stadionom Oblića, Pionirskim parkom, Malim Tašmajdanom i svim lokacijama.. DA su hteli zastrašivanje, ne bi ih ubijali i zatrpavali na vrškoj čuki, nego u centru, kako su i praktikovali, niti izmišljali te navodne priče prognostvima u Sibir. Kraljeva česma tj. Kraljeva voda, livade itd- i na Zlatiboru. Niko im nikad nije menjo ime, a doduše, podignute su čast A. Obrenovića.. Krcun bi se lično popišao u česmu i sve srušio kao simbol protiv krune..

Kraljeva česma na Lisičjem je održavana decenijama unazad, a kad su osnovane Inicijative i odbori, onda je zapala u korov.
Državna komisija uvek daje drukčije podatke o broju pobijenih i na Lisičjem i na ostalim stratištima po gradu, od 1.000. do 3.500x 2. Otkud onda znaju i da je to najmasovnije stratšte, a ne neka druga lokacija u Beogradu.

Treba obeležiti i dati pomen svim tim nevino stradalim ljudima, ali ne na Lisičjem, nego gde bi ljudi mogli i da odu i odaju počast jer je to simbol zla komunizma, a ne Ćorave česme..
 
Klasičan komad budaletine - Acović. Ti masovni zločini su bili likvidacija građanske klase. Pobijeni ljudi nisu služili nikakvom kralju niti njegovom potomstvu (nije to JVuO), već su bili što kaže Patak, nameštenici, nisu trošili državne pare po Londonu, nego su radili za hleb i službu za sebe i svoje porodice u ratnim uslovima. Šta je onda sa masovnim grobnicama na Stadionom Oblića, Pionirskim parkom, Malim Tašmajdanom i svim lokacijama.. DA su hteli zastrašivanje, ne bi ih ubijali i zatrpavali na vrškoj čuki, nego u centru, kako su i praktikovali, niti izmišljali te navodne priče prognostvima u Sibir. Kraljeva česma tj. Kraljeva voda, livade itd- i na Zlatiboru. Niko im nikad nije menjo ime, a doduše, podignute su čast A. Obrenovića.. Krcun bi se lično popišao u česmu i sve srušio kao simbol protiv krune..

Kraljeva česma na Lisičjem je održavana decenijama unazad, a kad su osnovane Inicijative i odbori, onda je zapala u korov.
Državna komisija uvek daje drukčije podatke o broju pobijenih i na Lisičjem i na ostalim stratištima po gradu, od 1.000. do 3.500x 2. Otkud onda znaju i da je to najmasovnije stratšte, a ne neka druga lokacija u Beogradu.

Treba obeležiti i dati pomen svim tim nevino stradalim ljudima, ali ne na Lisičjem, nego gde bi ljudi mogli i da odu i odaju počast jer je to simbol zla komunizma, a ne Ćorave česme..

Partizanske vode,eto kako se zvalo !
 
Kraljeva česma se nikad nije zvala Partizanska česma. Za partizane je napravljen obelisk na vidikovcu na Zlatiboru.

c199.jpg


Ovde je link ka tekstu i fotografijama kako je izgledala Kraljeva na Lisičjem, 80-ih godina, sređeno sa pristupom, a kako danas, kada je "svake godine" obnavljaju inicijativni odbori .. http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...obnavljaju-spomenik-Kraljeva-cesma-pod-smecem

Šta je sprečavalo komuniste da je miniraju, baš ništa, lupetalo Acović,

- - - - - - - - - -

Svi stradalnici, moraju da budu popisani, kada Državna komisija nađe to za shodno i da im se popišu imena i napravi pristojno mesto za odavanje počasti mučenicima, a ne da se do mesta gde su stradali stiže planinarskim turama. I ne samo na mestu Lisičjeg potoka, nego svuda po Beogradu.
 
Svi stradalnici, moraju da budu popisani, kada Državna komisija nađe to za shodno i da im se popišu imena i napravi pristojno mesto za odavanje počasti mučenicima, a ne da se do mesta gde su stradali stiže planinarskim turama. I ne samo na mestu Lisičjeg potoka, nego svuda po Beogradu.
Cenis da je tih streljanja bilo samo po Beogradu?
Zelim da kazem da su ljudi svuda po Srbiji streljani i da svakom normalnom coveku iz Srbije smeta kada se drnda o beogradskim "zrtvama komunizma".
Ako se ta streljanja generalno ne obznane onda me stvarno bas briga za neke lepe i pametne iz Beograda.
 
Cenis da je tih streljanja bilo samo po Beogradu?
Zelim da kazem da su ljudi svuda po Srbiji streljani i da svakom normalnom coveku iz Srbije smeta kada se drnda o beogradskim "zrtvama komunizma".
Ako se ta streljanja generalno ne obznane onda me stvarno bas briga za neke lepe i pametne iz Beograda.

Ovde je kokretno u pitanju Beograd, a svaki zaseok u Srbiji ima svoje stratište. U Kanadi postoji memorijal za žrtve komunističkih zločina širom sveta, u Otavi, ali ne u Srbiji. Razlog su ovi dojučerašnji crveni, sad vrli monarhisti, kuso i repato za pare. Skinuta je još pre 7god. zabrana poverljivosti sa spiskova Ozne, svi su poimence navedeni. Za to vreme Državna komisija molitivi jaja.. da se tako izrazim... a inicijativni odbori i udruženja, ni da otkose i poseku oko spomenika, pa i naslednici tog istog, a kao vajni su monarhisti, i ne radi ništa konkretno, komisija svaki put izlazi sa drugim podacima u javnost.

Oznina knjiga streljanih civlila 1944-45. beleži preko 25.000 pobijenih civila od strane komunista u Srbiji, a preko 40. 000 pobijenih Mađara i Nemaca u Vojvodini. Mađarima je, čini mi se podignut spomenik -dva, Nemcima ne znam tačno, u toku je inicijativa, nema veze što je to bilo pola u hortijevcima i folksdojčeri, većina su bili krivi po službenoj dužnosti banditske revolucije.
 
Ovde je kokretno u pitanju Beograd, a svaki zaseok u Srbiji ima svoje stratište. U Kanadi postoji memorijal za žrtve komunističkih zločina širom sveta, u Otavi, ali ne u Srbiji. Razlog su ovi dojučerašnji crveni, sad vrli monarhisti, kuso i repato za pare. Skinuta je još pre 7god. zabrana poverljivosti sa spiskova Ozne, svi su poimence navedeni. Za to vreme Državna komisija molitivi jaja.. da se tako izrazim... a inicijativni odbori i udruženja, ni da otkose i poseku oko spomenika, pa i naslednici tog istog, a kao vajni su monarhisti, i ne radi ništa konkretno, komisija svaki put izlazi sa drugim podacima u javnost.

Oznina knjiga streljanih civlila 1944-45. beleži preko 25.000 pobijenih civila od strane komunista u Srbiji, a preko 40. 000 pobijenih Mađara i Nemaca u Vojvodini. Mađarima je, čini mi se podignut spomenik -dva, Nemcima ne znam tačno, u toku je inicijativa, nema veze što je to bilo pola u hortijevcima i folksdojčeri, većina su bili krivi po službenoj dužnosti banditske revolucije.
To su jako komplikovane stvari jer uvek na kraju rata imas pobednika i gubitnika.
Nas ( srpski) je problem sto recimo neki partizane zele da prikazu kao ubice, a drugi pa opet kao pobednike.
U civilizovanom svetu je antifasisticki pokret jedina sila pobednica, ne mogu da postoje 3.
Druga je prica ta sto se vec decenijama igramo brojkama ubijenih jer ocigledno nema zelje, volje, istrajnosti
da se sva ta streljanja nekako i obelodane.
 
dramatican tekst, koji nimalo ne govori o okupaciji, i stvarnom stanju u beogradu, kao bio med i mleko pa dosli zli komunisti i pobili miran narod!?

cuj radili u vojnoj bolnici 1941 - 1944? cijoj vojnoj bolnici?

meni je majka ostala invalid kada su je kao dete nemci isterali iz bolnice tj zatvorili ocnu bolnicu, i nije moglo da se leci tokom rata u beogradu.
 
Ова и ницијатива је пример како треба радити у свим местима по Србији.
Србија је пуна стратишта из времена Црвеног терора и готово сва су " маскирана" или беторнирана " обновом и изградњом", да се сакрије сваки евентуални физички траг тих масовних злочина, па се и данас нео комунсти цинично подсмевају када се помињу жртве злочина њихових предходника .
 
Cenis da je tih streljanja bilo samo po Beogradu?
Zelim da kazem da su ljudi svuda po Srbiji streljani i da svakom normalnom coveku iz Srbije smeta kada se drnda o beogradskim "zrtvama komunizma".
Ako se ta streljanja generalno ne obznane onda me stvarno bas briga za neke lepe i pametne iz Beograda.
Стрељања је било свуда по Србији.

Зашто би сметало ако се помињу жртве у Београду, и зашто тражиш некакве изговоре?

Чему више то дељење на Београд и осталуСрбију?

А, стрељања јесу и генерално истраживана, свуда, тако да је још бесмисленије инсистирати на некаквом издвојеном у Београду...
 

Back
Top