Napisati filozofsku knjigu

Dragoljub69

Dragoljub69

Buduća legenda
Poruka
26.825
Borka mi s njenom ilustracijom karikirane filozofije pokrenula filozofskog crva...

Pitanje šta bi kad bi...

Nekolicina učesnika pdf filozofija ima za sobom napisane knjige (Luis,Ljubo,Grom...) koje su,manje više,filozofskog
karaktera,koje sadrže spekulacije,hipoteze i sl.

Ne baš enormni tiraži govore ,pre svega,o nevelikoj čitalačkoj publici zainteresovanoj za takvu literaturu,ali i o još jednoj
veoma bitnoj predispoziciji neodvojivoj od filozofije:subjektivnosti filozofa koja je alfa i omega filozofije.Ne na način Ozija (svet je
moja predstava) već na način prelamanja svetlosti saznanja koje dolazi do nas i koje u našem subjektu zauzima ,kao tečnost-oblik suda-gabarite našeg karaktera...(Pišem ovo kao Patak i uzdišem...:mrgreen:) Naime-sve što pročitamo-pečatiramo našom subjektivnošću!

Tako da ostaje dilema (moja i najmanje,baš i nisam nešto da se zalećem u tako neisplativ projekat!:mrgreen:):pisati filozofsku knjigu
ili ne!?

(Ja bih i imao materijala,ali ne vidim dovoljan razlog za takvo pregnuće...)
 
Pisati, za radi sebe a ne za radi tiraza. To je generalno osnova pisanja knjige, ili, bolje reci, kvalizetnog pisanja. Filozof ne zeli da mu se knjiga proda ( ne mislim na one filozofske romane koji vec imaju dosta veliki tiraz) vec da prenese svoju poruku i svoje misljenje bar na ono malo ljudi koji ce procitati njegova dela.
 
ktre:
Pisati, za radi sebe a ne za radi tiraza. To je generalno osnova pisanja knjige, ili, bolje reci, kvalizetnog pisanja. Filozof ne zeli da mu se knjiga proda ( ne mislim na one filozofske romane koji vec imaju dosta veliki tiraz) vec da prenese svoju poruku i svoje misljenje bar na ono malo ljudi koji ce procitati njegova dela.
Kliknite za proširenje...

Pod pretpostavkom da imaš šta da preneseš,a zašto bi prenosio?
A šta ako je to sve pogrešno,a ti si altruista i human-valjda je bolje da preventivno spališ svoje pisanije?:lol:
 
Dragoljub69:
Pod pretpostavkom da imaš šta da preneseš,a zašto bi prenosio?
A šta ako je to sve pogrešno,a ti si altruista i human-valjda je bolje da preventivno spališ svoje pisanije?:lol:
Kliknite za proširenje...

Samo iznosim zakljucak iz mojih malih znanja biografija velikih pisaca i filozofa. Ja licno nemam o cemu da pisem, barem ne jos uvek. Ti kako god si gore naveo da imas stiva za knjigu. Moj savet dakle bi bio napisi ti to, pa ako ti se bas ne izdaje, ostavi da se izda posthumno, u malom tirazu ili samo za odredjene krugove. Karakteristicni su primeri Kafke i Spinoze. Kafka je zeleo da pored njegovog najblizeg prijatelja niko ne procita njegova dela. Danas se smatra jednim od najvecih pisaca proslog veka. Za Spinozu, s druge strane se smatralo da pise budalastine, crkva i vlast 17og veka kao i njegova jevrejsko drustvo su zabranili citanje i posedovanje njegovih dela. Danas je Spinoza ( bez obzira na to da li se slazes ili ne sa njegovim ateizmom ili panteizmom ili cime god) se smatra jednim od najradikalnijih mislilaca ikada. Tako da pisi i podeli sa nekim svoje misli. Misli i dela su jedino nase sto imamo, jedino vredno, treba to deliti :)
 
Voleo bih da pišem.
Voleo bh da Nešto napišem. Nešto iskreno. Roman mi se ne piše.
Imam čudan strah od romana, kao da ću toliko da se raspišem da će mi ponestati „hartije“, kao da će kompjuteru ponestati memorije..a istina je da u stvari nemam priču i ne znam o čemu bih pisao.

Ne znam ni kome bih pisao, ko će to da čita? Možda ja? Da se suočim sa svojim mislima, to je valjda okej?
Ali, ja nemam živaca da više čitam bilo šta.
Šta da pročitam što več nisam? Šta da saznam što već ne znam..?
To nešto bi zaista trebalo da bude baš baš novo..

Tu i tamo me privuče način na koji je nešto napisano, ali način je samo mamac. Mamac za šta? Za koga?

Čak i da smislim neki originalan način koji se retko sreće, koga to želim da privučem kao čitaoca?

Zamišljam neku tribinu..neki dom omladine ili kulture..Tihi žamor u toploj sali, umesto scene – dugačak astal sa zelenom (ili crvenom) čojom, par mikrofona, par flaša sa kiselom vodom, nekoliko mojih knjiga..

Kako sam obučen, da vidimo..
Ležerno. Ležerno i malo nehajno, kao eto..nisam malograđanin i ne robujem formi (nego sadržini!)
Izgledam mladoliko i stabilno..neočekivano i ..izgledam, izgledam.. kao Harison Ford! ..na primer.
Nikako kao Dastin Hofman. Molim lepo.
U publici uvek ima onih intelektualnih riba koje svoje emocije (i tela) čuvaju isključivo za zgodne..uspešne (i tajanstvene) pisce. (It is what is all about, right?) To je tako fensi..


Prvo ide uvodna reč nekog debelog smora koji uzima mikrofon sa stalka, zalepi ga na bradu i davi, davi, upoređuje, ističe, podvlači..ne vadeći pogled iz mraka odakle svetlucaju cvikeri (i foto-aparati, naravno..)
A onda ja.
Ja koji sam celu knjigu i napisao upravo zbog ovakvih večeri, kome sama knjiga više nije ni bitna i koju je tu i tamo pogledam na stolu kao neko odbačeno dete..

Ja, koji u stvari želim da celu tu scenu iskoristim da napravim cirkus i to tako što ću da na pitanja publike odgovaram čas potpuno jasno čas potpuno nejasno.
Šokiram, zbunjujem, upišavam ih u smeh, sve se ori od smeha, a ja sam kul, ili možda čak detinje veseo i neposredan (sve zavisi koliki je uspeh knjiga postigla, tj koliko sam velika zvezda).

E da..svi bi hteli da budu zvezde. Ok, možda ne baš svi, ali za sebe znam da sam hteo. Jesam svega mi.
Poznata zvezda koju ljudi vole, presreću na ulici i zahvaljuju joj za sve što je ona..tj. ta zvezda..tj. ja, uradila za njih..

Dakle, ako ću da pišem, pisaću isključivo zbog slave.
O kej, to smo bar rašćistili.
..Za početak.
 
Svako u pocetku pise zbog sebe, trazeci sebe ili raspravljajuci se sa budalom.
A onda uhvati sebe kako prekucava tekst na cirilicu, ili samo dodaje srpske karaktere i izbacuje psovke.
Tada se radja misao da bi trebalo napraviti jedan primerak, da popuni prazninu na polici izmedju Uspenskog i Selimovica.
Dobro, pet primeraka, "za staru majku surnjaju i snaju da citaju me svi u mome zavicaju".
Internet sajt izdavaca nudi opciju minimum sto primeraka, ali to kosta priblizno jednako kao rotoprint 1000 primeraka.
Pile u kucinama je lak plen.
 
hakim bej:
Jednako kao pisanje na forumu.

Sta tome fali?

Kada covek pise sebi, ne pise buducem sebi, nego pisanjem artikulise misli prepoznaje ih kao dobre ili lose.
Kliknite za proširenje...

nije baš
na forumu je trenutna interakcija

knjiga je dugotrajna gnjavaža, akcija sa jasnim ciljem, da neki "pisac" uvali svoje misli, ideje ili šta god..nekim drugi ljudima
knjiga u ruci ima veću težinu nego rečenica na forumu.

Kada bi ti sada krenuo da pakuješ neku knjigu, trebalo bi da dobro oznojiš dupe i da veruješ u smisao svega toga.

Na forumu možeš da lelemoodaš bez ikakvih očekivanja.
 
Ja kad pisem na forum ne pisem sebi.
Ali cesto ko da pisem.
Ja na forumu pisem za druge . . . za sagovornike naprimer.

Ja razumem da vezbas pisanje ali ne razumem da pises sebi.
Kad pises knjigu to uvek radis s ocekivanjem da ce neko to da cita.
Imas neku publiku u vidu.
U suprotnom, pisanje nema mnogo smisla.
 
Zasto da pises knjigu kad imas forum.
Forum ima tu prednost da mozes odmah da dobijes povratnu informaciju, tj. reakciju, od citaoca.
To je u odnosu na knjigu.
Knjiga ima tu prednost sto je organizovanija tj. sto su informacije bolje poslozene.
Forum ima prednost u odnosu na razgovor uzivo zato sto ti daje koliko god ti treba vremena da sastavis odgovor.
Vrlo vrlo malo razloga da se pise knjiga . . .
Osim da sabiras pare, naravno.
 
Kada se u glavi zaglavi misao koja nije dovoljno artikulisana, postaje sve veca i nejasnija. To su misli kod kojih je ideja i emocija upletena.
Treba je izbaciti iz glave i onda je iz daleka pogledati.
Izgovoriti je nekom pametnom moze onaj ko ima kafanu i kafanskog prijatelja. Sve redje, kafane su postale "klubovi", "pabovi", "nacionalni"...

Zato je treba zapisati. Tada zamrsena misao, zapisivanjem izolovana od emocija, moze biti analizirana i secirana.

- - - - - - - - - -

Knjiga su ukoricene misli. Da bi te misli jos nekome bile od koristi, one moraju biti univerzalne.

A na forumu napisane misli su uvek individualne, trenutne, dnevne, plitke.
 
hakim bej:
Kada se u glavi zaglavi misao koja nije dovoljno artikulisana, postaje sve veca i nejasnija. To su misli kod kojih je ideja i emocija upletena.
Treba je izbaciti iz glave i onda je iz daleka pogledati.
Izgovoriti je nekom pametnom moze onaj ko ima kafanu i kafanskog prijatelja. Sve redje, kafane su postale "klubovi", "pabovi", "nacionalni"...

Zato je treba zapisati. Tada zamrsena misao, zapisivanjem izolovana od emocija, moze biti analizirana i secirana.

- - - - - - - - - -

Knjiga su ukoricene misli. Da bi te misli jos nekome bile od koristi, one moraju biti univerzalne.

A na forumu napisane misli su uvek individualne, trenutne, dnevne, plitke.
Kliknite za proširenje...

kapiram da ti "misli" budu nekakvi praktikumi, saveti, recepti, lekcije isl..ali da sad ja mrsomudim o nastanku besmisla i nazad, i da to turim ljudima kao eto "mantale mi se neke misli po glavi" ? To je neukusno , sebično i nevaspitano.

Sve je već rečeno, sve je već poznato.
 
cave man:
saznanje da si nekog izveo na pravi put
Kliknite za proširenje...

ja da nekoga izvedem na pravi put?

Pa ni ja sam ne znam kud udaram, a i šta je to "pravi put" :roll:

- - - - - - - - - -

hakim bej:
Ne verujem. Slava, samodopadljivost, zelja da popravis negoga kome ce knjiga slucajno pasti saka...
Lova na poslednjem mestu jer love nema.
Za lovu su potrebni citaoci. Danasnje generacije ne citaju i bice ih jos.
Kliknite za proširenje...

da popravim nekoga? :lol:

ju masbi đoukin..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top