- Poruka
- 2.477
U poslednjih pet godina zaduženost Srbije uvećana sa 56,2 na 67,1 odsto BDP, a nije poznato na šta je taj novac potroše
Za poslednjih pet godina, otkako je Aleksandar Vučić preuzeo vlast u zemlji, javni dug Srbije porastao je za 6,3 milijarde evra.
Istovremeno, učešće javnog duga u bruto društvenom proizvodu povećalo se sa 56,2 odsto, koliko je iznosio 2012, na čak 67,1 odsto BDP na kraju maja 2017.
Zadužena i deca
Naime, 2012. godine Srbija je bila dužna 17,71 milijardu evra i taj dug se u narednim godinama stalno povećavao, da bi na kraju 2016. dostigao rekordan iznos od 24,82 milijarde evra. Za prvih pet meseci 2017. javni dug je blago opao, pa je 31. maja iznosio 24,6 milijardi evra. Direktan dug države iznosi 22,72 milijarde evra, dok indirektne obaveze čine 1,98 milijardi evra. Kad se ukupan dug države podeli na 7,1 milion građana Srbije, ispada da je na kraju maja svako od njih bio dužan po 3.347 evra.
Zbog čega je zaduženost porasla za 6,3 milijarde evra za pet godina, kao i na šta su te pare potrošene, iz Ministarstva finansija nismo dobili odgovore.
Ekonomista Mlađan Kovačević objašnjava da je razlog zaduživanja pokrivanje deficita države, pre fiskalne konsolidacije.
- Ono što opterećuje javni dug su krediti koji su uzimani pre 2013. godine, kad je morao da se pokriva deficit države. Kad je došlo do konsolidacije, onda je javni dug počeo da pada. Zaduživanje države treba razlikovati od projektnih kredita za mostove i sličnog, koji su dugoročni i čiji je početak otplate tek posle 2022. ili 2023. godine - objašnjava Kovačević.
Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija ističe da to što se država zadužuje ne mora da bude sporno ako se krediti uzimaju za produktivne stvari.
- Ako se država zadužuje za izgradnju infrastrukture ili podršku ekonomskom razvoju, to ima smisla, ali ako se zadužuje za servisiranje državne administracije, koja je glomazna i u najvećoj meri štetočinska, onda je to problem. Ne vidim srazmernost između visine javnog duga i investicija koje mogu da se vide golim okom, osim nešto puteva i železnica. Država treba da izvesti Skupštinu na šta se troše sredstva koja su dobijena iz kredita. Da su to zaista produktivne investicije, oni bi to javno i saopštili - ocenjuje Dobrašinović.
Skupa administracija
On dodaje da verovatno najveći deo novca od kredita ide u državnu administraciju, za pokrivanje dugovanja javnih preduzeća i plaćanje kamata.
Zanimljivo je da je od 2000. godine javni dug najviše smanjila vlada Vojislava Koštunice, dok je najviše porastao za vreme mandata Mirka Cvetkovića.
http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/2...na-javni-dug-srbije-veci-za-63-milijarde-evra
Nesto mi je mala ova cifra.
Za poslednjih pet godina, otkako je Aleksandar Vučić preuzeo vlast u zemlji, javni dug Srbije porastao je za 6,3 milijarde evra.
Istovremeno, učešće javnog duga u bruto društvenom proizvodu povećalo se sa 56,2 odsto, koliko je iznosio 2012, na čak 67,1 odsto BDP na kraju maja 2017.
Zadužena i deca
Naime, 2012. godine Srbija je bila dužna 17,71 milijardu evra i taj dug se u narednim godinama stalno povećavao, da bi na kraju 2016. dostigao rekordan iznos od 24,82 milijarde evra. Za prvih pet meseci 2017. javni dug je blago opao, pa je 31. maja iznosio 24,6 milijardi evra. Direktan dug države iznosi 22,72 milijarde evra, dok indirektne obaveze čine 1,98 milijardi evra. Kad se ukupan dug države podeli na 7,1 milion građana Srbije, ispada da je na kraju maja svako od njih bio dužan po 3.347 evra.
Zbog čega je zaduženost porasla za 6,3 milijarde evra za pet godina, kao i na šta su te pare potrošene, iz Ministarstva finansija nismo dobili odgovore.
Ekonomista Mlađan Kovačević objašnjava da je razlog zaduživanja pokrivanje deficita države, pre fiskalne konsolidacije.
- Ono što opterećuje javni dug su krediti koji su uzimani pre 2013. godine, kad je morao da se pokriva deficit države. Kad je došlo do konsolidacije, onda je javni dug počeo da pada. Zaduživanje države treba razlikovati od projektnih kredita za mostove i sličnog, koji su dugoročni i čiji je početak otplate tek posle 2022. ili 2023. godine - objašnjava Kovačević.
Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija ističe da to što se država zadužuje ne mora da bude sporno ako se krediti uzimaju za produktivne stvari.
- Ako se država zadužuje za izgradnju infrastrukture ili podršku ekonomskom razvoju, to ima smisla, ali ako se zadužuje za servisiranje državne administracije, koja je glomazna i u najvećoj meri štetočinska, onda je to problem. Ne vidim srazmernost između visine javnog duga i investicija koje mogu da se vide golim okom, osim nešto puteva i železnica. Država treba da izvesti Skupštinu na šta se troše sredstva koja su dobijena iz kredita. Da su to zaista produktivne investicije, oni bi to javno i saopštili - ocenjuje Dobrašinović.
Skupa administracija
On dodaje da verovatno najveći deo novca od kredita ide u državnu administraciju, za pokrivanje dugovanja javnih preduzeća i plaćanje kamata.
Zanimljivo je da je od 2000. godine javni dug najviše smanjila vlada Vojislava Koštunice, dok je najviše porastao za vreme mandata Mirka Cvetkovića.
http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/2...na-javni-dug-srbije-veci-za-63-milijarde-evra
Nesto mi je mala ova cifra.
...
